Centralna banka nije poštansko sanduče
Autorka: Kori Udovički, predsednica CEVES-a
Pobeda Studentske liste je, i pre nego što je ona preuzela poluge vlasti, počela da ohrabruje institucije da rade svoj posao. Tužilaštvo koristi „politički vakuum“ i, umesto progona po političkoj instrukciji, vadi iz fioka ili pokreće čitav niz istraga — po zasluzi. I u slučaju Alta banke tužilaštvo je reagovalo pre Narodne banke: čim su se pojavili navodi o odlivu novca, zatražilo je od nje podatke o transakcijama Alte prema inostranstvu, a zatim od policije proveru i odgovornih lica u samoj Narodnoj banci. Slučaj Alta banke otvara priliku da isto urade i zaposleni u Narodnoj banci, instituciji koja je po Ustavu, a naoko i po svom ustrojstvu, nezavisna. U stvarnosti, sve ove godine Narodna banka bila je nezavisna od svih osim od svoje guvernerke, za koju znamo da nije bila nezavisna od politike. Sad kada je cena toga plaćena Alta bankom, guvernerka ne može da spreči zaposlene u Narodnoj banci da počnu da rade po svojoj profesionalnoj savesti.
Narodna banka je u noći između 30. i 31. oktobra oduzela dozvolu za rad Alta banci. U trenutku kada je povučen, taj potez bio je prosta neminovnost, a ne znak bilo odgovorne profesionalnosti, bilo sabotaže. Šteta je već bila načinjena. Bankarski sistem ona ne ugrožava, jer Alta nije sistemska banka. (Posledice po firme u hobotnici koja je oko nje izgrađena tek treba videti. One će ostati usredsređene na pojedine firme i njihove zaposlene). Problem je u svemu što se dogodilo pre toga. Na javno upozorenje od 27. oktobra da jedna banka ubrzano iznosi novac u inostranstvo, Narodna banka je odgovorila da se transferi obavljaju „redovnim kanalima platnog prometa“, a guvernerka je dva dana kasnije uperila prst na one koji „olako iznose neproverene sumnje“. U petak je tokom dana račun banke stavljen u blokadu, a ljudi su do kasno uveče stajali u redovima.
Suštinski, zakašnjenjem u postupanju NBS je omogućila da građani Srbije budu pokradeni. Svaki dinar koji je u poslednjim danima otišao u inostranstvo ili povezanim licima koja su “na vreme” saznala da se situacija zgušnjava i podigla svoje depozite — plaćamo mi. Štednju do 50.000 evra isplatiće Agencija za osiguranje depozita. Osigurane depozite isplaćuje Fond koji pune sve banke, dakle njihovi klijenti, a ako Fond ne bude dovoljan, i budžet. Direktno, gube deponenti iznad tog iznosa i velika preduzeća, čija potraživanja idu u stečaj. Gube, po svemu sudeći, i javna preduzeća: Elektroprivreda Srbije i Parking servis usmerili su naplatu preko Alta banke, a depoziti države i velikih firmi nisu osigurani. Teško je zamisliti da će ijedna vlast dozvoliti da javna preduzeća ostanu bez nadoknade, pa ne treba strahovati za njihovo poslovanje. Ali ta nadoknada je javni novac. Koliko je javnog novca bilo u banci, još ne znamo.
U subotu su se oglasila i četiri viceguvernera. Od tužilaštva su zatražili da utvrdi „kada su i na kom nivou rukovođenja postojala saznanja o uočenim rizicima i nepravilnostima“, kako su razmatrana „upozorenja zaposlenih nadležnih organizacionih jedinica“ i ko u Narodnoj banci za to krivično odgovara. Za sebe kažu da je stvarno stanje Alta banke „drastično odstupalo“ od izveštaja koje je dostavljala. Ako ovim stavom očekuju da se operu od odgovornosti, to je i cinično i naivno. Međutim, ne mogu da se otrgnem utisku da pored toga, čujem i vapaj da se rukovodstvo banke stavi pod kontrolu. Na papiru, upravo oni, kao članovi Izvršnog odbora, pored guvernerke, čine rukovodstvo Narodne banke. Njih četvoro ima većinu. U stvarnosti, pak, protok informacija i odlučivanje čvrsto su centralizovani u rukama guvernerke, a banka prošarana profesionalcima i partijskim ljudima.
Od odgovornosti ova četvorka svakako ne može da se oslobodi. Centralna banka nije poštansko sanduče u koje banke ubacuju izveštaje. O svakoj banci ona iz više izvora, gotovo u realnom vremenu, dobija informacije koje stižu u različite delove kuće. Monetarni sektor svakog dana prati likvidnost banaka i obaveznu rezervu. Sektor za devizne poslove i kreditne odnose sa inostranstvom vidi konverzije i platni promet sa inostranstvom. Platni sistem i prinudna naplata, koje vodi sama Narodna banka, vide velika plaćanja i blokade računa. Kontrola banaka može svakog dana da uđe u banku. Svaki od ovih delova drži po deo slagalice. Da bi lažni izveštaji sakrili propadanje banke sa imovinom od oko 1,8 milijardi evra, svi bi morali istovremeno da budu slepi. Morali su da vide, ako ne baš tačno šta se dešava, ono sigurno da se dešava nešto bitno, a mnogi su u postupanju sa ovom bankom i učestvovali. Ali ako slagalicu sklapa samo guvernerka, a ostali se plaše da razgovaraju jedni sa drugima, delovi ne postaju slika na vreme. To je posledica strahovlade koju je guvernerka uspela da uspostavi.
