Dragi prijatelji, saradnici i kolege,
Ovaj treći bilten u ovoj godini trebalo je da bude „specijalno izdanje“ za analizu rebalansa, ali je i nehotice ispao „specijalno predizborno izdanje“. Kao uvek, u Opservatoriji smo analizirali pokretače privrednog rasta. Utvrdili smo da ubrzanje međugodišnjeg rasta na 3,8% odražava očekivano intenziviranje investicija ulaskom u poslednju godinu do Expa, nešto srećnih okolnosti, ali i detaljno razrađene makroekonomske politike usmerene na povećanje kratkoročne potrošnje. Do izbora će na predizborne “paketiće” domaćinstvima biti potrošeno ukupno oko EUR 980 miliona (1% BDP). Ovo je urađeno bez većeg probijanja makroekonomskog okvira – ali su aspekti trošenja koji imaju korisnije razvojne efekte morali da se stesne, i naprave mesta.
Delom ova zapažanja dolaze, naravno, iz analize rebalansa budžeta koju prikazujemo skraćeno u ovom Biltenu, a duži tekst možete naći ovde. Nalazimo da finansiranje predizborne potrošnje, kao i povećana izdvajanja za vojsku vlada pokrije iz niza jednokratnih „rezervnih džepova“ kao i revizije originalno konzervativno budžetiranih prihoda (što je uobičajena kvazi-domaćinska a zapravo netransparentna praksa) i probijanja fiskalnog pravila o deficitu.
Oporavljanje ekonomskog sentimenta u EU jedna je od „srećnih“ okolnosti sa kojom se susrećemo, ali i dalje ne možemo da objasnimo zašto su u Srbiji potrošnja i sentiment u maloprodaji visoki, a sentiment kod potrošača negativan.
„Stav“ smo najpre namenili zaključcima o budžetu, ali smo se potom osetili u obavezi da se suprotstavimo zastrašivanju građana katastrofičnim najavama u medijima bliskim vlasti o budućnosti zemlje/privrede ukoliko bi studentska lista pobedila na izborima. Ne vidimo kako bi parlamentarna većina sastavljena od mislećih i odgovornih ljudi ugrozilo rad države?
Poslednji je čas da se državnim institucijama da prilika da zaista prorade, pre nego što se njihov kapacitet nepovratno izgubi.
U rubrici „Aktivnosti“ predstavljamo projekat koji smo započeli sa BIRN-om, sa ciljem unapređenja transparentnosti i odgovornosti u upravljanju javnim investicijama.
Želimo vam prijatno čitanje!
CEVES opservatorija
Međugodišnji rast BDP-a ubrzao je u drugom kvartalu na 3,8%, a desezonirana serija potvrđuje da nije reč samo o efektu osnovice. Možemo očekivati da se živahna ekonomska aktivnost nastavi bar do izbora, s obzirom na raspoložive podatke za treći kvartal, i na činjenicu da će oko Eur980 miliona (1% BDP) biti podeljeno u predizbornim „paketićima“ do tad. Rast se i dalje prevashodno oslanja na potrošnju domaćinstava (međugodišnji rast od 4,02%, i doprinos rastu BDPa od 2,6 p.p.), pod uticajem niza neodrživih faktora, kao i na blagi oporavak investicija koji je već duže vremena očekivan za ovaj trenutak kad pripreme za Expo ulaze u završnu fazu.
Potrošnja domaćinstava je rezultat postepenog, kumulativnog dejstva povoljnih spoljnih okolnosti i makroekonomske politike usmerene na što veće kratkoročne efekte, uz neprekinutu osnovu snažno rastućih realnih zarada koje odražavaju strukturnu neuravnoteženost tržišta rada. Ta politika formalno ne probija makroekonomske okvire, ali zato troši „rezerve“ u sistemu: u prethodnim mesecima vanredne naplate zaostalih prihoda, a u narednim sedmicama dobit NBS kao i verovatno javnih preduzeća, kao i decenijama akumulirani akcionarski fond. Nastavljanje rasta realnih zarada, bez pratećeg rasta produktivnosti, vodi nas u srednjem roku ka ekonomskoj stagnaciji.
