Finance Think je objavio studiju „Osnaživanje ekonomija Zapadnog Balkana: Atraktivnost i transparentnost državne pomoći u regionu“ u čijoj izradi je učestvovao i CEVES. Celokupna analiza dostupna je ovde.

Cilj ove studije je da ispita vrste, iznose i mere državne pomoći koje vlade šest zemalja Zapadnog Balkana pružaju domaćim i stranim kompanijama, s ciljem podsticanja inovacija, tehnološkog napretka, produktivnosti i drugih faktora.

Državna pomoć u zemljama Zapadnog Balkana varira od ispod 0,5% BDP-a na Kosovu i Albaniji do 5,9% BDP-a u Srbiji (podaci iz 2022). Severna Makedonija izdvaja državnu pomoć u iznosu od 1,9% BDP-a, odnosno 253 miliona evra (slika 1).

Generalno, sve zemlje imaju brojne mere državne pomoći usmerene na tri segmenta: poljoprivrednike, domaće kompanije i strane kompanije. U određenoj meri, ove mere su slične među zemljama, posebno one namenjene poljoprivrednicima i stranim kompanijama koje posluju u slobodnim ekonomskim zonama. Niska transparentnost i nedostatak informacija o merama i iznosima dodeljene pomoći predstavljaju dodatnu zajedničku karakteristiku analiziranih zemalja.

Preciznije, rezultati pokazuju da državna pomoć dodeljena poljoprivrednicima čini više od polovine ukupne državne pomoći u četiri zemlje (Kosovo, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija). S druge strane, ova pomoć se ne može povezati sa povećanjem poljoprivredne i stočne proizvodnje, što ukazuje na potrebu za preispitivanjem svrhe, modela i metoda raspodele ove pomoći. Na primer, u Severnoj Makedoniji je primećen značajan pad pomoći za stočarsku proizvodnju u poslednje dve godine, dok proizvodnja mesa konstantno raste. Iako podrška za biljne kulture varira iz godine u godinu, proizvodnja povrća ostaje relativno stabilna.

Državna pomoć usmerena na domaće kompanije varira između zemalja, naročito u pogledu sektora koji dobijaju podršku. Više od polovine pomoći domaćim kompanijama u Albaniji usmereno je ka prerađivačkoj industriji i turizmu. Srbija je jedina zemlja koja veći deo državne pomoći usmerava na razvoj malih i srednjih preduzeća. U Severnoj Makedoniji, preko 90% pomoći raspodeljuje se kroz sve sektore, dok se ostatak fokusira na prerađivačku industriju, energetiku i turizam. Slični trendovi uočeni su u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Državna pomoć ne bi trebalo da funkcioniše kao vid socijalne pomoći za kompanije. Ona treba da vodi povećanju produktivnosti, inovativnosti, konkurentnosti, otvaranju radnih mesta i tehnološkom razvoju kako kompanija koje je primaju, tako i cele ekonomije. Povećanje iznosa pomoći namenjene inovacijama korelira sa boljim rangiranjem makedonske ekonomije na Globalnom indeksu inovacija. Uvođenje pomoći za nove startapove i spin-of kompanije povezano je sa povećanjem broja novootvorenih preduzeća. S druge strane, uprkos kontinuiranom povećanju pomoći za novo zapošljavanje, obuku i specijalizaciju zaposlenih, produktivnost rada u zemlji nije poboljšana.

Sve zemlje Zapadnog Balkana, osim Kosova, nude širok spektar atraktivnih mera za privlačenje i podršku stranim investitorima. Šema državne pomoći za strane investitore u Severnoj Makedoniji ocenjena je kao najtransparentnija, najjednostavnija i najatraktivnija u poređenju sa ostalim zemljama. Sve strane kompanije, bez obzira na lokaciju, mogu koristiti mere predviđene Zakonom o finansijskoj podršci investicijama, koje prema analizi čine dve trećine državne pomoći namenjene stranim investitorima. Kod ostalih analiziranih zemalja podaci o pomoći stranim investitorima su nepotpuni (Srbija i Albanija) ili ne postoje (Bosna i Hercegovina i Crna Gora), što ukazuje na potrebu za većom transparentnošću institucija koje upravljaju i nadziru ovaj tip pomoći.

Preporuke iz analize fokusiraju se na tri segmenta:

1. Unapređenje regionalne saradnje kako bi se uskladile politike državne pomoći, omogućilo integrisanije tržište koje može privući prekogranične investicije i podstaći regionalni razvoj. Ovo se može postići kroz zajedničke inicijative, razmenu najboljih praksi i kreiranje regionalnih fondova za rešavanje zajedničkih izazova.
2. Fokusiranje državne pomoći na strateške sektore promovisanjem inovacija, digitalizacije i održivosti. U budućnosti, pomoć bi trebalo da bude usmerena na sektore poput zelenih tehnologija, obnovljivih izvora energije i digitalne infrastrukture, pozicionirajući zemlje kao konkurentne aktere na globalnom tržištu.
3. Povećanje transparentnosti i odgovornosti relevantnih institucija uvođenjem jačih mehanizama za praćenje i izveštavanje o vrstama i iznosima dodeljene državne pomoći.

Studija je pripremljena u okviru projekta „Državna pomoć i strane direktne investicije u zemljama Zapadnog Balkana: Podsticanje transparentnosti i stvaranje prostora za regionalnu koordinaciju investicionih politika“ (State aid and foreign direct investment in the Western Balkan countries: Fostering transparency and generating space for regional coordination of investment policies), koji finansiraju Open Society Foundations Western Balkans, a realizuju organizacije članice Mreže ekonomskih istraživačkih centara Zapadnog Balkana (Western Balkans Economic Think Tanks Network, WEBecon). Studija uključuje pojedinačno prikupljanje podataka za svaku privredu, koje su sprovele sledeće organizacije: Albanski centar za konkurentnost i međunarodnu trgovinu (Albanija), Centar za razvojnu evaluaciju i istraživanje društvenih nauka (Bosna i Hercegovina), Institut za strateške studije i prognoze (Crna Gora), Finance Think – Institut za ekonomska istraživanja i politiku (Severna Makedonija) i Centar za visoke ekonomske studije (Srbija).