Arhiva

U četvrtak, 3. marta 2022. godine, CEVES i TOC su u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ organizovali online konferenciju „MSP Srbije 2030: Razvoj veština kao preduslov razvoja domaće privrede“, na kojoj je pokrenuta diskusija o veštinama potrebnim za budućnost, odnosno veštinama koje će istovremeno zadovoljiti rastuće potrebe privrede i omogućiti ljudima dostojanstveno zaposlenje i kvalitetan život. Ova konferencija je još jedna u nizu razgovora u okviru Programa MSP Srbije 2030 čiji je cilj razvoj preporuka za unapređenje položaja malih i srednjih preduzeća u domaćoj privredi, čime će se dalje obezbediti održivi razvoj i dostojanstven rad u skladu sa Agendom 2030.

Učesnici prvog panela bili su Neda Milanović ispred Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), Mirjana Kovačević ispred Privredne komore Srbije (PKS), Ljiljana Pavlović ispred Unije poslodavaca Srbije (UPS), Nebojša Matić ispred preduzeća Mikroelektronika i Slađana Milojević ispred klastera modne industrije FACTS.

„Nema sektora u kome ne postoje deficitarna zanimanja“, jedna je od premisa prvog panela, u kome se govorilo o usklađivanju potreba privrede i motivacije (ne)zaposlenih. Nedostatak odgovarajućih kadrova oseća se na svim obrazovnim nivoima i u mnogim zanimanjima – Srbiji nedostaju bravari, zavarivači, prehrambeni tehnolozi, administrativni radnici, konobari, sobarice, kuvari, pekari, tekstilci, ali i lekari, ekonomisti, pravnici i naravno inženjeri. Kao ključne izazove govornici su istakli raskorak u veštinama nezaposlenih u odnosnu na veštine koje traže poslodavci, dugoročnu nezaposlenost, neaktivnost mladih, odliv kadrova, starenje radne snage, kao i dugačak proces uvođenja lica u posao. Da ovakva situacija nije produkt nasleđa, već da postojeći sistem ovaj problem sve više produbljuje – ukazuje podatak da tek 27% mladih radi na poslu za koji su se školovali. Sa druge strane, potraga poslodavaca za novim kadrovima često je mukotrpna – prema istraživanju Unije poslodavaca jedna trećina preduzeća suočava se sa velikim problemima prilikom pronalaženja kadrova, a u posebno izazovnom položaju nalaze se mala domaća preduzeća koja, iako nude mogućnost usavršavanja na različitim pozicijama zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, i dalje gube bitku od velikih koji imaju razrađene mehanizme regrutovanja i pružaju novozaposlenima jasniji karijerni put.

Veoma je pozitivno što su i država i poslodavci i njihova udruženja iskazali veliko interesovanje kako bi se ovi problemi rešili. Aktivnosti države u najvećoj meri usmerene su na aktivaciju neaktivnih i obeshrabrenih, a pogotovo mladih NEET pojedinaca. Programi dualnog obrazovanja u Srbiji su prisutni već duži niz godina i uglavnom daju povoljne rezultate – oko 50% učenika koji prođu kroz program nađu zaposlenje u struci. Takođe, program „Moja prva plata“ dao je solidne rezultate, međutim, kao jedan od ključnih izazova ostaje slabo interesovanje mladih za odlazak u slabije razvijene regione. Poslodavci i njihova udruženja ukazali su na niz inovativnih inicijativa i načina za privlačenje, izgradnju i zadržavanje kadrova – više plate, skraćivanje radnog vremena, omogućavanje poslodavcima da pomognu kupovinu stana zaposlenima, kao i dualno obrazovanje za više obrazovne nivoe. Svakako, ove aktivnosti mogu predstavljati značajnu podršku migracionoj politici koju Srbija mora aktivno da sprovodi. U tom kontekstu, Srbija se sada sve češće spominje kao zemlja destinacija za radnu imigraciju – kada su u pitanju kvalifikovaniji kadrovi, i dalje se najčešće radi o povratnicima koje mogu da privuku uglavnom uspešnije firme, dok u slučaju industrija koje traže kadrove nižih kvalifikacija Srbija polako počinje da „uvozi“ radnike iz manje razvijenih zemalja. Ono što svakako raduje jeste velika spremnost svih aktera na saradnju i ujedinjavanje oko zajedničkog cilja – stvaranja dinamičnog tržišta dostojanstvenog zaposlenja.

