{"id":14233,"date":"2026-09-24T13:55:56","date_gmt":"2026-09-24T11:55:56","guid":{"rendered":"https:\/\/ceves.org.rs\/?p=14233"},"modified":"2026-10-13T12:59:26","modified_gmt":"2026-10-13T10:59:26","slug":"analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/","title":{"rendered":"Analysis of the Budget Rebalance \u2013 September 2026"},"content":{"rendered":"\n

<\/p>\n\n\n\n

Autor: Vojislav Stojanovi\u0107, ekonomista<\/p>\n\n\n\n

Rebalansom je zna\u010dajno pove\u0107an okvir potro\u0161nje u odnosu na prvobitni bud\u017eet, za 1,5% BDP-a (1,45 milijardi evra), odnosno za 6,3%. Makroekonomska i fiskalna kretanja u prvoj polovini godine bila su povoljnija od o\u010dekivanih i otvorila su dodatni fiskalni prostor, koji je dalje pro\u0161iren pove\u0107anjem deficita sa 3,0% na 3,5% BDP-a (sa 2,9 na 3,4 milijarde evra). Time bi bio prekora\u010den limit iz op\u0161teg fiskalnog pravila da njegova primena nije odlo\u017eena do 2029. godine. Dodatna sredstva dominantno su usmerena na transfere, subvencije i jednokratne mere prema stanovni\u0161tvu, oko 1,2% BDP-a (1,2 milijarde evra), odnosno \u010detiri petine ukupnog pove\u0107anja. Kapitalni rashodi pove\u0107ani su za svega 0,2% BDP-a (170 miliona evra), uz istovremeno smanjenje ili odlaganje obima pojedinih investicija, uklju\u010duju\u0107i i projekte vezane za EXPO. Dodatni fiskalni prostor tako nije iskori\u0161\u0107en za re\u0161avanje strukturnih slabosti i izgradnju administrativnih, regulatornih i drugih kapaciteta dr\u017eave, iako su upravo u tim oblastima prisutni brojni dugogodi\u0161nji nedostaci. Rebalans stoga ima pre svega distributivni i kratkoro\u010dno potro\u0161a\u010dki, a znatno manje razvojno-investicioni karakter.<\/p>\n\n\n\n

Grafikon 1 sa jedne strane prikazuje stavke \u010dije su aproprijacije rebalansom pove\u0107ane, a sa druge izvore iz kojih su ta pove\u0107anja finansirana. Pove\u0107anja ukupno iznose oko 2,0% BDP-a (1,9 milijardi evra), \u0161to je vi\u0161e od neto rasta rashoda od 1,5% BDP-a, jer su pojedine stavke istovremeno smanjene. Najve\u0107i pojedina\u010dni rast bele\u017ei odbrana, 0,35% BDP-a (330 miliona evra), uklju\u010duju\u0107i nabavku opreme i novu zgradu General\u0161taba, a slede subvencije Putevima Srbije i Koridorima Srbije, 0,2% BDP-a (200 miliona evra). \u010cetiri stavke kroz koje se prete\u017eno realizuju (predizborne) mere prema stanovni\u0161tvu  (de\u010dja za\u0161tita, dotacija PIO fondu, olak\u0161ice za zapo\u0161ljavanje i nova aproprijacija Ministarstva finansija koja najverovatnije predstavlja bud\u017eetski deo jednokratne isplate punoletnim gra\u0111anima) zajedno rastu za 0,65% BDP-a (620 miliona evra). Centralni bud\u017eet, me\u0111utim, ne obuhvata ceo iznos najavljenog paketa pomo\u0107i od oko 1% BDP-a (980 miliona evra), jer se deo finansira iz Akcionarskog fonda.<\/p>\n\n\n\n

