Publikacije

Brošura predstavlja rad CEVES-a na sagledavanju potencijala i perspektiva sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji kao i uočavanje onih oblasti, izmena politika, znanja podrške koji su potrebni da bi se potencijal ostvario i doprineo održivom razvoju srpske privrede. Veći deo inicijativa koje se nalaze na ovim stranicama rezultat su dijaloga sa predstavnicima MSP100 „vodeći“ u populaciji Skrivenih Šampiona, preduzeća kod kojih direktan izvoz sopstvenih proizvoda i usluga čini više od 24,9% prihoda i ima vrednost veću od 1 milion evra – u toku pripreme i realizacije projekta MSP100 Expo koji je održan u Mind parku, u Kragujevcu, početkom juna 2022. godine.

Preuzmite brošuru

Privredni rast Srbije je tokom 2022. bio gotovo upola sporiji (2,3%) u odnosu na zemlje Zapadnog Balkana (4,1%), osetno sporiji od Višegradske četvorke (3,6%), kao i proseka Bugarske i Rumunije (4,2%). Međutim, potrebno je istaći da se relativno sporiji rast privrede Srbije u odnosu na konkurente mora gledati u svetlu njenog bržeg oporavka od kovid krize, veliko učešće agrobiznisa koje je trpelo teške eksterne udare kroz posmatrani period, kao i loše upravljanje energetskim sektorom. Sa druge strane, rast BDP-a su nosili ubrzani rast „prirodno konkurentnog“ dela Srpskog izvoza (srednjetehnološka proizvodnja), i priliv SDI. Srbija je zabeležila pozitivne trendove na tržištu rada, uz rastuću zaposlenost i opadajuću nezaposlenost i zarade koje su rasle brže od inflacije.
Sa stanovišta privrednog rasta i razvoja, ostaje da važi višegodišnja primedba RG na štetnost razvojne politike koja u svom fokusu ima isključivo SDI (koje su već jako visoke i nastavljaju da rastu) dok zanemaruje MSP sektor kako na polju zakonodavnog i strateškog okvira tako i u praksi (što je počelo da ugrožava i politiku dezinflacije). Fiskalna politika, pre svega realno smanjenje državne potrošnje, delovalo je blago kontrakcijski na privredni rast a rebalansom budžeta je predviđen niži deficit u odnosu na prethodnu godinu ali uz neopravdane vanredne rashode koji će dodatno podgrejati tražnju i usporiti pad inflacije. Nedostatak transparentnosti i planiranja i dalje važi za javne investicije i subvencije, pogotovo nove usmerene ka poljoprivredi. Inflacija je i dalje visoka (11,5% u avgustu), i predstavlja trenutno najveći makroekonomski izazov, te se postavlja pitanje uspešnosti dezinflacione politike, koja je uparena sa fiskalnim merama koje podstičuće deluju na stranu tražnje. Ističemo da restriktivna monetarna politka u cilju obuzdavanja inflacije pored stanovništva u najvećoj meri pogađa domaća preduzeća, najpre MSP sektor što predstavlja jedan od nenameravanih negativnih efekata ove politike.
Imajući u vidu privredna kretanja privredni rast u Srbiji u 2023. neće biti visok. Usporavanju privrednog rasta u poslednjem kvartalu 2022. i prvom 2023. u Srbiji (0,7%) i uporednim zemljama (2,4% u WB, -0,1% u zemljama Višegradske četvorke, 2,3% u BG/RO) značajno doprinosi – usporeni rast / približavanje recesiji EU (izvoz Srbije nije bio pogođen tokom 2022., međutim, od aprila 2023. godine njegov rast usporava na ispod 10% nominalno međugodišnje), još jedna loša poljoprivredna sezona (usled vremenskih neprilika tokom leta i fitosanitarnih izazova u izvozu žitarica tokom zime), pad kreditne aktivnosti usled restriktivne monetarne politike i u EU i u Srbiji, kao i dalje produbljivanje krize svetskog bankarskog sektora. Imajući navedeno u vidu, kao i fleš ocenu stopa rasta u prvoj polovini godine, smatramo da bi očekivana stopa rasta za 2023. godinu mogla da iznosi oko 2%.

Ceo tekst možete preuzeti ovde.

CEVES-a je koordinator radne grupe za poglavlje o Ekonomskim politikama od decembra 2020. godine. Članovi radne grupe su i dr Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dr Petar Veselinović, dekan na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, dr Milan Nedeljković, dekan na FEFA, Beograd, Ana Milinković, predstavnik CEP-a, Branko Drčelić, predstavnik NALED-a, Marko Malović, dekan na Univerzitetu EDUCONS, Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije, Mihajlo Gajić, predsednik LIBEK-a, Miloš Obradović, novinar Danas-a, Velibor Tatić, samostalni konsultant, Branimir Jovanović, ekonomista WiiW-a, Goran Radosavljević, profesor na FEFA, Jasna Dimitrijević Atanasijević, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Lazar Ivanović, ekonomista CEVES-a. Koordinator RG je Kori Udovički, CEVES.
Zahvaljujemo se članovima radne grupe na stručnom doprinosu, Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji i Evropskoj komisiji na prilici da iznesemo svoje stavove i radujemo se budućoj saradnji.

U okviru projekta “Assessing and streamlining the potential of the Open Balkan Initiative”, Centar za ekonomske analize (CEA) iz Skopja, objavio je izveštaj o istraživačkom zadatku 1: Skrining inicjative “Otvoreni Balkan” – Analize zemalja.

U izveštaju, u čijoj je izradi učestvovao i CEVES, navode se dva opšta zapažanja u pogledu praktične implementacije regionalne ekonomske integracije po tematskim oblastima. Prvo, OBI (Inicijativa Otvoreni Balkan) se prepliće sa operativnim regionalnim sporazumom (CEFTA) ili regionalnim inicijativama (MAP REA i CRM AP), posebno u oblasti slobodnog kretanja robe i radnika, ujedno i oblasti u kojima je OBI najdalje otišao u pogledu implementacije. 

Drugo generalno zapažanje je da su političke obaveze zemalja učesnica OBI-ja vertikalno usmerene, i da se sprovode sporo. Većina političkih obećanja koja se ponavljaju na OBI samitima i javnim nastupima lidera OBI-ja tek treba da bude operacionalizovana. Proces ratifikacije svih OBI sporazuma traje dugo, posebno u Severnoj Makedoniji. Do danas, sporazum o tržištu rada i sporazum o međusobnom povezivanju šema za elektronsku identifikaciju su jedini trilateralni sporazumi koje su ratifikovale sve tri zemlje učesnice OBI.

U izradi izveštaja učestvovali su eksperti iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije (CEVES).

