Ovaj \u010dlanak je objavljen uz manje izmene u nedeljniku NIN 30. jula 2020.<\/p>\n
Autor: dr Kori Udovi\u010dki<\/em><\/p>\n U trenutku kad u Srbiji zvani\u010dno stotine ljudi umiru od kovida, va\u017eno je da bude sasvim jasno da to nije bilo neizbe\u017eno. I nije ta\u010dno da se u ovoj krizi mora birati izme\u0111u zdravlja gra\u0111ana i privre\u0111ivanja. Naprotiv, upravljanje zdravljem postala je jedna od najva\u017enijih ekonomskih politika – ako vlast ne dr\u017ei epidemiju pod kontrolom, njeno eksplozivno \u0161irenje preuzima kontrolu nad svime, ma koliko vlast pribegavala represiji. Ljudi danas u Srbiji umiru zbog jedne cini\u010dne izborne ra\u010dunice, ali i zato \u0161to Aleksandar Vu\u010di\u0107, uprkos svoj kontroli koju ima nad svojom partijom i dr\u017eavnim (represivnim) aparatom, nije u stanju da upravlja finim sistemom mera i podsticaja, koji je neophodan da bi srpsku privredu doveo do sigurne luke. Da je bio u stanju, mogao je izbornu utakmicu da dobije uz ve\u0107u politi\u010dku dobit, uz ekonomsku korist za privredu i to sve bez nepotrebnog gubitka \u017eivota.<\/em><\/p>\n Prvi i drugi udar<\/strong><\/p>\n Po konzervativnoj gruboj proceni, svakoga dana u teku\u0107em talasu epidemije privreda Srbije ima preko milion i po evra manju zaradu nego \u0161to je bilo realno o\u010dekivati posle vanrednog stanja. Polazim od \u010dinjenice da \u0107e bar jo\u0161 godinu dana poslovanje privrede biti pod dvostrukim dejstvom neposrednih restrikcija na mogu\u0107nost i na\u010din poslovanja, kao i pada tra\u017enje koji je rezultat i samih restrikcija, ali jo\u0161 i vi\u0161e op\u0161te krize u Srbiji i van nje. Ra\u010dunica uklju\u010duje trenutno poja\u010dano negativno dejstvo oba ta faktora. Nisu, pak, ura\u010dunati pove\u0107ani tro\u0161kovi le\u010denja za dr\u017eavu (koje \u0107e tako\u0111e platiti privreda) i lan\u010dane posledice koje \u0107e u malo du\u017eem roku proizvesti poja\u010dana neizvesnost i propadanje najpogo\u0111enijih firmi.<\/p>\n Za razumevanje ovog talasa, kao i na\u010dina kako se epidemijom mo\u017ee druga\u010dije upravljati, korisno je pogledati iskustvo vanrednog stanja, iako je sigurno da se ba\u0161 takvo iskustvo ne\u0107e ta\u010dno ponoviti. Ne bi za tim ni trebalo da bude potrebe, s obzirom na to da su se sad svi – i privreda, i dr\u017eava i gra\u0111ani – u dobroj meri prilagodili na neizbe\u017ene nove uslove poslovanja.<\/p>\n Kao i tada, novi talas neposredno najvi\u0161e poga\u0111a mikro, mala i srednja preduze\u0107a i preduzetnike (MSP) koji \u010dine sr\u017e doma\u0107eg preduzetni\u0161tva.<\/p>\n Tokom vanrednog stanja glavni niz dejstava proizvela je zabrana poslo vanja delatnosti koje podrazumevaju bliske kontakte ili okupljanja ve\u0107eg broja gra\u0111ana (hoteli, restorani, li\u010dna nega, pijace i tr\u017eni centri). Istra\u017eivanje CEVES-a pokazuje da svako peto, uglavnom mikropreduze\u0107e i bar svaki tre\u0107i preduzetnik (sa oko 230 hiljada zaposlenih ukupno)nisu mogli da posluju. Pored delatnosti \u010diji je rad bio zabranjen, blokirani su i preduzetnici i radnici stariji od 65 godina, kojima je bilo zabranjeno kretanje, kao i oni koji nisu mogli da re\u0161e problem prevoza zaposlenih. Za ve\u0107inu preduze\u0107a, me\u0111utim, prvi udar sastojao se od potrebe da poslovanje na bezbedan na\u010din. Uspostavljanje fizi\u010dke distance, rad u smenama, upotreba za\u0161titne opreme i dezinfekcionih sredstava, prelazak na digitalno poslovanje i rad od ku\u0107e u meri u kojoj je to mogu\u0107e – sve je to povla\u010dilo tro\u0161kove koji u odre\u0111enoj meri nastavljaju da optere\u0107uju poslovanje i posle vanrednog stanja.