Performansa realnog sektora u Srbiji

Diversifikacija izvoza

Diversifikacija ukazuje na meru u kojoj jedan sektor postiže rastuću i dalekosežnu izvoznu konkurentnost. Sektori sa relativno visokim stepenom diversifikacije očigledno su sposobni da proizvedu široki raspon proizvoda za kojima postoji tražnja na većem broju tržišta. U tom smislu, ovakvi sektori pokazuju sposobnost da zadovolje kupce različitih potreba, vrednosnih sistema i kultura. Diversifikacija obuhvata diversifikaciju proizvoda i diversifikaciju tržišta. Stepen diversifikacije jednog sektora u oba ova aspekta ukazuje na to koliko je njegova konkurentnost sveobuhvatna. Diversifikacija proizvoda predstavlja nivo raznolikosti proizvoda koji čine „izvoznu korpu“ jednog sektora, dok se diversifikacija tržišta odnosi na broj inostranih tržišta na koja taj sektor izvozi. Drugim rečima, ona ukazuje na to da li je određeni sektor sposoban da proizvede različite proizvode za kojima postoji tražnja na različitim tržištima.

Najuspešniji sektori u pogledu diversifikacije izvoza jesu oni koji proizvode i prodaju veći broj konkurentnih proizvoda na najrazličitijim inostranim tržištima. Vodeći sektori koje smo prepoznali kroz analizu diversifikacije su proizvodnja gotovih jela i hrane za životinje, proizvodnja hemikalija za poljoprivredu, proizvodnja nameštaja, itd. Sa druge strane, sektori sa najmanjom diversifikacijom su proizvodnja i distribucija gasa i pare i klimatizacija, eksploatacija uglja i lignita, proizvodnja pekarskih proizvoda i testenine i eksploatacija ruda metala. Ovi sektori nisu ispoljili kapacitet za diversifikaciju, kako u pogledu izvezenih proizvoda, tako i u pogledu izvoznih destinacija. Sektori su raspodeljeni prema broju tržišta na kojima iskazuju konkurentnu prednost i učešću izvoza konkurentnih proizvoda u ukupnoj vrednosti izvoza svakog sektora. Vertikalne i horizontalne linije koje presecaju ovu sliku predstavljaju prosečne vrednosti svakog indikatora. Sektori su tako svrstani u četiri kvadranta prema broju tržišta na kojima su unapredili svoje pozicije i prema stepenu učešća proizvoda u tom unapređenju.

Grafik – Izvozna diversifikacija pojedinih sektora (2009-2013)

Dinamičnost izvoza

Analiza dinamičnosti izvoza pruža uvid u to da li jedan sektor ima potencijal da unapredi svoj izvozni položaj. Porter (1990) definiše konkurentnu prednost kao sposobnost jednog sektora da stalno unosi inovacije i unapređuje svoj rad kako bi zadržao svoj konkurentan izvozni položaj. Da bi ostao konkurentan, jedan sektor mora svoje „zadate“ potencijale neprekidno da pretvara u prednosti. Analizom dinamičnosti izvoza otkriva se postojanje konkurentne prednosti kroz evaluaciju izvoznih trendova u određenom periodu. U prethodnom odeljku smo analizirali obim izvoza i time došli do nivoa komparativne prednosti koji se tumači kao kritična masa resursa i kapaciteta koji dovode do zadovoljavajuće izvozne performanse. Međutim, ovom analizom se u obzir ne uzimaju promene koje se dešavaju sa protokom vremena. Sa druge strane, dinamičnost izvoza ukazuje na to da li se izvozna pozicija jedne firme poboljšala ili pogoršala, i to kroz evaluaciju promena u kretanju izvoza sa protokom vremena.

Najdinamičniji sektori u stanju su da se razvijaju brže od konkurencije iz drugih zemalja, što im omogućava da zadobiju veći deo tržišnog „kolača“. Vodeći sektor u tom pogledu je proizvodnja električne opreme, kod koje beležimo najveće učešće efekta konkurentnosti (20%) u poređenju sa ostalim sektorima. Potom slede proizvodnja koksa i derivata nafte, eksploatacija ruda metala, itd. Sektor koji je ostvario daleko najveći pad konkurentnosti je proizvodnja sirovog gvožđa i čelika.

Na grafiku ispod prikazujemo distribuciju sektora prema stopi rasta izvoza i doprinosu efekta konkurentnosti rastu izvoza. Što je veći doprinos efekta konkurentnosti stopi rasta izvoza, to je veće i poboljšanje konkurentnosti posmatranog sektora, a samim tim je i njegova izvozna pozicija povoljnija. Žutom vertikalnom linijom predstavljena je stopa rasta svetske trgovinske razmene u celini.Sektori smešteni sa desne strane te linije iskazuju veći razvoj od trenda rasta svetske trgovinske razmene, dok je suprotan slučaj sa sektorima koji se nalaze sa njene leve strane.

