Maj 2026.

CEVES Bilten

Dragi naši prijatelji, saradnici i partneri,

Delimo sa vama bilten za prvi kvartal 2026. godine, u kome se bavimo privredom koja na prvi pogled pokazuje nešto bolji rezultat nego tokom prošlogodišnjeg usporavanja, ali bez znakova širokog i održivog oporavka. Iza preliminarne stope rasta od 3,0% sve jasnije se vidi iscrpljenost razvojnog modela koji je dugo počivao na javnoj potrošnji, velikim projektima i uskom krugu izvoznih sektora, dok domaći privatni sektor i dalje nema dovoljno snažan oslonac za novi investicioni i produktivni zamah.

U CEVES Opservatoriji pokazujemo da rast u prvom kvartalu ne počiva na širokom oporavku privrede, već na ograničenim izvorima: rastu zarada (naročito u javnom sektoru) i penzijama, EXPO-u, izvozu motornih vozila, rudarstvu i zalihama. Posebno zabrinjava to što se oporavak još ne vidi u investicijama, prerađivačkoj industriji i domaćim MSP, upravo u delovima privrede koji bi morali da nadomeste slabljenje dosadašnjih pokretača rasta.

Međutim, aktuelna ekonomska politika nastavlja da podriva konkurentnost.

U CEVES Stavu ukazujemo da najnovije izmene pravila za donošenje propisa nisu tehničko ubrzanje evropskog usklađivanja, već zaobilaženje javnosti, kao i ozbiljan udar na stručnost i profesionalnost javne uprave. Time se slabi upravo ono što bi trebalo da bude osnova evropskog puta Srbije: odgovorno odlučivanje, obrazložene javne politike i institucije koje rade u javnom interesu.

CEVES Opservatorija

Početak 2026. naizgled donosi nešto višu stopu rasta, ali slabije izglede za budući rast. Nakon što je rast BDP-a usporio sa 3,9% u 2024. na 2,0% u 2025. godini, delimični oporavak na 2,2% u Q4 nije označio povratak snažnijem rastu privatne privrede. Ako fleš procena od 3,0% za Q1 2026. nije precenjena, ona odražava isti obrazac. Rast se i dalje zasniva na realnom rastu zarada i tekućoj javnoj potrošnji, EXPO i stambenoj izgradnji, kao i na nekoliko velikih izvoznih oslonaca, pre svega povezanih sa Stellantisom, Zijinom i gumarskim SDI. Ostatak privrede stagnira ili usporava.

Javni izdaci i realne zarade nastavile su da podstiču potrošnju, stambenu tražnju i infrastrukturne projekte. Međugodišnje fiskalno popuštanje u Q1 2026 (mereno kroz primarni deficit bez plaćanja za Rafale i kapitalnih rashoda) iznosilo je oko 1,2% kvartalnog BDP-a, odnosno oko 250 miliona evra. To je rezltat rasta tekuće potrošnje od 14,3%, uz rast rashoda za zarade, penzije, robu i usluge u rasponu 10-16%. Realne zarade su u januaru i februaru porasle 8,5% međugodišnje, delom zbog zarada javnog sektora i realnog povećanja minimalne zarade od oko 10%, a delom zbog i dalje nerešenih neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada. Ovo je uticalo na najveći rast realnog prometa u maloprodaji u poslednjih 7 kvartala (8%). Stambena tražnja je takođe ostala snažna, uz rast stambenih kredita stanovništvu od preko 60% međugodišnje šesti kvartal zaredom. Zajedno sa kapitalnim rashodima države vezanim za EXPO i investicijama EPS-a i EDS-a, ovo u najvećoj meri objašnjava rast investicija od 8,9% u Q4 2025. Sličan trend nastavlja se i u Q1 2026.

Privatne investicije najjasnije pokazuju da oporavka nema. Novi investicioni krediti preduzećima, posle rasta od 46,2% u 2024, usporili su na 13,0% tokom 2025. godine, i gotovo stali u Q4 2025, da bi u Q1 2026 pali za čak 18,9% međugodišnje. U slučaju MSP pad je iznosio 23,7%. SDI su se kretale istim smerom. Prilivi su 2025. pali 34%, a u januaru i februaru 2026. bili još skoro 30% niži međugodišnje. Dodatno, oporavak investicija iz EU i prerađivačke industrije u velikoj meri je prividan budući da se u najvećoj meri radi o kineskim kompanijama (Linglong i Ziđin) koje imaju sedište u Holandiji. Najave novih SDI za 2026. takođe se uglavnom svodi na manje kineske investicije u automobilske i EV povezane delatnosti, dok strani dobavljači iz radno intenzivnih sektora nastavljaju da najavljuju zatvaranja i smanjenje aktivnosti.

Razmenjivi deo privrede pokazuje koliko je konkurentnost Srbije postala usko zasnovana. Nastavljajući trend iz Q4 2025, ukupna industrijska proizvodnja pala je 0,8% u Q1 2026, a prerađivačka industrija 0,4%. Kada se isključi pad izvoza električne energije, robni izvoz porastao je 9,1%, ali je gotovo ceo rast došao iz nekoliko oslonaca. To su Stelantis, proizvodnja guma u stranom vlasništvu, izvoz povezan sa Ziđinom i ostali osnovni metali. Kada se ovi oslonci izdvoje, ostatak industrije u najboljem slučaju stagnira ili oscilira, dok proizvodnja tekstila, odeće i nameštaja nastavlja da slabi. Izvoz usluga je tokom 2025. imao stabilizujuću ulogu, pre svega kroz poslovne usluge, dok je IKT postepeno usporavao. Ipak, izvoz usluga pao je 1,7% u januaru i februaru, sada uz stagnaciju poslovnih usluga i IKT-a.

Tržište rada pokazuje kako se pritisak na konkurentnost prenosi na zaposlenost. Zarade su nastavile da rastu brže od produktivnosti, a usporavanje rasta jediničnih troškova rada u 2025. došlo je pre svega kroz prilagođavanje broja zaposlenih, a ne kroz rast produktivnostiU Q1 2026. registrovana zaposlenost pala je blago ukupno, ali je u prerađivačkoj industriji smanjena 3,3%. Prijavljene potrebe poslodavaca za radnicima pale su 22% u martu, dok je broj korisnika naknade za nezaposlenost porastao 13%. Budući da je Srbija već izgubila troškovnu konkurentsku prednost u odnosu na sve zemlje CIE, održivi rast (zarada) može da dođe samo iz rasta produktivnosti. Ipak, fokus ekonomske politike i dalje je pretežno drugde, na merama koje nastavljaju da podrivaju konkurentnost umesto da je jačaju.

CEVES Stav

Nove Uredbe — novo izigravanje usklađivanja sa EU acquis

CEVES poziva sve zainteresovane za dobro upravljanje Srbijom da se usprotive nedavno donetim izmenama uredaba o procesu donošenja novih propisa i javnih politika („propisa“ u daljem tekstu). Tim izmenama Vlada je sebe oslobodila obaveze da nove propise izlaže javnim konsultacijama kao i da ih podnosi na ocenu Republičkom sekretarijatu za javne politike (RSJP).

Oslobađanje važi „samo“ za slučajeve kad se propis tiče „usklađivanja sa

pravom EU”, što suštinski može biti skoro sve što može da se menja u propisima. Daleko od „praktičnog rešenja“ na evropskom putu kakim se predstavlja, ovo je početak završne faze uništavanja profesionalne državne uprave — koju vlast sprovodi iz sopstvenih, dakako praktičnih, razloga.

Reč je o taktici kojom se snažno proširuje prostor za samovolju vlasti, odnosno u kom će ona moći da nas dovodi pred svršen čin. Pogledajmo slučaj

„Mrdićevih zakona” o tužilaštvu. Te su mere bile toliko ne-demokratske i ne-evropske da je EK pokrenula Venecijansku komisiju da ubrzano da mišljenje na iste. O tom mišljenju se sad raspravlja kroz pogrešnu proceduru, i premda je mišljenje neuobičajeno detaljno i direktivno—teško je verovati da će se sve bitne stvari vratiti u pređašnje stanje. Najteže će biti ono najvažnije — da se svi profesionalni i vredni tužioci koji su radili na osetljivim predmetima u TOKu, vrate na iste.

Dakle, mišljenje „Evrope“ može da zakrpi krčag, ali mleko će ostati prosuto. Ako ove Uredbe ostanu punovažne, ni civilno društvo ni RSJP, neće moći na vreme da upozore na problematične propise. Pod „problematičnim“ ne mislimo samo na ne-demokratičnost, već i na niz mogućih „iskrenih“ grešaka i neusklađenosti na koje danas RSJP i civilno društvo ukazuju pre nego što naprave štetu.

RSJP nije bilo koja institucija. On je verovatno najvažniji, a svakako jedinstveni rezultat skoro decenije i po napora — i znatnih EU sredstava — uloženih da se unapredi rad uprave u Srbiji, a pogotovo da se izgradi „centar vlade” bez kojeg ozbiljnog upravljanja državom ne može da bude. Sama EU je nebrojeno puta istakla „značaj snažne uloge kontrole kvaliteta Republičkog sekretarijata za javne politike i drugih institucija centra vlade”. Nadam se da će stoga što pre

prepoznati da ovim manevrom režim značajno podiže temperaturu lonca u kom nas već deceniju, kao žabe, kuva. Ukoliko Uredbe ostanu na snazi, prva reformska tekovina koja će se izgubiti biće sam RSJP — iz njega će preostali profesionalci početi da otiču. Biće to prva, ali sigurno ne i jedina.

Još o ovome, a za odličnu analizu adv. Đorđa Vukotića kliknite ovde.

