Programske aktivnosti

Doprinos nedržavnog sektora zvaničnom izveštaju o napretku implementacije COR-a

Centar za visoke ekonomske studije CEVES proizveo je u oktobru 2022. godine izveštaj koji je komplementaran zvaničnom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Srbiji.

RZS, kao državna institucija, svake godine objavljuje izveštaj u kome, na osnovu zvaničnih podataka koje poseduje, prati napredak Srbije u ostvarivanju 17 ciljeva održivog razvoja pomoću 118 različitih indikatora. Međutim, kako ovi ciljevi nisu nacionalizovani, odnosno nisu prilagođeni srpskom kontekstu, njihovo praćenje ne oslanja se na određene unapred definisane targete. Prema tome, ciljevi se prate deskriptivno, bez ikakvog referentnog okvira odnosno konteksta koji je potreban za razumevanje stvarnog napretka u njihovom ostvarivanju (npr. kada je reč o cilju 1 koji prati smanjenje siromaštva, prati se samo njeno smanjenje u odnosnu na inicijalne vrednosti ali bez informacija o tome da li je progres koji je ostvaren u skladu sa zacrtanim nacionalnim ciljevima, preuzetim međunarodnim obavezama, i kako se Srbija u tom smislu poredi sa zemljama EU sličnog nivoa razvoja).

Pored toga, ovaj izveštaj je komplementaran i drugim izveštajima u čijoj izradi je učestvovao CEVES kao što je npr. „Srbija 2030: Upravlja li Srbija svojim (održivim) razvojem?“. Dok prethodni izveštaj fokusira isključivo na ostvarivanje ciljeva u celini kao i potciljeva u okviru odgovarajućih prioritetnih celina, u ovom izveštaju pažnja će biti usmerena na konkretne indikatore.

Dokument “Doprinos nedržavnog sektora zvaničnom izveštaju o napretku implementacije COR-a” trebalo bi da pruži neophodan kontektst za bolje razumevanje istinskog napretka Srbije u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

Poglavlja 17 i 32 Knjige preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji

U oktobru 2022. godine objavljena je Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), koja sadrži prikaz ostvarenog napretka po svim poglavljima tokom 2021. godine kao i preporuke za dalji napredak u ostvarenju evropskih standarda.

Centar za visoke ekonomske studije CEVES je kao koordinator radnih grupa NKEU za Poglavlje 17 Ekonomska i monetarna politika i Poglavlje 32 Finansijska kontrola pripremio preporuke za ova poglavlja.

Knjiga preporuka NKEU je jedinstven i sveobuhvatan prikaz i ocena toka pregovora i napretka Srbije na putu ka članstvu u EU. Obezbeđuje uporedni prikaz napretka Srbije ka punopravnom članstvu, daje osvrt na zahteve Evropske unije, preporuke stručne javnosti i  neophodna prilagođavanja javnih politika. Knjiga preporuka predlaže konkretne politike i mere za ubrzanje evropskih integracija.

Radna grupa za Poglavlje 17 Ekonomska i monetarna politika

Radna grupa za Poglavlje 32 Finansijska kontrola

CEVES I TOC – JAČANJE PERSPEKTIVE LOKALNOG ODRŽIVOG RAZVOJA

U prethodnih godinu dana Centar za visoke ekonomske studije CEVES je u saradnji sa Timočkim omladinskim centrom TOC,  a u okviru Platforme “Održivi razvoj za sve” koju podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke a sprovodi GIZ, sproveo aktivnosti na lokalnom nivou, u zajednicama Pirota, Knjaževca i Sombora, sa ciljem lokalizacije ciljeva održivog razvoja.

U lokalnim zajednicama održani su konsultativni sastanci sa predstavnicima lokalnih samouprava, privatnog sektora i civilnog sektora, tokom kojih je razgovarano o viđenju razvojnih planova i prioriteta za investiranje, potrebama u pogledu zapošljavanja radne snage, viziji unapređenja lokalnog poslovnog ambijenta koji će biti stimulativan za rad i investiranje u ovim opštinama i izazovima poštovanja standarda zaštite životne sredine.