Na strani izvora, oko \u010detvrtine pove\u0107anja finansirana je ve\u0107im deficitom, 0,53% BDP-a. Ne\u0161to ve\u0107i deo, 0,55% BDP-a (520 miliona evra), dolazi od neporeskih prihoda, i to uplata dobiti i dividendi, od \u010dega se deo odnosi na uobi\u010dajenu naplatu dobiti NBS, a za ostatak izvor nije poznat (javna preduze\u0107a?). Sa druge strane, poreski prihodi neto rastu za svega 0,26% BDP-a (240 miliona evra), jer je ve\u0107a naplata PDV-a i poreza na dobit delom poni\u0161tena smanjenjem akciza na naftne derivate. Preostali deo pove\u0107anja pokriven je u\u0161tedama na kamatama, 0,13% BDP-a, i smanjenjem sredstava za velike infrastrukturne projekte, 0,35% BDP-a (330 miliona evra). Drugim re\u010dima, rast teku\u0107e potro\u0161nje najve\u0107im delom je finansiran jednokratnim sredstvima za koje nije jasno da li bi alternativna upotreba (pogotovo kada je re\u010d o ulaganjima u razvoj javnih preduze\u0107a) bila opravdanija.<\/p>\n\n\n\n

Odvojeno od rashoda, u ra\u010dunu finansiranja predvi\u0111eno je oko 1,5% BDP-a (1,4 milijarde evra) za nabavku doma\u0107e finansijske imovine, najverovatnije za kupovinu ruskog udela u NIS-u. Ta transakcija ne uti\u010de na deficit, ali pove\u0107ava potrebe dr\u017eave za zadu\u017eivanjem.<\/p>\n\n\n\n

Grafikon<\/strong> 1<\/strong>: Rebalans 2026: na \u0161ta se tro\u0161i dodatni novac i odakle dolazi (% BDP-a)<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Napomena: Levi stubi\u0107 prikazuje stavke \u010dije su aproprijacije pove\u0107ane, a desni izvore finansiranja, uklju\u010duju\u0107i u\u0161tede na kamatama i smanjena sredstva za velike infrastrukturne projekte. Zato su oba stubi\u0107a (2,0% BDP-a) vi\u0161a od neto rasta rashoda (1,5% BDP-a). Bez finansijskih transakcija (otplata glavnice, NIS).<\/em><\/p>\n\n\n\n

* Bud\u017eetski deo jednokratne isplate punoletnim gra\u0111anima prema Fiskalnom savetu. Izvor: Zakon o bud\u017eetu RS za 2026. i rebalans; NBS; obra\u010dun CEVES.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Rebalansom su uve\u0107ane i prihodna i rashodna strana bud\u017eeta, pri \u010demu je rast prihoda vo\u0111en prete\u017eno neporeskim prihodima, a uve\u0107anje rashoda mahom je rezultat ve\u0107ih teku\u0107ih rashoda i predizbornim merama vlasti.<\/strong><\/a> Pod pretpostavkom rasta BDP-a od 3,5%, ukupni prihodi i primanja uve\u0107ani su sa 21,6% na 22,6% BDP-a (961 milion evra, +4,7%). Najve\u0107i doprinos rastu prihoda daju neporeski prihodi, \u010dije se uve\u0107anje planira za 0,7 p.p. BDP-a (678 miliona evra, +26,2%), gotovo u celosti zbog revidiranog plana uplate dobiti i dividendi javnih preduze\u0107a bez presedana.[1]<\/a> Treba napomenuti da su ovakvi prihodi po prirodi volatilni i jednokratni, pa ih ne treba posmatrati kao trajni izvor finansiranja javne potro\u0161nje. Sa druge strane, poreski prihodi porasli su za svega 0,2 p.p. BDP-a (241 milion evra, +1,4%), mahom zahvaljuju\u0107i padu prihoda od akciza, usled odluke Vlade da dodatno smanji akciznu stopu na naftne derivate. Dodatno, u prvoj polovini godine primetna je ja\u010da naplata poreza, a Vlada o\u010digledno o\u010dekuje nastavak ovog trenda te je rebalansom predvi\u0111eno pove\u0107anje i prihoda od PDV-a i poreza na dobit za po oko 0,2 p.p. BDP-a (440 miliona evra, +3,7%). Na rashodnoj strani, ukupni rashodi i izdaci uve\u0107ani su za 1,5 p.p. BDP-a (1.452 miliona evra, +6,3%). Najve\u0107u promenu u rebalansu vidimo me\u0111u teku\u0107im rashodima (+1,3 p.p. BDP-a), a me\u0111u njima se posebno isti\u010du dotacije OOSO, subvencije i socijalni rashodi, o \u010demu detaljnije pi\u0161emo u nastavku ovog teksta. Kapitalni rashodi pove\u0107ani su sa 5,4% BDP-a na tek 5,6% BDP-a.<\/p>\n\n\n\n

