Projekti u toku

Partner: HELVETAS Švajcarska međunarodna saradnja

Ovaj projekat definiše i podstiče interdisciplinarni i participativni pristup,“odozdo na gore“, u razumevanju pojedinih aspekata ključnih faktora razvoja Srbije – kako strategije konkurentnosti mogu da podstaknu stvaranje kvalitetnih radnih mesta i dostizanje ciljeva i u zaostalim delovima zemlje (i njenog stanovništva). Poseban cilj je stvaranje okvira za interakciju interesnih grupa, istraživača i donosioca odluka, koji će olakšati njihov angažman u javnoj debati / participativnom procesu koji unapređuje razumevanje i politike koje mogu ubrzati ostvarivanje ekonomskog, socijalnog i ljudskog razvoja u okviru ciljeva održivog razvoja (COR). Jedna od ključnih faza projekta je organizacija dijaloga zainteresovanih strana, kroz konsultativne okrugle stolove / radionice, a sve to radi identifikacije ključnih pitanja u procesu pronalazenja ključne konkurentnosti – povezanosti u okvirima ljudskog razvoja, potrebama za dalje istraživanje kako bi se izdvojili pokretači pozitivnih promena, i na kraju, kako se oni mogu meriti. Za ovaj dijalog, CEVES je pripremio studiju “Performansa i konkurentnost realnog sektora – izdvojene činjenice i pitanja (Srbija 2009-2016)”.

dostupno samo na engleskom jeziku
Javni poziv za dostavljanje predloga projekata

Partner: Balkanski fond za demokratiiju

Generalni cilj ovog projekta se odnosi na doprinos demokratskoj konsolidaciji i institucionalnoj reformi u Srbiji, kroz doprinos ukupnoj usklađenosti Srbije sa politikom konkurencije Evropske unije. Cilj je da se napredak manifestuje u poboljšanju pregovaračkog procesa Poglavlja 8, na način da pregovaračka pozicija Srbije bude pripremljena već godinu dana od početka projekta. Međutim, demokratska konsolidacija i institucionalno jačanje će se ostvariti jačanjem institucija zaduženih za zaštitu i promociju konkurencije i pozivanjem istih na odgovornost od strane organizacija civilnog društva. Tako će se formirati okruženje u kome veliki broj zainteresovanih strana bolje razume kako politike konkurencije EU koriste potrošačima i promovišu razvoj privrede. Činjenica da zainteresovane strane razumeju značaj ove politike utiče na njihovo veće angažovanje i na podršku koju pružaju relevantnim institucijama (pre svega Komisiji za kontrolu državne pomoći), ali i na njihovo osposobljavanje da te institucije pozovu na saradnju.

Partner: Fondacija za otvoreno društvo Srbija (FOD)

Cilj projekta je da doprinese sprovođenju politika koje su usklađene sa standardima Evropske unije, kroz motivisanje građana da se intenzivnije podrže proces evrointegracija i kroz podsticanje donosilaca odluka da doslednije sprovode politike, te da u većoj meri obrate pažnju na doprinos ostvarivanju ključnih potreba građana. Projekat će putem kontinuirane komunikacije sa donosiocima odluka, organizacijama civilnog društva i građanima, kroz Nacionalni konvent Evropske unije, konsultativne sastanke i „onlajn“ diseminaciju, kvantifikovati, a zatim ilustrovati i promovisati konkretne koristi koje građani mogu da ostvare istinskim sprovođenjem reformi. Naročito se to odnosi na domen socio-ekonomskih politika, koje uglavnom nisu predmet harmonizacije sa EU, već su u domenu nacionalnih kompetencija – pa stoga često nije dovoljno jasno kak njihov efekat zavisi od reformi vezanih za evrointegracije.

Partner: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija

Generalni cilj predloženog projekta se odnosi na doprinos naporima Srbije koji su usmereni na razvoj, kroz pružanje analitičkih informacija o ekonomskim strukturama, zainteresovanim stranama i institucijama. Takođe, cilj se odnosi i na predlaganje neposrednih mera koje mogu biti preduzete u cilju ubrzanja rasta i osiguranja da taj rast bude inkluzivan i regionalno ravnopravan. Koristi od ovog projekta bi imali građani Srbije, naročito oni koji žive u devastiranim delovima države, u smislu zapošljavanja i ukupnog nivoa razvoja. Konkretnije, cilj je proizvesti dve vrste praktičnog znanja, koja na kraju imaju za cilj da daju predloge za konkretne mere intervencije, koje mogu koristiti kreatori politika ili partneri koji učestvuju u procesu razvoja: (a) prva baza znanja se odnosi na znanje o ekonomskoj strukturi u pojedinim delovima zemlje, što može poslužiti kao osnova za dizajniranje razvojnih intervencija prilagođenih njihovim potrebama; (b) druga se odnosi na stvaranje pregleda sadašnjeg okvira za teritorijalno upravljanje na prostoru Republike Srbije – ne samo de facto, već i de jure – jer bi se na bazi toga moglo definisati ko je u najboljoj poziciji da preduzme određene mere politike. Takođe će se dati predlozi za manje, inkrementalne promene koje mogu biti sprovedene sa ciljem poboljšavanja okvira za intervenciju putem politika.

