Arhiva

Održana fokus grupa u Somboru u okviru podrške izradi Srednjoročnog plana razvoja grada

Centar za visoke ekonomske studije CEVES je, zajedno sa Timočkim omladinskim centrom, u okviru Ekonomskog stuba Platforme „Održivi razvoj za sve“, održao fokus grupu sa predstavnicima Sombora u prostorijama Somborskog Edukativnog Centra u Somboru, 7. aprila 2022. godine. Među okupljenima bili su predstavnici gradske uprave, preduzeća, Privredne komore i javno komunalnih preduzeća. Događaj je organizovan sa ciljem prikupljanja informacija i stavova učesnika o temama koje će biti značajne za pripremu Srednjoročnog plana razvoja grada.

Tokom događaja učesnici su davali svoje mišljenje na osnovu svog iskustva i područja rada o sledećim temama: kvalitetu infrastrukture, ponudi radne snage, stanju u poljoprivredi i turizmu i glavnim preprekama njihovog daljeg razvoja, dostupnosti finansijskih instrumenata preduzećima, kao i uticaju aktuelnih zbivanja u Ukrajini i kovid krize na poslovanje. Među glavnim zaključcima fokus grupe ističe se potreba za unapređenjem kvaliteta infrastrukture, kao i potreba za većim ulaganjima kako bi se stimulisala i dalje unapredila domaća privreda. Ovo je prvi od nekoliko događaja koje će CEVES sprovesti u Somboru u cilju formulisanja preporuka za gradsku upravu za izradu Srednjoročnog plana razvoja.

CEVES učestvovao na javnoj debati: Program ekonomskih reformi i ostvarivanje COR 5 – rodna ravnopravnost

Centar za visoke ekonomske studije CEVES učestvovao je na javnoj debati „Doprinos Programa ekonomskih reformi (ERP) u ostvarivanju Cilja održivog razvoja 5 – rodna ravnopravnost“ 6. aprila 2022. godine, koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju u okviru Platforme “Održivi razvoj za sve“. Na debati je predstavljena analiza  „Rodna perspektiva u Programu ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine“, autorke  Sarite Bradaš, istraživačice Fondacije Centar za demokratiju, sa preporukama za izradu narednog Programa ekonomskih reformi.

Ključni zaključak debate je da ERP nije uključio analizu uticaja predviđenih strukturnih reformi na rodnu ravnopravnost, čime se  povećava rizik od reprodukcije postojećih rodnih nejednakosti. Kada je reč o zapošljavanju, ono što često jeste uzrok neaktivnosti žena, ali ne i muškaraca, jeste briga o porodici. Briga o deci ili starijim članovima domaćinstva razlog je neaktivnosti 30% žena u svojoj najproduktivnijoj dobi – između 25 i 55 godina, i svega 1,5% muškaraca iste starosti.

Zbog toga je jedna od ključnih mera za otklanjanje uzroka neaktivnosti žena unapređenje kapaciteta ustanova za brigu o deci i starija lica, i unapređenje pristupačnosti ovim ustanovama za sva lica – nezaposlena i neaktivna, kao i za ona u ruralnim krajevima. Samo ovakvim setom mera bi se olakšao pristup tržištu rada za preko 120 hiljada žena. Pored toga, obavezno korišćenje plaćenog odsustva radi brige o detetu za oba roditelja doprinelo bi uspostavljanju ravnoteže u podeli neplaćenog posla, odnosno podeli vremena provedenog u brizi o domaćinstvu između polova, čime se smanjuje teret na žene, koje više svog vremena mogu da posvete ličnim ciljevima i aktivnijem traženju posla.  

Više informacija o učesnicama i snimak debate dostupni su na linku.

Održana konferencija „MSP Srbije 2030: Razvoj veština kao preduslov razvoja domaće privrede“

U četvrtak, 3. marta 2022. godine, CEVES i TOC su u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ organizovali online konferenciju „MSP Srbije 2030: Razvoj veština kao preduslov razvoja domaće privrede“, na kojoj je pokrenuta diskusija o veštinama potrebnim za budućnost, odnosno veštinama koje će istovremeno zadovoljiti rastuće potrebe privrede i omogućiti ljudima dostojanstveno zaposlenje i kvalitetan život. Ova konferencija je još jedna u nizu razgovora u okviru Programa MSP Srbije 2030 čiji je cilj razvoj preporuka za unapređenje položaja malih i srednjih preduzeća u domaćoj privredi, čime će se dalje obezbediti održivi razvoj i dostojanstven rad u skladu sa Agendom 2030.

