Od preko 400 hiljada malih i srednjih preduzeća koja danas posluju u Srbiji, izdvaja se korpus od oko 500 izuzetno konkurentnih, inovativnih i rastućih izvozno orijentisanih MSP, koja predstavljaju skrivene šampione domaće privrede. Oni zapošljavaju 40.000 ljudi i imaju zbirni godišnji promet od 4 milijarde evra, od toga 2.4 milijarde iz izvoza. Uz poslovno okruženje koje bi bi bilo okrenuto podsticanju investicija MSP-ova, ovakvih preduzeća bi bilo nekoliko puta više, zaključak je učesnika panela Uticaj globalnih izazova na razvoj sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji na Kopaonik Business Forumu.
Panelom je moderirala Jasna Atanasijević, članica predsedništva Saveza ekonomista Srbije, a o značaju daleko šire i promišljenije saradnje i koordinacije u razvoju adekvatnih instrumenata za jačanje podrške ovom segmentu domaće privrede razgovarali su Igor Anić, predsednik IO ProCredit banke; Darko Budeč, vlasnik i predsednik kompanije Buck; Tomislav Knežević, rukovodilac tima za implementaciju projekta “Zelena ekonomija” u GIZ-u; Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra u Ministarstvu privrede; i Nemanja Šormaz, direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES).
“Država je pokazala da može da bude odličan partner privredi, ali samo jednom delu – stranim direktnim investicijama, koje svake godine iz budžeta dobijaju više od 200 miliona evra i imaju odličnu institucionalnu podršku. Ne postoji razlog zašto takvo poslovno okruženje ne bi moglo da se uredi i za domaća mala i srednja preduzeća, kako bi ona i u praksi, a ne samo deklarativno, dobila uslove da postanu zamajac razvoja privrede“, rekao je Šormaz.
Preduzeća iz redova najuspešnijih MSP kao najbitniju stvar koju država može da uradi za njih navode vraćanje poreskog kredita, koji je bio dostupan do 2013. godine. “Mnogi od ovih 500 najuspešnijih su svoje prve investicione korake napravili koristeći poreski kredit dok je bio dostupan, a danas je Srbija jedina zemlja u Evropi koja ima poreski kredit, ali namenjen samo velikim preduzećima, odnosno nedostupan malim kompanijama”, objasnio je direktor CEVES-a, napomenuvši da je inicijativu za vraćanje poreskog kredita za mala i srednja preduzeća “oživeo” CEVES u okviru Platforme Održivi razvoj za sve, ali da su je i ranije pominjala različita strukovna udruženja, između ostalih PKS i Unija poslodavaca.
Prema njegovim rečima, kada bi se omogućilo da poreski kredit iznosi 50% investicije to bi državu koštalo 300 do 400 miliona evra godišnje. “To nije malo para, ali efekat bi bio rast privatnih investicija za 40% u srednjem roku od 5 godina. To je u današnjem iznosu milijardu i po evra, a na godišnjem nivou generisalo bi se oko 20 hiljada poslova. I u privredi i u struci postoji apsolutni konsenzus da je sazrelo vreme da se taj instrument se vrati malim i srednjim preduzećima na korišćenje”, podvukao je Šormaz, objasnivši da CEVES-ov MSP Kompas, razvijen u saradnji sa USAID-ovim projektom Velika mala privreda, koji meri uzroke konkurentnosti MSP sektora u ovom trenutku pokazuje generalno slabu sklonost ka investicijama.
Panelisti su složni u oceni da bi podrška koja sada postoji mogla da se uveća i pruži značajne efekte, ako bi se otkočile barijere za veća ulaganja. Prema rečima Igora Anića, neophodno je naći način da se šampionska preduzeća multiplikuju. „Banke, međunarodne finansijske institucije, privredne komore, državne institucije – svi imaju mala i srednja preduzeća u fokusu, ali je potrebno više koordinacije svih partnera na tom putu kako bismo suštinski pomogli rastu i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća“, poručio je Anić.
Sa tim se slaže i Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra u Ministarstvu privrede rekavši da je to ministarstvo osmislilo paket programa podrške koji idu u redovnim godišnjim ciklusima, ali da sazrelo vreme da se pređe u drugu fazu sa sistemom podrške koja bi podrazumevala ojačavanje korpusa ljudi koji se u institucijama bave podrškom MSP, bolje targetiranje instrumenata podrške i posvećivanje više pažnje preduzećima koja imaju najviše mogućnosti da rastu. „Nije u pitanju samo finansijska podrška, mnogo je važnije da imamo sistem koji će pomoći firmama od pripreme za izvoz, pa do samog izvoza. Bitna je i podrška unapređenju korporativnog upravljanja i funkcionisanja firme, jer bez tog kvalitativnog pomaka nećemo moći mnogo da sprovedemo samo kroz investicije“, istakla je Obradović Jovanović.
Darko Budeč, čija kompanija već decenijama izvozi na najkonkurentnija svetska tržišta, podvukao je da iako svi – i privrednici i državne institucije i banke – razmišljaju isto i žele isto, nedostaje intenzitet. “Podrška kreće od razvoja domaćih preduzetnika. Ako hoćete da podržite izvoz – kupujte domaće. O tome se i ovde priča već godinama, ali kada zagrebete po dubini vidite da je to u procentualnom delu značajno manji deo. Na površini sve deluje idilično i imamo sve na raspolaganju, ali je to plitko. Mi moramo da zagrebemo dublje. Neophodna je promena stava”, rekao je Budeč.
Tomislav Knežević istakao je i važnost udruživanja, kako bi glas MSP bio jači, posebno kada su u pitanju regulative koje se tiču poslovanja.