Analiza potreba tržišta rada i radne snage u kontekstu upravljanja migracijama sprovedena je uz podršku globalnih programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj“ (PME) i „Migracije i dijaspora“ (PMD) koje u Srbiji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije. Programe finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). Globalni program PME za cilj ima da doprinese poboljšanju uslova života i izgleda ljudi da ostanu u svojoj zemlji, kako sada tako i u budućnosti. Kroz mere za razvoj kvalifikacija i veština, program PME podržava ekonomsku i socijalnu reintegraciju povratnika u lokalnim zajednicama nakon povratka, kao i ekonomske i socijalne izglede lokalnog stanovništva. Program pomaže pojedincima da se ostvare na srpskom tržištu rada i pruža podršku onima koji su u potrazi za obrazovanjem, obukama ili pokušavaju da osnuju svoj biznis u Srbiji.

Istovremeno, globalni program PMD, fokusiran je na jačanje ključnih aktera kako bi se što bolje iskoristili pozitivni efekti koje regularne migracije i angažovanje dijaspore imaju na lokalni socijalni i ekonomski razvoj. Projekat snažno podržava upravljanje migracijama, odnosno politički, organizacioni i strateški razvoj u vezi sa migracijama. Uz podršku PMD-a, Vlada Srbije pripremila je i usvojila prvu Strategiju o ekonomskim migracijama za period 2021.-2027. godine, kao i prateći Akcioni plan za period 2021.-2023. Oba programa nude sveobuhvatno savetovanje u DIMAK Srbija – Nemačkom informativnom centru za migracije, stručno obrazovanje i karijeru.

U tom kontekstu, sprovedena je analiza tržišta rada na osnovu preciznih i najnovijih podataka i drugih relevantnih pokazatelja zapošljavanja i zapošljivosti. Naslanjajući se na rezultate analize tržišta rada sprovedena je analiza faktora koji utiču na ekonomske migracije. Analiza ima za cilj Sprovođenje aktivnosti 2.2.2 Akcionog plana (2021-2023) Strategije o ekonomskim migracijama RS (2021-2027) – analiza potencijala radne snage u kontekstu emigracije. Cilj sprovođenja strategije jeste doprinos usporavanju emigracije radnog stanovništva, uspostavljanju sistema upravljanja ekonomskim migracijama, jačanju kapaciteta za održavanje visokokvalifikovanih radnika u zemlji, kao i privlačenju takvih profila iz inostranstva.

Centar za visoke ekonomske studije CEVES proizveo je u oktobru 2022. godine izveštaj koji je komplementaran zvaničnom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Srbiji.

RZS, kao državna institucija, svake godine objavljuje izveštaj u kome, na osnovu zvaničnih podataka koje poseduje, prati napredak Srbije u ostvarivanju 17 ciljeva održivog razvoja pomoću 118 različitih indikatora. Međutim, kako ovi ciljevi nisu nacionalizovani, odnosno nisu prilagođeni srpskom kontekstu, njihovo praćenje ne oslanja se na određene unapred definisane targete. Prema tome, ciljevi se prate deskriptivno, bez ikakvog referentnog okvira odnosno konteksta koji je potreban za razumevanje stvarnog napretka u njihovom ostvarivanju (npr. kada je reč o cilju 1 koji prati smanjenje siromaštva, prati se samo njeno smanjenje u odnosnu na inicijalne vrednosti ali bez informacija o tome da li je progres koji je ostvaren u skladu sa zacrtanim nacionalnim ciljevima, preuzetim međunarodnim obavezama, i kako se Srbija u tom smislu poredi sa zemljama EU sličnog nivoa razvoja).

Pored toga, ovaj izveštaj je komplementaran i drugim izveštajima u čijoj izradi je učestvovao CEVES kao što je npr. „Srbija 2030: Upravlja li Srbija svojim (održivim) razvojem?“. Dok prethodni izveštaj fokusira isključivo na ostvarivanje ciljeva u celini kao i potciljeva u okviru odgovarajućih prioritetnih celina, u ovom izveštaju pažnja će biti usmerena na konkretne indikatore.

Dokument “Doprinos nedržavnog sektora zvaničnom izveštaju o napretku implementacije COR-a” trebalo bi da pruži neophodan kontektst za bolje razumevanje istinskog napretka Srbije u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

U oktobru 2022. godine objavljena je Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), koja sadrži prikaz ostvarenog napretka po svim poglavljima tokom 2021. godine kao i preporuke za dalji napredak u ostvarenju evropskih standarda.

Centar za visoke ekonomske studije CEVES je kao koordinator radnih grupa NKEU za Poglavlje 17 Ekonomska i monetarna politika i Poglavlje 32 Finansijska kontrola pripremio preporuke za ova poglavlja.

Knjiga preporuka NKEU je jedinstven i sveobuhvatan prikaz i ocena toka pregovora i napretka Srbije na putu ka članstvu u EU. Obezbeđuje uporedni prikaz napretka Srbije ka punopravnom članstvu, daje osvrt na zahteve Evropske unije, preporuke stručne javnosti i  neophodna prilagođavanja javnih politika. Knjiga preporuka predlaže konkretne politike i mere za ubrzanje evropskih integracija.

Radna grupa za Poglavlje 17 Ekonomska i monetarna politika

Radna grupa za Poglavlje 32 Finansijska kontrola

U prethodnih godinu dana Centar za visoke ekonomske studije CEVES je u saradnji sa Timočkim omladinskim centrom TOC,  a u okviru Platforme “Održivi razvoj za sve” koju podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke a sprovodi GIZ, sproveo aktivnosti na lokalnom nivou, u zajednicama Pirota, Knjaževca i Sombora, sa ciljem lokalizacije ciljeva održivog razvoja.

U lokalnim zajednicama održani su konsultativni sastanci sa predstavnicima lokalnih samouprava, privatnog sektora i civilnog sektora, tokom kojih je razgovarano o viđenju razvojnih planova i prioriteta za investiranje, potrebama u pogledu zapošljavanja radne snage, viziji unapređenja lokalnog poslovnog ambijenta koji će biti stimulativan za rad i investiranje u ovim opštinama i izazovima poštovanja standarda zaštite životne sredine.

Svrha ovih dokumenata je da prepoznaju razvojne probleme lokalnih samouprava, definišu razvojne ciljeve i mere uzimajući u obzir optimalno korišćenje postojećih resursa i potencijala koji će omogućiti uravnotežen, održivi i kvalitetniji razvoj lokalnih zajednica kao celina. Analize predstavljaju osnov za pripremu dokumenata trećeg nivoa razvojnog planiranja.