U okviru drugog panela govorili su Vesna Fabian ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđan Verbić ispred FEFA fakulteta, Branka Anđelković ispred Centra za istraživanje javnih politika, Ivan Vilus ispred LUKOWA kompanije, Mirjana Bojanić ispred projekta Znanjem do posla i Đorđe Ćelić ispred Poslovnog inkubatora Novi Sad.

Fokus drugog panela bio je na budućnosti rada i sistema obrazovanja, u kontekstu preduslova, profila i veština koji će biti potrebni privredi i koji će omogućiti dostojanstven rad i kvalitetniji život, ali i drugim efektima i izazovima do kojih će dovesti budućnost obeležena globalizacijom i tehnološkim napretkom. U prethodnom periodu su uloženi značajni napori od strane Ministarstva prosvete, i prepoznata je važnost uključivanja privrede u sve faze obrazovanja – od kreiranja nastavnih planova i programa do njihove realizacije. Govornici na panelu su se saglasili da osnovno obrazovanje ima ključnu ulogu u osposobljavanju učenika za život i obezbeđivanje onog seta veština koje će im omogućiti da donose racionalne odluke o svojoj budućnosti, dok uloga srednjeg obrazovanja i viših stručnih škola treba da bude okrenuta potrebama privrede i veštinama za produktivno zaposlenje.

Od izazova koje budućnost donosi, i na koje će biti potreban odgovor svih zainteresovanih strana, u diskusiji su se izdvojili celoživotno učenje, raskol između generacija po pitanju digitalne pismenosti, nove forme rada, prava i bezbednost radnika, karijerno vođenje, kao i meke veštine (eng. soft skills). Evropa, pa i Srbija, će morati da prođu kroz sveobuhvatan proces prekvalifikacija – evropske strategije predviđaju da će čak 50% radno aktivnog stanovništva morati da prođe kroz procese prekvalifikacija. Takođe, u slučaju Srbije slično važi i za uvođenje upisnih kvota – budući da se na panelu između redova govorilo i o svojevrsnoj inflaciji visokog obrazovanja. Jedno od rešenja za brže potrebe prilagođavanja i osvajanja novih veština, koje formalno obrazovanje i pored najbolje volje i velike efikasnosti ne bi moglo da isprati, ističu se i nestandardni oblici dopunskog obrazovanja, u vidu različitih vrsta kurseva, koji već daju dobre rezultate u IT industiriji. Još jedan od izazova koji zahtevaju posebnu pažnju je i rastuća asimetrija između prava i moći poslodavaca na račun radnika. Zakonska rešenja u Srbiji i dalje su nedovoljno fleksibilna i raznovrsna da regulišu radnopravni odnos i pruže različitim vrstama „platformskih“ i drugih nestandardnih radnika odgovarajuću zakonodavnu zaštitu i prava iz radnog odnosa. Zakonodavcima – kako evropskim, tako i domaćim – zasigurno neće biti lako da u pogledu regulisanja budućih radnih aranžmana budu u skladu sa vizijom dostojanstvenog rada.

Svakako da nije moguće predvideti šta sve budućnost donosi, ali je nesporno da spremnost za prilagođavanje svih zainteresovanih strana i njihova kontinuirana saradnja imaju najviše izgleda da pronađu i primene najkvalitetnija rešenja.

Celu konferenciju možete pogledati na fejsbuk stranici CEVES-a.

Konferencija je održana u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ koju podržavaju Vlade Švajcarske i Nemačke, a sprovodi GIZ u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“.