Figure 1: Projekcija konsolidovanog bilansa centralne dr\u017eave, i planirani prihodi i rashodi centralnog nivoa dr\u017eave u bud\u017eetu i rebalansu bud\u017eeta kao % od BDP-a, pod pretpostavkom rasta privrede od 3,5%<\/p>\n\n\n\n

Kategorija<\/strong><\/td>Projekcija 2026<\/strong><\/td>Bud\u017eet 2026<\/strong><\/td>Rebalans 2026<\/strong><\/td><\/tr>
I UKUPNI PRIHODI<\/strong><\/td>22,44%<\/strong><\/td>21,62%<\/strong><\/td>22,62%<\/strong><\/td><\/tr>
1. Poreski prihodi<\/td>18,93%<\/td>18,62%<\/td>18,87%<\/td><\/tr>
 Od \u010dega: Porez na dobit pravnih lica<\/td>2,81%<\/td>2,46%<\/td>2,68%<\/td><\/tr>
     Porez na dodatu vrednost<\/td>9,93%<\/td>9,70%<\/td>9,96%<\/td><\/tr>
     Akcize<\/td>3,73%<\/td>4,06%<\/td>3,85%<\/td><\/tr>
2. Neporeski prihodi<\/td>3,45%*<\/td>2,72%<\/td>3,43%<\/td><\/tr>
II UKUPNI RASHODI<\/strong><\/td>27,20%<\/strong><\/td>24,63%<\/strong><\/strong><\/td>26,17%<\/strong><\/td><\/tr>
1. Teku\u0107i rashodi<\/td>19,13%<\/td>18,90%<\/td>20,24%<\/td><\/tr>
Od \u010dega: Rashodi za zaposlene<\/td>5,97%<\/td>5,87%<\/td>6,00%<\/td><\/tr>
     Subvencije<\/td>2,43%<\/td>1,92%<\/td>2,18%<\/td><\/tr>
     Dotacije me\u0111unarodnim organizacijama<\/td>0,11%<\/td>0,10%<\/td>0,10%<\/td><\/tr>
     Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja<\/td>3,52%<\/td>3,54%<\/td>4,00%<\/td><\/tr>
     Socijalna za\u0161tita iz bud\u017eeta<\/td>2,06%<\/td>1,90%<\/td>2,09%<\/td><\/tr>
2. Kapitalni rashodi<\/td>7,52%**<\/td>5,40%<\/td>5,58%<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

* Na neporeske prihode zna\u010dajno uti\u010du jednokratni prilivi, \u0161to ote\u017eava pravljenje projekcije na osnovu istorijskih kretanja, te ovu brojku treba uzeti sa odre\u0111enom rezervom.<\/em><\/p>\n\n\n\n

**Artefak isplate za Rafale u Q1.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Pove\u0107anje planiranog deficita na 3,5% BDP-a rebalansom predstavlja odstupanje od fiskalne discipline uspostavljene nakon perioda konsolidacije i bilo bi iznad limita propisanog op\u0161tim fiskalnim pravilom da njegova primena nije suspendovana do 2029. godine.<\/strong> Prema tom pravilu, maksimalni fiskalni deficit iznosi 3% BDP-a ukoliko je dug sektora dr\u017eave ispod 45% BDP-a; 1,5% ako je dug izme\u0111u 45% i 55%; 0,5% ako je izme\u0111u 55% i 60%; dok pri dugu iznad 60% fiskalna pozicija mora biti uravnote\u017eena.<\/p>\n\n\n\n