<\/p>\n Za dve tre\u0107ine MSP, koja delimi\u010dno ili uop\u0161te nisu mogla da uspostave rad od ku\u0107e, skra\u0107eno radno vreme predstavljalo je veliko ograni\u010denje. I maloprodajne objekte su drasti\u010dno pogodili skra\u0107eno radno vreme i veliki broj neradnih dana.Tome valja dodati probleme ote\u017eane nabavke i transporta robe\u2014problemi koji su, kao i povezani pove\u0107ani tro\u0161kovi, nastavili da se ose\u0107aju naro\u010dito kod izvoza i uvoza robe.<\/p>\n No, po\u0161to su prilagodili poslovanje, glavni uzrok gubitka prihoda MSP bio je pad tra\u017enje. Tokom vanrednog stanja \u010dak 40 odsto MSP imalo je gubitak prihoda ve\u0107i od 50 odsto, a tek svako \u010detvrto preduze\u0107e i svaki peti preduzetnik imali su prihode u skladu sa o\u010dekivanjima pre epidemije. \u010cim je vanredno stanje ukinuto, neke delatnosti imale su \u010dak vi\u0161u tra\u017enju od uobi\u010dajene (na primer frizeri), dok su se drugi suo\u010dili sa trajnijim padom. Neki sektori, naro\u010dito sve \u0161to je povezano sa turizmom, suo\u010dili su se sa izrazito dubokim padom \u2013 u maju je Srbiju po-setilo 87,6 odsto turista manje nego u istom mesecu pro\u0161le godine. Bilo je realno o\u010dekivati da \u0107e, ako se javnost stalno podse\u0107a na potrebne mere bezbednosti, tra\u017enja i za ostalim izlo\u017eenim delatnostima ostati na umanjenom nivou. Za neke ni\u0161e (me\u0111unarodni kongresni turizam) bilo je sasvim jasno da ne\u0107e sami na\u0107i srednjoro\u010dno re\u0161enje. Umesto toga, u junu i julu zanemarivanje striktnih mera bezbednosti i stvaranje atmosfere \u201epobede nad kovidom\u201c u po\u010detku je poslovanje ugostiteljstva i sli\u010dnih delatnosti podiglo do iznena\u0111uju\u0107e visokog nivoa.<\/p>\n Sad je njihov pad mnogo dublji, manje zbog restrikcija, vi\u0161e zbog pada tra\u017enje i opreza gra\u0111ana. MSP su iza\u0161la iz vanrednog stanja sa puno elana. Kovid ih je zatekao u prvom zaletu ekonomskog rasta jo\u0161 od prethodne krize, a istra\u017eivanja CEVES-a pokazuju da su u me\u0111uvremenu ona zna\u010dajno pove\u0107ala izvoz i zna\u010daj za srpsku privredu, pa i nakupila rezerve – tokom vanrednog stanja u samo jedan odsto MSP bilo je otpu\u0161tanja.<\/p>\n Elan i rezerve<\/strong><\/p>\n Prvi paket ekonomskih mera poslu\u017eio je da dopuni deo rezervi koje su MSP potro\u0161ila tokom vanrednog stanja. Kao takav bio je opravdan, a njegovo ka\u0161njenje (suprotno mojim o\u010dekivanjima) pokazalo se manje bitnim. Oko dve tre\u0107ine preduze\u0107a pribeglo je odlaganju poreskih dugova (moratorijum na kredite je iskoristilo mnogo manje njih, jer se mali deo MSP uop\u0161te zadu\u017euje). Tako\u0111e, dve tre\u0107ine preduze\u0107a navodi da su se za re\u0161avanje finansijskih pote\u0161ko\u0107a tokom vanrednog stanja oslonili na sopstvene rezerve i ispomo\u0107 porodice i prijatelja, a preko 90 odsto ih je uzelo (ili i bez zahteva dobilo) minimalac. Ipak, u anketama samo 5-10 odsto njih je reklo da su mere Vlade uticale na njihovu odluku o (ne)otpu\u0161tanju radnika. Oko jedna \u010detvrtina je rekla da nisu ni imali te\u0161ko\u0107a sa izvr\u0161avanjem pla\u0107anja.