U malim i srednjim preduzećima (MSP) radi oko 65 odsto zaposlenih u nefinansijskom sektoru Srbije, što sugeriše da ona treba da predstavljaju jedan od nosećih stubova domaće privrede, čak i kada su okolnosti na lokalnom ili svetskom planu diskutabilne i turbulentne. Međutim, realnost je takva da ih može poljuljati prvi nalet oluje. 

“U trenutnom globalnom kontekstu, koji karakterišu sve žešća konkurencija, rastuće neizvesnosti i ubrzani procesi digitalne i zelene transformacije, jasno je da se MSP suočavaju s izazovima koji prevazilaze njihove kapacitete. Ovi izazovi ne samo da ugrožavaju njihov opstanak već i ograničavaju njihov potencijal da doprinesu privrednom rastu i stvaranju radnih mesta“, kaže za Bloomberg Adriju Lazar Ivanović, ekonomista CEVES-a.

Podaci govore da MSP sektor u Srbiji ima oko 430.000 firmi, a među njima je oko 320.000 preduzetnika, što je praktično ceo poslovni sektor u Srbiji (99,8 odsto svih preduzeća). Mada inicijativa i programa za pružanje podrške ovim preduzećima ima, ipak im nedostaje jača sistemska podrška.

“MSP predstavljaju osnovu svake privrede, zato što je u njima najviše radnih mesta i zato što njihovo preduzetništvo podstiče napredak. U Srbiji ova preduzeća zapošljavaju oko milion radnika, što je skoro 65 odsto ukupne zaposlenosti u poslovnom sektoru, i generišu više od 60 odsto ukupne dodate vrednosti. Za Srbiju su posebno važna zato što su očuvala i obnavljaju neka industrijska znanja koja smo imali, a u velikoj meri izgubili sa raspadom velikih socijalističkih sistema. Pored toga, MSP su rasprostranjena u celoj zemlji i značajno doprinose razvoju regiona u kojima se nalaze“, objašnjava Ivanović, i istovremeno ukazuje na teže poslovne uslove koje ove firme i preduzetnici trpe u odnosu na velika preduzeća, odnosno strane investitore.

“Jasno je da prioritet ove, kao i prethodnih vlada, nije jačanje domaće privrede – i to bi trebalo da se promeni ukoliko mislimo da ostvarimo dugoročan i održiv privredni rast i razvoj”, kaže Ivanović.

To je stav i Nemanje Šormaza, direktora CEVES-a. On kaže da je nizak nivo domaćih privatnih investicija posledica dva ključna faktora: jedan se tiče države, a drugi samog MSP sektora.

“To je već dobro poznata priča o nejednakom tretmanu države prema domaćem MSP sektoru i velikim stranim investitorima, pre svega na institucionalnom planu. Sve one prepreke koje tište MSP sektor kao što su neefikasna administracija ili dugo čekanje na dozvole, nisu problem za velike strane firme. Pravila igre su za njih veoma jednostavna i jasna, interesi se lako zastupaju i brane, što je zapravo dobra vest, ali je loše što to nije slučaj sa domaćom malom i srednjom privredom. Zatim, na poreskom planu, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima poreski kredit za velika, ali ne i za mala i srednja preduzeća, čime su ona faktički diskriminisana“, kaže Šormaz i ističe kako Srbiji fale razvojne institucije, poput razvojne banke i razvojno finansiranje.

Odakle onda duva vetar u leđa manjim firmama

Kada je reč o međunarodnim finansijskim institucijama poput EIB i EBRD, one već godinama finansiraju razvoj MSP sektora u Srbiji, a njihovi programi su raznovrsni: od posredničkog kreditiranja po povoljnim kamatama, do savetodavne podrške.

“Ove institucije imaju javno objavljene ‘impact’ studije koje objektivno prikazuju uticaj svojih programa na glavne indikatore performansi preduzeća, kao što su nivo zapošljavanja i investicija. Na osnovu tih studija, jasno je da je uticaj programa koje sprovode veoma pozitivan, ali opet, nije dovoljno oslanjati se samo na njih u pogledu razvoja MSP sektora. Potrebno je sprovesti nekoliko ključnih reformi”, dodaje Ivanović i navodi konkretna ‘policy’ rešenja.

“Pre svega, vraćanje poreskog kredita za investicije u osnovna sredstva malim i srednjim preduzećima. Prema našim istraživanjima, efekat vraćanja poreskog kredita za MSP označio bi rast privatnih investicija od čak 40 odsto u narednih pet godina. To je u današnjem iznosu milijardu i po evra, a na godišnjem nivou generisalo bi se oko 20 hiljada poslova. Izazovi sa kojima se MSP suočavaju ne samo da ugrožavaju njihov opstanak već i ograničavaju njihov potencijal da doprinesu privrednom rastu i stvaranju radnih mesta, a oslanjanje isključivo na komercijalne banke ili međunarodne finansijske institucije nije dovoljno. Neophodno je intenzivirati mere podrške MSP sektoru, ukrupniti postojeće programe i znatno povećati sredstva koja se izdvajaju za njih.”

Osnivanje posebne Razvojne banke, fokusirane na jačanje kapaciteta domaće privrede, ili makar značajno jačanje segmenta Razvojne agencije Srbije koji se bavi MSP sektorom, predstavljalo bi strateški iskorak. Ovako usmerene inicijative omogućile bi MSP da se prilagode globalnim tendencijama i postanu otpornija, zaključuje ekonomista CEVES-a.

Izvor: Bloomberg Adria