Dokumenta su predstavljena na sastancima sa predstavnicima lokalnih samouprava Knjaževca, Sombora i Pirota, a možete ih preuzeti na sledećim linkovima:

Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvoja u srednjoročne dokumente javnih politika opštine Knjaževac

Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvojа u Srednjoročni plan Sombora

Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvoja u Srednjoročni plan razvoja grada Pirota

Centar za visoke ekonomske studije CEVES je u prethodnih godinu dana organizovao Tematsku grupu „Srbija 2030 – kako do vlasništva lokalne zajednice nad svojim ekonomskim razvojem“. Tematska grupa je formirana kao deo programskih aktivnosti CEVES-a i Timočkog omladinskog centra, u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ koju podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke a sprovodi GIZ.

U okviru Tematske grupe u periodu oktobar 2021 – jun 2022. godine održani su konsultativni sastanci sa predstavnicima državnih organa, javno-komunalnih preduzeća, privrednih udruženja, lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, kao i nezavisnim stručnjacima koji se bave ovom ili srodnim temama, ali i na lokalnom nivou, gde su vođeni razgovori u lokalnim zajednicama Knjaževca, Pirota i Sombora, sa predstavnicima privrede, lokalne samouprave i organizacija civilnog društva (OCD). Razgovarali smo sa predstavnicima Ministarstva privrede, Republičkog sekretarijata za javne politike, NALED-a, Nacionalne koalicije za demokratiju, SKGO, itd.

Osnovni cilj sprovedenog konsultativnog procesa okviru Tematske grupe bio je identifikacija i definisanje prepreka sa kojima se lokalne zajednice suočavaju, ali i mehanizama koji se pružaju lokalnim akterima u cilju unapređenja i afirmisanja učešća u planiranju i sprovođenju ekonomskog razvoja lokalnih zajednica.

Rezultat rada Tematske grupe je dokument sa predlozima za promenu javnih politika i unapređenje praksi vezanih za vlasništvo lokalnih zajednica nad svojim lokalnim ekonomskim razvojem.

Iako bi prema Ustavu i zakonskoj regulativi za razvoj lokalnih zajednica pre svega trebalo da budu odgovorne lokalne samouprave i njihovi organi, ustanove i preduzeća, sprovođenje zakonskih nadležnosti u cilju uključivanja lokalnih aktera u oblikovanje svoje budućnosti u praksi nije nimalo jednostavno. Ovakav razlaz regulative i prakse nameće potrebu za detaljnim analiziranjem prirode prepreka koje onemogućavaju lokalne zajednice da u punom kapacitetu ostvare vlasništvo nad lokalnim razvojem. Cilj analize nastale u okviru Tematske grupe je dolazak do odgovora zašto i kako se u praksi sužava manevarski prostor za sprovođenje usvojenih javnih politika i propisa koji ovlašćuju lokalne samouprave da samostalno, u konsultaciji sa građanima, privredom, OCD i drugim zainteresovanim akterima određuju pravce sopstvenog razvoja.

Rezultat sprovedenih dijaloga, odnosno predlog narednih koraka u procesu osnaživanja lokalnih zajednica da preuzmu vlasništvo nad svojim razvojem, može se predstaviti i kao podrška stvaranju moderne srpske privrede i životne sredine po meri čoveka a u skladu sa Agendom 2030 Ujedinjenih nacija koja je definisala 17 planetarnih ciljeva održivog razvoja (COR) i obavezala 193 zemlje potpisnice, uključujući Srbiju, da se angažuju na ostvarivanju ovih ciljeva i prilagode ih potrebama svojih građana.

Dana 13.04.2022 održan je sastanak Radne grupe Nacionalnog konventa Evropske Unije za poglavlje 17 Ekonomska i monetarna politika i istog dana usvojen je Monitoring izveštaj i preporuke. Ceo izveštaj i prepruke možete pogledati u sledećem dokumentu. 

U okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“, CEVES i TOC su 28. februara 2022. godine održali sastanak u gradskoj upravi Pirot sa predstavnicima grada i Regionalne razvojne agencije Jug (RRA Jug), i predstavili dokument “Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvoja u Srednjoročni plan razvoja grada Pirota“. Među prisutnima na sastanku bili su Kori Udovički, predsednica CEVES-a, Goran Radisavljević, direktor TOC-a, Miloš Colić, zamenik gradonačelnika Pirota, Marija Đošić, šefica kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i Dragana Stojanović, direktorka RRA Jug.

Desetomesečno istraživanje, u saradnji sa predstavnicima grada, pokazalo je da su ključni posebni ciljevi lokalnog ekonomskog razvoja: 1) pozicioniranje Pirota kao centra i pokretača privrednog razvoja; 2) diversifikacija privrede i razvoj privatnog, posebno MSP sektora i 3) iskorišćavanje prirodnog bogatstva za razvoj turizma, poljoprivrede i zelene energije uz unapređenje kvaliteta životne sredine. Predstavljanje analize o integrisanju ciljeva održivog razvoja Agende 2030 u Srednjoročni plan razvoja grada Pirota praćeno je diskusijom o dosadašnjim i budućim planovima, ali i izazovima sa kojima se suočava grad Pirot na svom putu ostvarivanja ekonomskog razvoja i Agende 2030. Diskusija je izrodila ideje za inicijative kojima može da se unapredi razvoj, od kojih su samo neke potreba za jačanjem sistema međuopštinske saradnje, kao i moguće unapređenje regulative zadrugarstva kako bi se olakšala saradnja između malih i srednjih preduzeća po ugledu na italijanske i druge modele. Prezentaciju možete pogledati na sledećem linku

Više o sastanku možete pogledati na linku.

U saradnji sa “Aspen Institute Germany“, Centar za visoke Ekonomske Studije sproveo je analizu pod nazivom: „Dekarbonizacija Zapadnog Balkana: (Političko) Ekonomski izazovi i prilike”. Analiza je deo šire publikacije koja ima za cilj da odgovori na pitanje: Dokle su zemlje Zapadnog Balkana stigle sa implementacijom Zelene agende?

Analiza se fokusira na mogućnosti i ograničenja sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana u procesu zelene tranzicije. Rad se fokusira na neophodnu energetsku tranziciju i njena tri najmoćnija i najneposrednija uticaja na privredu: uticaj na sam energetski sektor (II deo), na privredu (isključujući energetski sektor) kao potrošača energije (III deo) ,i o privredi kao korisniku ulaganja u veću energetsku efikasnost zgrada i grejanja (deo IV).

Pored CEVES-ove analize, u publikaciji možete pročitati još o Ulozi poslovne zajednice u sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan i dekarbonizaciji privrede, Ulozi civilnog društva u implementaciji Zelene agende za Zapadni Balkan i dekarbonizaciji privrede i na kraju ali ne i manje bitnu analizu pod nazivom: “Pravedna (energetska) tranzicija na Zapadnom Balkanu i uključivanje svih relevantnih aktera”.

Publikacija na engleskom jeziku dostupna je na sledećem linku. 

