Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) predstavio je na konferenciji za novinare detaljnu analizu Predloga budžeta Republike Srbije za 2026.
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji je dostavio relevantnim institucijama Republike Srbije (Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj skupštini i poslaničkim grupama) svoju
Ovaj tekst nije naučna studija, već opis iskustva na osnovu kojeg pozivam stručnjake i praktičare da se ovom temom pozabavimo u pripremi uspostavljanja bolje države.
Na okruglom stolu „Konkurentnost privrede Srbije – “Skok u budućnost” ili u ekonomsku stagnaciju?“ najznačajniji ekonomisti iz zemlje, predstavnici akademije, stručnih tela i relevantnih instituta, diskutovali su o održivosti izvozno orijentisanog modela rasta, uz poseban fokus na strukturne izazove konkurentnosti i uzroke snažne realne apresijacije dinara.
Objavljena je studija „Osnaživanje ekonomija Zapadnog Balkana: Atraktivnost i transparentnost državne pomoći u regionu“ čiji je cilj da ispita vrste, iznose i mere državne pomoći koje vlade šest zemalja Zapadnog Balkana pružaju domaćim i stranim kompanijama, s ciljem podsticanja inovacija, tehnološkog napretka, produktivnosti i drugih faktora.
Prema Izveštaju o održivom razvoju Evrope za 2023/24 Srbija se nalazi na 30. mestu od 34 evropske države koje su predmet analize, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
MSP suočavaju s izazovima koji prevazilaze njihove kapacitete. Ovi izazovi ne samo da ugrožavaju njihov opstanak već i ograničavaju njihov potencijal da doprinesu privrednom rastu i stvaranju radnih mesta.
Predloženi visok nivo javnih investicija ne garantuje njihov kvalitet – ni u pogledu izvedenih radova, ni doprinosa rastu BDP-a i poboljšanju kvaliteta života, kaže za Danas Nemanja Šormaz.
“Nizak nivo domaćih privatnih investicija posledica je dva ključna faktora – jedan se tiče države, a drugi samog MSP sektora”, kaže u razgovoru za Bloomberg Adria Nemanja Šormaz, direktor CEVES-a.
“Ono što Mask planira, može da se izvrši samo ogromnim rezanjem budžeta. On je najavio 2 biliona dolara, znači to
Prozjumeri su veoma značajan i još uvek u potpunosti neiskorišćen mehanizam u Srbiji, te je neophodno raditi na njihovoj daljoj promociji, zaključak je online panel diskusije „Prozjumeri i energetska sigurnost u Srbiji“ održane 8. novembra.
Na online panel diskusiji „Prozjumeri i energetska sigurnost u Srbiji“ (petak, 8. novembar; 11:00h; platforma Teams) tražimo odgovore na važna pitanja poput: Koja je uloga prozjumera u energetskoj sigurnosti i zelenoj tranziciji? Kava je situacija u Srbiji u poređenju sa EU i zemljama Zapadnog Balkana? Koji su najčešći izazovi za domaćinstva, kakve su procedure i da li je u Srbiji ekonomski isplativno biti prozjumer?
MSP100 Expo 2024, održan 18. oktobra 2024. u Čačku, pod sloganom Nova agenda rasta za MSP okupio je 350 učesnika, više od 100 vodećih domaćih malih i srednjih preduzeća, predstavnike preko 20 ključnih državnih i međunarodnih institucija, kao i brojne predstavnike finansijskog sektora sa ciljem daljeg unapređenja ambijenta za poslovanje domaćih MSP.
U Naučno-tehnološkom parku Čačak danas je održana konferencija MSP100 EXPO 2024: Nova agenda rasta za MSP koja je okupila najuspešnija srpska mala i srednja preduzeća i druge aktere iz MSP ekosistema. Ovaj događaj, koji se održava treću godinu za redom, posvećen je promovisanju značaja srpskog sektora malih i srednjih preduzeća. Uz diskusije o strateškim razvojnim izazovima i preporukama koje bi dovele do još bržeg razvoja MSP, fokus ovogodišnjeg MSP100 EXPO bio je na usmeravanju ključnih aktera ka realizaciji intenzivnije i efikasnije razvojne podrške MSP sektoru.
U intervjuu za magazin Biznis Pavle Medić odgovara odakle bi trebalo krenuti u “popravku” srpskog tržišta kada je reč o maloprodaji namirnica i osnovnih kućnih proizvoda. Medić kaže da je odnos cena hrane i prosečnih zarada u Srbiji, uz Albaniju i Bosnu i Hercegovinu, daleko najnepovoljniji u Evropi.
„Ovaj kreditni rejting je naročito važan za Srbiju. Nije da će se otvoriti sva vrata kada su u pitanju investicioni i penzioni fondovi, ali se mnoga otvaraju, jer će biti više kupaca hartija od vrednosti, što će uticati na pad kamata za zaduživanje države“, rekao je Medić.
Akcija pojeftinjenja „Najbolja cena“, koju je inicirala Vlada Srbije, dobra je kao socijalna mera, ali je kratkoročna i ne rešava problem cena koje su slične cenama u EU, jer su plate dva i po puta niže, izjavio je zamenik glavnog ekonomiste CEVES-a Pavle Medić.
Nuklearna energija je, iz dobro poznatih razloga, uvek bila veoma kontroverzna tema, ali njen značaj u zelenoj tranziciji teško je osporiti.
Privrede zemalja Zapadnog Balkana su manje energetski efikasne od EU jer troše dve trećine više električne energije za svaku jedinicu proizvedenog BDP-a.
Centar za visoke ekonomske studije CEVES je organizovao konferenciju „Ključni faktori održivosti lokalnog ekonomskog razvoja“ u Pirotu, 20. juna 2024.
