Država i trgovci su postigli dogovor o snižavanju cena za 20 proizvoda od sredine ove nedelje, a Pavle Medić, ekonomista u CEVES-u, kaže da taj dogovor nema potencijal da obori inflatorna očekivanja.

„Ta mera nema potencijal da značajno slomi inflatorna očekivanja jer je to u inflaciji maltene sve – a to je činjenica, odnosno nastojanje da ubedite ljude da cene više neće rasti“, navodi on.

Medić dodaje da ova mera više podseća na meru socijalne nego antiinflatorne politike. „Imajući u vidu da odobrenih 20 proizvoda čini u suštini inferiorne supstitute određenih proizvoda, a to su proizvodi slabijih kvaliteta, a druge zemlje koje su primenjivale ovakve mere, na primer, Francuska je išla sa mnogo širim obuhvatom od čak 5.000 proizvoda, da se išlo sa ovako širim obuhvatom, vi ne biste morali toliko drastično da srežete te cene.“  

Medić objašnjava da je dodatni problem taj što će ta politika morati da bude napuštena u određenom trenutku. „Mnogo bi bolje politike bilo da se na širem obuhvatu zamrzne ili uspori rast cena nego da se na manjem drastično obori“.  

Medić dodaje i da se postavlja pitanje šta će se dogoditi kada dogovor između trgovaca i države prestane da važi i kada se cene od početka 2024. godine vrate na 60-70 odsto više nivoe, ali to nije jedini izazov kada je inflacija u pitanju. „Imate u oktobru povećanje akciza od osam odsto, pa u novembru poskupljenje struje i gasa. Imate mere fiskalne politike od povećanja plata do ovih opet mera univerzalnog davanja koje su takođe jako inflatorne. Kada se pogleda, meni se čini da je trenutno politika proinflatorna, a ne antinflatorna.“ 

„Inflacija, zajedno sa usporavanjem privreda koje su članice EU, i treća zaredom loša godina u poljoprivredi će nas koštati i ekonomskog rasta“, kaže Medić. 

„Čak i projektovana stopa od 2,5 odsto mi se čini dosta visoka, imajući u vidu da je tokom prve polovine ove godine ostvarena stopa od negde oko 1,3 odsto. Po mom mišljenju nema razloga za optimizam, a prvi razlog je poljoprivreda koju posle dve loše godine ulazi u treću zaredom lošu godinu pokrenutu, pre svega, poteškoćama u izvozu početkom godine, pa onda ovim vremenskim nepogodama“, navodi Medić, dodajući da tu postoji ozbiljna opasnost od strukturnih lomova, odnosno nekih trajnih poremećaja.

Takođe, navodi on, najveći trgovinski partneri Srbije iz Evropske unije, Nemačke, Češke, Mađarske, Austrije, Poljske, koji su deo automobilske industrije za koji se vezuje značajan deo našeg izvoza, tokom drugog kvartala beleže negativne stope rasta. „Videćemo kako će se to preliti na tražnju za industrijskim proizvodima Srbije. To je pre svega auto-industrija, budući da imate 80 odsto SDI portfolija upravo u tom delu“, kaže Medić.

„I treće, čini mi se da Srbija odlaže i dalje borbu protiv inflacije jer i dalje ne postoje ozbiljne inflatorne mere, a kažem, to će jednom trenutku morati da dođe. Mislim da će to biti sledeće godine i tada će nas to koštati ekonomskog rasta.“