Troškovi zaduživanja Srbije, posle dobijanja investicionog kreditnog rejtinga, biće manji zbog toga što će državne hartije od vrednosti imati više potencijalnih kupaca, pa će kamate biti niže, rekao je danas zamenik glavnog ekonomiste u Centru za visoke ekonomske studije Pavle Medić.
„Ovaj kreditni rejting je naročito važan za Srbiju. Nije da će se otvoriti sva vrata kada su u pitanju investicioni i penzioni fondovi, ali se mnoga otvaraju, jer će biti više kupaca hartija od vrednosti, što će uticati na pad kamata za zaduživanje države“, rekao je Medić za Betu.
Rejting agencija „Standard and Poor’s“ podigla je dugoročni rejting Srbije za jedan stepen više: sa neinvesticionog „BB+“, na investicioni „BBB-“ koji je najniži u grupi investicionih rejtinga i znači, kako je objasnila ta agencija, da „obveznik ima adekvatan kapacitet da ispuni svoje finansijske obaveze, međutim, verovatnije je da će nepovoljni ekonomski uslovi ili promenljive okolnosti dovesti do oslabljenog kapaciteta obveznika da ih ispuni“.
Medić je objasnio da ako se država zaduživala, na primer, po kamati od tri odsto, da se posle dobijanja investicionog rejtinga, ne može očekivati da padne na dva odsto ili jedan i po odsto, ali i pad od 0,1 procentnih poena je veoma značajan kada je reč o pozajmicama od milijardu ili milijardu i po evra, za koliko se poslednjih nekoliko meseci država zaduživala.
Dodao je da investicioni kreditni rejting šalje pozitivan signal investitorima, ne samo u hartije od vrednosti, nego i investitorima u privredi i bankarstvu, što znači i za priliv investicija u celini.
Medić je rekao da je „AAA“ rejting najviši investicioni rejting, a da do njega ima „devet malih stepenica“.
Taj rejting, kako je ocenio, Srbija i ne može da dostigne, nezavisno od uspeha koji bi u teoriji mogla da postigne, imajući u vidu da „ulogu u rejtingu igra i veličina privrede“.
Prema njegovim rečima ako se meri sa uporedivom Slovačkom, koja ima najbolji rejting od malih država u širem okruženju, Srbija zaostaje pet stepenica, ali da sada ima isti kreditni rejting kao Mađarska.
„Viši kreditni rejting ide ka sve jeftinijem zaduživanju. Kamatna stopa po kojoj se država zadužuje ima tri komponente, jedna je bezrizična kamatna stopa koja pokriva vremensku vrednost novca i inflaciju, druga je kamatna margina koja služi za pokrivanje administrativnih troškova zaduživanja, a treća je premija na rizik – koju upravo kreditni rejting i opisuje. Viši kreditni rejting signalizira manji rizik i manju kamatnu stopu“, rekao je Medić.
Na pitanje da li investicioni kreditni rejting podrazumeva i veću transparentnost budžeta, Medić je rekao da je Srbija napravila „neke korake ka većoj transparentnosti budžeta i da je i Evropska komisija to malo pohvalila, ali da je jedna stvar što su usvojena evropska pravila na papiru, ali da je u praksi neophodan daleko veći napredak“.
„Pomalo je čudno da je u ovom trenutku Srbija dobila taj rejting iako je po privrednim i fiskalnim pokazateljima odavno to zaslužila. Međutim, na institucionalnom planu je teško uočiti poboljšanja koja su bila preduslov za rast kreditnog rejtinga“, rekao je Medić.
Dodao je da postoje šest indikatora kvaliteta institucija koje prati Svetska banka, a koji konkretnije pokrivaju kvalitet upravljanja, vladavinu zakona, korupciju i predvidivost okruženja, gde Srbija nije ostvarila neki napredak.
Medić je naveo da je svakako uspeh kako je Srbija uspela da ubedi agenciju „Standard and Poor’s“ na sastacima na kojima se „pretresaju“ makroekonomski i drugi pokazatelji, da zaslužuje investicioni rejting.
Proces dobijanja rejtinga, prema rečima Medića, nije do kraja transperentan.
Kreditne agencije su, kako je naveo, posle krize 2008. izgubile veliki deo kredibiliteta, ali je taj sektor, nakon krize, makar deklarativno doveden u red.
„Svakako da je utvrđivanje rejtinga i stvar politike. U dobrom delu je to i dalje rezultat lobiranja raznih zainteresovanih strana, pre svega države, a onda i portfolio menadžera, velikih penzionih fondova… Dok je interes Srbije jasan, a i ovoj drugoj grupi poboljšanje može da bude od koristi jer im otvara jedno dodatno tržite koje im je, zbog propisa o rejtingu, bilo zatvoreno“, rekao je Medić.
Izvor: Danas.rs