Partner: GIZ

CEVES, u saradnji sa GIZ-om, sprovodi pripremni projekat za uspostavljanje Opservatorije za mala i srednja preduzeća (MSP) – koja bi se fokusirala na redovno praćenje i detaljnu analizu poslovne klime i tržišnih informacija koje su od značaja za MSP sektor.

Očekuje se da MSP Opservatorija doprinese održivosti i brzini ekonomskog razvoja Srbije, tako što bi unapredila:

• Sposobnost Vlade da formuliše dobro ciljane sektorske i makroekonomske politike koje promovišu rast;
• Kvalitet poslovnog odlučivanja MSP sektora.

Pored toga, stvaranjem zajedničkog prostora za deljenje informacija, MSP opservatorija omogućila bi i:

• Promovisanje i poboljšanje kvaliteta javno-privatnog dijaloga;
• Izgradnju veza i poverenja među malim i srednjim preduzećima.

Srbija, kao ekonomija koji se sporo oporavlja i transformiše, može mnogo toga da dobije od podsticanja veza, razmene informacija i uspostavljanja saradnje između malih i srednjih firmi. Mala i srednja preduzeća su u Srbiji od naročitog značaja, jer služe i za očuvanje i dalji razvoj “rascepkanih” kapaciteta, koji nisu dostupni velikim i/ili stranim investitorima i koji bi na drugi način jednostavno nestali. Za ekonomije u fazi oporavka je karakteristično da se firme često razvijaju izolovano jedna od druge. Zapažamo da u Srbiji skoro da nema teritorijalnog povezivanja i integracije/saradnje među firmama. Nedostatak saradnje i povezivanja utiče na slab pristup informacijama, tržištima, kapitalu, kao i na nedovoljan kapacitet za donošenje poslovnih odluka. Uspostavljanje MSP Opservatorije bio bi značajan korak ka začetku prekopotrebne – intenzivnije i dublje – ekonomske integracije između preduzeća.

Događaj MSP Srbije 2030: MSP100 Expo održan je  1. juna 2022. godine u MIND  parku u Kragujevcu, sa ciljem da ukaže na razvojni potencijal domaće privrede oličene u pažljivo izabranih MSP100, vodećih u Srbiji a malih i srednjih po međunarodnim standardima. Ovaj događaj bio je  prilika za osnaživanje i međusobno inspirisanje, razgovor i povezivanje, i pokretanje inicijativa koje će podržati razvoj MSP i njihovu snagu usmeriti ka ostvarenju ciljeva za celo društvo.

Kratki izveštaj: MSP Srbija 2030: MSP100 Expo,

Najpre, koristimo priliku da se toplo zahvalimo ambasadoru Nemačke, Thomas-u Schieb-u, kao i Ambasadoru Švajcarske, Urs-u Schmid-u koji su došli u Kragujevac da pogledaju i otvore izložbu uz reči ohrabrenja za napor da se okupi i čuje glas vodećih preduzetničkih privrednika.  

Nadalje, na YouTube-u možete pogledati snimak panela 1 (malo okrnjen, zbog tehničkih problema na samom početku) na kom su učesnici ukazali na to da „skriveni šampioni“ igraju izuzetno važnu ulogu i u razvoju moćne industrijske zemlje kao što je Nemačka, kao i da je važno da se za skrivene Šampione čuje, da ne ostanu skriveni, jer na taj način može da se pospeši interesovanje mladih za zapošljavanje izvan velikih urbanih aglomeracija – gde su Šampioni češći poslodavci.  Takođe smo čuli da u Irskoj, zemlji poznatoj po uspehu u naporu da privlači kvalitetne strane investitore, takođe postoji zasebna državna agencija posvećena razvoju MSP, i njihovoj internacionalizaciji.  Konačno, čuli smo da su se u Sloveniji skriveni šampioni organizovali u „Slovenian business club“, i na taj način postigli da se njihova reč vrlo jasno i glasno čuje prilikom donošenja javnih politika.  

Potom je na tri okrugla stola (koje je bilo teško prekinuti za ručak!) diskutovan spisak predloga inicijativa koje još uvek možete pronaći na sledećem linku.  Te će incijiative biti ažurirane u skladu sa diskusijom i zameniti tekst predloga do kraja sedmice.  

