Centar za visoke ekonomske studije izradio je analizu o potencijalima za obezbeđivanje sigurnosti energetskog snabdevanja u zemljama Zapadnog Balkana kroz
U organizaciji Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) i USAID-ovog Projekta Velika mala privreda, i uz podršku Privredne komore Srbije,
Tim eksperata, predvođen CEA-om u okviru Projekta Procene i optimizacije potencijala Inicijative Otvoreni Balkan, pripremio je ažurirani izveštaj na osnovu
Pozivamo vas na događaj “MSP Kompas Indeks 2024: Mala privreda – Veliki potencijal”, na kojem će biti predstavljeni MSP Kompas
Nemačka je ključna destinacija za srpska mala i srednja preduzeća, a na osnovu te saradnje postepeno se gradi srpski „Mittelstand.
Da bismo brže konvergirali ka EU, potrebno je više domaćih investicija. Mala i srednja preduzeća u Srbiji kao najbitniju stvar koju država može da uradi za njih navode vraćanje poreskog kredita.
Da bi značajna ulaganja koja Srbija ovih dana čini bila održiva (kako u smislu trajnosti poželjnih efekata, tako i u kontekstu očuvanja životne sredine) i da bi koristila svim građanima Srbije, ohrabrila ih da ovde ostaju i ulažu, “povukla” i one koji nisu “politički povezani” ili su čak zapostavljeni i zaostaju — neophodan je Plan razvoja.
Kada bi se omogućilo da poreski kredit iznosi 50% investicije to bi državu koštalo 300 do 400 miliona evra godišnje. To nije malo para, ali efekat bi bio rast privatnih investicija za 40% u srednjem roku od 5 godina.
Iako državni zvaničnici žustro demantuju tvrdnje da država diskriminiše domaće male investitore, situacija u realnosti deluje drugačije. Pavle Medić objašnjava da direktna podrška u vidu subvencija i indirektna kroz poreske zakone idu u korist isključivo velikim firmama.
“Glavne prepreke za rast izvoza u MSP sektoru leže u podinvestiranosti i nedostatku radne snage, a ključni problem je investicioni ambijent”, poručuje u razgovoru za Biznis.rs direktor CEVES-a Nemanja Šormaz.
Pavle Medić i Lazar Ivanović za NIN pišu o planu Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027. “Ova zamisao, koju ćemo za potrebe ovog teksta nazvati „plan“, iako ga nikada nismo videli, još jedan je u nizu marketinških trikova bez adekvatnog uporišta u zakonu i realnosti. Upravo iz tog razloga kritikovaćemo ga sa institucionalnog aspekta, kao i iz ugla njegove ekonomske svrsishodnosti.”
Posle nekoliko meseci hibernacije ponovo je u teatru apsurda počela da se daje predstava o litijumskom čudu. Dve činjenice. Prva: Srbija je zemlja sa jednom od najviših stopa korupcije na evropskom kontinentu – gori su samo BiH, Belorusija i Ukrajina. Druga: projekat Jadar je za Srbiju veliki izazov.
Investicije MSP u Srbiji u odnosu na prosek EU drastično su manje, kaže Pavle Medić, ekonomista u CEVES-u u intervjuu za Bloomberg Adria Srbija, i dodaje da MSP investira tek 5% BDP-a u poređenju sa 10% koliko je to u EU.
Suština poruke koju želimo da pošaljemo sa našeg skupa MSP100 EXPO jeste da se mala i srednja preduzeća najbolje razvijaju ako se razvijaju ljudi, a ljudi se razvijaju uz razvoj MSP ako obrazovni sistem radi za njih, a ne za obezbeđivanje posla ljudima sa zastarelim profilima.
MSP sektor, kao i njegovi šampioni, ne uživaju dovoljno podsticajno i ravnopravno poslovno okruženje u svojoj matičnoj zemlji.
Ukupni skor indeksa od 40,1 (od 100 poena) ukazuje da su MSP-ovi na nižem-srednjem nivou razvoja, što korespondira nivou razvoja Srbije u odnosu na zemlje EU.
Kako bi podržao dalji snažan razvoj MSP sektora, ukazao na izazove sa kojima se on suočava i predložio odgovarajuća institucionalna rešenja, CEVES je pokrenuo inicijativu MSP100, u okviru koje je u Naučno-tehnološkom parku Niš održana konferencija MSP100 Expo: Ljudi su uspeh.
Centar za visoke ekonomske studije i Naučno-tehnološki park Niš 9. novembra 2023. godine u Nišu organizuju drugi po redu događaj
Iako su lokalne samouprave u Srbiji imale usvojena lokalna strateška dokumenta i pre stupanja na snagu novog Zakona o planskom sistemu, to nije podrazumevalo da se u Srbiji planski rukovodilo lokalnim razvojem.
Radna grupa koja okuplja oko dvadeset ekonomskih stručnjaka složila se da je fiskalna politika, pre svega realno smanjenje državne potrošnje, delovala tek blago kontrakcijski na privredni rast, a da će neopravdani vanredni rashodi uključeni u rebalans budžeta slabo pomoći privredni rast, a usporiće neophodno obuzdavanje inflacije, iako je predviđen niži deficit u odnosu na prethodnu godinu.
