Predlog budžeta za narednu godinu usmeren je na još veće kapitalne investicije, pre svega, povezane sa projektom „Ekspo“ i na podizanje zarada zaposlenih u javnom sektoru. Ali će u okviru rashoda otići i preko 220 milijardi dinara na ime kamata i pratećih troškova.

Novim budžetom predviđaju se ukupni prihodi i primanja veća od 2,3 biliona dinara, što je više za oko 173 milijarde, odnosno osam odsto u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za 2024. godinu. S druge strane, predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od nešto manje od 2,7 biliona dinara, dok je predviđen fiskalni deficit budžeta od tri odsto bruto društvenog proizvodaa (BDP).

Dalje se navodi da je predviđen fiskalni deficit budžeta od tri odsto bruto društvenog proizvodaa (BDP) i da se javni dug na nivou sektora države smanjuje i do kraja godine zadržava na nivou od 47,5 odsto BDP.

Predviđa se i održavanje deficita sektora države na nivou od tri odsto BDP do 2027. godine i pad učešća javnog duga na 46,5 odsto BDP-a.

Dalje, za kapitalne investicije iz ovog budžeta opredeljeno je oko 763 milijarde dinara, što je 7,4 odsto BDP-a. Od toga, svakako najveća sredstva izdvojiće se za projekte u okviru plana „Skok u budućnost – Srbija 2027“.

Takođe, rashodi za zarade zapolenih u ovom budžetu iznose 471.6 milijardi dinara, a u tom budžetu je predveđeno i povećanje plata od osam odsto za javni sektor uz izuzetak sektora prosvete koji će dobiti 11 odsto povećanja.

U Predlogu budžeta možemo videti i da je za optplate kamata i prateće troškove zaduživanja namenjeno preko 220 milijardi dinara, što je 19 odsto više u poređenju sa rebalansom budžeta za tekuću godinu.

Šormaz: Zarade povećane paušalno, umesto na osnovu pravičnog vrednovanja radnih mesta

Direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Nemanja Šormaz za Danas navodi da budžet na prvi pogled deluje očekivano i nalik prethodnim godinama.

„Nepovoljno je što se beleži porast deficita. Iako prognozirani nivo ne ugrožava makroekonomsku stabilnost niti održivost javnog duga, zabrinjava što se rast deficita uglavnom duguje rastu tekućih rashoda. Otplate inostranih kamata značajno rastu, za čak 26 odsto, kao posledica intenzivnijeg zaduživanja pod nepovoljnim uslovima u prethodnom periodu. Zarade su ponovo povećane paušalno za 11 odsto, iznad rasta BDP-a, umesto na osnovu pravičnog vrednovanja radnih mesta. Zabrana zapošljavanja i dalje omogućava političko nagrađivanje podobnih institucija, i produbljava problem (ne)efikasnosti javne uprave“, upozorava on.

Javne investicije bez dugoročnog plana i razvojnih prioriteta

Šormaz ističe i da planovi za javne investicije ostaju ambiciozni sa šest odsto BDP-a, što Srbiju svrstava među vodeće zemlje u Evropi.

„Međutim, verovatno je i jedina zemlja u Evropi koja toliko ulaže bez ikakvog dugoročnog plana, razvojnih prioriteta i jasnih kriterijuma za izbor projekata. Uz to, visok nivo investicija ne garantuje njihov kvalitet – ni u pogledu izvedenih radova, ni doprinosa rastu BDP-a i poboljšanju kvaliteta života“, smatra naš sagovornik.
Najviše sredstava usmereno je ka saobraćajnoj infrastrukturi, podseća Šormaz. „To nailazi na odobravanje javnosti i privrede, dok lokalni i komunalni projekti, koji neposrednije utiču na kvalitet svakodnevnog života, značajno zaostaju. U sektoru odbrane, investicije su visoke, čak 20 odsto ukupnih investicija, odnosno preko milijardu evra i rastu dodatno zbog nabavke Rafala, ali se kao i u mnogim drugim sektorima, postavlja pitanje efektivnosti i kapaciteta, pre svega ljudskog, za adekvatno korišćenje te opreme i infrastrukture“, navodi on.

Šormaz upozorava i da značajan deo investicija izaziva sumnju u pogledu opravdanosti.

„Za širi koncept projekta ‘Ekspo 2027’, koji uključuje i stadion, izdvojiće se preko 680 miliona evra samo u 2025. godini, dok su dodatna uvećana sredstva planirana za 2026. Potrošiti tolike pare užurbano na tako netrasparentan način i bez procene koristi je nedopustivo. Postoje i manje upadljive, a po upotrebnoj i cenovnoj opravdanosti podjednako upitne investicije. Preko 100 miliona evra u naredne tri godine predviđeno je za implementaciju elektronskih registara javne uprave. U nedostatku zakonom predviđenog Investicionog plana, javnosti treba predstaviti makar jasne studije isplativosti takvih projekata i uspostaviti transparentan mehanizam nadzora nad javnim nabavkama“, poručuje on.

Budžet finansira status kvo, a ne neophodnu transformaciju privrede

Kako dodaje, podrška privredi ostaje inertna i neprilagođena promenama u okruženju.

„Struktura budžeta je nepromenjena već godinama, uprkos značajnim izazovima na tržištu – poput recesije u Nemačkoj, nepovoljnih uslova zaduživanja, očekivanih poremećaja u trgovini, borbi za kadrove na tržištu rada, te potrebi za zelenom tranzicijom. Umesto neophodnih transformacija, budžet finansira status kvo. Subvencije od milijardu evra u poljoprivredi su namenjene održavanju trenutnog stanja, dok je preko preko 200 miliona evra i dalje usmereno na podsticanje investicija velikih i stranih kompanija. To će stvoriti dodatni pritisak na tržištu rada“, objašnjava Šormaz.

On podseća i da je direktna podrška domaćim malim i srednjim preduzećima (MSP) tek oko 10 odsto tog iznosa i godinama je na nivou od oko 20 miliona evra.

„Posebno zabrinjava izostanak mera za podsticanje domaćih investicija. MSP već dugo ulažu nedovoljno, a trenutna situacija dodatno smanjuje njihove profite i ulaganja, što narušava konkurentnost i očitava se i kroz uvećani tekući deficit. Povratak poreskog kredita za male i srednje subjekte mogao bi da podstakne rast njihovih investicija za 40 odsto ili oko 1.5 milijardi evra, ali takva mera nije planirana u ovogodišnjem budžetu“, ukazuje Šormaz.

On naglašva ni da Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) ne planira dodatnu intenzivniju podršku izvoznicima.

„Osim toga, ne postoje ni konkretne smernice ni adekvatna sredstva za digitalnu i zelenu transformaciju privrede, uprkos tome što EU dodatno pooštrava regulative i zahteve. Odlučnija politika i ciljano budžetsko planiranje neophodni su kako bi MSP prevazišla trenutne izazove i očuvala ili unapredila konkurentnost“, poručuje Šormaz.

Izvor: Danas.rs