Na drugom, završnom panelu 2, čuli smo da postoje već neki reformski napori koji se kreću u pravcu u kom idu i predložene inicijative.  Kao najzanimljivije izdvajamo reči g. Čadeža, predsednika PKS koji smatra da je sazrelo vreme za uspostavljanje istinski nezavisne i strateški pozicionirane razvojne banke u Srbiji. Takođe je najavio veće napore da se nastavnički profili u Srbiji prilagode potrebama privrede. Od g. Miljana Ždrale-a, direktora EBRD za region jugoistočne i centralne evrope čuli smo da je zaista anomalija što Srbija ni na koji način ne podržava garancije u izvozu, kao i o važnosti i mogućnostima daljeg razvoja tržišta kapitala koje u zemljama u okruženju pružaju daleko više prilika za finansiranje svojim MSP. Od Pomoćnice Ministra g. Obradović, čuli smo koliko je važno da privreda predlaže vrlo konkretne predloge, kao i da postoji sajt „Preduzetništvo“ koji sad može poslužiti za informisanje o svemu što država radi kako bi podržala MSP.  

Konačno, događaj se završio veoma inspirativnim panelom – razgovorom koji je naša proslavljena novinarka Jelena Zorić vodila sa Radetom Šerbedžijom i Draganom Bjelogrlićem (kojima ne treba predstavljanje) o tome kako film i kultura mogu da idu ruku pod ruku sa preduzetništvom.  Na sajtu u galeriji možete pogledati fotografije sa konferencije a mi ćemo materijale sa konferencije nastaviti da objavljujemo na kanalima CEVES-a.

Još jednom dugujemo zahvalnost Platformi «Održivi razvoj za sve» koju sprovodi GIZ uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, bez koje ovaj događaj ne bi bio moguć, kao i MIND Parku što je prepoznao ideju i od početka verovao u nju, pružajući podršku u periodu pripreme. Takođe smo zahvalni Ambasadi Slovenije u Beogradu na dodatnoj podršci i medijskim partnerima: NIN, Nova Ekonomija, E-Kapija, Diplomacy&Commerce.

Dokument proizašao iz jednogodišnjeg dijaloga sa predstavnicima MSP i drugih zainteresovanih strana, kao i konferencije “Srbija 2030: MSP100 EXPO” možete pogledati ovde.

Za više informacija, možete posetiti zvanični sajt MSP 100.

Video snimke panela sa konferencije možete videti na našem youtube kanalu. 

U oktobru 2022. godine objavljena je Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), koja sadrži prikaz ostvarenog napretka po svim poglavljima tokom 2021. godine kao i preporuke za dalji napredak u ostvarenju evropskih standarda.

Centar za visoke ekonomske studije CEVES je kao koordinator radnih grupa NKEU za Poglavlje 17 Ekonomska i monetarna politika i Poglavlje 32 Finansijska kontrola pripremio preporuke za ova poglavlja.

Knjiga preporuka NKEU je jedinstven i sveobuhvatan prikaz i ocena toka pregovora i napretka Srbije na putu ka članstvu u EU. Obezbeđuje uporedni prikaz napretka Srbije ka punopravnom članstvu, daje osvrt na zahteve Evropske unije, preporuke stručne javnosti i  neophodna prilagođavanja javnih politika. Knjiga preporuka predlaže konkretne politike i mere za ubrzanje evropskih integracija.

Radna grupa za Poglavlje 17 Ekonomska i monetarna politika

Radna grupa za Poglavlje 32 Finansijska kontrola

Događaj MSP Srbije 2030: MSP100 Expo održan je  1. juna 2022. godine u MIND  parku u Kragujevcu, sa ciljem da ukaže na razvojni potencijal domaće privrede oličene u pažljivo izabranih MSP100, vodećih u Srbiji a malih i srednjih po međunarodnim standardima. Ovaj događaj bio je  prilika za osnaživanje i međusobno inspirisanje, razgovor i povezivanje, i pokretanje inicijativa koje će podržati razvoj MSP i njihovu snagu usmeriti ka ostvarenju ciljeva za celo društvo.

Kratki izveštaj: MSP Srbija 2030: MSP100 Expo,

Najpre, koristimo priliku da se toplo zahvalimo ambasadoru Nemačke, Thomas-u Schieb-u, kao i Ambasadoru Švajcarske, Urs-u Schmid-u koji su došli u Kragujevac da pogledaju i otvore izložbu uz reči ohrabrenja za napor da se okupi i čuje glas vodećih preduzetničkih privrednika.  