Struktura uve\u0107anja rashoda u rebalansu vi\u0161e je usmerena ka teku\u0107oj potro\u0161nji nego ka razvojnim ulaganjima.<\/strong> Na\u0161a analiza pokazuje da je, posmatrano po ekonomskim kategorijama, rast rashoda najve\u0107im delom vo\u0111en pove\u0107anjem subvencija i transfera, i to za 1,2% BDP-a. Nasuprot tome, kapitalni rashodi pove\u0107ani su za svega 0,16% BDP-a, dok su rashodi na robe i usluge i rashodi za zaposlene pove\u0107ani za 0,16% i 0,12% BDP-a. Planirani rashodi za kamate i druge tro\u0161kove servisiranja javnog duga istovremeno su smanjeni za oko 0,13% BDP-a. Ovakva struktura ne ukazuje na zna\u010dajnije preusmeravanje bud\u017eeta ka rashodima koji neposredno pove\u0107avaju javni kapital i potencijalni rast, ve\u0107 pre svega ka teku\u0107im transferima, subvencijama i drugim oblicima potro\u0161nje. Pomeranje ka teku\u0107oj potro\u0161nji naro\u010dito je diskutabilno imaju\u0107i u vidu da se deo pove\u0107anja transfera odnosi na najavljene predizborne jednokratne mere pomo\u0107i stanovni\u0161tvu, \u010diji je primarni efekat pove\u0107anje raspolo\u017eivog dohotka i potro\u0161nje u kratkom roku, a ne pro\u0161irenje proizvodnih kapaciteta ekonomije.<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107a pojedina\u010dna promena me\u0111u aproprijacijama u rebalansu odnosi se na sredstva za nabavku doma\u0107e finansijske imovine, u delu bud\u017eetskog finansiranja, koja su najverovatnije povezana sa eventualnom akvizicijom dela vlasni\u0161tva u NIS-u.<\/strong> Program 2301 \u2013 Ure\u0111enje, upravljanje i nadzor finansijskog i fiskalnog sistema pove\u0107an je za gotovo 1,6 milijardi evra ili 1,7% BDP-a, od \u010dega se oko 1,4 milijarde evra odnosi upravo na ovu aproprijaciju. Iako bud\u017eetska dokumentacija ne precizira njenu namenu, obim i priroda ove stavke upu\u0107uju na to da je povezana sa potencijalnim sticanjem udela u NIS-u, \u0161to su dr\u017eavni zvani\u010dnici ranije najavljivali. Treba, me\u0111utim, naglasiti da ova stavka nije klasifikovana kao bud\u017eetski rashod, ve\u0107 kao izdatak za nabavku finansijske imovine u okviru ra\u010duna finansiranja. Drugim re\u010dima, dr\u017eava bi ovom transakcijom nov\u010dana sredstva zamenila za finansijsku aktivu\u2013vlasni\u010dki udeo u kompaniji\u2013pa se ona ne evidentira kao teku\u0107i ili kapitalni rashod, ve\u0107 kao finansijska transakcija. Takav izdatak pove\u0107ava ukupne potrebe dr\u017eave za finansiranjem, ali ne predstavlja rashod koji neposredno ulazi u obra\u010dun bud\u017eetskog deficita.<\/p>\n\n\n\n

Top 10 programa u rebalansu po iznosu pove\u0107anja.<\/p>\n\n\n\n

Program<\/strong><\/strong><\/td>Promena (EUR)<\/strong><\/td>Promena kao % BDP-a<\/strong><\/td>Rast (%)<\/strong><\/td>Obja\u0161njenje\/glavni uzrok pove\u0107anja<\/strong><\/td><\/tr>
2301 Finansijski i fiskalni sistem<\/td>1.584.144.126<\/td>1,66<\/strong><\/td>532<\/td>Deo ra\u010duna finansiranja; nije rashod; najverovatnije vezano za NIS<\/td><\/tr>
1703 Operacije MO i VS<\/td>331.233.666<\/td>0,35<\/td>14<\/td>Nabavka opreme i nova zgrada General\u0161taba<\/td><\/tr>
0701 Nadzor u saobra\u0107aju<\/td>199.009.335<\/td>0,21<\/td>47<\/td>Subvencije JP Putevi Srbije<\/td><\/tr>
0903 Porodi\u010dno-pravna za\u0161tita<\/td>165.838.900<\/td>0,17<\/td>15<\/td>Predizborne mere pomo\u0107i<\/td><\/tr>
0901 PIO osiguranje<\/td>152.566.070<\/td>0,16<\/td>6<\/td>Predizborne mere pomo\u0107i<\/td><\/tr>
0802 Sistem rada<\/td>149.481.833<\/td>0,16<\/td>196<\/td>Dotacije OOSO<\/td><\/tr>
2005 Visoko obrazovanje<\/td>146.928.713<\/td>0,15<\/td>18<\/td>Sopstveni prihodi fakulteta uklju\u010deni u bud\u017eet; ne uti\u010de na deficit<\/td><\/tr>
2402 Intervencijska sredstva<\/td>98.053.956<\/td>0,10<\/td>183<\/td>U ra\u010dunu finansiranja; nabavka fin. imovine<\/td><\/tr>
0902 Socijalna za\u0161tita<\/td>94.233.828<\/td>0,10<\/td>8<\/td>Predizborne mere pomo\u0107i<\/td><\/tr>
2102 Podr\u0161ka radu Vlade<\/td>71.301.432<\/td>0,07<\/td>92<\/td>Generalni sekretarijat Vlade; dotacije NVO<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

