CEVES Bilten
Jul 2026
Dragi prijatelji, saradnici i kolege,
U drugom CEVES-ovom biltenu ove godine komentarišemo pretpostavke o privrednom rastu na kojima se zasniva nova junska Fiskalna Strategija Srbije kao i teškoće sa uvođenjem CBAM-a koji je u funkciji od početka godine.
Oko nas se već neko vreme čuju entuzijastični zvanični komentari o ubrzavanju privrednog rasta koje, kako se čini, počinje već u prvom kvartalu godine. U rubrici Opservatorija, kratko obrazlažemo zašto ne vidimo osnove za ovaj optimizam. Naoko malo jača performansa u prvom kvartalu posledica je niske prošlogodišnje osnovice, a činjenica da će razni oblici fiskalnog trošenja koji se stalno najavljuju možda i ubrzati rast na 3% do kraja godine ne znači da će on biti održiv i nadalje, u srednjem roku. Detaljnije obrazlažemo OVDE.
U rubrici „Stav“ komentarišemo prve utiske koje smo poneli od udubljivanja u temu zelene industrijalizacije – njome planiramo da se malo više bavimo u narednom periodu. Vidimo da je EU zapala u značajne polit-ekonomske probleme u ovoj oblasti, i kasni sa mnogim odlukama. Ipak, to ne sme biti izgovor za domaće nečinjenje. U odsustvu pravovremenih rešenja i kredibilne strategije zelene industrijalizacije, ostavaljamo svoju budućnost u tuđim rukama. Cenu neizvesnosti i budućih troškova privreda već plaća , a naročito izvoznici (i mali i veliki) i energetski intenzivni sektori. Kredibilna strategije zahteva kredibilnu upravu – a poslednji udar na RSJP, koji takođe komentarišemo, samo potvrđuje da ćemo na nju morati da sačekamo, nadamo se, kratko. Što se samog CBAM–a tiče, njega ćemo da prebrodimo, al on je samo prvi test. O tome smo održali konferenciju o kojoj govorimo u poslednjoj rubrici biltena.
Želimo vam prijatan odmor!
CEVES Opservatorija
Fiskalna strategija predviđa ubrzanje privrednog rasta sa 2% u 2025. na 3% u 2026. i nadalje na 4,5% sledeće godine i 3,7% u naredne dve godine. Dok Fiskalni savet smatra da su te pretpostavke blago optimistične, na osnovu dostupnih podataka, CEVES ne vidi na čemu se bazira ovako optimistična prognoza . Procena rasta od 3,2% za Q1 2026 pre svega odražava nisku osnovicu iz Q1 2025, dok desezonirani podaci ukazuju na ritam bliži 2-2,5% godišnje. Takođe, struktura rasta je uska i zapravo teško ju je objasniti: najveći doprinosi rastu dolaze iz trgovine, profesionalnih usluga i sektora države, što se teško uklapa sa činjenicom da je jedini pravi pokretač rasta privatna potrošnja. Čega? Uvoz raste relativno sporo. Nema ni vidljivog rasta proizvodnih kapaciteta. Pad registrovane zaposlenosti, koji traje od septembra 2025, nastavio se i u 2026. godini i dodatno ubrzava, što dodatno ograničava prostor da privatna potrošnja postane trajniji izvor ubrzanja.
Investicije i izvoz potvrđuju da se osnova rasta sužava. Bruto investicije u osnovna sredstva porasle su samo 1,4% u Q1 2026 i ostale su praktično na nivou iz Q1 2024, uprkos rastu kapitalnih rashoda države od oko 5,1% (ne računajući isplatu rate za Rafale). Po svemu sudeći, privatne investicije padaju (za koje statistički podaci kasne dve godine). Strane direktne investicije (SDI) su u januaru-aprilu bile 44% niže nego godinu dana ranije kada je trend njihovog pada naglo počeo. Danas su oko dve trećine niže nego u istom periodu 2024. Robni izvoz bez električne energije porastao je u januaru-aprilu 2026. za 5,1% realno, odnosno 10,7% nominalno, ali su motorna vozila sama doprinela 5,3 p.p. realnog rasta. Bez tog sektora, realni robni izvoz bio bi blago negativan. Vrednost izvoza usluga je usporio na 3,8%, uz sve slabiji doprinos IKT-a. Najnovije izdanje MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) procenjuje da je rast BDP-a u prvih pet meseci 2026. iznosio 3,6%. Prikaz njihove analize vrlo detaljno diskutuje industriju, dok sama proizvodna dekompozicija rasta pokazuje da ona ima tek zanemarljiv doprinos ukupnom rastu, a kao glavni nosilac pojavljuje se široka kategorija „ostalih usluga“ (2 pp) i „trgovina“ (0,6 pp), bez dodatnog objašnjenja. S obzirom na pristup informacijama kojima raspolaže, bilo bi veoma korisno kad bi MAT detaljno obrazložio kako strukturu rasta tih „ostalih usluga“ tako i vezu između kretanja BDP-a gledano sa ove, neobične, proizvodne strane, i gledano sa strane potrošnje u kojoj je jedina rastuća komponenta potrošnja stanovništa. Ovo može da objasni živahnu maloprodaju, ali ništa drugo.
