Gostovanje Danijele Bobić na Radiju Beograd 1 o preduzetništvu mladih u Srbiji

Danijela Bobić, Programska direktorka Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) gostovala je u sredu, 24. maja u emisiji “U središtu pažnje” koja se emituje svakog radnog dana na Radiju Beograd 1. Emisija je bila posvećena rezultatima CEVES studije “Mapiranje prepreka za preduzetništvo mladih u Srbiji”. Pored gospođice Bobić, gosti emisije su bili i Miša Živić predstavnik kompanije LeanPay, i Nemanja Glavinić iz organizacije Dostignuća mladih u Srbiji.

Pozivamo vas da poslušate diskusiju o preprekama na koje mladi nailaze u slučaju da su dovoljno hrabri da započnu sopstveni biznis, o primerima dobrih praksi iz drugih zemalja, pitanjima mikro zajmova, potrebi olakšica za mlade u prvoj godini poslovanja i poimanju preduzetništva u srpskom društvu.

One thought on “Gostovanje Danijele Bobić na Radiju Beograd 1 o preduzetništvu mladih u Srbiji

  1. Najveci problem za male preduzetnike je prilicno kilav I alav odnos drzave prema nama. Kada mi moramo da placamo doprinose, pdv, porez na dobit I slicno, sve je jako striktno. Mora da se u plati do tog I tog datuma, u suportnom odmah stize opomena, uz to tece I kamata ako se zakasni, to je u redu! Medjutim kada drzava treba da uplati novac nama, sto zbog porodiljskog bolovanja, ili recimo preknjizenja nekog novca sa jednog racuna na drugi, to moze da potraje mesecima, do cak godinu dana.
    Uz to, doprinosi na plate su preveliki. Recimo, ako ja kao vlasnik TR radnje hocu sebi da dam platu od oko 20 000 dinara (mozda oko 21 000 nisam siguran), doprinosi za mene izadju oko 17 500 – 18 000 dinara, sto je preko 80%!
    Slicna je situacija sa platama radnika, gde doprinosi izadju oko 60%, zbog cega su poslodavci primorani da prijavljuju na minimalac, sto odgovara I radniku verovali ili ne. Jer ako ja kao poslodavac mogu da platim bruto platu radniko od recimo 60 000 dinara, velika vecina radnika ce pristati da bude prijavljena na minimalac (doprinosi 12 000) I da prima preko racuna 22 000, plus jos na ruke jos 26 000, sto je ukupno plata od 48 000 dinara. Dok ako bi radnik hteo da bude prijavljen na pun iznos, plata bi mu bila oko 37 000 dinara.
    Zbog tolikih nameta, preduzetniku ne preostaje nista drugo nego da radi na crno, jer nije u stanju da plati sve te dazbine, koji su procentualno veliki.
    Druga stvar. Prava radnika su jako bitna naravno, I jako je vazno da ne dolazi do zloupotrebe I zlostavljanja radnika. Medjutim, isto tako poslodavci moraju da budu zasticeni, jer vi po sadasnjem zakonu, ako recimo imate radnika koji krade, koji je lenj, koji nije vredan, ja njemu ne mogu da dam otkaz. Drzava je toliko ocajna da zaposli ljude, da ne dozvoljava poslodavcima da otpuste radnika ukoliko nisu zadovoljni njihovim radom I trodom, I zbog te situacije preduzetnici ili ne prijavljuju radnike, ili ih prijavljuju na odredjeno vreme, iz straha da se ne zaglave sa losim radnikom.
    Ima tu jos mnogo mnogo problema I rizika, koje ne mogu sad da napisem , jer ce mi trebati 3 dana sve da ispricam. Veliki pozdrav.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *