Okrugli sto „Konkurentnost privrede Srbije – Skok u budućnost ili u ekonomsku stagnaciju?“, održan 18. juna u organizaciji CEVES-a i Saveza ekonomista Srbije okupio je vodeće domaće ekonomiste i predstavnike akademske zajednice.
Okrugli sto je ukazao na ograničenja trenutnog modela rasta Srbije, koji je posvećen skoro isključivo ka privlačenju stranih direktnih investicija, često po cenu zanemarivanja i diskriminacije domaćeg MSP sektora. Takav pristup, koji se poslednjih godina ogleda u promeni strukture SDI ka pretežno nerazmenljivim sektorima i rudarstvu, ne doprinosi jačanju ukupne produktivnosti i otpornosti privrede, naročito manje razvijenih regiona.
CEVES je ukazao da takav pristup dovodi do pojave tzv. “holandske bolesti” , koja je definisana kao istiskivanje sektora koji podižu produktivnost, i razvoj na duži rok, od strane sektora koji podižu priliv deviza i izmerene stope BDP rasta na kraći rok. Ovakav model produbljuje društvene nejednakosti i dugoročno može dovesti do stagnacije cele privrede.
Učesnici su izrazili zabrinutost zbog erozije konkurentnosti usled rasta troškova rada i energije i apresijacije dinara bez odgovarajućeg rasta produktivnosti rada, niti institucionalne osposobljenosti da se ta produktivnost podiže. Konstatovano je da Srbija, po mnogim trendovima, poput realne aprecijacije kursa i raskoraka između rasta plata i produktivnosti, zapravo prati obrasce slične onima u uporedivim zemljama regiona – s tom razlikom što su ti procesi u Srbiji dešavaju na nižem nivou razvoja, bilo da se on meri kao BDP/kapita ili po složenosti proizvodnje i usluga koje zemlja proizvodi.
Kvalitet obrazovanja i institucionalni okvir označeni su kao ključni uzroci strukturnih slabosti – obrazovni sistem ne razvija savremene veštine, dok politički oportunizam i slabosti institucija podrivaju održive reforme.
Zaključak je da bez dubinskih institucionalnih promena, inkluzivnijeg dijaloga i prelaska ka razvoju zasnovanom na znanju i inovacijama, Srbija rizikuje da umesto „skoka u budućnost“ zapadne u trajnu stagnaciju. Konačno, izraženo je žaljenje što je Republički Zavod za Statistiku napravio ozbiljan propust u merenju spoljne trgovine Srbije u prethodne dve godine, i što o tome nije adekvatno obavestio javnost.
