Izvozna konkurentnost

Diversifikacija ukazuje na meru u kojoj jedan sektor postiže rastuću i dalekosežnu izvoznu konkurentnost. Sektori sa relativno visokim stepenom diversifikacije očigledno su sposobni da proizvedu široki raspon proizvoda za kojima postoji tražnja na većem broju tržišta. U tom smislu, ovakvi sektori pokazuju sposobnost da zadovolje kupce različitih potreba, vrednosnih sistema i kultura. Diversifikacija obuhvata diversifikaciju proizvoda i diversifikaciju tržišta. Stepen diversifikacije jednog sektora u oba ova aspekta ukazuje na to koliko je njegova konkurentnost sveobuhvatna. Diversifikacija proizvoda predstavlja nivo raznolikosti proizvoda koji čine „izvoznu korpu“ jednog sektora, dok se diversifikacija tržišta odnosi na broj inostranih tržišta na koja taj sektor izvozi. Drugim rečima, ona ukazuje na to da li je određeni sektor sposoban da proizvede različite proizvode za kojima postoji tražnja na različitim tržištima.

Najuspešniji sektori u pogledu diversifikacije izvoza jesu oni koji proizvode i prodaju veći broj konkurentnih proizvoda na najrazličitijim inostranim tržištima. Vodeći sektori koje smo prepoznali kroz analizu diversifikacije su proizvodnja gotovih jela i hrane za životinje, proizvodnja hemikalija za poljoprivredu, proizvodnja nameštaja, itd. Sa druge strane, sektori sa najmanjom diversifikacijom su proizvodnja i distribucija gasa i pare i klimatizacija, eksploatacija uglja i lignita, proizvodnja pekarskih proizvoda i testenine i eksploatacija ruda metala. Ovi sektori nisu ispoljili kapacitet za diversifikaciju, kako u pogledu izvezenih proizvoda, tako i u pogledu izvoznih destinacija. Sektori su raspodeljeni prema broju tržišta na kojima iskazuju konkurentnu prednost i učešću izvoza konkurentnih proizvoda u ukupnoj vrednosti izvoza svakog sektora. Vertikalne i horizontalne linije koje presecaju ovu sliku predstavljaju prosečne vrednosti svakog indikatora. Sektori su tako svrstani u četiri kvadranta prema broju tržišta na kojima su unapredili svoje pozicije i prema stepenu učešća proizvoda u tom unapređenju.

Grafik – Izvozna diversifikacija pojedinih sektora (2009-2013)

Analiza dinamičnosti izvoza pruža uvid u to da li jedan sektor ima potencijal da unapredi svoj izvozni položaj. Porter (1990) definiše konkurentnu prednost kao sposobnost jednog sektora da stalno unosi inovacije i unapređuje svoj rad kako bi zadržao svoj konkurentan izvozni položaj. Da bi ostao konkurentan, jedan sektor mora svoje „zadate“ potencijale neprekidno da pretvara u prednosti. Analizom dinamičnosti izvoza otkriva se postojanje konkurentne prednosti kroz evaluaciju izvoznih trendova u određenom periodu. U prethodnom odeljku smo analizirali obim izvoza i time došli do nivoa komparativne prednosti koji se tumači kao kritična masa resursa i kapaciteta koji dovode do zadovoljavajuće izvozne performanse. Međutim, ovom analizom se u obzir ne uzimaju promene koje se dešavaju sa protokom vremena. Sa druge strane, dinamičnost izvoza ukazuje na to da li se izvozna pozicija jedne firme poboljšala ili pogoršala, i to kroz evaluaciju promena u kretanju izvoza sa protokom vremena.

Najdinamičniji sektori u stanju su da se razvijaju brže od konkurencije iz drugih zemalja, što im omogućava da zadobiju veći deo tržišnog „kolača“. Vodeći sektor u tom pogledu je proizvodnja električne opreme, kod koje beležimo najveće učešće efekta konkurentnosti (20%) u poređenju sa ostalim sektorima. Potom slede proizvodnja koksa i derivata nafte, eksploatacija ruda metala, itd. Sektor koji je ostvario daleko najveći pad konkurentnosti je proizvodnja sirovog gvožđa i čelika.

Na grafiku ispod prikazujemo distribuciju sektora prema stopi rasta izvoza i doprinosu efekta konkurentnosti rastu izvoza. Što je veći doprinos efekta konkurentnosti stopi rasta izvoza, to je veće i poboljšanje konkurentnosti posmatranog sektora, a samim tim je i njegova izvozna pozicija povoljnija. Žutom vertikalnom linijom predstavljena je stopa rasta svetske trgovinske razmene u celini.Sektori smešteni sa desne strane te linije iskazuju veći razvoj od trenda rasta svetske trgovinske razmene, dok je suprotan slučaj sa sektorima koji se nalaze sa njene leve strane.

Grafik – Odnos stopa rasta izvoza i doprinosa CE rastu izvoza (2009-2013)