Prihodi sto najuspešnijih malih i srednjih preduzeća premašili su milijardu evra, od čega su 700 miliona zaradili izvozom, a za razliku od velikih direktnih stranih investicija dopiru i do najperifernijih kutaka Srbije

Mala i srednja preduzeća kičma su svake, pa i privrede Srbije. Ona dominantno ili značajno doprinose ključnim makroagregatima – čine 67 odsto zaposlenosti u poslovnom sektoru, 63 odsto poslovnih prihoda privrede i 55 odsto dodate vrednosti; plaćaju 61 odsto ukupnih poreza na dobit i na zarade, učestvuju sa 43 odsto u ukupnom robnom izvozu Srbije – skoro 50 odsto preduzeća sa više od 10 zaposlenih izvoze. U poslednjih 10 godina, njihovo učešće u dodatoj vrednosti raste brže nego u zaposlenosti, signalizirajući da se njihova tehnološka struktura i produktivnost popravljaju, u poređenju sa velikim i stranim kompanijama.

MSP sektor je postao ozbiljan rasadnik skrivenih šampiona, porodičnih kompanija, na samom početku mikro i malih, koje veći deo svoje proizvodnje plasiraju na strana tržišta i smatraju se liderima u svojim nišama. Između ostalog, MSP šampioni izvoze senzore koji otkrivaju da li su kokoške zdrave prema boji glasa, opremaju Moskovsku filharmoniju i veliki broj poznatih svetskih hotela, dostižu sa liofilizovanim voćem čak do tržišta Japana, prave i plasiraju unikatne mašine za štampanje omota za kobasice, kao i najlakše jednolitarske ambalaže na svetu. Na nedavno održanom MSP100 Ekspo u Nišu, CEVES je okupio i predstavio razvojne priče 100 najuspešnijih šampiona. MSP šampioni su u prethodnoj godini stvorili skoro milijardu evra prihoda, od čega preko 700 miliona kroz izvoz, zapošljavajući blizu 15.000 ljudi. Uz to, MSP sektor, kao i njegovi šampioni, igraju još jednu značajnu ulogu u privredi – dopiru i do najperifernijih kutaka Srbije, za razliku od stranih direktnih investicija (SDI), apsorbujući dostupnu radnu snagu različitih profila i razvijajući lokalne zajednice.

Ipak, MSP sektor, kao i njegovi šampioni, ne uživaju dovoljno podsticajno i ravnopravno poslovno okruženje u svojoj matičnoj zemlji. Iako prepoznata kao neophodnost za ubrzani razvoj domaće privrede, razvojna banka ne postoji – niti je u planu. Ne postoji ni razvojna agencija čiji bi prioriteti i aktivnosti bili direktno usmereni ka MSP sektoru; trenutna, iako profesionalno obavlja svoje obaveze, u fokusu ima SDI. Strategija razvoja MSP je, nakon više od tri godine kašnjenja, usvojena polovinom novembra. Kako sama MSP navode, bez iste su već navikli i mogu da funkcionišu. Ipak njeno trogodišnje odsustvo ilustruje odnos države prema MSP sektoru.

Česta administrativna i zakonska diskriminacija u odnosu na veća preduzeća je već ono preko čega teže prelaze – Srbija je jedina zemlja u Evropi koja defakto omogućava poreski kredit za investicije velikim, ali ne i malim i srednjim preduzećima. Kako same kompanije navode, pa i na samom MSP100 Ekspo u Nišu – to predstavlja veliki udar na njihove investicione kapacitete i odluke.

Prema rečima osnivača Mikroelektronike, upravo mu je poreski kredit, neposredno pre nego što je ukinut za MSP, omogućio da izgradi svoju poslovnu zgradu i proizvodne kapacitete. Deset godina kasnije, Mikroelektronika je jedan od skrivenih šampiona u oblasti elektronike i globalnih lidera u razvoju i prodaji mikrokontrolera.

Nedostatak adekvatne podrške kroz razvojne institucije, kao i diskriminacija MSP sektora – ilustrovana kroz odsustvo poreskog kredita, ključni su razlozi za nedovoljan nivo investicija u MSP sektoru. Mereno učešćem u BDP-u, investicije MSP sektora u Srbiji su upola manje nego u EU. Ukoliko se spustimo na nivo preduzeća, podaci CEVES-ovog „MSP kompasa“, novog alata koji omogućuje podatke i analize poslovanja tog sektora, ukazuju da je tek jedno u šest preduzeća ozbiljnije investiralo u širenje svojih kapaciteta u poslednje tri godine. To posledično utiče i na ozbiljno kaskanje u ulaganjima u inovacije, zelenu tranziciju, digitalizaciju i sve druge transformacione procese koji postaju (pred)uslov konkurentnosti u lancima vrednosti u kojima MSP posluju.

MSP sektor je iznedrio brojne šampione u prethodnim godinama. Uz podsticajno okruženje i svrsishodne politike podrške za MSP sektor – postojeći šampioni bi bili još konkurentniji i prisutniji napolju, dok bi vrata bila širom otvorena i nadolazećim šampionima u nastajanju. Predizborna kampanja je bila dobra prilika da se „gresi“ prema domađem MSP sektoru prepoznaju i adresiraju; međutim, nijedna od opcija to (još uvek) nije našla za shodno, iako bi na taj način dosegla do preko 300.000 vlasnika i preko milion zaposlenih u domaćem MSP sektoru.

Nemanja Šormaz, direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES)

Izvor: NIN, 30.11.2023.