Svrha ovih dokumenata je da prepoznaju razvojne probleme lokalnih samouprava, definišu razvojne ciljeve i mere uzimajući u obzir optimalno korišćenje postojećih resursa i potencijala koji će omogućiti uravnotežen, održivi i kvalitetniji razvoj lokalnih zajednica kao celina. Analize predstavljaju osnov za pripremu dokumenata trećeg nivoa razvojnog planiranja.

Dokumenta su predstavljena na sastancima sa predstavnicima lokalnih samouprava Knjaževca, Sombora i Pirota, a možete ih preuzeti na sledećim linkovima:

Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvoja u srednjoročne dokumente javnih politika opštine Knjaževac

Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvojа u Srednjoročni plan Sombora

Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvoja u Srednjoročni plan razvoja grada Pirota

Tematska grupa: Vlasništvo lokalne zajednice nad svojim ekonomskim razvojem

Centar za visoke ekonomske studije CEVES je u prethodnih godinu dana organizovao Tematsku grupu „Srbija 2030 – kako do vlasništva lokalne zajednice nad svojim ekonomskim razvojem“. Tematska grupa je formirana kao deo programskih aktivnosti CEVES-a i Timočkog omladinskog centra, u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ koju podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke a sprovodi GIZ.

U okviru Tematske grupe u periodu oktobar 2021 – jun 2022. godine održani su konsultativni sastanci sa predstavnicima državnih organa, javno-komunalnih preduzeća, privrednih udruženja, lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, kao i nezavisnim stručnjacima koji se bave ovom ili srodnim temama, ali i na lokalnom nivou, gde su vođeni razgovori u lokalnim zajednicama Knjaževca, Pirota i Sombora, sa predstavnicima privrede, lokalne samouprave i organizacija civilnog društva (OCD). Razgovarali smo sa predstavnicima Ministarstva privrede, Republičkog sekretarijata za javne politike, NALED-a, Nacionalne koalicije za demokratiju, SKGO, itd.

Osnovni cilj sprovedenog konsultativnog procesa okviru Tematske grupe bio je identifikacija i definisanje prepreka sa kojima se lokalne zajednice suočavaju, ali i mehanizama koji se pružaju lokalnim akterima u cilju unapređenja i afirmisanja učešća u planiranju i sprovođenju ekonomskog razvoja lokalnih zajednica.

Rezultat rada Tematske grupe je dokument sa predlozima za promenu javnih politika i unapređenje praksi vezanih za vlasništvo lokalnih zajednica nad svojim lokalnim ekonomskim razvojem.

Iako bi prema Ustavu i zakonskoj regulativi za razvoj lokalnih zajednica pre svega trebalo da budu odgovorne lokalne samouprave i njihovi organi, ustanove i preduzeća, sprovođenje zakonskih nadležnosti u cilju uključivanja lokalnih aktera u oblikovanje svoje budućnosti u praksi nije nimalo jednostavno. Ovakav razlaz regulative i prakse nameće potrebu za detaljnim analiziranjem prirode prepreka koje onemogućavaju lokalne zajednice da u punom kapacitetu ostvare vlasništvo nad lokalnim razvojem. Cilj analize nastale u okviru Tematske grupe je dolazak do odgovora zašto i kako se u praksi sužava manevarski prostor za sprovođenje usvojenih javnih politika i propisa koji ovlašćuju lokalne samouprave da samostalno, u konsultaciji sa građanima, privredom, OCD i drugim zainteresovanim akterima određuju pravce sopstvenog razvoja.

Rezultat sprovedenih dijaloga, odnosno predlog narednih koraka u procesu osnaživanja lokalnih zajednica da preuzmu vlasništvo nad svojim razvojem, može se predstaviti i kao podrška stvaranju moderne srpske privrede i životne sredine po meri čoveka a u skladu sa Agendom 2030 Ujedinjenih nacija koja je definisala 17 planetarnih ciljeva održivog razvoja (COR) i obavezala 193 zemlje potpisnice, uključujući Srbiju, da se angažuju na ostvarivanju ovih ciljeva i prilagode ih potrebama svojih građana.