Ključni spoljni oslonac su već više kvartala povoljni odnosi razmene. Njihov efekat je od kraja 2025. pojačan izrazitim padom uvoznih cena, što je povećalo realnu kupovnu moć i spustilo inflaciju na oko 2%, ostavljajući prostor za akomodativnu monetarnu politiku. Ograničavanje kamatnih stopa, najpre privremenom odlukom NBS, a zatim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ubrzalo je kreditiranje stanovništva, naročito stambeno (opet Beograd!). Ono je postalo najveći pojedinačni doprinos rastu M3, dok kamate na kredite privredi od aprila rastu—dakle potrošnja domaćinstava raste na štetu pre svega MSP. Zarade rastu, pad zaposlenosti u radno-intenzivnim fabrikama s niskim zaradama izgleda je dostigao dno, a nazire se blagi rast zaposlenosti kod preduzetnika. Zanimljivo je da je uprkos ovom rastu potrošnje, potrošački sentiment od januarskog skoka zarada čvrsto u negativnoj zoni. Odgovor bi trebalo tražiti u odnosu potrošnje većine i manjeg broja domaćinstava sa velikom kupovnom moći, u skladu sa očekivanjem da ulaganja i podsticaji vezani za Expo pre svega donose koristi Beogradu. Međutim, protiv ovog argumenta stoji činjenica da upravo plate u najnižim decilima najviše raste (za one koji još imaju posao) i da je 70% kredita gotovinsko.
Investicije u osnovna sredstva realno su porasle 3,3% (doprinos oko 0,7 p.p) ubrzanje koje je očekivano s obzirom na ubrzanje radova za Expo. Kapitalni rashodi države (bez isplata za rafale u tekućem i baznom periodu) realno su porasli oko 12%. SDI su se, posle dubokog pada u prvom kvartalu, vratile na kvartalni nivo iz 2025. (Eur 840 miliona). NBS kasni sa podacima o strukturi, ali malo je sumnje da je bar delom reč o ulaganjima u građevinarstvo i prateće usluge povezanim sa Expom. Izvoz je blago ubrzao (6,9% realno), uz oporavak sentimenta u EU, naročito u Nemačkoj. Međutim, vuku ga uglavnom Stellantis (+40–50%, uz stabilizaciju od jula) i metalski sektor (+27% nominalno), u koji spada i namenska industrija. To su jedna fabrika i političke odluke, a ne široko zasnovan rast (konkurentnosti) privrede.
Analiza rebalansa budžeta
Rebalansom je značajno povećan okvir potrošnje u odnosu na prvobitni budžet, za 1,5% BDP-a (1,45 milijardi evra), odnosno za 6,3%. Makroekonomska i fiskalna kretanja u prvoj polovini godine bila su povoljnija od očekivanih i otvorila su dodatni fiskalni prostor, koji je dalje proširen povećanjem deficita sa 3,0% na 3,5% BDP-a (sa 2,9 na 3,4 milijarde evra). Time bi bio prekoračen limit iz opšteg fiskalnog pravila da njegova primena nije odložena do 2029. godine. Dodatna sredstva dominantno su usmerena na transfere, subvencije i jednokratne mere prema stanovništvu, oko 1,2% BDP-a (1,2 milijarde evra), odnosno četiri petine ukupnog povećanja. Kapitalni rashodi povećani su za svega 0,2% BDP-a (170 miliona evra), uz istovremeno smanjenje ili odlaganje obima pojedinih investicija, uključujući i projekte vezane za EXPO. Dodatni fiskalni prostor tako nije iskorišćen za rešavanje strukturnih slabosti i izgradnju administrativnih, regulatornih i drugih kapaciteta države, iako su upravo u tim oblastima prisutni brojni dugogodišnji nedostaci. Rebalans stoga ima pre svega distributivni i kratkoročno potrošački karakter.
Grafikon 1 sa jedne strane prikazuje stavke čije su aproprijacije rebalansom povećane, a sa druge izvore iz kojih su ta povećanja finansirana. Povećanja ukupno iznose oko 2,0% BDP-a (1,9 milijardi evra), što je više od neto rasta rashoda od 1,5% BDP-a, jer su pojedine stavke istovremeno smanjene. Najveći pojedinačni rast beleži odbrana, 0,35% BDP-a (330 miliona evra), uključujući nabavku opreme i novu zgradu Generalštaba, a slede subvencije Putevima Srbije i Koridorima Srbije, 0,2% BDP-a (200 miliona evra). Četiri stavke kroz koje se pretežno realizuju (predizborne) mere prema stanovništvu (dečja zaštita, dotacija PIO fondu, olakšice za zapošljavanje i nova aproprijacija Ministarstva finansija koja najverovatnije predstavlja budžetski deo jednokratne isplate punoletnim građanima) zajedno rastu za 0,65% BDP-a (620 miliona evra). Centralni budžet, međutim, ne obuhvata ceo iznos najavljenog paketa pomoći od oko 1% BDP-a (980 miliona evra), jer se deo finansira iz Akcionarskog fonda.