<\/p>\n U uru\u0161avanju tog optimizma i besciljnom iscrpljivanju tih rezervi le\u017ei najve\u0107a cena novog talasa. Do odr\u017eivog privrednog rasta, do izgradnje privrede kakva nam mo\u017ee obezbediti budu\u0107nost, dolazi se kroz hrabrost ili ambiciju mno\u0161tva preduzetnika koji moraju da veruju da ima smisla da rizikuju svoju imovinu i \u0161tednju. Nije nam ova kriza prilika, ali u njoj i izvan nje, perspektive i mogu\u0107nost svakog preduzetnika da na\u0111e re\u0161enje, ulo\u017ei svoje rezerve u male prilike koje otkrije \u2013 moraju biti za\u0161ti\u0107eni. To je mogu\u0107e samo uz dosledne i predvidive, po mogu\u0107stvu i dogovorene, ekonomske politike. U njihovom odsustvu nastaje malodu\u0161nost i skupo lutanje. Iako ka\u0161njenje prvog paketa mera nije samo po sebi napravilo problem,ono je odraz dubokog problema koji \u0107e privredu Srbije tek da ko\u0161ta. Ra\u0161\u010distimo, najpre, sa mitom da je prvi paket mera morao biti tako \u0161iroko ciljan i skup, zbog brzine i ograni\u010denog administrativnog kapaciteta srpske dr\u017eave. Sve zemlje sa kojima se Srbija obi\u010dno poredi donele su prvi paket mera ve\u0107 u tre\u0107oj ili \u010detvrtoj sedmici marta. Srbija je 31. marta zapravodonela \u201enajavu\u201c paketa, a pravi paket tek 10. aprila. Pored toga, sve zemlje u regionu i mnoge druge van njega, imalesu u\u017ee ciljane pakete mera.<\/p>\n Jedan umesto svih<\/strong><\/p>\n Pitanje je, dakle: za\u0161to se sa paketom mera kasnilo? Nemam sumnje da se\u010dekalo na to da \u201efakti\u010dki\u201c ministar finansija prvo zastane u obavljanju posla \u201efakti\u010dkog\u201c ministra zdravlja. Javnosti je dobro poznat stepen li\u010dnog anga\u017eovanja Aleksandra Vu\u010di\u0107a na kontroli zdravstvenih aspekata epidemije u prvom mesecu krize. Od toga da je bilo potrebno da probere na koju \u0107e se stru\u010dnu pomo\u0107 osloniti, preko nabavke respiratora uz vo\u0111enje geostrate\u0161ke politike, do uloge portparola Kriznog \u0161taba. U me\u0111uvremenu privreda i ekonomske vertikale dr\u017eave su pripremali predloge i pakete koji su \u010dekali na odgovor. Prve ekonomske poruke koje su stigle od njega u javnost bile su vezane za odr\u017eanje plata u javnom sektoru, doplatu penzije i povi\u0161icu zdravstvenim radnicima. Verovatno je da je bio u stanju da obrati pa\u017enju na ekonomiju tek onda kad su donete nove zdravstvene politike u dijalogu sa kineskim lekarima(po\u010detkom poslednje nedelje marta). U me\u0111uvremenu, \u010dini se da je samo Narodna Banka autonomno delovala.<\/p>\n Nije najve\u0107i problem u ovoj pri\u010di to \u0161to kasne va\u017ene odluke, kao sad formiranje Vlade. Nije nepremostiv problem ni to \u0161to su vrhovi dr\u017eavnih vertikala razvla\u0161\u0107eni \u2013 mo\u017ee Vu\u010di\u0107 da zameni i vi\u0161e od pola ministara (politika masovnog testiranja usvojena krajem marta bila je zapravo ispravna). Problem je \u0161to povremena dobit od takvog anga\u017eovanja ni pribli\u017eno ne mo\u017ee da nadomesti \u0161tetu koju prave nepredvidivost i \u0107udljivost ovakvog odlu\u010divanja na najvi\u0161em nivou. Ono razvla\u0161\u0107uje i paralizuje cele dr\u017eavne vertikale, od vrha do dna. Problem bitno pogor\u0161ava \u010dinjenica \u0161to je ono propra\u0107eno suptilnom, ali delotvornom porukom da se od individualne inicijative malog pojedinca, u dr\u017eavi i izvan nje, ni\u0161ta ne o\u010dekuje. Poruke da zajedni\u010dko delovanje, me\u0111usobno pomaganje ali i slobodna (i fer) utakmica mno\u0161tva malih i velikih igra\u010da u dru\u0161tvu mo\u017ee da stvori ne\u0161to vredno za sve, nema ni u naznakama.