Narodna banka je pritom imala brz i tih instrument kojim je mogla da spreči beg novca u inostranstvo. Banka sme da obavlja platni promet i kreditne poslove sa inostranstvom samo uz posebno ovlašćenje Narodne banke. Ovlašćenje se može oduzeti banci koja ne ispunjava uslove propisane za te poslove, ili kada postoje indicije da neće moći nesmetano da obavlja platni promet. Predlog daje Sektor za devizne poslove i kreditne odnose sa inostranstvom, rešenje potpisuje guverner, i može se doneti za nekoliko sati. Ono ne zatvara banku i ne izaziva redove, a preseca upravo kanal kojim je, prema javnim navodima, novac odlazio u Skoplje.
Odgovarajući tužilaštvu, Narodna banka se s njim poigrala. Tražene podatke poslala je tri dana kasnije, i to bajate, zaključno sa 20. septembrom, a za traženi period odgovorila je da izveštaj može dostaviti tek posle 4. novembra. Da li je to bilo čuvanje odstupnice sredstvima koja su bežala iz Alte? Odgovor tužilaštvu morao je proći kroz ruke guvernerke. Pouka važi i za uređene sisteme: tužilaštvo i sudovi mogu da deluju samo forenzički, da naknadno utvrde šta se dogodilo i ko je odgovoran, jer se zloupotrebe u finansijskom sistemu dešavaju munjevitom brzinom. Novac se prenese za nekoliko sati, a banku za nekoliko dana mogu da obore i glasine. Štetu dok nastaje može da spreči jedino centralna banka, jer jedino ona ima uvid u tokove novca dok traju i instrumente da ih zaustavi. Zato centralna banka mora biti uređena tako da je integritet njenog rada neprobojan.
Slučaj Alta banke otkriva još jedan bitan problem trenutnog ustrojstva Narodne banke. Savet guvernera, telo koje bi trebalo da bude protivteža guverneru, od osnivanja ima apsurdno ograničene nadležnosti i bio je više ukras nego organ nadzora. Razrešenje guvernera Savet može da pokrene praktično samo ako je guverner već pravosnažno osuđen ili ako je nesavesnim radom izazvao značajnije odstupanje od cilja stabilnosti cena. Propust u nadzoru nad bankama, ma koliko težak, nije razlog. A ako je krivična odgovornost već utvrđena, čemu „razmatranja“ Saveta, pa zatim Skupštine? Nova vlast treba da izvuče pouku: da proširi nadležnosti Saveta, uozbilji njegov sastav (ne smenama već proširenjem) i promeni način njegovog izbora, tako da niko na čelu Narodne banke ne može da odlučuje samovoljno. Jasno raspoređena odgovornost, kolegijalno odlučivanje i stvaran unutrašnji nadzor jačaju nezavisnost centralne banke, jer je čuvaju i od samovolje pojedinca na njenom čelu; tako su uređene centralne banke u Evropi.
Prostor za zloupotrebe još nije zatvoren: rade platna institucija i menjačnice iz iste grupe, povezana preduzeća i banka u Severnoj Makedoniji. Zato je hitno potrebno dvoje. Prvo, da se ispita i, gde je moguće, vrati svaki dinar koji je od kraja septembra otišao iz Alte u inostranstvo ili povezanim licima. To je posao Agencije za osiguranje depozita kao stečajnog upravnika, tužilaštva i Uprave za sprečavanje pranja novca, u saradnji sa Skopljem. Drugo, da Narodna banka i Ministarstvo finansija bez odlaganja objave šta znaju: kada je izrečena privremena mera, da li su odobravane konverzije i prenosi u inostranstvo, da li je pokrenuta kontrola deviznog poslovanja deponenata Alte i koliko je javnog novca bilo u banci na dan 26. oktobra. Verujem da zaposleni u NBS mogu da urade svoj deo tog posla, uz podršku viceguvernera, koji imaju većinu u Izvršnom odboru.
U CEVES-u smo na rizike u nadzoru nad Alta bankom ukazali još u septembru, u analizi pripremljenoj za stručnu procenu Evropske komisije: odluke koje su omogućile uspon ove banke teško je pomiriti sa doslednim postupanjem u nadzoru Narodne banke (analiza je dostupna ovde), a dalji rast pomogao joj je bahato dodeljen povlašćen pristup poslovima javnog sektora. Odluke koje su to omogućile mogao je da donese i mali broj ljudi. Ipak, teže je razumeti kako je bilo moguće da ni zaposleni ni Savet guvernera ne učine ništa pre nego što su građani Srbije izgubili još ne znamo koliko miliona evra. Prilika je sada pred zaposlenima, Savetom i viceguvernerima da podvuku crtu, i da se nadalje pozabave svim rizicima koji stoje otvoreni. Centralna banka je nezavisna da bi radila za građane, ma ko bio na vlasti.