Grafikon 1: Rebalans 2026: na šta se troši dodatni novac i odakle dolazi (% BDP-a)
Napomena: Levi stubić prikazuje stavke čije su aproprijacije povećane, a desni izvore finansiranja, uključujući uštede na kamatama i smanjena/odložena sredstva za određene velike infrastrukturne projekte. Zato su oba stubića (2,0% BDP-a) viša od neto rasta rashoda (1,5% BDP-a). Bez finansijskih transakcija (otplata glavnice, NIS).
* Budžetski deo jednokratne isplate punoletnim građanima prema Fiskalnom savetu. Izvor: Zakon o budžetu RS za 2026. i rebalans; NBS; obračun CEVES.
Na strani izvora, oko četvrtine povećanja finansirana je većim deficitom, 0,53% BDP-a. Nešto veći deo, 0,55% BDP-a (520 miliona evra), dolazi od neporeskih prihoda, i to uplata dobiti i dividendi, od čega se deo odnosi na uobičajenu naplatu dobiti NBS, a za ostatak izvor nije poznat (javna preduzeća?). Sa druge strane, poreski prihodi neto rastu za svega 0,26% BDP-a (240 miliona evra), jer je veća naplata PDV-a i poreza na dobit delom poništena smanjenjem akciza na naftne derivate. Preostali deo povećanja pokriven je uštedama na kamatama, 0,13% BDP-a, i smanjenjem sredstava za velike infrastrukturne projekte, 0,35% BDP-a (330 miliona evra). Drugim rečima, rast tekuće potrošnje najvećim delom je finansiran jednokratnim sredstvima za koje nije jasno da li bi alternativna upotreba (pogotovo kada je reč o ulaganjima u razvoj javnih preduzeća) bila opravdanija.
Odvojeno od rashoda, u računu finansiranja predviđeno je oko 1,5% BDP-a (1,4 milijarde evra) za nabavku domaće finansijske imovine, najverovatnije za kupovinu ruskog udela u NIS-u. Ta transakcija ne utiče na deficit, ali povećava potrebe države za zaduživanjem.
Celu analizu možete pročitati OVDE.
Kretanje ekonomskog sentimenta: EU i Srbija
Najnoviji podaci o ekonomskom sentimentu (zaključno sa avgustom 2026) ukazuju na stabilizaciju u Srbiji, mada i dalje u zoni ispod istorijskog proseka: opšti sentiment pokazuje blago jačanje od juna (pretežno vođeno pozitivnim sentimentom u maloprodaji i uslugama) i povratak na nivo s početka godine. Poboljšanje u izvesnoj meri odražava i slično kretanje istog pokazatelja u Nemačkoj i zemljama EU27 (Srbija se po vrednostima ovog pokazatelja kretala u koridoru između EU27 i Nemačke).
Maloprodaja ostaje glavni motor pozitivnog sentimenta, uz zabeležene pozitivne vrednosti tokom cele 2026. godine, završivši avgust sa čitavih 8.8% ispitanika koji smatraju da je trenutna situaciju u sektoru pozitivna više od onih koji smatraju da je negativna. Usluge beleže oporavak od junskog minimuma u negativnoj zoni sa skokom u julu (5,7 poena) i blagim usporavanjem u avgustu (3,6 poena), i dalje u pozitivnoj zoni.
Sektor građevine se stabilizuje, doduše u negativnoj zoni, kao i industrija i potrošači koji pokazuju negativan sentiment. Zanimljivo je da je potrošački sentiment pretežno negativan, iako potrošnja raste relativno snažno. Moguće je da to govori o strukturi potrošnje, pri čemu pozitivni ispitanici imaju značajno višu moć potrošnje od negativnih ispitanika kojih je ipak više.
CEVES Stav
Ako studenti pobede – Država kojoj možemo da verujemo
Nesumnjivo je da većina građana Srbije želi promenu, ali mnogi još ne znaju kome da povere taj posao. Studentske proteste već duže od godinu dana podržava oko šest od deset građana. Junska anketa CRTA-e pokazuje da ih podržava i sedam od deset neopredeljenih; gotovo tri četvrtine njih nema poverenja u trenutnu vlast i po ostalim ideološkim stavovima veoma je bliska onima koji podržavaju Studentsku listu. Nakon prikazane energije i objavljivanja Studentske liste, ova podrška je gotovo sigurno još i veća. Neopredeljeni se, dakle, nesumnjivo osećaju loše u kriminalizovanom društvu. Ipak, čak i kada znaju da nismo „ekonomski tigar“, smatraju da se „nešto kreće“, da se „nešto gradi“ i da „ima posla“, pa se plaše da se to ne izgubi. Vlast ovaj strah hrani pričama o katastrofi u slučaju svog odlaska i igra na kartu “bolje vrabac u ruci, nego golub na grani”. Međutim, kao i obično, istina je sasvim drugačija.
