Ključni zaključak Konferencije „MSP Srbije 2030: Saradnja – veliki iskorak za „malu“ privredu“ je da pojačavanje i širenje saradnje u okviru malih i srednjih preduzeća može vrlo značajno da doprinese razvoju Srbije uz ostvarivanje ključnih ciljeva održivosti iz Agende 2030 kao što su dostojanstveno zapošljavanje, razvoj lokalnih zajednica, zeleni rast i pre svega — da niko za tim razvojem ne zaostaje. Posle tri decenije teške privredne transformacije i razvoja uz mnogo udara, mala i srednja preduzeća u Srbiji stasala su u ekonomsku snagu na koju ekonomska politika mora da se usredsredi, jer ona zapravo čine veći deo srpske privrede.

Centar za visoke ekonomske studije (CEVES), u saradnji sa Timočkim omladinskim centrom (TOC), organizovao je 25. novembra 2021. godine ovu Konferenciju u sklopu šire platforme „Održivi razvoj za sve“ podržane od Vlade Švajcarske i Nemačke, a koju sprovodi GIZ u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030″. Na dva tematska panela razgovarano je o uspešnim primerima samoinicijativnih modela saradnje, od udruživanja/klastera do inkubatora/parkova i o povezivanju domaćih firmi „šampiona“, koje su se uspešno pozicionirale i šire se na globalnom tržištu, sa ostalim MSP – manjim domaćim firmama.

„Saradnjom tj. udruživanjem MSP svugde u svetu se prevazilaze ograničenja i rascepkanost koja proizlaze iz njihove ograničene veličine, i stvara se korist ne samo za preduzeća u pitanju, već i za šire društvo“,  zaključak je prvog panela na kojem su učestvovali Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije Zlatibor, Miloš Grozdanović, pomoćnik direktora Naučno-tehnološkog parka Niš, Slađana Milojević, direktorka klaster modne industrije FACTS, Igor Mitrović, direktor MIND Parka, Zoran Pekez, menadžer Vojvodina Metal Cluster-a i Vladimir Grujović ispred Bin metal-a. „Kroz udruživanje u klastere odnosno tehnološke/industrijske parkove preduzeća koja imaju slične potrebe pomažu jedni drugima u njihovom ostvarivanju. Preduzeća kroz ove mehanizme udružuju snage u razvijanju određenih znanja i kadrova, uspostavljanju zajedničkih servisa kao na primer podrška u razvijanju određenih projekata i rešavanju administrativno pravnih problema, a naročito –spajaju snage za inovacije i razvoj“.

„Veće firme sa već uspešnim nastupom na globalnom tržištu treba za sobom da „povuku“ manje firme, koje su blizu ostvarivanja viših standarda poslovanja ali ne mogu istovremeno da ulažu u njihovo ostvarivanje i osvajanje globalnih tržišta. Korist je obostrana – već uspešne firme mogu da se usredsrede na najsloženije poslove i tako ostvare veću vrednost, a zaposleni u manjim firmama dobijaju tržište i obuku i znanja koja potom mogu da ponesu dalje sa sobom. Time se ostvaruje i dodatna korist za celo društvo“, zaključak je drugog panela na kojem su učestvovali Kori Udovički, predsednica CEVES-a, Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije, Aleksandar Pavlović, projektni direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu, Božo Janković, vlasnik Enterijer Janković i Slobodan Janković, direktor poslovnog razvoja Inmold-a.

Sektor malih i srednjih preduzeća već radi na razvijanju svojih oblika saradnje, ali bi proces mogao biti mnogo brži, produktivniji i obuhvatniji uz veću podršku institucija i razvojnih partnera. Već pet godina nema nikakvih programa koji bi podržali njihove aktivnosti a takođe, država treba da prepozna ovakve asocijacije kao merodavne i nezaobilazne u dijalogu sa privredom o njenim potrebama. Naročito je istaknuta potreba da se predstavnici svih ovakvih asocijacija uključe u izradu Zakona o poslovnoj infrastrukturi/industrijskim parkovima koja je trenutno u toku.

Iskustva RAS-a ukazuju na to da i podrška vertikalnom povezivanju može biti vrlo uspešna, mada su izazovi složeniji. RAS već tri godine uspešno radi na razvoju određenog broja dobavljača za multinacionalne kompanije prisutne u Srbiji i program se pokazuje vrlo uspešnim. Program finansira nabavku određene opreme kao i organizacionih unapređenja za domaće dobavljače, a fondovi za ovu namenu će u 2022. godini biti povećani sa 200 miliona dinara na 300 miliona dinara. „Izazov je pomeriti fokus sa pomaganja već uspešne saradnje na izbor dobavljača čiji kapacitet tek treba da se podigne na viši nivo, bez obzira na vlasništvo nad sidro firmom“, zaključak je Konferencije.

Projekat USAID-a za konkurentnu privredu jasno pokazuje, na primeru prehrambene industrije, da je uz relativno malo ulaganja u povezivanje i podršku prenošenju znanja – već moguće postići mnogo.  Ponajviše se može postići ulaganjem u prenošenje znanja – nešto što je svakako jedna od najvećih i najvažnijih obaveza države. „Ne postoji taj konsultant koji može da zameni znanje i iskustvo koje u sebi nosi uspešna kompanija koja ima jasno prepoznatljiv put da taj svoj uspeh dalje širi,“ rekao je Aleksandar Pavlović, direktor USAID-ovog projekta.

Snimak cele konferencije možete videti na sledećem linku.