Me\u0111u zna\u010dajnijim pove\u0107anjima aproprijacija su i programi 1703 \u2013 Operacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. kao i 0701 \u2013 Nadzor u saobra\u0107aju. Prvi se odnosi na najavljeno pove\u0107anje bud\u017eeta za vojsku<\/strong>. uklju\u010duju\u0107i novu zgradu General\u0161taba kao novu aproprijaciju. \u010dime se izdvajanja za vojsku pove\u0107avaju na 2,8% BDP-a. S druge strane. pove\u0107anje sredstava za program 0701\u2014prema obrazlo\u017eenju bud\u017eeta\u2014odnosi se na dodatna sredstva za JP \u201ePutevi Srbije\u201c. projekat rehabilitacije puteva i unapre\u0111enja bezbednosti saobra\u0107aja i \u201eKoridore Srbije\u201c. Detaljnije o bud\u017eetskim subvencijama ovom JP pisao je Forbes Srbija<\/a>. Ukupno pove\u0107anje za ova dva programa iznosi 0,5% BDP-a.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

I najavljene (predizborne) mere pomo\u0107i zauzimaju zna\u010dajan deo rasta planiranih rashoda u rebalansu. ali je njihov ukupan obim te\u017ee sagledati na nivou pojedina\u010dnih programa. budu\u0107i da su sredstva raspore\u0111ena kroz vi\u0161e njih. Zbog toga sektorski pregled daje jasniju sliku njihovog fiskalnog zna\u010daja.<\/strong> Sektorski gledano. socijalna za\u0161tita (sektor 09) predstavlja drugi najve\u0107i izvor pove\u0107anja bud\u017eetskih aproprijacija. odmah nakon finansijskog i fiskalnog sistema. i ukupnom rastu rebalansa doprinosi sa oko 1,4 procentna poena (od ukupnog pove\u0107anja rashoda za 6,2%). Aproprijacije \u010detiri programa kroz koje se realizuje najve\u0107i deo najavljenih ciljanih davanja stanovni\u0161tvu pove\u0107ane su za ukupno oko 0,5% BDP-a (434 miliona evra). Ovaj iznos ne uklju\u010duje deo pomo\u0107i koji se finansira neposredno iz sredstava Akcionarskog fonda. te ne predstavlja ukupnu vrednost najavljenog paketa i \u010dini ne\u0161to manje od polovine najavljenih davanja koja \u010dine oko 1% BDP-a (980 miliona evra). Iako ove mere imaju jednokratni karakter. njihov obim zna\u010dajno pove\u0107ava teku\u0107u potro\u0161nju u 2026. godini i predstavlja jedan od glavnih razloga zbog kojih se povoljnija fiskalna dinamika iz prve polovine godine ne\u0107e u potpunosti preneti na godi\u0161nji rezultat. Istovremeno. njihova jednokratna priroda zna\u010di da \u0107e efekat na raspolo\u017eivi dohodak i potro\u0161nju doma\u0107instava biti prete\u017eno privremen. bez trajnog pove\u0107anja njihovog nivoa.<\/p>\n\n\n\n