U okviru Platforme za opštedruštveni dijalog “Održivi razvoj za sve”, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) objavio je analizu pod naslovom “Dostizanje evropskog nivoa vladavine prava i kvaliteta institucija” čiji je cilj pružanje doprinosa ispunjenju Agende 2030. u Republici Srbiji, sa fokusom na cilj održivog razvoja pod brojem 16 – Mir, pravda i snažne institucije. Analiza se bavi ograničenim brojem prioriteta u vezi sa COR 16, sa fokusom na pitanja istaknuta u poslednjem Izveštaju Evropske Komisije o napretku Srbije za 2020. godinu.

Mir, pravda i vladavina prava predstavljaju osnovu za ostvarivanje svih ciljeva održivog razvoja, uključujući cilja 16, i istovremeno predstavljaju conditio sine qua non u procesu pristupanja Srbije EU. Da bi izbegla formalni thick-the-box način nadgledanja ostvarivanja cilja 16, Srbija bi trebalo da razvije svoj poseban instrument, kako nacionalni tako i lokalni, koji je prilagođen srpskim potrebama, stvarnim i dokazivim. Srbija bi ovo trebalo da učini u okviru procesa pristupanja EU, koristeći dostupnu tehničku, finansijsku i stručnu podršku EU institucija, država članica i drugih međunarodnih organizacija. Poseban naglasak bi trebalo dati unapređenju funkcionisanja demokratskih institucija, borbi protiv korupcije i poboljšanju strateškog i političkog planiranja, budući da oni predstavljaju najvažnije elemente za uspostavljanje okruženja koje podstiče razvoj.

Za sada, analiza je dostupna samo na engleskom jeziku.

U okviru Platforme za opštedruštveni dijalog „Održivi razvoj za sve”, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) objavio je publikaciju „Preduzeća u Srbiji i Agenda 2030 – prioriteti, izazovi i kriza COVID-19”, čiji je cilj pružanje doprinosa ispunjenju Agende održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji. Publikacija predstavlja rezultate ankete sprovedene u oktobru 2020. godine, koja je obuhvatila 1100 preduzeća Srbije različitih po veličini, sektoru i regionu u kome se nalaze.

Publikacija pruža odgovore na pitanja o upoznatosti preduzeća u Srbiji sa Agendom 2030, njihovim društvenim prioritetima, preprekama koje stoje na putu njihovog bržeg rasta, kao i uticaju pandemije na njihova očekivanja i poslovanje. Anketa otkriva koje teme i inicijative preduzeća smatraju najznačajnijim za unapređenje života (na lokalnom i nacionalnom nivou) i da li se dodatno angažuju u cilju doprinosa zajednici. Kroz anketu, preduzeća su ukazala na ključne faktore njihovog daljeg razvoja, kao što su stabilan privredni rast, digitalizacija, infrastruktura i nedostatak radne snage koja poseduje odgovarajuća znanja i veštine. Iznela su svoje stavove o uticaju stranih direktnih investicija na njihove lokalne zajednice, ali i pitanjima od globalnog značaja, poput zaštite životne sredine.

Publikacija je dostupna na sledećem linku:

Preduzeća u Srbiji i Agenda 2030 – prioriteti, izazovi i kriza COVID-19

U okviru Platforme za opštedruštveni dijalog “Održivi razvoj za sve”, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) objavio je analizu pod naslovom “Put do društvenog konsenzusa oko ključnih ciljeva održivog urbanog razvoja”, čiji je cilj pružanje doprinosa ispunjenju Agende 2030 u Republici Srbiji, sa fokusom na cilj održivog razvoja 11 – Održivi gradovi i zajednice. Dokument obuhvata prikaz ključnih izazova u realizaciji strateških prioriteta urbanog razvoja, značaj realizacije cilja 11 za postizanje balansiranog teritorijalnog razvoja, i analizu tri kompleksna problema urbanog razvoja oko čijeg rešavanja postoji nesumnjivi društveni konsenzus.

U Srbiji postoji samo deset regionalnih centara za upravljanje otpadom, a na divlje deponije se odlaže 40% čvrstog komunalnog otpada. Zbog toga bi prvi potcilj u okviru COR 11 trebalo da bude rešavanje problema čvrstog komunalnog otpada, odnosno uspostavljanje mreže regionalnih centara za upravljanje otpadom. Kao drugi potcilj predlaže se završetak procesa ozakonjenja nelegalnih objekata u Srbiji. Nakon pet godina primene Zakona o ozakonjenju, popisano je ukupno 364.400 nelegalnih objekata u Srbiji, a doneseno samo 210.000 pozitivnih rešenja. Treći potcilj odnosi se na povećanje participativnosti izrade urbanističkih politika koje se usvajaju u netransparentnom procesu sa samo formalnim obeležjima učešća javnosti. Preporuke za ova tri potcilja nastale su kao rezultat analize strateških dokumenata i pozitivnih propisa, kao i kvalitativnih istraživačkih metoda – individualnih razgovora sa donosiocima odluka, stručnjacima za komunalne delatnosti i životnu sredinu i sektorskim udruženjima.

Dokument je dostupan na sledećem linku:

Analiza “Put do društvenog konsenzusa oko ključnih ciljeva održivog urbanog razvoja”

U okviru Platforme za opštedruštveni dijalog “Održivi razvoj za sve”, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) objavio je analizu pod naslovom “Smanjenje nejednakosti – put ka održivom razvoju” čiji je cilj pružanje doprinosa ispunjenju Agende 2030. u Republici Srbiji, sa fokusom na cilj održivog razvoja pod brojem 10 – Smanjenje nejednakosti. Dokument obuhvata pregled nejednakosti u Republici Srbiji, ukazuje na glavne izvore nejednakosti i daje set preporuka kojima bi se one mogle smanjiti.

U Srbiji je prisutna velika nejednakost, kao posledica nejednakosti na tržištu rada, nemogućnosti mehanizama države blagostanja da dopru do ranjivih delova društva, rodne nejednakosti i nejednakosti u obrazovanju. Nakon određenog napretka ostvarenog u poslednjih nekoliko godina, džini koeficijent (mera nejednakosti prihoda, nejednakost distribucije ili raspodele bogatstva) u Srbiji iznosio je 33.3 u 2019. godini, što je jedan od najviših u EU. Zapravo, dok je za prosek EU džini koeficijent bio 30.2, jedino su Bugarska, Rumunija, Letonija i Litvanija zabeležile viši koeficijent (i samim tim veću nejednakost). Pitanja nejednakosti nisu prioritet javnih politika Srbije. Strateški dokumenti koji bi neposredno obuhvatili pitanja nejednakosti i dalje nedostaju. Plan nacionalnog ekonomskog oporavka koji bi obuhvatio sve relevantne potciljeve COR 10 i novi ESRP koji u obzir uzima sve relevantne aspekte smanjenja nejednakosti, uključujući nejednakosti dohotka, potrošnje i pristupa osnovnim društvenim uslugama, treba da budu usvojeni. Najbolji način da se nejednakost iskoreni jeste kroz stvaranje dostojanstvenog zapošljavanja, praćenog promenama u načinu oporezivanja dohotka, reformom u obrazovanju (od predškolskog do višeg školovanja), prilagođavanjem mehanizama države blagostanja, institucija tržišta rada i Aktivnih politika tržišta rada, kao i usvajanjem novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Analiza je dostupna na sledećem linku: 