Detaljniji tekst pogledajte ovde.
Kretanje ekonomskog sentimenta: EU i Srbija
Ekonomski sentiment i njegove komponente takođe ne ukazuju da je privreda na putu oporavka. Ukupni indeks pada od početka godine: u prva četiri meseca uglavnom je pratio evropski sentiment, pod uticajem pogoršanja geopolitičkih okolnosti na Bliskom istoku, ali se u maju i junu putanje naglo razilaze; dok se sentiment u EU blago oporavlja, u Srbiji beleži novi pad. Ni sektorske komponente ne daju povoljniju sliku: jedino se maloprodaja nalazi iznad nule, dok su ostale komponente negativne, iako se njihov pad uglavnom stabilizovao.
Na kraju, ova analiza dodatno potvrđuje da se projektovani rast sve više oslanja na potrošnju, javne rashode, EXPO, bolju poljoprivrednu sezonu i ubrzanje jednog izvoznog oslonca, faktore koji mogu privremeno održati rast iznad rezultata iz 2025, ali ne pokazuju širu investicionu, izvoznu i produktivnu osnovu za trajnije ubrzanje.
CEVES Stav – „Nečin“ i kazna
Od početka godine proradio je CBAM, (EU mehanizam oporezivanja ugljeničnog otiska u dobrima koje uvozi). EU kasni sa konkretizacijom donetih strategija, pa i sa donošenjem dela operativnih propisa. Ipak, to nikako ne sme da bude izgovor našoj vladi što kašnjenjem u svom postupanju dodatno doprinosi šteti koju neizvesnost donosi našim izvoznicima. Možda se neko nada da će, ako čeka dovoljno dugo, Zelena Agenda da „nestane“. Neće.
Nesumnjivo je da unutar-evropski pritisci „omekšavaju“ sprovođenje Zelene Agende, ali to je dodatni razlog da se Srbija pozabavi ne samo donošenjem neophodnih propisa, već i strategije zelene industrijalizacije. Tako bi ne samo pomogla srpskoj privredi da se pripremi i prilagodi, već bi ugrađivanjem proaktivnih ciljeva i postupanja u istu usmerila EU odlučivanje u interesu naše privrede–ponajviše, u obezbeđivanje sredstava za krajnje zakasneli novi ciklus investicija u energetiku.
Trenutno, ceh nečinjenja plaća privreda, i to ne samo veliki koji su sad direktno na udaru, već i oni manji, koje vlasti stalno zaboravljaju. (Oni za sad pribegavaju ugradnji solarnih panela —uz sve neshvatljive teškoće koje im država u tome nameće–kako bi njihovi proizvodi ostali prihvatljivi evropskim partnerima.) Podrška dekarbonizaciji privrede u Srbiji pretežno se oslanja na programe međunarodnih finansijskih institucija i razvojnih partnera, dok su domaći programi i dalje ograničeni, fragmentisani i nedovoljno usmereni ka sistemskim potrebama kompanija.
Naročito se postavlja pitanje ko će plaćati ceh za ne–dekarbonizovani EPS kada uđe u EU ETS sistem? Realistična i kredibilna strategija olakšala bi i postizanje razumnog dogovora sa EU o putanji i podršci ulaska EPS u ETS sistem. Ovako, realna je pretnja da on dostigne 2-3 milijarde evra godišnje, već 2030. godine. Međutim, za kredibilitet bilo koje strategije neophodna je profesionalna i zaista nezavisna uprava koja obezbeđuje da strategija bude kvalitetna, adekvatno finansirana, i da se poštuje i posle „sledećih izbora“. Na to ćemo još da sačekamo, nadamo se, ne dugo.