Iako aproprijacije za pojedina\u010dne velike gra\u0111evinske objekte u okviru EXPO kompleksa opadaju. ukupna sredstva za EXPO Beograd 2027 rebalansom su uve\u0107ana.<\/strong> Sredstva za izgradnju Nacionalnog stadiona umanjena su za 46,6%. sa 21.2 na 11.3 milijardi dinara. za paviljonski kompleks EXPO Beograd 2027 za 16,1%. sa 42,6 na 35,7 milijardi. dok je aproprijacija za tunel od Kara\u0111or\u0111eve ulice do Dunavske padine smanjena za 60%. Ova smanjenja su. me\u0111utim. vi\u0161e nego nadokna\u0111ena novim sredstvima za pripremu terena u zonama B i E. u iznosu od oko 18,3 milijarde dinara. kao i dodatnim sredstvima za podr\u0161ku realizaciji EXPO-a od oko 3,7 milijardi. Zbirno. aproprijacije za devet identifikovanih projekata povezanih sa EXPO-om pove\u0107ane su za oko 8,1 milijardu dinara. odnosno 9%. Podaci o izvr\u0161enju bud\u017eeta Ministarstva finansija ukazuju da smanjenje aproprijacija za pojedine velike objekte mo\u017ee odra\u017eavati sporiju realizaciju od prvobitno planirane. a ne stvarno odustajanje od tih rashoda. Tako je do kraja juna izvr\u0161eno svega 24,9% godi\u0161nje aproprijacije za Nacionalni stadion. Nije isklju\u010deno ni da je deo sredstava samo pomeren u plan za 2027. godinu. \u0161to bi se moglo pouzdanije oceniti tek na osnovu novije revizije Aneksa Fiskalne strategije. Ovakva preraspodela vidi se i na nivou sektora saobra\u0107aja i komunikacija. \u010dije su ukupne aproprijacije rebalansom smanjene za 4%. uprkos pove\u0107anju sredstava namenjenih JP \u201ePutevi Srbije\u201c i \u201eKoridorima Srbije\u201c.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Struktura rebalansa pokazuje da je pove\u0107anje bud\u017eetske potro\u0161nje prete\u017eno usmereno ka teku\u0107im rashodima i transferima. dok su kapitalni rashodi pove\u0107ani znatno manje.<\/strong> Me\u0111u najve\u0107im pove\u0107anjima rashodnih aproprijacija izdvajaju se jednokratne mere prema stanovni\u0161tvu. dodatna izdvajanja za odbranu i subvencije javnim putnim preduze\u0107ima. dok su sredstva za pojedine velike infrastrukturne projekte smanjena. Istovremeno. u ra\u010dunu finansiranja predvi\u0111eno je zna\u010dajno pove\u0107anje sredstava za nabavku doma\u0107e finansijske imovine. najverovatnije povezano sa mogu\u0107om akvizicijom dela NIS-a; ova transakcija pove\u0107ava potrebe dr\u017eave za finansiranjem. ali ne predstavlja rashod koji uti\u010de na fiskalni deficit. U celini. kao \u0161to smo naglasili na po\u010detku ove analize. rebalans ima izra\u017eeniji distributivni i kratkoro\u010dno potro\u0161a\u010dki nego razvojno-investicioni karakter. dok eventualnu kupovinu NIS-a treba posmatrati odvojeno od rashodne politike bud\u017eeta. s obzirom na to da se ona nalazi u ra\u010dunu finansiranja.<\/p>\n\n\n\n

Pitanje nije samo koliki je kratkoro\u010dni efekat ovakvih jednokratnih davanja. ve\u0107 i njihov oportunitetni tro\u0161ak.<\/strong> Fiskalni prostor koji se koristi za privremeno pove\u0107anje raspolo\u017eivog dohotka mogao je biti usmeren na ja\u010danje kapaciteta dr\u017eave u oblastima u kojima su oni hroni\u010dno nedovoljni. Jedan takav primer predstavljaju inspekcijske slu\u017ebe. \u010diji su ograni\u010deni kadrovski i institucionalni kapaciteti detaljnije analizirani u tekstu CEVES Stav. Za razliku od jednokratnih transfera. ulaganja u administrativne i regulatorne kapacitete dr\u017eave mogu imati trajniji efekat na kvalitet javnih usluga. sprovo\u0111enje propisa i funkcionisanje privrede.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

