Vreme je da privreda Srbije prestane da bude „plašljiva zverka“, kakvom ju je Forbes s pravom ocenio u svom tekstu od petka. Pod „privredom“ se misli na one koji nisu deo režimske klijentele.
MSP suočavaju s izazovima koji prevazilaze njihove kapacitete. Ovi izazovi ne samo da ugrožavaju njihov opstanak već i ograničavaju njihov potencijal da doprinesu privrednom rastu i stvaranju radnih mesta.
Da bi značajna ulaganja koja Srbija ovih dana čini bila održiva (kako u smislu trajnosti poželjnih efekata, tako i u kontekstu očuvanja životne sredine) i da bi koristila svim građanima Srbije, ohrabrila ih da ovde ostaju i ulažu, “povukla” i one koji nisu “politički povezani” ili su čak zapostavljeni i zaostaju — neophodan je Plan razvoja.
MSP sektor, kao i njegovi šampioni, ne uživaju dovoljno podsticajno i ravnopravno poslovno okruženje u svojoj matičnoj zemlji.
Ukupni skor indeksa od 40,1 (od 100 poena) ukazuje da su MSP-ovi na nižem-srednjem nivou razvoja, što korespondira nivou razvoja Srbije u odnosu na zemlje EU.
Kako bi podržao dalji snažan razvoj MSP sektora, ukazao na izazove sa kojima se on suočava i predložio odgovarajuća institucionalna rešenja, CEVES je pokrenuo inicijativu MSP100, u okviru koje je u Naučno-tehnološkom parku Niš održana konferencija MSP100 Expo: Ljudi su uspeh.
Privredni rast Srbije je tokom 2022. bio gotovo upola sporiji (2,3%) u odnosu na zemlje Zapadnog Balkana (4,1%), osetno sporiji
Na početku tranzicije privatni kapital stvarao je tek nešto više od 20 odsto BDP-a, a danas preostala državna preduzeća stvaraju manje od 10 odsto BDP-a, ali i dalje značajno utiču na poslovno okruženje i onemogućavaju brži rast domaćih malih i srednjih preduzeća.
Povoljno poslovno okruženje podešeno je i prilagođeno uglavnom većim stranim firmama i ne uživaju ga domaće male i srednje firme. Takođe, nakon 10 godina fokusa na privlačenje stranih investicija, opravdano se postavlja i pitanje dalje ekonomske isplativosti određenih mera – pre svega subvencija usmerenih ka zapošljavanju, u situaciji kada je nezaposlenost u Srbiji svedena na razuman nivo, a nedostatak adekvatnih kadrova postaje problem broj jedan i za strane i za domaće kompanije“, rekao je direktor CEVES-a Nemanja Šormaz na panel diskusiji koju je organizovala Nemačko-srpska privredna komora.
Mala i srednja preduzeća su nosioci najvećeg dela domaće privrede, kreiraju 60% dodate vrednosti, 66% zaposlenosti i učestvuju sa 45%
Dragi naši prijatelji, partneri, saradnici, donatori, Tokom 2022. godine zalagali smo se za ostvarivanje održivog razvoja u Srbiji, a naročito
Glavna ekonomistkinja Cevesa Kori Udovički izjavila je da je u procesu reforme Elektroprivrede Srbije najveći problem uvek bilo mešanje politike.
U četvrtak, 3. marta 2022. godine, CEVES i TOC su u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ organizovali online konferenciju
Svetska banka Godina: 2020 Ova studija se fokusira na uticaj koji je COVID kriza do sada imala na srpski MMSP
Autor: dr Kori Udovički Preuzmite tekst u PDF-u Ekonomske mere koje je Vlada do sad preduzela ili najavila kao odgovor
SDI su značajne za zemlje u razvoju, budući da se od njih očekuje da će, pored zapošljavanja, zemlji omogućiti pristup
Beograd, 27. maj 2019. CEVES je 27. maja 2019. održao konferenciju pod nazivom „Državna pomoć – lokomotiva razvoja ili pogrešna
14. februar 2018. Centar za visoke ekonomske studije održao je u utorak 13. februara 2018. godine radionicu pod nazivom „Kako
Partner: Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) Godina: 2017 Cilj projekta je bio da se proceni mogući dugoročni uticaj uvođenja
GIZ Godina: 2017 Cilj studije je da mapira institucionalne i zakonske prepreke u Srbiji, sa kojima se susreću mladi, prilikom