Analiza “Smanjenje nejednakosti – put ka održivom razvoju”

Svetska banka

Godina: 2020

Ova studija se fokusira na uticaj koji je COVID kriza do sada imala na srpski MMSP sektor. Cilj je dvojak: osvetliti potrebe MMSP kao posebnog i veoma važnog segmenta ekonomije, kao i razviti korisnu segmentaciju, grupišući ih po sektorima i veličini, kako bi se omogućio razvoj ciljanih politika neophodnih za njihov napredak. Ovo je važno pitanje, budući da MMSP imaju ogromnu ulogu u ekonomiji Srbije. Kao i drugde, oni su ključni za generisanje zaposlenosti, kao i što su postali važan generator inovacija i IKT-a i drugih novih tehnoloških poslova. Međutim, u Srbiji oni takođe čine glavninu privrede u domaćem vlasništvu, važan su generator proizvodnog znanja, veština i radnih mesta i visoko su integrisani u regionalnu i međunarodnu ekonomiju.

Dokument je dostupan samo na engleskom jeziku, a možete mu pristupiti klikom na sledeći link:

WB Covid 19_ Report MASTER

Available only in English

Publikacije koje se odnose na procenu uticaja uvođenja cirkularne ekonomije u tri sektora – plastična ambalaža, električna i elektronska oprema i HORECA – pripremljene su u okviru GIZ-ovog projekta ”Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)” tokom 2018. i 2019. godine. Publikacije predstavljaju rani napor da se procene količine nastalog otpada u pomenutim sektorima, te kroz nekoliko scenarija istražuju eventualne efekte od uvođenja cirkularne ekonomije na privredu, društvo i životnu sredinu u periodu između 2020. i 2030. godine.

CE impact assessment_WEEE sector_Serbian version

CE impact assessment_HORECA sector_Serbian version

CE impact assessment_PP sector_Serbian version     

Fondacija za otvoreno društvo

Godina: 2019

Brošura „Živeti u evropskoj Srbiji: Mapiranje ciljeva održivog razvoja sa planskim ovirom EU integracija“ je pripremljena u okviru projekta “Živeti u evropskoj Srbiji – ilustracija, kvantifikacija i promovisanje koristi za građane od sprovođenja politika usaglašenih sa EU standardima” koji je finansirala Fondacija za otvoreno društvo. Brošura predstavlja doprinos argumentima civilnog društva Srbije koje se zalaže za evropsku integraciju Srbije, prikazivanjem kako tačno evropske integracije mogu da doprinesu društveno-ekonomskom razvoju Srbije i ostvarivanju težnji njenih građana kao pojedinaca.

Brošura

Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država

Godina: 2019

Izveštaj, „Usaglašavanje sa regulativom EU za unapređenje razvojne efikasnosti državne pomoći“ je pripremljena u okviru projekta “Usaglašavanje sa regulativom EU za unapređenje razvojne efikasnosti državne pomoći“. Istraživanje ukazuje na značaj državne pomoći za razvoj, i nalazi da bi bolja usklađenost sa pravnim tekovinama i propisima EU obezbedila veću efikasnost razvojnih efekata državne pomoći u Srbiji. Ovaj projekat je bio finansijski podržan od strane Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država. Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno stavove Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država, ili njihovih partnera.

Izveštaj

Vlada Švajcarske

Godina: 2018

Brošura, „Održivi razvoj Srbije: kako stojimo?“ je pripremljena u okviru projekta “Pripremni projekat platforme za društveni dijalog o ciljevima održivog razvoja za Srbiju“ i podržana od strane Vlade Švajcarske. Brošura predstavlja koristan vodič kroz najznačajnije izazove održivog razvoja, kao i prednosti na koje Srbija može da se osloni u cilju ubrzanja svog razvoja.

Brošura   

Švajcarska agencija za razvoj i saradnju

Godina: 2018

„Pitanja održivog razvoja u Srbiji: osnovni pregled“ je izveštaj u kojem je pregled stanja ljudskog razvoja u Srbiji, životne sredine, imovine i različitih ograničenja, sa kojima se Srbija suočava u napretku ka postizanju ciljeva održivog razvoja (COR). Ova studija pruža osnovne informacije za dizajniranje šireg društvenog dijaloga koji treba da pomogne oblikovanje procesa nacionalizacije COR-a, u skladu sa svojom posvećenošću Agendi UN 2030. Dokument se fokusira na one dimenzije COR-a koje CEVES smatraju ključnim za ljudski razvoj Srbije i ne adresiraju postojeće politike ili opcije, niti njihovu implementaciju.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Svetska banka 

Year: 2018

U izveštaju predstavljamo dodatni faktor, za koji očekujemo da će igrati još važniju ulogu sada kada je ekonomski rast ubrzan u Evropi i završeno fiskalno prilagođavanje Srbije. U atipičnoj strukturi privrede: postoje sofisticirana ekonomija i veštine i resursi, ali su ograničeni po veličini i imaju neorganizovanu distribuciju – slično leopardovoj koži – kako u industriji tako i geografski. Ova struktura je posledica spore i neujednačene transformacije tradicionalne ekonomije – izgrađene u socijalističkim vremenima – tokom dugotrajne tranzicije u zemlji, što je dovelo do neujednačenog pogoršanja i gubitka veština i resursa koji se drže u njoj.

Izveštaj (dostupno samo na engleskom jeziku)

HELVETAS Švajcarska agencija za saradnju

Godina: 2018

Studija predstavlja i izdvaja činjenice o porastu izvoza nakon krize u Srbiji – kao ključni aspekt održivog rasta i konkurentnosti, u kontekstu šireg rasta BDP-a, fokusirajući se na nekoliko sektora koji najviše obećavaju u pogledu dalje konkurentnosti i ekonomskog rasta. Posle kratkog istorijskog pregleda rasta privrede Srbiji, analiza se fokusira se na period od 2009. godine i izvoz koji se registruje od tada.
Analiza je sprovedena sa nivoa sektora, ali i sa aspekta večine i vlasništva preduzeća – uslužnih i prerađivačkih, koja posluju u odabranim sektorima delatnosti.