[1]<\/a> Od ukupno planiranih 73 milijarde, oko 34 milijarde dinara mo\u017ee se povezati sa uplatom dobiti Narodne banke Srbije u bud\u017eet. Za preostalih oko 39 milijardi dinara bud\u017eetska dokumentacija ne daje detaljnu strukturu po javnim i dr\u017eavnim preduze\u0107ima. Jedan od mogu\u0107ih izvora mogao bi biti EPS, koji je u 2025. ostvario dobit ve\u0107u od 40 milijardi dinara, ali bez objavljene odluke o raspodeli dobiti to se za sada ne mo\u017ee potvrditi.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Vojislav Stojanovi\u0107, ekonomista Rebalansom je zna\u010dajno pove\u0107an okvir potro\u0161nje u odnosu na prvobitni bud\u017eet, za 1,5% BDP-a (1,45 milijardi evra), odnosno za 6,3%. Makroekonomska i fiskalna kretanja u prvoj polovini godine bila su povoljnija od o\u010dekivanih i otvorila su dodatni fiskalni prostor, koji je dalje pro\u0161iren pove\u0107anjem deficita sa 3,0% na 3,5% BDP-a (sa […]<\/p>\n

Programska oblast: <\/span>Publikacije<\/a>, Vesti<\/a>, Ekonomsko upravljanje i poslovno okru\u017eenje<\/a><\/div>","protected":false},"author":12,"featured_media":14210,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[45,1,59],"tags":[],"class_list":["post-14233","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-publikacije","category-vesti","category-ekonomsko-upravljanje-i-poslovno-okruzenje"],"acf":[],"yoast_head":"\nAnaliza rebalansa bud\u017eeta - Septembar 2026 - Ceves | Centar za visoke ekonomske studije<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Analiza rebalansa bud\u017eeta - Septembar 2026 - Ceves | Centar za visoke ekonomske studije\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Autor: Vojislav Stojanovi\u0107, ekonomista Rebalansom je zna\u010dajno pove\u0107an okvir potro\u0161nje u odnosu na prvobitni bud\u017eet, za 1,5% BDP-a (1,45 milijardi evra), odnosno za 6,3%. Makroekonomska i fiskalna kretanja u prvoj polovini godine bila su povoljnija od o\u010dekivanih i otvorila su dodatni fiskalni prostor, koji je dalje pro\u0161iren pove\u0107anjem deficita sa 3,0% na 3,5% BDP-a (sa […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Ceves | Centar za visoke ekonomske studije\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/CEVES.org\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2026-09-24T11:55:56+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2026-10-13T10:59:26+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/ceves.org.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/ceves-logo-1.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"655\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"321\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"vladimir\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@CEVES1\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@CEVES1\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"vladimir\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"11 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"vladimir\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/7dacad6fb392d199be42abe52e11cd13\"},\"headline\":\"Analiza rebalansa bud\u017eeta – Septembar 2026\",\"datePublished\":\"2026-09-24T11:55:56+00:00\",\"dateModified\":\"2026-10-13T10:59:26+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\\\/\"},\"wordCount\":2404,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2026\\\/09\\\/ceves-logo-1.jpg\",\"articleSection\":[\"Publikacije\",\"Vesti\",\"Ekonomsko upravljanje i poslovno okru\u017eenje\"],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\\\/\",\"name\":\"Analiza rebalansa bud\u017eeta - Septembar 2026 - Ceves | Centar za visoke ekonomske studije\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2026\\\/09\\\/ceves-logo-1.jpg\",\"datePublished\":\"2026-09-24T11:55:56+00:00\",\"dateModified\":\"2026-10-13T10:59:26+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2026\\\/09\\\/ceves-logo-1.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2026\\\/09\\\/ceves-logo-1.jpg\",\"width\":655,\"height\":321},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Analiza rebalansa bud\u017eeta – Septembar 2026\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/\",\"name\":\"Ceves | Centar za visoke ekonomske studije\",\"description\":\"\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/#organization\",\"name\":\"Ceves | Centar za visoke ekonomske studije\",\"url\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/10\\\/ceves-logo.png\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/10\\\/ceves-logo.png\",\"width\":490,\"height\":257,\"caption\":\"Ceves | Centar za visoke ekonomske studije\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\"},\"sameAs\":[\"https:\\\/\\\/www.facebook.com\\\/CEVES.org\\\/\",\"https:\\\/\\\/x.com\\\/CEVES1\",\"https:\\\/\\\/www.instagram.com\\\/ceves__\\\/\",\"https:\\\/\\\/rs.linkedin.com\\\/company\\\/ceves-center-for-advanced-economic-studies\"]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/7dacad6fb392d199be42abe52e11cd13\",\"name\":\"vladimir\",\"url\":\"https:\\\/\\\/ceves.org.rs\\\/en\\\/author\\\/vladimir\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Analysis