Učesnici prvog panela bili su Neda Milanović ispred Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), Mirjana Kovačević ispred Privredne komore Srbije (PKS), Ljiljana Pavlović ispred Unije poslodavaca Srbije (UPS), Nebojša Matić ispred preduzeća Mikroelektronika i Slađana Milojević ispred klastera modne industrije FACTS.

„Nema sektora u kome ne postoje deficitarna zanimanja“, jedna je od premisa prvog panela, u kome se govorilo o usklađivanju potreba privrede i motivacije (ne)zaposlenih. Nedostatak odgovarajućih kadrova oseća se na svim obrazovnim nivoima i u mnogim zanimanjima – Srbiji nedostaju bravari, zavarivači, prehrambeni tehnolozi, administrativni radnici, konobari, sobarice, kuvari, pekari, tekstilci, ali i lekari, ekonomisti, pravnici i naravno inženjeri. Kao ključne izazove govornici su istakli raskorak u veštinama nezaposlenih u odnosnu na veštine koje traže poslodavci, dugoročnu nezaposlenost, neaktivnost mladih, odliv kadrova, starenje radne snage, kao i dugačak proces uvođenja lica u posao. Da ovakva situacija nije produkt nasleđa, već da postojeći sistem ovaj problem sve više produbljuje – ukazuje podatak da tek 27% mladih radi na poslu za koji su se školovali. Sa druge strane, potraga poslodavaca za novim kadrovima često je mukotrpna – prema istraživanju Unije poslodavaca jedna trećina preduzeća suočava se sa velikim problemima prilikom pronalaženja kadrova, a u posebno izazovnom položaju nalaze se mala domaća preduzeća koja, iako nude mogućnost usavršavanja na različitim pozicijama zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, i dalje gube bitku od velikih koji imaju razrađene mehanizme regrutovanja i pružaju novozaposlenima jasniji karijerni put.

Veoma je pozitivno što su i država i poslodavci i njihova udruženja iskazali veliko interesovanje kako bi se ovi problemi rešili. Aktivnosti države u najvećoj meri usmerene su na aktivaciju neaktivnih i obeshrabrenih, a pogotovo mladih NEET pojedinaca. Programi dualnog obrazovanja u Srbiji su prisutni već duži niz godina i uglavnom daju povoljne rezultate – oko 50% učenika koji prođu kroz program nađu zaposlenje u struci. Takođe, program „Moja prva plata“ dao je solidne rezultate, međutim, kao jedan od ključnih izazova ostaje slabo interesovanje mladih za odlazak u slabije razvijene regione. Poslodavci i njihova udruženja ukazali su na niz inovativnih inicijativa i načina za privlačenje, izgradnju i zadržavanje kadrova – više plate, skraćivanje radnog vremena, omogućavanje poslodavcima da pomognu kupovinu stana zaposlenima, kao i dualno obrazovanje za više obrazovne nivoe. Svakako, ove aktivnosti mogu predstavljati značajnu podršku migracionoj politici koju Srbija mora aktivno da sprovodi. U tom kontekstu, Srbija se sada sve češće spominje kao zemlja destinacija za radnu imigraciju – kada su u pitanju kvalifikovaniji kadrovi, i dalje se najčešće radi o povratnicima koje mogu da privuku uglavnom uspešnije firme, dok u slučaju industrija koje traže kadrove nižih kvalifikacija Srbija polako počinje da „uvozi“ radnike iz manje razvijenih zemalja. Ono što svakako raduje jeste velika spremnost svih aktera na saradnju i ujedinjavanje oko zajedničkog cilja – stvaranja dinamičnog tržišta dostojanstvenog zaposlenja.

U okviru drugog panela govorili su Vesna Fabian ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđan Verbić ispred FEFA fakulteta, Branka Anđelković ispred Centra za istraživanje javnih politika, Ivan Vilus ispred LUKOWA kompanije, Mirjana Bojanić ispred projekta Znanjem do posla i Đorđe Ćelić ispred Poslovnog inkubatora Novi Sad.