— Kori Udovički

Predstavljanje prvog CEVESovog izveštaja o ekonomskom upravljanju i panel diskusija

CEVES je 16. aprila 2026. godine predstavio izveštaj „Upravljanje za konkurentnost: polazna ocena ekonomskog upravljanja“, izrađen uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji. Reč je o prvom CEVES izveštaju ove vrste, u kojem se ekonomsko upravljanje u Srbiji sagledava kroz prizmu konkurentnosti, odnosno kroz sposobnost privrede da ostvaruje široko zasnovan rast produktivnosti i da izdrži konkurentske pritiske u procesu približavanja Evropskoj uniji. Izveštaj je najpre objavljen na sajtu na samom kraju 2025. godine, a predstavljen u aprilu 2026. kao polazna ocena u okviru šireg istraživačkog ciklusa koji će CEVES nastaviti kroz godišnje izveštaje. Rad na narednom izdanju je već započet uz ponovnu podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Izveštaj analizira prvi podkriterijum funkcionalne tržišne ekonomije, ekonomsko upravljanje, i njegove efekte na konkurentnost, produktivnost i održivost modela rasta Srbije. Metodološki, analiza kombinuje uporedno praćenje konvergencije Srbije ka EU, sektorsku analizu produktivnosti i razmenjivih delatnosti, razmatranje makroekonomskih i realnih pokazatelja, kao i budžetsku analizu javnih rashoda i instrumenata podrške privredi. Detaljnu metodologiju možete videti ovde. Glavni nalaz je da je Srbija tokom prethodne decenije ostvarila makroekonomsku stabilizaciju i postepeno približavanje EU, ali da je taj napredak ograničen sporim rastom produktivnosti, posebno u sektorima na kojima počivaju izvozna i dugoročna konkurentnost. Izveštaj ukazuje na to da se dosadašnji model rasta u prevelikoj meri oslanjao na javne investicije, subvencionisane strane direktne investicije i rad niže cene, dok su domaći privatni sektor, tehnološko unapređenje i mala i srednja preduzeća ostali nedovoljno podržani. Takva kombinacija politika stvara rizik od „proizvedene holandske bolesti“, odnosno rasta troškova i cena bez dovoljno snažnog rasta realne produktivnosti, čime se postepeno narušava konkurentska prednost Srbije, a koja je nastala kao rezultat grešaka u vođenju ekonomske politike.

Preporuke izveštaja usmerene su na mere koje mogu neposredno da unaprede transparentnost, podršku izvozu i MSP sektoru, praćenje javnih investicija i kvalitet ekonomskog upravljanja, kao i na pripremu šireg institucionalnog zaokreta ka modelu rasta zasnovanom na produktivnosti. Izveštaj možete pogledati ovde.

Foto: Forbes Srbija

Nakon predstavljanja izveštaja održana je panel diskusija koju je moderirao prof. dr Branko Radulović, a u kojoj su učestvovali akademik Pavle Petrović, prof. dr Miodrag Jovanović, dr Kori Udovički, prof. dr Jasna Atanasijević i dr Andrej Bartosiewicz iz Delegacije Evropske unije u Srbiji. Diskusija je istakla jednu od ključnih poruka izveštaja: bez vladavine prava, koja uključuje ne samo nezavisno pravosuđe već i profesionalan, autonoman i odgovoran rad institucija izvršne vlasti, Srbija ne može da pokrene rast produktivnosti i istinski razvoj domaće privrede potreban za izlazak iz ćorsokaka dosadašnjeg modela rasta.

Ključna poruka panela bila je da Srbija mora da napravi razvojni zaokret, od rasta zasnovanog na jeftinoj radnoj snazi i selektivnoj podršci ka ekonomiji koja počiva na produktivnosti, domaćem preduzetništvu i jednakim pravilima igre.

Kako je istakao Pavle Petrović, rast zasnovan na „velikom zapošljavanju jeftine radne snage” i investicijama male dodate vrednosti „nije dugoročno održiv”.

Miodrag Jovanović naglasio je da bez inkluzivnih institucija nema „bazične jednakosti pred zakonom”, dok je Kori Udovički poručila da se za vladavinu prava mora usmeriti pažnja ne samo na pravosuđe, već i na upravu. U istom duhu, Jasna Atanasijević istakla je da reforme zahtevaju da se državni službenici osposobe da ocene koji je cilj propisa i kakav se efekat od njih očekuje. Andrej Bartosiewicz je ocenio da transparentnost državne pomoći smanjuje prostor za posebne dogovore sa pojedinačnim kompanijama. Samo takav model može obezbediti da rast Srbije bude ne samo brži, već pravedniji, otporniji i zasnovan na stvaranju stvarne domaće vrednosti.

Vaš CEVES Tim

Kori Udovički, Pavle Medić, Ivona Janović, Dušan Kovačević, Velibor Tatić, Vojislav Stojanović i Jana Stanković

Copyright © CEVES, All rights reserved