Privredni rast Srbije je tokom 2022. bio gotovo upola sporiji (2,3%) u odnosu na zemlje Zapadnog Balkana (4,1%), osetno sporiji od Višegradske četvorke (3,6%), kao i proseka Bugarske i Rumunije (4,2%). Međutim, potrebno je istaći da se relativno sporiji rast privrede Srbije u odnosu na konkurente mora gledati u svetlu njenog bržeg oporavka od kovid krize, veliko učešće agrobiznisa koje je trpelo teške eksterne udare kroz posmatrani period, kao i loše upravljanje energetskim sektorom. Sa druge strane, rast BDP-a su nosili ubrzani rast „prirodno konkurentnog“ dela Srpskog izvoza (srednjetehnološka proizvodnja), i priliv SDI. Srbija je zabeležila pozitivne trendove na tržištu rada, uz rastuću zaposlenost i opadajuću nezaposlenost i zarade koje su rasle brže od inflacije.
Sa stanovišta privrednog rasta i razvoja, ostaje da važi višegodišnja primedba RG na štetnost razvojne politike koja u svom fokusu ima isključivo SDI (koje su već jako visoke i nastavljaju da rastu) dok zanemaruje MSP sektor kako na polju zakonodavnog i strateškog okvira tako i u praksi (što je počelo da ugrožava i politiku dezinflacije). Fiskalna politika, pre svega realno smanjenje državne potrošnje, delovalo je blago kontrakcijski na privredni rast a rebalansom budžeta je predviđen niži deficit u odnosu na prethodnu godinu ali uz neopravdane vanredne rashode koji će dodatno podgrejati tražnju i usporiti pad inflacije. Nedostatak transparentnosti i planiranja i dalje važi za javne investicije i subvencije, pogotovo nove usmerene ka poljoprivredi. Inflacija je i dalje visoka (11,5% u avgustu), i predstavlja trenutno najveći makroekonomski izazov, te se postavlja pitanje uspešnosti dezinflacione politike, koja je uparena sa fiskalnim merama koje podstičuće deluju na stranu tražnje. Ističemo da restriktivna monetarna politka u cilju obuzdavanja inflacije pored stanovništva u najvećoj meri pogađa domaća preduzeća, najpre MSP sektor što predstavlja jedan od nenameravanih negativnih efekata ove politike.
Imajući u vidu privredna kretanja privredni rast u Srbiji u 2023. neće biti visok. Usporavanju privrednog rasta u poslednjem kvartalu 2022. i prvom 2023. u Srbiji (0,7%) i uporednim zemljama (2,4% u WB, -0,1% u zemljama Višegradske četvorke, 2,3% u BG/RO) značajno doprinosi – usporeni rast / približavanje recesiji EU (izvoz Srbije nije bio pogođen tokom 2022., međutim, od aprila 2023. godine njegov rast usporava na ispod 10% nominalno međugodišnje), još jedna loša poljoprivredna sezona (usled vremenskih neprilika tokom leta i fitosanitarnih izazova u izvozu žitarica tokom zime), pad kreditne aktivnosti usled restriktivne monetarne politike i u EU i u Srbiji, kao i dalje produbljivanje krize svetskog bankarskog sektora. Imajući navedeno u vidu, kao i fleš ocenu stopa rasta u prvoj polovini godine, smatramo da bi očekivana stopa rasta za 2023. godinu mogla da iznosi oko 2%.

Ceo tekst možete preuzeti ovde.

CEVES-a je koordinator radne grupe za poglavlje o Ekonomskim politikama od decembra 2020. godine. Članovi radne grupe su i dr Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dr Petar Veselinović, dekan na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, dr Milan Nedeljković, dekan na FEFA, Beograd, Ana Milinković, predstavnik CEP-a, Branko Drčelić, predstavnik NALED-a, Marko Malović, dekan na Univerzitetu EDUCONS, Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije, Mihajlo Gajić, predsednik LIBEK-a, Miloš Obradović, novinar Danas-a, Velibor Tatić, samostalni konsultant, Branimir Jovanović, ekonomista WiiW-a, Goran Radosavljević, profesor na FEFA, Jasna Dimitrijević Atanasijević, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Lazar Ivanović, ekonomista CEVES-a. Koordinator RG je Kori Udovički, CEVES.
Zahvaljujemo se članovima radne grupe na stručnom doprinosu, Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji i Evropskoj komisiji na prilici da iznesemo svoje stavove i radujemo se budućoj saradnji.