Centar za visoke ekonomske studije izradio je analizu o potencijalima za obezbeđivanje sigurnosti energetskog snabdevanja u zemljama Zapadnog Balkana kroz promociju prozjumerskog tržišta. Dokument pruža sveobuhvatnu analizu sigurnosti snabdevanja električnom energijom na Zapadnom Balkanu sa posebnim fokusom na ulogu prozjumera u dostizanju čistog, efikasnog i održivog energetskog razvoja.  

Kada je u pitanju proizvodnja energije, WB6 zemlje se dominantno oslanjaju na fosilna goriva i naftu, uglavnom samostalno postižu dovoljnu proizvodnju električne energije, i energetski su visoko intenzivne. WB6 zemlje dominantno proizvode energiju iz čvrstih goriva i nafte (oko 80%, osim u Albaniji sa 45%), što je znatno više od EU27. Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora je uglavnom uporediva ili veća nego u EU27, ali su gasna i nuklearna energija daleko ređe u zemljama WB6 (9% prema 36%).

Kada je reč o energetskoj zavisnosti, WB6 uvozi između četvrtine do trećine ukupnih energetskih potreba, osim Severne Makedonije, koja se oslanja na uvoz sa skoro 70%. Da bi proizvele ekvivalentnu količinu BDP-a, WB6 zemljama je potrebno oko 50% više energije nego zemljama EU. U proteklih pet godina nije zabeleženo značajno poboljšanje njihove energetske efikasnosti u odnosu na EU.

Tokom poslednjih šest godina, regionalni kapaciteti obnovljivih izvora energije rastu skoro tri puta sporije nego u EU, dok fosilna goriva i dalje predstavljaju većinu proizvodnje električne energije u regionu. Pored toga, iako je potrošnja električne energije po glavi stanovnika između domaćinstava Zapadnog Balkana i domaćinstava EU uporediva, privrede WB6 zemalja su manje energetski efikasne od EU jer troše dve trećine više električne energije za svaku jedinicu proizvedenog BDP-a.

Fokusirajući se na Srbiju kao studiju slučaja, ovaj dokument istražuje potencijal i izazove u integraciji prozjumera u njeno energetsko tržište. Cilj je pojednostavljivanje usvajanja obnovljivih izvora energije, korz podsticanje energetske efikasnosti i povećavavanje efikasnosti mreže, fleksibilnosti i otpornosti.

Srbija se može pohvaliti značajnim potencijalom solarne energije, zahvaljujući povoljnoj lokaciji i klimi, sa procenjenim tehničkim solarnim potencijalom koji bi mogao da pokrije skoro 80% njene trenutne bruto proizvodnje električne energije. Uprkos ovom potencijalu, razvoj tržišta prozjumera u Srbiji je prilično spor i značajno zaostaje za drugim zemljama na Zapadnom Balkanu kao što su Albanija, Severna Makedonija, pa čak i mnogo manja Crna Gora.

Studija identifikuje nekoliko izazova i barijera koje ometaju rast tržišta domaćinstava-prozjumera u Srbiji i predlaže preporuke za njihov razvoj:

• Detaljno informisati potencijalne prozjumere o sticanju statusa prozjumera, uz odgovarajuću podršku i usluge od strane državnih energetskih kompanija.
• Uspostaviti šemu sertifikacije za instalatere solarnih panela i objaviti listu sertifikovanih instalatera.
• Digitalizovati i standardizovati proceduru sticanja statusa prozjumera i obezbediti ujednačenu obučenost i ekspertizu osoblja Operatora distributivnog sistema (ODS) širom zemlje (posebno van Beograda).
• Izvršiti analizu kapaciteta hostinga kako bi se odredio kapacitet distributivne mreže za povećanje broja prozjumera.
• Osigurati da prozjumeri imaju iste pogodnosti kao i ostali krajnji potrošači, uključujući popuste za uredno plaćanje i racionalnu potrošnju.
• Revidirati pravila za dodelu lokalnih subvencija kako bi se favorizirali kompetentni izvođači radova i dao prioritet energetski ugroženim domaćinstvima.
• Iznaći rešenje za omogućavanje istih uslova za stambene zgrade i samostalne kuće.
• Zakonski prepoznati zajednice obnovljive energije kao subjekte koji ispunjavaju uslove da postanu prozjumeri, nudeći im posebne podsticaje.
• Izmeniti zakone kako bi se trećim stranama omogućilo instaliranje i upravljanje solarnim elektranama, omogućavajući širi pristup pogodnostima za prozjumere.
• Istražiti i implementirati ESCO model za rezidencijalne prozjumerske projekte, obezbeđujući ekspertizu i kapital za instalaciju solarnih panela.
• Proširiti pravni okvir kako bi se podstaklo formiranje i učešće energetskih zajednica na prozjumerskom tržištu.
• Izmeniti Zakon o energetici kako bi se obavezali Operatori distributivnog sistema da stvore povoljne uslove za visoku penetraciju obnovljivih izvora energije priključenih na distributivnu mrežu.
• Uvesti posebne poreske olakšice u cilju promovisanja razvoja tržišta prozjumera.

Integralni dokument na engleskom jeziku preuzmite OVDE.

Autori studije: Lazar Ivanović, CEVES i Pavle Medić, CEVES

Publikacija je razvijena uz podršku regionalnog projekta “SMART Balkans – Civil Society for Shared Society in the Western Balkans” koji sprovode Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institut za demokratiju i posredovanje (IDM) i finansijski je podržan od strane norveškog Ministarstva spoljnih poslova (NMFA).