Fokus drugog panela bio je na budućnosti rada i sistema obrazovanja, u kontekstu preduslova, profila i veština koji će biti potrebni privredi i koji će omogućiti dostojanstven rad i kvalitetniji život, ali i drugim efektima i izazovima do kojih će dovesti budućnost obeležena globalizacijom i tehnološkim napretkom. U prethodnom periodu su uloženi značajni napori od strane Ministarstva prosvete, i prepoznata je važnost uključivanja privrede u sve faze obrazovanja – od kreiranja nastavnih planova i programa do njihove realizacije. Govornici na panelu su se saglasili da osnovno obrazovanje ima ključnu ulogu u osposobljavanju učenika za život i obezbeđivanje onog seta veština koje će im omogućiti da donose racionalne odluke o svojoj budućnosti, dok uloga srednjeg obrazovanja i viših stručnih škola treba da bude okrenuta potrebama privrede i veštinama za produktivno zaposlenje.

Od izazova koje budućnost donosi, i na koje će biti potreban odgovor svih zainteresovanih strana, u diskusiji su se izdvojili celoživotno učenje, raskol između generacija po pitanju digitalne pismenosti, nove forme rada, prava i bezbednost radnika, karijerno vođenje, kao i meke veštine (eng. soft skills). Evropa, pa i Srbija, će morati da prođu kroz sveobuhvatan proces prekvalifikacija – evropske strategije predviđaju da će čak 50% radno aktivnog stanovništva morati da prođe kroz procese prekvalifikacija. Takođe, u slučaju Srbije slično važi i za uvođenje upisnih kvota – budući da se na panelu između redova govorilo i o svojevrsnoj inflaciji visokog obrazovanja. Jedno od rešenja za brže potrebe prilagođavanja i osvajanja novih veština, koje formalno obrazovanje i pored najbolje volje i velike efikasnosti ne bi moglo da isprati, ističu se i nestandardni oblici dopunskog obrazovanja, u vidu različitih vrsta kurseva, koji već daju dobre rezultate u IT industiriji. Još jedan od izazova koji zahtevaju posebnu pažnju je i rastuća asimetrija između prava i moći poslodavaca na račun radnika. Zakonska rešenja u Srbiji i dalje su nedovoljno fleksibilna i raznovrsna da regulišu radnopravni odnos i pruže različitim vrstama „platformskih“ i drugih nestandardnih radnika odgovarajuću zakonodavnu zaštitu i prava iz radnog odnosa. Zakonodavcima – kako evropskim, tako i domaćim – zasigurno neće biti lako da u pogledu regulisanja budućih radnih aranžmana budu u skladu sa vizijom dostojanstvenog rada.

Svakako da nije moguće predvideti šta sve budućnost donosi, ali je nesporno da spremnost za prilagođavanje svih zainteresovanih strana i njihova kontinuirana saradnja imaju najviše izgleda da pronađu i primene najkvalitetnija rešenja.

Celu konferenciju možete pogledati na fejsbuk stranici CEVES-a.

Konferencija je održana u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ koju podržavaju Vlade Švajcarske i Nemačke, a sprovodi GIZ u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“.

Agenda 2030 u Srbiji – trenutno puka formalnost, potencijalno vredan alat za upravljanje razvojem

Autorski tekst direktora CEVES-a Nemanje Šormaza o Agendi 2030 u kontekstu Srbije objavljen je na blogu online platforme MONS.

U okviru same Vlade Republike Srbije, ne postoji konsenzus u čijem portfoliju bi upravljanje Agendom 2030 trebalo da se nalazi, niti kako bi sam proces sprovođenja trebalo da izgleda. Šest godina nakon usvajanja Agende, institucionalni mehanizmi za njeno sprovođenje nisu uspostavljeni – i deluje da se od tog procesa polako i odustaje. Da nije reč o subjektivnom utisku, potvrđuje i činjenica da Srbija danas (ni na vidiku) nema hijerarhijski najviša planska dokumenta – Plan razvoja i Investicioni plan, propisana Zakonom o planskom sistemu u cilju „utabavanja“ pravca kojim će se Srbija kretati u narednih 10 godina. Ekspoze, koji se trenutno može smatrati jedinim strateškim dokumentom kojim se Vlada obavezuje javnosti, ne sadrži ključne principe Agende, niti adresira najveće socijalne probleme. Pojedini projekti od značaja za javnost nisu sagledani iz ugla uticaja na druge dimenzije održivog razvoja, a definisani su kao prioritetni uprkos nedostatku analiza i konsultacija sa javnošću.

Kori Udovički u emisiji “Pregled dana” 8. oktobra 2021.