of the Budget Rebalance - September 2026 - Ceves | Center for Advanced Economic Studies","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Analiza rebalansa bud\u017eeta - Septembar 2026 - Ceves | Centar za visoke ekonomske studije","og_description":"Autor: Vojislav Stojanovi\u0107, ekonomista Rebalansom je zna\u010dajno pove\u0107an okvir potro\u0161nje u odnosu na prvobitni bud\u017eet, za 1,5% BDP-a (1,45 milijardi evra), odnosno za 6,3%. Makroekonomska i fiskalna kretanja u prvoj polovini godine bila su povoljnija od o\u010dekivanih i otvorila su dodatni fiskalni prostor, koji je dalje pro\u0161iren pove\u0107anjem deficita sa 3,0% na 3,5% BDP-a (sa […]","og_url":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/","og_site_name":"Ceves | Centar za visoke ekonomske studije","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/CEVES.org\/","article_published_time":"2026-09-24T11:55:56+00:00","article_modified_time":"2026-10-13T10:59:26+00:00","og_image":[{"width":655,"height":321,"url":"https:\/\/ceves.org.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/ceves-logo-1.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"vladimir","twitter_card":"summary_large_image","twitter_creator":"@CEVES1","twitter_site":"@CEVES1","twitter_misc":{"Written by":"vladimir","Est. reading time":"11 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/"},"author":{"name":"vladimir","@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/#\/schema\/person\/7dacad6fb392d199be42abe52e11cd13"},"headline":"Analiza rebalansa bud\u017eeta – Septembar 2026","datePublished":"2026-09-24T11:55:56+00:00","dateModified":"2026-10-13T10:59:26+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/"},"wordCount":2404,"publisher":{"@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/ceves.org.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/ceves-logo-1.jpg","articleSection":["Publikacije","Vesti","Ekonomsko upravljanje i poslovno okru\u017eenje"],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/","url":"https:\/\/ceves.org.rs\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/","name":"Analysis of the Budget Rebalance - September 2026 - Ceves | Center for Advanced Economic Studies","isPartOf":{"@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/ceves.org.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/ceves-logo-1.jpg","datePublished":"2026-09-24T11:55:56+00:00","dateModified":"2026-10-13T10:59:26+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/ceves.org.rs\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/#primaryimage","url":"https:\/\/ceves.org.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/ceves-logo-1.jpg","contentUrl":"https:\/\/ceves.org.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/ceves-logo-1.jpg","width":655,"height":321},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/analiza-rebalansa-budzeta-septembar-2026\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/ceves.org.rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Analiza rebalansa bud\u017eeta – Septembar 2026"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/#website","url":"https:\/\/ceves.org.rs\/","name":"Ceves | Center for Advanced Economic Studies","description":"","publisher":{"@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/ceves.org.rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/#organization","name":"Ceves | Center for Advanced Economic Studies","url":"https:\/\/ceves.org.rs\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/ceves.org.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/ceves-logo.png","contentUrl":"https:\/\/ceves.org.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/ceves-logo.png","width":490,"height":257,"caption":"Ceves | Centar za visoke ekonomske studije"},"image":{"@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/#\/schema\/logo\/image\/"},"sameAs":["https:\/\/www.facebook.com\/CEVES.org\/","https:\/\/x.com\/CEVES1","https:\/\/www.instagram.com\/ceves__\/","https:\/\/rs.linkedin.com\/company\/ceves-center-for-advanced-economic-studies"]},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/ceves.org.rs\/#\/schema\/person\/7dacad6fb392d199be42abe52e11cd13","name":"vladimir","url":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/author\/vladimir\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14233","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/12"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14233"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14233\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14259,"href":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14233\/revisions\/14259"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/14210"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14233"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=14233"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ceves.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=14233"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}