Opis
Krajem 2010-ih, Srbija se suočavala sa značajnim teritorijalnim razlikama, fragmentisanim sistemima planiranja i koordinacije, kao i nedostatkom koherentnih regionalnih razvojnih politika. Sa zahtevima za pristupanje EU (Poglavlje 22 – Regionalna politika i strukturni instrumenti) na vidiku, postojala je hitna potreba za jačanjem dokaza o regionalnim ekonomskim strukturama i uspostavljanjem institucionalnog okvira sposobnog da podrži EU politike kohezije.
Uloga CEVES-a
CEVES je pripremio dve studije u pozadini, sa ciljem informisanja nacionalnih i donatorskih aktera o mogućim ulaznim tačkama za teritorijalni razvoj. Prvi dokument fokusirao se na identifikaciju mezonivou ekonomskih regiona i tipologija zasnovanih na socio-ekonomskim indikatorima, dok je drugi procenio institucionalni i regulatorni okvir za regionalni razvoj u Srbiji i predložio unapređenja u politici i upravljanju.
Ključni rezultati
• Izrađene su dve studije koje su služile kao analitička osnova za dijalog o regionalnoj razvojnoj politici u Srbiji.
• Razvijena je nova klasifikacija od 39 ekonomskih regiona i definisano 11 tipologija, pružajući precizniji analitički alat.
• Identifikovani su obrasci regionalne specijalizacije, poput hubova za agribiznis, MSP klastera, HORECA sektora i monoindustrijskih regiona.
• Otkriće praznina u upravljanju unutar fragmentisanih razvojnih strategija Srbije i nedostatka nacionalnog koordinacionog okvira.
• Mapirane su institucionalne uloge ministarstava, razvojnih agencija, regionalnih saveta i lokalnih samouprava u sprovođenju teritorijalne politike.
• Dat je set preporuka za usklađivanje sa EU (Poglavlje 22), uključujući programatske ulazne tačke za rast vođen MSP, podršku stranim direktnim investicijama i međukomunalnu saradnju.
Sprovedeno je šest dubinskih studija slučaja (Niš, Petrovac na Mlavi, Sjenica, Bački Petrovac, Kuršumlija, Mali Zvornik) koje obuhvataju demografske, ekonomske, tržište rada, poljoprivredne strukture i lokalne razvojne inicijative.