Studija 

GIZ

Godina: 2017

Cilj studije je da mapira institucionalne i zakonske prepreke u Srbiji, sa kojima se susreću mladi, prilikom započinjanja sopstvenog biznisa. Slično kao i njihovi vršnjaci širom sveta, mladi u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima prilikom ulaska na tržište rada. Podaci sa tržišta rada ukazuju na ozbiljnu situaciju za mlade ljude, jer je stopa nezaposlenosti ovog segmenta populacije gotovo dvostruko veća od opšte stope nezaposlenosti. Započinjanje sopstvenog biznisa je rešenje za one sklone preduzetništvu – a procenat takvih pojedinaca među mladima je 36%, što je više od proseka ukupnog stanovništva. Međutim, udeo onih koji zapravo započinju posao je značajno niži. Obrazovanje, kao očigledna prepreka za aktivizam mladih i razvijanje vještina nije predmet ove studije. Studija daje pregled tri stuba prepreka sa kojima se suočavaju mladi u Srbiji: 1) pristup finansijama i kapitalu; 2) fiskalni i parafiskalni sistem; 3) informisanost i praktične veštine. Pored ovih prepreka, koje su karakteristične za sve one koji započinju posao, studija izdvaja prepreke koje posebno utiču na određene grupe mladih: 1) visoko kvalifikovana mlade; 2) Omladinu u stručnom obrazovanju i obuci; 3) mladi koji nisu zaposleni, niti u procesu obrazovanja ili obuke; 4) mlade žene; 5) socijalno ugrožena omladina.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Fond za otvoreno društvo Srbija (FOD)

Godina: 2017

Ovo istraživanje je imalo za cilj da uspostavi nezavisno praćenje kvaliteta rada sistema zdravstvene zaštite Srbije, što je, između ostalog, deo još šireg programa CEVES-a koji se tiče jačanja sistema praćenja kvaliteta rada i organizacije javne uprave. Projekat je stvorio direktnu vezu sa ciljevima održivog razvoja, konkretno Ciljom 3 – Osigurati zdrav život i promovisati blagostanje za sve starosti. Ovaj izveštaj prioritizuje set indikatora i upoređuje posmatrane podatke u Srbiji sa odabranim zemljama, tako da se može dobiti dovoljno pouzdana procena, ali ipak dovoljno laka za komuniciranje sa javnošću, o stanju zdravlja građana Srbije. Istraživanje je obuhvatilo pripremu preliminarnog seta indikatora (kvalitet ishoda, rezultata, procesa i efikasnosti – sistem zaštite u Srbiji), kao i procenu pondera svake od njih.

Izveštaj

Konzorcijum CEVES i Privredna komora Srbije

Year: 2017

Ova studija predstavlja analizu performanse prerađivačkog sektora u Srbiji, uz dublju analizu konkurentnosti četiri sektora odabrana od strane Ministarstva privrede: hrana i piće (HiP), drvo i nameštaj (DiN), guma i plastika (GiP) i mašine i oprema (MiO). Studija je sprovedena u okviru projekta „Konkurentnost i zapošljavanje“, koji se sprovodi kroz saradnju Vlade Republike Srbije i Svetske banke, a čiji je osnovni cilj ublažavanje i otklanjanje prepreka za povećanje konkuretnosti i povećanje zaposlenosti.

Cilj studije je da doprinese unapređenju poslovnog i investicionog okruženja – posebno u odabranim sektorima – na način da implementacija aktivnosti predloženih u studiji dovede do podsticanja razvoja, konkurentnosti i zapošljavanja, odnosno da eliminiše ili barem umanji uticaj ključnih identifikovanih barijera. Takođe, cilj studije je i da obezbedi informacije relevantne za kreiranje strategije industrijskog razvoja, u skladu sa pregovaračkim poglavljem 20 — Preduzetništvo i industrijska politika, koje se odnosi na ubrzanje strukturnih prilagođavanja, podsticanje stvaranja okoline povoljne za pokretanje poslova, domaćih i stranih investicija, promovisanje malih i srednjih preduzeća (SME), kao I preduzetništva i inovacija.

Studija

Privredna Komora Srbije (PKS)

Godina: 2016

Cilj studije je ocena performansi i potencijala za ostvarivanje konkurentnosti, razmenljivih sektora u privredi Srbije, kroz inovativni metodološki alat razvijen od strane CEVESa – Indeks razvojnih potencijala (IRP). Dodatno, cilj je bio stvoriti sveobuhvatan i inovativan alat koji bi omogućio bolji uvid u ustaljene šeme konkurentnosti razmenljivih sektora. Rezultati IRP-a su postali osnova za odabir četiri prioritetna sektora u Srbiji, od strane Ministarsta privrede.
DPI je kompozitni indeks koji otkriva detaljne karakteristike performansi i konkurentnosti svih razmenljivih sektora u Srbiji. Analiza je prvenstveno kvantitativna: 114 razmenljivih sektora ocenjena su sa 120 indikatora, različitih pondera; posmatrani period je šest godina, nakon svetske krize, u 2009. godini; detaljna analiza performansi 80.000 kompanija, analiza međunarodne konkurentnosti proizvoda, na 110 stranih tržišta itd.
DPI se sastoji od devet stubova: (1) generalne performanse, (2) izvozne performanse, (3) performanse održivosti, (4) potencijala rasta, (5) potencijala za efekte prelivanja, (6) stvaranje novih radnih mesta, (8) privlačenje investicija i (9) podsticanje preduzetništva i razvoja mikro i malih preduzeća. Pored toga, analiza je obuhvatila i: 1) ekonomski uticaj proizvoda u svetu (nafta, gas, ugalj, gvožđe, čelik, bakar, aluminijum, drvo, agrobiznis), na ključne pokazatelje performanse pripradajući i pogođenih sektora u privredi Srbije; 2) pored rangiranja pojedinačnih sektora, izveštaj daje uvid i u rang lista najvažnijih lanca vrednosti, kako bi se procenili učinci i funkcionalnost okruženja sektora, i njegova sposobnost da se razvije u

Izveštaj

Fond za razvoj ekonomske nauke

Godina: 2013-2015

Prvobitni proizvod CEVES-a, a danas FREN-a, postavio je nove standarde u lokalnoj ekonomskoj disciplini nudeći dosledne i temeljno procenjene podatke o svim glavnim makroekonomskim agregatima. Kvartalni monitor pruža detaljnu analizu procesa vezanih za ekonomski rast i monetarne, fiskalne i spoljnotrgovinke tokove.