CEVES-ova poruka neodlučnima jeste: ako studenti pobede, institucije će po prvi put istinski preuzeti uloge koje su im namenjene – poslednji je čas da se to desi pre nego što urušavanje kapaciteta postane nepovratno, i sad dobijaju i priliku. A strah koji im se prodaje pogrešno je adresiran: razlog za brigu imaju oni koji su krali i varali, ne građanin zainteresovan za bolje sutra. U parlamentu će se postavljati pravila igre i kontrolisati izvršna vlast, a većinu će činiti ljudi koji misle svojom glavom; iskustvo vlasti im i ne treba — treba im otvoren um, da pozivaju i ispituju struku i da slušaju sugrađane. Upravo takve ljude studenti su birali.
Državom nije jednostavno upravljati — moderna država je najsloženije što je čovečanstvo razvilo — ali nije je lako ni poremetiti: ona je tanker, a ne gliser. Njome ne upravlja jedan čovek, pa ni dvadesetak ministara, već čitav sijaset institucija; kao što smo videli svaki put kada su Aleksandru Vučiću bili potrebni meseci da sastavi vladu — tanker plovi i bez nje. Ništa se neće srušiti kada vladajuća većina ode s vlasti—osim parazitskog sistema koji je sprečavao zemlju da napreduje brže.
Studentski plan, sažet u 11 tačaka, tankeru daje dovoljno jasan pravac. U središte stavlja cilj koji su studenti sami saželi – „Hoćemo da promenimo pravila koja su omogućila da bilo koja vlast dobije ovoliku moć nad institucijama i životima građana.“ A plan je odlično sastavljen – precizno pravi prioritizaciju. Vraćanjem fundamenata vladavine prava vraća dostojanstvo građanima, zaustavlja pljačku javnog novca i osigurava da se ovakva vlast ne ponovi (tačke 1–4); prepoznaje da institucije čine ljudi, pa ciljeve vezuje za profesionalizaciju javne uprave (tačka 5); svestan je da je sadašnji ekonomski model prevaziđen i okreće se društveno-ekonomskom napretku zasnovanom na znanju, inovacijama i domaćoj privredi (tačke 6 i 7); i bira prioritete koji se neposredno tiču građana — sigurnost radnicima (8), zaustavljanje neopravdano visokih cena (9), najkrupnije probleme mladih i starih (10 i 11). Oko tako izabranih prioriteta, za sve poštene ljude – spora nema. A pitanja koja duboko dele društvo — istok ili zapad, status Kosova — mirno mogu da sačekaju još malo, ko što su i do sada.
Rizici postoje — najveći je da u odlasku sadašnja vlast izabere sabotažu; drugi, da tanker krene da „šlajfuje“. O svim ovim i povezanim pitanjima pišemo opširnije ovde, tekstom koji otvara seriju za naredne dane.
Aktivnosti
Projekat Jačanje demokratske odgovornosti u upravljanju javnim investicijama
Sa BIRN mrežom, uz podršku The National Endowment for Democracy (NED), započeli smo projekat čiji je cilj veća transparentnost i odgovornost u upravljanju velikim javnim investicijama. U pripremnoj fazi mapirali smo 58 velikih kapitalnih projekata na osnovu Fiskalne strategije, Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i međunarodnih ugovora o zajmovima. Na prvom ekspertskom okruglom stolu, 26. avgusta, razgovarali smo o ključnim izazovima u njihovom praćenju. U narednom periodu podnosimo zahteve za pristup informacijama od javnog značaja i počinjemo prikupljanje i obradu podataka o mapiranim projektima.
Trening za organizacije civilnog društva
Od 2. do 4. oktobra organizujemo trening za organizacije civilnog društva o praćenju i analizi republičkog budžeta, u okviru projekta Civil Society Facility program podrške EU koji finansira Delegacija EU u Srbiji. Interesovanje je bilo veliko, što pokazuje koliko je ovakva podrška potrebna. Znanje sa obuke neće ostati samo među učesnicima. Posle obuke na našem sajtu objavljujemo Toolkit sa materijalima i odgovorima na najčešća pitanja.
Ovaj dokument je izrađen uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta isključiva je odgovornost CEVES-a i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stav Evropske unije.
Vaš CEVES tim:
Kori Udovički, Pavle Medić, Vojislav Stojanović, Ivona Janović, Dunja Paskota, Ivana Jovanović i Vladimir-Huba Aradi