Nadalje, na YouTube-u možete pogledati snimak panela 1 (malo okrnjen, zbog tehničkih problema na samom početku) na kom su učesnici ukazali na to da „skriveni šampioni“ igraju izuzetno važnu ulogu i u razvoju moćne industrijske zemlje kao što je Nemačka, kao i da je važno da se za skrivene Šampione čuje, da ne ostanu skriveni, jer na taj način može da se pospeši interesovanje mladih za zapošljavanje izvan velikih urbanih aglomeracija – gde su Šampioni češći poslodavci.  Takođe smo čuli da u Irskoj, zemlji poznatoj po uspehu u naporu da privlači kvalitetne strane investitore, takođe postoji zasebna državna agencija posvećena razvoju MSP, i njihovoj internacionalizaciji.  Konačno, čuli smo da su se u Sloveniji skriveni šampioni organizovali u „Slovenian business club“, i na taj način postigli da se njihova reč vrlo jasno i glasno čuje prilikom donošenja javnih politika.  

Potom je na tri okrugla stola (koje je bilo teško prekinuti za ručak!) diskutovan spisak predloga inicijativa koje još uvek možete pronaći na sledećem linku.  Te će incijiative biti ažurirane u skladu sa diskusijom i zameniti tekst predloga do kraja sedmice.  

Na drugom, završnom panelu 2, čuli smo da postoje već neki reformski napori koji se kreću u pravcu u kom idu i predložene inicijative.  Kao najzanimljivije izdvajamo reči g. Čadeža, predsednika PKS koji smatra da je sazrelo vreme za uspostavljanje istinski nezavisne i strateški pozicionirane razvojne banke u Srbiji. Takođe je najavio veće napore da se nastavnički profili u Srbiji prilagode potrebama privrede. Od g. Miljana Ždrale-a, direktora EBRD za region jugoistočne i centralne evrope čuli smo da je zaista anomalija što Srbija ni na koji način ne podržava garancije u izvozu, kao i o važnosti i mogućnostima daljeg razvoja tržišta kapitala koje u zemljama u okruženju pružaju daleko više prilika za finansiranje svojim MSP. Od Pomoćnice Ministra g. Obradović, čuli smo koliko je važno da privreda predlaže vrlo konkretne predloge, kao i da postoji sajt „Preduzetništvo“ koji sad može poslužiti za informisanje o svemu što država radi kako bi podržala MSP.  

Konačno, događaj se završio veoma inspirativnim panelom – razgovorom koji je naša proslavljena novinarka Jelena Zorić vodila sa Radetom Šerbedžijom i Draganom Bjelogrlićem (kojima ne treba predstavljanje) o tome kako film i kultura mogu da idu ruku pod ruku sa preduzetništvom.  Na sajtu u galeriji možete pogledati fotografije sa konferencije a mi ćemo materijale sa konferencije nastaviti da objavljujemo na kanalima CEVES-a.  

Još jednom dugujemo zahvalnost Platformi «Održivi razvoj za sve» koju sprovodi GIZ uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, bez koje ovaj događaj ne bi bio moguć, kao i MIND Parku što je prepoznao ideju i od početka verovao u nju, pružajući podršku u periodu pripreme. Takođe smo zahvalni Ambasadi Slovenije u Beogradu na dodatnoj podršci i medijskim partnerima: NIN, Nova Ekonomija, E-Kapija, Diplomacy&Commerce.

Za više informacija, možete posetiti znanični sajt MSP 100.

Video snimke panela sa konferencije možete videti na našem youtube kanalu. 

U okviru projekta “Assessing and streamlining the potential of the Open Balkan Initiative”, Centar za ekonomske analize (CEA) iz Skopja, objavio je izveštaj o istraživačkom zadatku 1: Skrining inicjative “Otvoreni Balkan” – Analize zemalja.

U izveštaju, u čijoj je izradi učestvovao i CEVES, navode se dva opšta zapažanja u pogledu praktične implementacije regionalne ekonomske integracije po tematskim oblastima. Prvo, OBI (Inicijativa Otvoreni Balkan) se prepliće sa operativnim regionalnim sporazumom (CEFTA) ili regionalnim inicijativama (MAP REA i CRM AP), posebno u oblasti slobodnog kretanja robe i radnika, ujedno i oblasti u kojima je OBI najdalje otišao u pogledu implementacije. 

Drugo generalno zapažanje je da su političke obaveze zemalja učesnica OBI-ja vertikalno usmerene, i da se sprovode sporo. Većina političkih obećanja koja se ponavljaju na OBI samitima i javnim nastupima lidera OBI-ja tek treba da bude operacionalizovana. Proces ratifikacije svih OBI sporazuma traje dugo, posebno u Severnoj Makedoniji. Do danas, sporazum o tržištu rada i sporazum o međusobnom povezivanju šema za elektronsku identifikaciju su jedini trilateralni sporazumi koje su ratifikovale sve tri zemlje učesnice OBI.

U izradi izveštaja učestvovali su eksperti iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije (CEVES).