Izveštaj QM 32

Izveštaj QM 33

Izveštaj QM 34

Izveštaj QM 35

Izveštaj QM 36

Izveštaj QM 37

Izveštaj QM 38

Izveštaj QM 39

Izveštaj QM 40

Izveštaj QM 41

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2015

Glavni cilj ove studije slučaja jeste da omogući sticanje kvalitetnog znanja o performansi i konkurentnosti posmatranog sektora i da utvrdi razloge kojima se objašnjavaju ta performansa i konkurentnost, i to usredsređujući se na prepoznavanje i razumevanje ključnih faktora uspeha (a naročito onih koji su specifični za taj sektor). Prepoznavanje i razumevanje skrivenih potencijala i faktora je prvi korak u procesu sticanja neophodnih uvida o konkretnom sektoru koji glavnim zainteresovanim akterima i kreatorima politike mogu da pruže informacije neophodne za davanje podrške razvoju tog sektora.

Izveštaj

Evropski Fond za Balkan

Godina: 2014

Cilj ove brošure je da skrene pažnju na potencijale i mogućnosti koje se nalaze u preduzetništvu, širom sveta, ali posebno u Srbiji. Kroz izveštaj se ističe da je važno više se oslanjati na energiju, kreativnost, angažovanje na stotine hiljada ljudi koji su danas preduzetnici ili koji bi to rado postali kad bi ih društvo podržalo.

Izveštaj

Britanska ambasada u Beogradu

Godina: 2014

Ova studija ima za cilj da naglasi nizak kvalitet statističkih podataka u Srbiji, posebno na nivou sektora privrede, u smislu njihove praktične primene u analizi performansi, a samim tim i donošenja odluka i davanje preporuka. Istraživanje sistematično analizira ključne vremenske serije podataka o privredi, uključujućii i povezane promenljive, i oslanjajući se uglavnom na ekonomsku logiku, ukazuju na ključne praznine i probleme kvaliteta podataka. U fokusu je upoređivanje BDP-a po proizvodnoj i rashodnoj strukturi, koristeći izvorne podatke, deflatore i vremenske serije cena; ali i što je moguće dublje proučavanje formalnog i neformalnog znanja o koriščenim metodologijama procene BDP-a, kako bi se objasnile uočene nedoslednosti i nelogičnosti. Na kraju, studija je identifikovala neke ključne fundamentalne pretpostavke koje se redovno izvode, a koje verovatno ne odražavaju stvarnost Srbije adekvatno. Izveštaj je prvenstveno namenjem kreatorima ekonomske politike u Ministarstvu finansija, Fiskalnom Savetu, kao i međunarodnim finansijskim institucijama.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2014

Svrha ove studije je da proceni pristup finansijama malih i srednjih preduzeća (MSP), u Srbiji. Takođe, ona je osnova za dalje istraživanje, čiji je cilj razvoj preporuka za politike koje mogu pomoći unapređenju MSP sektora, njegov rast i rast doprinosa ukupnoj dodatoj vrednosti zemlje. Proširenje i razvoj sektora MSP je prilika, ali i neophodnost srpske privrede. Ovaj izveštaj ima dve komponente, fokusirane redom na stranu potražnje i ponude. Prva komponenta ima za cilj da sagleda strukturu, performansu i potencijal rasta malih i srednjih preduzeća u Srbiji — iz razloga što je to veliki segment srpske privrede koji se malo razume, i relativno je zanemaren kako od strane kreatora politike tako i od šire javnosti. Svrha druge komponente je razumevanje i analiza prakse bankarskog finansiranja malih i srednjih preduzeća kako bi utvrdila da li postoje prostor za proširenje mogućnosti finansiranja na obostranu korist, i banaka i malih i srednjih preduzeća, a sve na način koji doprinosi rastu cele privrede.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2014

Cilj projekta je bio sprovesti istraživanje kompanija, kako bi se identifikovali ključni faktori koji utiču na performanse preduzeća u Srbiji. Istraživanje je obuhvatalo deset opštih tematskih oblasti u radu privatnog sektora u pokušaju da se široko identifikuje i ocenji koji je motiv za osnivanje firmi, koji posao zapravo rade, kako su struktuirane i na koji način se njima upravlja, kakvo je njihovo korporativno upravljanje, sa kim su u interakciji i na bazi čega formiraju svoja očekivanja. Istraživanje je obuhvatilo 1.062 strukturna intervjua, koja su se sprovodila licem u lice, koje je pripremio CEVES a izvršio IPSOS Strategic Marketing.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2014

Osnovni cilj istraživanja jeste da se ukaže na sektore sa najvećim potencijalom, koji imaju mogućnost da pokrenu održivi rast i razvoj privrede Srbije kroz unapređenje izvoznih aktivnosti i konkurentnosti na inostranim tržištima. Uz to, ovo istraživanje ukazaće i na to koji sektori imaju očigledan tržišni potencijal ali se istovremeno i suočavaju sa poteškoćama u ostvarivanju svojih ciljeva i punoj realizaciji tog potencijala. Nalazi ovog istraživanja trebalo bi da kreatore politika motivišu da osmisle različite akcije čijom bi se primenom pružila adekvatna podrška sektorima sa najvećim potencijalom a istovremeno i uklonila – ili barem svela na minimum – ograničenja sa kojima su ti sektori suočeni.

Ova studija je osnovno istraživanje CEVES-a o realnom sektoru Srbije, a što je najvažnije, jedina te vrste u Srbiji. Ovom studijom, CEVES je postavio temelje i doprineo kreiranju politike zasnovane na činjenicama i dokazima. Poseban rezultat je ukazivanje na sektore sa potencijalom, zasnovane na malim i srednjim preduzećima, koji su u to vreme bili značajno potcenjeni. Ovo istraživanje donelo je seriju inovacija u analizi sektora u Srbiji: uvođenje analize performanse prosečne / srednje kompanije u sektoru (ne samo celokupno generisanih performansi sektora), premošćujući različite međunarodne klasifikacije, proizvoda i delatnosti, koje su omogućile analizu performansi kako firmi tako i međunarodne konkurentnosti u razmeni dobara itd. CEVES je uložio vreme u čišćenju baze podataka Agencije za privredne registre (APR) i izdvajanje bona fide kompanija (odvajajući one koji “stvarno” posluju i zarađuju od toga, od onih koji nisu kreditni i / ili sa nepravilnim izveštavanjem) i uradio ocenu poslovanja samo na njima. Analiza je obuhvatila pripremu vremenskih serija različitih indikatora, koji su statistički analizirani multivarijantnom analizom glavni komponenti (PCA).

Izveštaj

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)

Godina: 2008

Cilj ove analize je procena direktnih i indirektnih troškova uzrokvanih određenim administrativnim procedurama. U studiji su izračunati i troškovi celokupne privrede koji nastaju kao rezultat izvršenja određne administrativne obaveze.