Za više informacija posetite link
Aktivnosti i najave
1. Konferencija „CBAM je samo prvi test: Zašto je Srbiji potrebna zelena industrijska politika?”
Konferencija je održana povodom objavljivanja izveštaja: „CBAM Readiness and the Green Industrial Transition in Serbia“.
Događaj je okupio predstavnike privrede, institucija i eksperte da razgovaraju o tome da Srbija CBAM test možda i položi, ali da je od prave zelene industrijske politike i dalje daleko. Prema Izveštaju, izvoz industrijske CBAM robe iz Srbije u EU u 2025. godini iznosio je oko 1,44 milijarde evra, sa najvećom izloženošću u gvožđu i čeliku i aluminijumu, a čist trošak CBAM-a za 2026. godinu procenjuje se na oko 120 miliona evra.
Učesnici su se složili da kratkoročno najveći problem predstavlja verifikacija podataka o emisijama koje kompanije dostavljaju EU kupcima, dok su dugoročno ključni izazovi nedovoljno razvijena zelena industrijska politika i spor tempo energetske tranzicije – uz upozorenje da bi eventualno uključivanje EPS-a u sistem ekvivalentan EU ETS-u moglo da predstavlja veliku pretnju privredi, domaćinstvima i javnim finansijama.
Zaključak je da Srbija ne može čekati da evropska pomoć reši domaće operativne praznine i da zelena tranzicija mora biti podignuta na viši politički nivo.
2. Pomozite nam da MSP Kompas učinimo boljim
Krajem septembra 2026. godine pokrećemo novi MSP Kompas, platformu namenjenu analizi konkurentnosti domaće MSP privrede u Srbiji. Do tada ćemo vršiti testiranje od strane korisnika i prikupljati komentare koji će nam pomoći da unapredimo platformu.
Cilj je da se omogući različitim korisnicima da brzo dođu do korisnih odgovora o strukturi, performansama i razvojnim potrebama privrede u celini, ili po segmentima.
Zato, ukoliko ste voljni da nam pomognete i da doprinesete razvoju MSP Kompas platforme, pišite nam na office@ceves.org.rs sa naznakom “TEST: MSP Kompas”.
3. Reakcija: dodatni veliki udarac na RSJP
Stav prošlog biltena je da su nove uredbe ponovo izigrale usklađivanje sa EU acquis. U međuvremenu je, bez objašnjenja, smenjena dugogodišnje direktorke RSJP-a Bojane Tošić. Na to je Kori Udovički dodatno reagovala u tekstu „Razgradnja Republičkog sekretarijata za javne politike – početak završnice” objavljenom u nedeljniku Vreme. Razgradnja nije znak jačanja režima, već njegove sve dublje krize. Tekst podseća na dva ključna doprinosa RSJP-a – uvođenje regulatorne reforme zasnovane na analizi javnih politika i uspostavljanje sistema planiranja i praćenja sprovođenja programa Vlade. Tekst zaključuje da će obnova funkcionalnih institucija biti dugotrajan i težak zadatak za bilo koju buduću vlast, i apeluje da se sačuva ekspertiza ljudi koji su na tim poslovima radili.
Ceo tekst možete pročitati na sledećem LINKU.
4. CEVESov novi projekat: jačanje demokratske odgovornosti u nadzoru velikih javnih investicija u Srbiji
U narednih 12 meseci pratićemo 20 visokorizičnih infrastrukturnih projekata – uključujući projekte vezane za EXPO 2027, WBIF sufinansirane projekte i projekte realizovane po posebnim pravnim režimima – kako bismo javnosti doneli što više informacija, kao i identifikovali gde se institucionalna odgovornost gubi i kako procesi planiranja, finansiranja i sprovođenja mogu biti transparentniji i bezbedniji.
Projekat sprovodi CEVES u partnerstvu sa BIRN mrežom.
Pratite naš Bilten, vebsajt i društvene mreže i ispratite rezultate do kojih ćemo doći.