<\/p>\n Kad pogledamo kako druge zemlje donose mere, o\u010digledno je da se radi na paralelnim kolosecima. Mere izviru u talasima: sad jedan ministar, sad drugi najavljuje neki korak, vodi se javni dijalog \u2013 ne\u0161to na nivou nacije, ne\u0161to na nivou ministarstava sa njihovim konstituencama. Privrednici ula\u017eu sredstva u prilago\u0111avanje novonastaloj situaciji povezuju\u0107i svoj interes i zdravlje gra\u0111ana na na\u010dine kojih su se samo oni mogli dosetiti \u2013digitalizacija, bolja ventilacija, nove procedure koje \u0161tite i zaposlene i klijente. Dr\u017eave uz detaljne sanitarne analize i uputstva podr\u017eavaju i prate inicijative.<\/p>\n Da me ne shvate pogre\u0161no \u010ditaoci: privrednici se u Srbiji bore kao lavovi, a pojedinci i institucije svugde, pa i u dr\u017eavi, rade koliko mogu da svoje aktivnosti prilagode i u\u010dine \u0161to korisnijim u ovom trenutku\u2014naro\u010dito u projektima koje finansira me\u0111unarodna zajednica. U toku krize, svojim anga\u017eovanjem i agilno\u0161\u0107u istakla se Privredna komora. Ali to nije isto \u0161to pokretanje dr\u017eavnih vertikala u akciju od baze do vrha, i od vrha do dna.Prvi paket mera morao je biti shva\u0107en kao kupovina vremena \u2013 da se privreda i dr\u017eava pripreme za \u201enovu normalnost\u201c.<\/p>\n Kao jaje jajetu<\/strong><\/p>\n I on jeste kupio vreme, ali nije usledilo razja\u0161njenje \u2013 za \u0161ta? Odmah po izlasku iz vanrednog stanja, mnogi privrednici verovatno su imali nerealna o\u010dekivanja. Manje od pet odsto ih je mislilo da \u0107e im biti potreban ikakav oprost dugova da bi opstali! Svest o tome da Srbiju \u010dekaju problemi na srednji rok po\u010deo je mestimi\u010dno da sazreva tek tokom juna. Produktivno i obostrano korisno politi\u010dko vo\u0111stvo u tom trenutku bilo je da \u201efakti\u010dki\u201c premijer pokrene i podr\u017ei nacionalno, ili bar dr\u017eavno promi\u0161ljanje kako \u0107e ta \u201enova normala\u201c da izgleda, koliko \u0107e da ko\u0161ta, i koja o\u010dekivanja ne mogu vi\u0161e biti realna. Te\u0161ko da je neko ko \u010dita me\u0111unarodnu \u0161tampu mogao da sumnja da \u0107e ugostiteljski sektor, a pogotovo hoteli usmereni na me\u0111unarodni turizam, ostati pod neizdr\u017eivim pritiskom. Koja je dr\u017eavna politika za njih, pet meseci posle izbijanja krize?<\/p>\n U ovoj krizi bez presedana niko nema staklenu kuglu (ni vremena) da razra\u0111uje ambiciozne politike i strategije. Ali mogu\u0107e i neophodno je jasno odmeriti koji \u0107e deo dr\u017eavnih mogu\u0107nosti i\u0107i na gra\u0111ansku solidarnost, a koji deo u ulaganja za koja verujemo da nas mogu izvu\u0107i napred? Iza kakvih stavova stajemo kao nacija? Mora se, recimo, izabrati izme\u0111u slede\u0107a dva: \u201eosim ako se ba\u0161 desi ne\u0161to jo\u0161 mnogo te\u017ee od o\u010dekivanog, ne\u0107emo dozvoliti da zemlja ostane bez tih, ili takvih, hotela\u201c ili \u201ene verujemo da ni u ovakvoj krizi treba pomagati neke hotele nek propadnu, kupi\u0107e ih neko ko jo\u0161 ima novca\u201c. Sa nacionalnim dijalogom ili bez njega \u2013 koji od ta dva je Vu\u010di\u0107ev stav? Umesto odgovora na ova pitanja, vi\u0161e od dva meseca po usvajanju prvog paketa ekonomskih mera po\u010dinje najavljivanje drugog, koji na prvi li\u010di kao (umanjeno) jaje jajetu.<\/p>\n <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ovaj \u010dlanak je objavljen uz manje izmene u nedeljniku NIN 30. jula 2020. Autor: dr Kori Udovi\u010dki U trenutku kad u Srbiji zvani\u010dno stotine ljudi umiru od kovida, va\u017eno je da bude sasvim jasno da to nije bilo neizbe\u017eno. I nije ta\u010dno da se u ovoj krizi mora birati izme\u0111u zdravlja gra\u0111ana i privre\u0111ivanja. Naprotiv, […]<\/p>\n