Izveštaj

Svetska Banka

Godina: 2008

Ovaj izveštaj se bavi problemom privlačenja investicija u Jablanički i Pčinjski okrug. Ova dva okruga su među ekonomski najnerazvijenijim okruzima u Srbiji, a životni standard građana je ispod republičkog proseka. Kao ključni problem koji sprečava ubrzanje ekonomskog rasta, porast zaposlenosti i popravljanje životnog standarda građana, identifikovana je niska kapitalizacija regiona, nedovoljni broj privrednih subjekata i nedovoljan priliv investicija. U tom smislu, sprovedena je i ova studija čiji je cilj da ustanovi razloge zbog kojih je priliv investicija u region nezadovoljavajući, kao i da predloži mere koje bi to stanje popravile. Izveštaj je rezultat temeljnog istraživačkog rada, koji je obuhvatao detaljnu analizu relevantne literature, analizu statističkih podataka, sprovodjenje anketa u regionu, razgovore sa relevantnim akterima u regionu (uključujući predstavnike lokalne privrede i predstavnike lokalnih vlasti), razgovore sa relevantnim predstavnicima republičke vlade, razgovore sa udruženjima koja zastupaju velike domaće i strane investitore, te analizu anketa u kojoj su učestvovala lokalna preduzeća i članovi lokalne vlasti.

Izveštaj

Fond za otvoreno društvo (FOD)

Godina: 2007

Ovo istraživanje ima za cilj da razume i opiše novi uslužni sektor u Srbiji. U globalnoj ekonomiji, finansijski kapital se sve više usmerava ka zemljama koje su bogate znanjem i veštinama. Znanje podstiče ekonomski rast i razvoj u svakom regionu sveta. Brzi razvoj u informacionim i komunikacionim tehnologiji (IKT) stvara prostor za zemlje u razvoju da ubrzaju svoj progres ili čak pređu u narednu fazu razvoja, što bi omogućilo njihovu integraciju u globalnoj ekonomiji. “Novi” sektor usluga, posebno usluge zasnovane na znanju, se u Srbiji ubrzano razvijaju u proteklih nekoliko godina. Istraživanja FREN-a i CEVES-a upućuju na veliki jaz u razumevanju novog sektora usluga u Srbiji. Detaljno i rigorozno istraživanje sektora usluga u Beogradu – sa uzimanjem u obzir i velikog dela novog sektora usluga u Srbiji – istraživanje procenjuje strukturu, dimenzije, ključne razvojne faktore i razvojne potencijale sektora usluga u Srbiji. Da bi se iskoristila prilika i Srbija se transformisala u znanjem vođenu ekonomiju, potrebne su pažljivo dizajnirane politike u cilju poboljšanja ljudskog kapitala i razvoja odgovarajuće infrastrukture. Ovo istraživanje pruža donosiocima politika i poslovnim subjektima konzistentne informacije koje su potrebne kako bi se nadograđivale prednosti Srbije i uklanjale prepreke.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2007

Cilj ovog izvještaja je ekonomska analiza dva projekta USAID-a: USAID projekata za revitalizaciju zajednice kroz projekat demokratske akcije (CRDA) i projekta za ekonomski razvoj Srbije (SEDP), i priprema za formalnu evaluaciju. Poseban akcenat se stavlja na analizu karakteristika i adekvatnosti izabranih indikatora, sadržaja i dizajna baza podataka koji se koriste za praćenje (Veb-PRS i SEDP baza podataka za praćenje), njihova podobnost za svrhe procene i preliminarne zaključke o uticaju ekonomskih programa SEDP i CRDA.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Fond za otvoreno društvo

Godina: 2006

Sektor zdravstvene zaštite u Srbiji bio je jedan od sektora na koji su uticale oskudne reforme, koje se obično vezuju za proces tranzicije. Jedan od najvećih problema na početku procesa reforme zdravstva, bio je deficit pouzdanih podataka koji bi stvorili osnovu i omogućili kreiranje politike i praćenje zasnovano na dokazima u okviru zdravstvenog sektora. Kako bi poboljšali performanse sektora, kretorima politika su bili neophodni pouzdani podaci o kvalitetu finansijskih podataka koji se koriste za zdravstvo, njihovih izvora i načina na koji se koriste. U ovom radu indikatori dobijeni iz nacionalnih zdravstvenih računa pružaju dokaze o obrascima potrošnje za sve sektore – javne i privatne, različite zdravstvene aktivnosti i pružaoce usluga. Podaci su korišćeni za sledeću procenu: procenu rashoda koja predstavlja glavni pravac reformi zdravstvenog sistema.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2006

Ovaj izveštaj istražuje regionalne karakteristike tržišta rada u Srbiji , u sklopu pripreme Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2005-2010. Osnovna zamisao je bila da se identifikuju regioni u kojima su pripadnici radne snage izloženi iznad prosečnom riziku od nezaposlenosti i preporučiti kreatorima eknomske politike i lokalnim akterima aktivnosti kojima bi se doprinelo smanjenju regionalnih razlika na tržištu rada u Srbiji. Studija o mapi tržišta rada Srbije nastoji da sveobuhvatno ispita situaciju na tržištima rada u okruzima i opštinama i da otkrije šta utiče na različite rezultate u regionalnim tržištima rada. Ovo istraživanje takođe razmatra perspektive tržišta rada u regionalnoj dimenziji i nudi preporuke za politiku usmerenu ka zapošljavanju.

Izveštaj

Godina: 2006

Glavni cilj analize je razvoj metodologije za merenje trenutnih uslova i mogućeg blagostanja opština u Srbiji. Predmet ove studije je poređenje ne(razvijenosti) među opštinama. Studija teži da izmeri glavne dimenzije (ne)razvijenosti opština.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Fond za otvoreno društvo, Holandska Ambasada

Godina: 2006

Ovaj izveštaj predstavlja sveobuhvatnu procenu ključnih makroekonomskih i statističkih agregata u Srbiji, bitne ekonomske informacije koje se mogu izvesti iz nje s razumnom sigurnošću i ponovnom procenom nivoa BDP-a i strukture rashoda. Procena pokriva cene, kurs, proizvodnju , kao i sve javno dostupne fiskalne, monetarne i podatke o spoljnoj trgovini, dokumentuje podatke i prezentuje ih u analitički korisnim formatima, dokumentuje metodologije prikupljanja i beleži ključne slabosti u njemu, ukazuje na nedoslednosti između serije, pružajući procenu, gde god je to moguće, stvarnih dimenzija agregata. Nudi alternativni skup podataka za nivo BDP-a i strukture rashoda u 2003. i 2004. godini. Svrha izveštaja II je analiza dodate vrednosti preduzeća u Srbiji, i njegovog ponašanja u zavisnosti od vlasništva, veličine i aktivnosti, a zatim proceniti uticaj vlasničke strukture i njene promene na ekonomski rast, produktivnost, zaposlenost i troškove rada.

dostupno samo na engleskom jeziku

Izveštaj 1

Izveštaj 2