Vesti
Izbori utiču na srpsku privredu kroz dva najvažnija kanala
Članak koji je objavljen na portalu Biznis.rs prenosimo u celosti, autor: Ljiljana Begović.
09.10.2026
Članak koji je objavljen na portalu Biznis.rs prenosimo u celosti, autor: Ljiljana Begović.
Autor: Vojislav Stojanović, ekonomista Rebalansom je značajno povećan okvir potrošnje u odnosu na prvobitni budžet, za 1,5% BDP-a (1,45 milijardi
CEVES conducted an analysis of Serbia’s Centra Bank independence in September 2026.
The analysis was exchanged with the TAIEX peer review mission of the European Commission.
You can download the report or read it down below.
Predstavnici i predstavnice Radne grupe 17 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji učestvovali su 2. septembra 2026. godine u Beogradu u
Beograd, 2–4. oktobar 2026. (petak–nedelja) Centar za visoke ekonomske studije organizuje trodnevni trening za analizu javnih budžeta, namenjen predstavnicima organizacija
Analiza CEVES-a pokazuje da je upravljanje tekućom budžetskom rezervom u Srbiji izrazito netransparentno. U užem obuhvatu od oko 8 milijardi dinara sredstava neposredno raspoređenih iz tekuće budžetske rezerve, čak 72% sredstava raspoređeno je preko Generalnog sekretarijata Vlade, dok za više od polovine stavki nije moguće utvrditi ni kom budžetskom programu pripadaju.
Fiskalna strategija očekuje da se rast BDP-a ubrza sa 2,0% u 2025. na 3,0% u 2026, a zatim na znatno
Srbija će CBAM test možda i položiti, ali je od prave zelene industrijske politike i dalje daleko. Regulativa koja se odnosi na CBAM i domaću cenu ugljenika usvaja se, iako u rokovima koji su za kompanije veoma napeti. Najveći deo potrebnog okvira već postoji, ali pojedina podzakonska rešenja i praktične procedure i dalje nedostaju. Kratkoročno, najveći problem biće verifikacija podataka koje kompanije dostavljaju EU kupcima i deklarantima. Dugoročno, ključni izazovi su nedovoljno razvijena (zelena) industrijska politika i neuverljiv tempo energetske tranzicije, dok se mogućnost uključivanja EPS-a u sistem ekvivalentan EU ETS-u nadvija kao velika horizontalna pretnja privredi, domaćinstvima i javnim finansijama.
Novi uslovi poslovanja za izvoznike i njihove dobavljače CEVES vas poziva na konferenciju posvećenu uticaju CBAM mehanizma Evropske unije, domaćeg
Pročitajte u Vremenu, 3. jun 2026 najnoviji komentar Kori Udovički (uz pretplatu od 1000din podržaćete nezavisno novinarstvo): „Razgradnja Republičkog sekretarijata
Kori Udovički CEVES poziva sve zainteresovane za dobro upravljanje Srbijom da se usprotive nedavno donetim izmenama uredaba o procesu donošenja
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (wiiw) i Think Europe, u saradnji sa Institutom za Razvoj I Inovacije u Srbiji
Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) predstavio je na konferenciji za novinare detaljnu analizu Predloga budžeta Republike Srbije za 2026.
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji je dostavio relevantnim institucijama Republike Srbije (Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj skupštini i poslaničkim grupama) svoju
Ovaj tekst nije naučna studija, već opis iskustva na osnovu kojeg pozivam stručnjake i praktičare da se ovom temom pozabavimo u pripremi uspostavljanja bolje države.
Na okruglom stolu „Konkurentnost privrede Srbije – “Skok u budućnost” ili u ekonomsku stagnaciju?“ najznačajniji ekonomisti iz zemlje, predstavnici akademije, stručnih tela i relevantnih instituta, diskutovali su o održivosti izvozno orijentisanog modela rasta, uz poseban fokus na strukturne izazove konkurentnosti i uzroke snažne realne apresijacije dinara.
Objavljena je studija „Osnaživanje ekonomija Zapadnog Balkana: Atraktivnost i transparentnost državne pomoći u regionu“ čiji je cilj da ispita vrste, iznose i mere državne pomoći koje vlade šest zemalja Zapadnog Balkana pružaju domaćim i stranim kompanijama, s ciljem podsticanja inovacija, tehnološkog napretka, produktivnosti i drugih faktora.
Prema Izveštaju o održivom razvoju Evrope za 2023/24 Srbija se nalazi na 30. mestu od 34 evropske države koje su predmet analize, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
MSP suočavaju s izazovima koji prevazilaze njihove kapacitete. Ovi izazovi ne samo da ugrožavaju njihov opstanak već i ograničavaju njihov potencijal da doprinesu privrednom rastu i stvaranju radnih mesta.
Predloženi visok nivo javnih investicija ne garantuje njihov kvalitet – ni u pogledu izvedenih radova, ni doprinosa rastu BDP-a i poboljšanju kvaliteta života, kaže za Danas Nemanja Šormaz.