Sama energetska kriza nije trenutno veliki problem ali u kombinaciji sa drugim faktorima može da postane okidač većeg potresa globalne privrede. Ona je posledica kombinacije pojačane potražnje za energijom usled oporavka globalne, a pre svega kineske privrede, i ekstremnih klimatskih događaja koji su doveli do dodatnog povećanja potrošnje gasa — hladna zima (grejanje), toplo leto (rashladni uređaji), suša u Brazilu (smanjena hidro energija), potopi usled kiša (smanjeno snabdevanje globalnog tržišta ugljem). Tek potom faktor su i napori da se svet prestroji na obnovljive izvore energije.

Da li je energetska kriza u Kini opasnost za Srbiju? Šta su uzroci energetske krize u Kini i EU? Kakve veze klimatske promene imaju sa energetskom krizom? Da li treba da brinemo o redovnom snabdevanju gasom iz Rusije? Da li će poskupeti struja u Srbiji, koja je za sada među najjeftinijim u svetu?

Odgovore na ova i druga pitanja poslušajte u gostovanju Kori Udovički u Pregledu dana na TV Nova, od petka  8. oktobra. 

Konferencija „OKO za Državnu Pomoć“ (Odgovorno, Korisno, Otvoreno)

Cilj konferencije je predstavljanje i diskusija predloga za unapređenje mehanizama za kontrolu i evaluaciju državne pomoći, sa fokusom na kvalitet i uticaj državne pomoći. CEVES je razvio i tokom konferencije će predstaviti predloge u oblasti otvaranja podataka o državnoj pomoći, pravovremenog i javnosti prilagođenog izveštavanja o državnoj pomoći, te pokazatelja svrsishodnosti date državne pomoći i kvaliteta podržanih investicija.

Zakon o kontroli državne pomoći iz 2019. godine približio je zakonodavstvo Srbije pravilima EU i stvorio (pred)uslove za unapređenje nezavisnosti Komisije za kontrolu državne pomoći. Ipak, čini se da je potrebno dalje unapređenje transparentnosti i dostupnosti podataka, dok procena društvene koristi od dodeljene državne pomoći i dalje nedostaje. Prvi panel posvećen je upravljanju državnom pomoći u Srbiji sa fokusom na trenutno stanje otvorenosti podataka i njihove dostupnosti građanima, odgovornosti institucija pri odobravanju državne pomoći, kao i diskusiju društveno-ekonomske koristi od državne pomoći. U drugom panelu pažnja će biti usmerena na diskusiju o daljem razvoju državne pomoći, odnosno na izglede za potencijalno, dugo priželjkivano, unapređenje njenih razvojnih efekata – njeno stavljanje u službu dobrobiti svih građana kroz podsticanje razvoja srpske privrede (naročito MSP) i uz značajno unapređenje kvaliteta i strukture privučenih stranih direktnih investicija.

Ovaj proces podržali su Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država, u okviru projekta „Oko za Državnu Pomoć (Odgovorno, Korisno, Otvoreno)“. Opšti cilj je doprinos fundamentalnom napretku u uspostavljanju odgovornog, transparentnog i kontrolisanog mehanizma državne pomoći u Srbiji.

Kori Udovički za Novi Magazin: Vučićeve prečice su razvojne kočnice

U intervjuu za Novi Magazin, Kori Udovički, predsednica UO CEVES-a govori o prečicama i „crvenom tepihu“ rezervisanom samo za najveće investitore, koje koče ekonomski razvoj, o tome da rast BDP-a nije isto što i održivi ekonomski razvoj, o verovanju da možemo da izgradimo državu koja služi društvu a ne političkim partijama, o propuštenim prilikama za ojačavanje institucija i pružanju adekvatne pomoći onima kojima to pravi razliku u doba pandemije, o propulzivnim delovima srpske domaće privrede koja čini 85% ukupne privrede, o prevelikoj centralizaciji…

Ceo intervju možete pročitati na linku: Intervju Novi Magazin Kori Udovički

Kratki video prilog možete pogledati na sledećem linku: Video Novi Magazin Kori Udovički

Prenosimo delove iz intervjua:

  • Ekonomski razvoj je moguć bez demokratije. Ali – nije bez institucija. … Od početka tranzicije nikako da u našim institucijama uspostavimo odgovarajuću „podelu rada“, odnos, između „države“ (zapravo uprave), političkih partija, i privrede…. danas je situacija sa institucijama još gora jer se u državne strukture uvukao strah, plus što stvarno svi čekaju da jedan čovek odluči.
  • Razvoj se ne tiče samo prosečnog BDPa već kvaliteta života većine ljudi, i to  na malo duži rok. Ovakav rast taj kvalitet podriva – ne proizilazi iz razvijanja potencijala naših građana i kapitala, njihove osposobljenosti da kreiraju budućnost–i zato on ide ruku pod ruku sa iseljavanjem mase ljudi.
  • Možemo da napravimo državu koja služi društvu, a ne partiji na vlasti, i kojoj ćemo moći da verujemo. Međutim, ako svi polazimo od toga da je to nemoguće, onda je, naravno, nikad nećemo napraviti.
  • „Crveni tepih“ je zapravo prečica koju je predsednik napravio sa svojom kancelarijom, i kojom idu izabrani veliki investitori… Neka ljudi angažovani na toj prečici rade po najboljim kriterijumima ovog sveta, vi ne možete da postignete razvoj samo na osnovu protoka koji može da obezbedi jedan paralelan kanal odlučivanja, u kom krajnje odluke donosi jedan čovek.
  • Da biste svakom privredniku pružili podršku, odnosno ambijent, da se razvije, da postigne najviše što može, treba vam cela država. Svi njeni delovi koji iole dolaze u dodir sa privredom moraju da se angažuju … Evo, sad u ovoj krizi izazvanoj pandemijom, bila je prilika da Fond za razvoj razvije svoje domete i razvije finansijsku istoriju za mala preduzeća koja će tako kasnije lakše pristupiti i bankama. Trebalo  je da makar 30% bude usmereno onima sa najvećim potrebama, u ugostiteljstvu, ličnim uslugama. Da Fond uči da prepoznaje one kojima će pomoć napraviti ozbiljnu razliku. Umesto  toga, zapetljali su se u procedurama, obezbeđenjima, administrativnim kriterijumima …i kredite je na kraju dobilo vrlo mali broj preduzeća.
  • U državnoj upravi ima ljudi spremnih da se angažuju, pa i da budu kreativni, ali da bi se ti potencijali realizovali državna uprava mora da se i debirokratizuje, i depolitizuje– da se izbace partijski i smanje formalni, a uvedu profesionalni kriterijumi po kojima će da se radi.
  • U „malim i srednjim preduzećima“ se kriju jedini mogući nosioci budućnosti srpske privrede.  … Postoje dva propulzivna jezgra u ovoj privredi. Jedno su ozbiljne, konkurentne, firrme u prehrambenoj, metalskoj/mašinskoj, drvnoj industriji koje su potpuno uključene u svetsko tržište. Da pomenem ovde, recimo, Sirogojno u prehrambenoj, Janković enterijere, Inmold u plastičnoj-mašinskoj. Drugo je u modernom „tehnološkom“ sektoru — informatici, programiranju, kreativnoj industriji … Umesto vizije, podrške, mi njima poskupljujemo poslovanje zato što moraju stalno da trpe udare i neizvesnost na domaćem tržištu. Ne postoje politike kako da ovi prvi postanu, na primer, kao nemački „mitl štand“, noseći stub prerađivačke industrije. A inovativnu i tehnološku industriju bukvalno teramo da posluje van zemlje zbog jednog sasvim anahronog deviznog zakona.
  • Jasno je da ovaj režim veruje u centralizaciju i centralizovali su mnogo toga što naravno samo povećava njihovu odgovornost. Jer centralni državni aparat je kočnica razvoja.
  • Na kraju krajeva, to je i srž demokratije – da vi stvarno rešavate vaše lokalne probleme. I da imate mogućnost, ne samo formalno pravo zapisano u nekom aktu, da uređujete svoj život kako želite i da taj vaš život može da se razlikuje od načina života u susednoj opštini ili na drugom kraju zemlje. A u Srbiji sve je propisano isto za sve naše opštine.
  • Dualno obrazovanje je u Srbiji jako ocrnjeno iz meni nerazumljivih razloga. Zato što se ono uvodi pre svega na zahtev privrede. Šta je tu zapravo „zadatak“? Ubediti Ministarstvo obrazovanja da prilagodi program neke škole potrebama razvoja lokalne privrede! A otpor dolazi odatle što ministarstvo onda ne zna šta će sa viškom zastarelih ili neprilagođenih prosvetnih kadrova. Znači privreda u Srbiji mora stalno da ulaže napor da bi uklonila prepreke koje joj neopravdano postavlja država. Da li obrazovanje treba da bude tako centralizovano kao što je u Srbiji? Ja mislim da ne.