MSP Srbije 2030: MSP 100 Expo – Konferencija-izložba o doprinosu srpskih MSP održivom razvoju i daljim mogućnostim

Događaj MSP Srbije 2030: MSP100 Expo održan je  1. juna 2022. godine u MIND  parku u Kragujevcu, sa ciljem da ukaže na razvojni potencijal domaće privrede oličene u pažljivo izabranih MSP100, vodećih u Srbiji a malih i srednjih po međunarodnim standardima. Ovaj događaj bio je  prilika za osnaživanje i međusobno inspirisanje, razgovor i povezivanje, i pokretanje inicijativa koje će podržati razvoj MSP i njihovu snagu usmeriti ka ostvarenju ciljeva za celo društvo.

Kratki izveštaj: MSP Srbija 2030: MSP100 Expo,

Najpre, koristimo priliku da se toplo zahvalimo ambasadoru Nemačke, Thomas-u Schieb-u, kao i Ambasadoru Švajcarske, Urs-u Schmid-u koji su došli u Kragujevac da pogledaju i otvore izložbu uz reči ohrabrenja za napor da se okupi i čuje glas vodećih preduzetničkih privrednika.  

Nadalje, na YouTube-u možete pogledati snimak panela 1 (malo okrnjen, zbog tehničkih problema na samom početku) na kom su učesnici ukazali na to da „skriveni šampioni“ igraju izuzetno važnu ulogu i u razvoju moćne industrijske zemlje kao što je Nemačka, kao i da je važno da se za skrivene Šampione čuje, da ne ostanu skriveni, jer na taj način može da se pospeši interesovanje mladih za zapošljavanje izvan velikih urbanih aglomeracija – gde su Šampioni češći poslodavci.  Takođe smo čuli da u Irskoj, zemlji poznatoj po uspehu u naporu da privlači kvalitetne strane investitore, takođe postoji zasebna državna agencija posvećena razvoju MSP, i njihovoj internacionalizaciji.  Konačno, čuli smo da su se u Sloveniji skriveni šampioni organizovali u „Slovenian business club“, i na taj način postigli da se njihova reč vrlo jasno i glasno čuje prilikom donošenja javnih politika.  

Potom je na tri okrugla stola (koje je bilo teško prekinuti za ručak!) diskutovan spisak predloga inicijativa koje još uvek možete pronaći na sledećem linku.  Te će incijiative biti ažurirane u skladu sa diskusijom i zameniti tekst predloga do kraja sedmice.  

Na drugom, završnom panelu 2, čuli smo da postoje već neki reformski napori koji se kreću u pravcu u kom idu i predložene inicijative.  Kao najzanimljivije izdvajamo reči g. Čadeža, predsednika PKS koji smatra da je sazrelo vreme za uspostavljanje istinski nezavisne i strateški pozicionirane razvojne banke u Srbiji. Takođe je najavio veće napore da se nastavnički profili u Srbiji prilagode potrebama privrede. Od g. Miljana Ždrale-a, direktora EBRD za region jugoistočne i centralne evrope čuli smo da je zaista anomalija što Srbija ni na koji način ne podržava garancije u izvozu, kao i o važnosti i mogućnostima daljeg razvoja tržišta kapitala koje u zemljama u okruženju pružaju daleko više prilika za finansiranje svojim MSP. Od Pomoćnice Ministra g. Obradović, čuli smo koliko je važno da privreda predlaže vrlo konkretne predloge, kao i da postoji sajt „Preduzetništvo“ koji sad može poslužiti za informisanje o svemu što država radi kako bi podržala MSP.  

Konačno, događaj se završio veoma inspirativnim panelom – razgovorom koji je naša proslavljena novinarka Jelena Zorić vodila sa Radetom Šerbedžijom i Draganom Bjelogrlićem (kojima ne treba predstavljanje) o tome kako film i kultura mogu da idu ruku pod ruku sa preduzetništvom.  Na sajtu u galeriji možete pogledati fotografije sa konferencije a mi ćemo materijale sa konferencije nastaviti da objavljujemo na kanalima CEVES-a.

Još jednom dugujemo zahvalnost Platformi «Održivi razvoj za sve» koju sprovodi GIZ uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, bez koje ovaj događaj ne bi bio moguć, kao i MIND Parku što je prepoznao ideju i od početka verovao u nju, pružajući podršku u periodu pripreme. Takođe smo zahvalni Ambasadi Slovenije u Beogradu na dodatnoj podršci i medijskim partnerima: NIN, Nova Ekonomija, E-Kapija, Diplomacy&Commerce.

Dokument proizašao iz jednogodišnjeg dijaloga sa predstavnicima MSP i drugih zainteresovanih strana, kao i konferencije “Srbija 2030: MSP100 EXPO” možete pogledati ovde.

Za više informacija, možete posetiti zvanični sajt MSP 100.

Video snimke panela sa konferencije možete videti na našem youtube kanalu. 

CEVES i TOC – jačanje perspektive lokalnog održivog razvoja

U okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“, CEVES i TOC su 28. februara 2022. godine održali sastanak u gradskoj upravi Pirot sa predstavnicima grada i Regionalne razvojne agencije Jug (RRA Jug), i predstavili dokument “Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvoja u Srednjoročni plan razvoja grada Pirota“. Među prisutnima na sastanku bili su Kori Udovički, predsednica CEVES-a, Goran Radisavljević, direktor TOC-a, Miloš Colić, zamenik gradonačelnika Pirota, Marija Đošić, šefica kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i Dragana Stojanović, direktorka RRA Jug.

Desetomesečno istraživanje, u saradnji sa predstavnicima grada, pokazalo je da su ključni posebni ciljevi lokalnog ekonomskog razvoja: 1) pozicioniranje Pirota kao centra i pokretača privrednog razvoja; 2) diversifikacija privrede i razvoj privatnog, posebno MSP sektora i 3) iskorišćavanje prirodnog bogatstva za razvoj turizma, poljoprivrede i zelene energije uz unapređenje kvaliteta životne sredine. Predstavljanje analize o integrisanju ciljeva održivog razvoja Agende 2030 u Srednjoročni plan razvoja grada Pirota praćeno je diskusijom o dosadašnjim i budućim planovima, ali i izazovima sa kojima se suočava grad Pirot na svom putu ostvarivanja ekonomskog razvoja i Agende 2030. Diskusija je izrodila ideje za inicijative kojima može da se unapredi razvoj, od kojih su samo neke potreba za jačanjem sistema međuopštinske saradnje, kao i moguće unapređenje regulative zadrugarstva kako bi se olakšala saradnja između malih i srednjih preduzeća po ugledu na italijanske i druge modele. Prezentaciju možete pogledati na sledećem linku

Više o sastanku možete pogledati na linku.

Pregled ekonomskih prilika

Ovaj program ima za cilj da ojača vezu između decentralizovanih tržišta i vladinih politika, popunjavajući veliku rupu u znanju o ekonomskoj strukturi i mogućnostima. Ideja je da se generiše nedostajući know-how, koji je neophodan da bi se postigao određen nivo razvoja ekonomije i kako bi se utvrdila vizija sektorskih strategija Srbije, i sve to na osnovu činjenica i proverenih informacija.

Pročitaj

Mikroekonomski faktori uspeha

Proučava faktore ekonomskog rasta iz perspektive preduzeća s ciljem da omogući kreiranje politika, koje bi poboljšale rezultate i omogućile njihov rast, akumuliranje znanja u centre na osnovu kojih bi preduzeća mogla da pronalaze rešenja za svoje probleme.

Pročitaj

Institucionalni okvir za rast

Ovaj program obuhvata veliki broj tema, koje se odnose na institucionalni okvir potreban da se ostvari stabilnost državnih politika, podrška rastu, pravna sigurnost, transparentnost i socijalna uključenost. Obraća se pažnja ne samo na regulaciju i organizacionalnu strukturu nego i na to šta ljudi smatraju da institucija predstavlja.

Pročitaj

Inkubatori rasta

Inkubatori rasta mobilišu i osposobljavaju stejkholedere da kreiraju rešenja i razvojne projekte i za vladine i nevladine organizacije, kako bi pružili pomoć privrednom rastu i generisanju novih radnih mesta. Inicijative pokrenute ovim programom mogu da variraju od okupljanja stejkholdera, koji bi pružali rešenja prilikom određenih tržišnih aktivnosti, pa sve do pružanja know-how-a za izgradnju tehnoloških parkova i inkubatora.

Pročitaj

Outreach

Za razliku od standardnog rada think-tank-ova, komunikacija se odvija sa tri vrste stejkholdera: 1. Eksperti (i kreatori politika); 2. Poslovna društva i preduzetnici i 3. Javnost

Pročitaj