Grafik – Odnos stopa rasta izvoza i doprinosa CE rastu izvoza (2009-2013)

Studija slučaja – Proizvodnja metalnih proizvoda

CEVES je identifikovao 18 sektora u srpskoj privredi koji, uprkos generalnim preprekama u poslovnom okruženju, nedovoljnoj makroekonomskoj stabilnosti, i nedostatku finansijskih resursa, imaju potencijal da podstaknu dalji privredni razvoj. Ti sektori ostvaruju izvoznu konkurentnost i sposobnost rasta i mogu se smatrati sektorima sa najviše potencijala, najpogodnijim i najprivlačnijim sektorima za razvoj firmi. Glavni cilj ove studije slučaja jeste da omogući sticanje kvalitetnog znanja o performansi i konkurentnosti posmatranog sektora i da utvrdi razloge kojima se objašnjavaju ta performansa i konkurentnost, i to usredsređujući se na prepoznavanje i razumevanje ključnih faktora uspeha. Uzimajući u obzir kriterijume za selekciju sektora (opširnije u izveštaju, strana 118), odabran je sektor Proizvodnje metalnih proizvoda (PMP).

Opšte uzev, sektor proizvodnje metalnih proizvoda (PMP) predstavlja transformaciju metala u poluproizvod i finalni proizvod korišćenjem jednog ili kombinacije tri procesa – proizvodnje, pripreme i završne obrade – koje same takođe mogu da obuhvataju niz drugih tehnika kao što su kovanje, štancovanje, savijanje, oblikovanje,zavarivanje, obrada i montaža (FMR, str. 2-3). Kompanije u ovom sektoru nabavljaju crne i obojene metale (npr. ugljenik, aluminijum, čelik, titanijum, mesing, bakar), uglavnom primarne ulaze u proizvodnji metalnih proizvoda, bilo kao sirove ili poluproizvode direktno od primarnih proizvođača ili velikih distributera i prodaju ih nizu industrijskih kupaca. Generalno, ovaj sektor se sastoji od relativno velikog broja malih i srednjih preduzeća, među kojima je relativno veliki broj izvoznika. Sektor proizvodnje metalnih proizvoda broji najveći broj kompanija od svih sektora u prvom kvadrantu, a HHI od samo 150. Dalje, ovaj sektor je pokazao unapređenje izvozne konkurentnosti, i to sa visokim potencijalom za dalje napredovanje. Sektor proizvodnje metalnih proizvoda je lociran u prvom kvadrantu i na 13. je mestu po konkurentnosti a na 15. po sektorskoj performansi od 53 razmenljivih sektora.

Proizvodnja metalnih proizvoda je među sektorima sa najboljom performansom u privredi Srbije, i poseduje adekvatne atribute i resurse čijom primenom firme koje posluju u ovom sektoru mogu da proizvedu dobra konkurentna na globalnom tržištu dok istovremeno posluju relativno održivo i dinamično. Osnovne karakteristike koje određuju položaj ovog sektora u matrici performanse i konkurentnosti jesu veliki broj firmi, relativno zadovoljavajuća performansa u celini i snažna konkurentnost na globalnom nivou. Sektor PMP je lociran u prvom kvadrantu matrice perforanse i konkurentnosti, što ukazuje da je ovaj sektor postigao i pozitivnu izvoznu konkurentnost i ukupnu performansu u petogodišnjem periodu od početka krize 2009. do 2013. godine. Ovaj kvadrant očigledno predstavlja poželjnu lokaciju za svaki sektor. Sektori navedeni u ovom kvadrantu mogu se u ovom trenutku smatrati „zvezdama“ srpske privrede. Tačan položaj sektora PMP u okviru matrice performanse i konkurentnosti je dat na slici u nastavku. Sektor PMP je predstavljen narandžastim krugom, čija je veličina određena brojem firmi koje posluju u tom sektoru. Drugi sektori sa najboljom performansom locirani u prvom kvadrantu su označeni zelenom bojom, a ostali sektori srpske privrede su označeni sivom bojom.

Studija slučaja – Proizvodnja metalnih proizvoda

Grafik – Ukupna performansa sektora i izvozne konkurentnosti (2009-2013)

Sektori sa najvećim potencijalom u privredi Srbije

Osnovni cilj našeg istraživanja jeste da se ukaže na sektore sa najvećim potencijalom, one koji imaju mogućnost da pokrenu održivi rast i razvoj privrede Srbije kroz unapređenje konkurentnosti na inostranim tržištima. Sektori sa najvećim potencijalom u Srbiji su oni koji firmama pružaju resurse uz koje su one u stanju da proizvode međunarodno konkurentne proizvode dok im je poslovanje istovremeno profitabilno, produktivno i dinamično. Ti sektori su u stanju da povećaju rast, stvore dobit za vlasnike firmi, stvore nova radna mesta, pri tome postajući konkurentniji na globalnom nivou čime daju značajni doprinos ukupnom privrednom razvoju zemlje. Takvi sektori se mogu smatrati najpogodnijim za razvoj firmi. To ne znači da će svaka firma koja je deo sektora sa potencijalom zaista i biti uspešna i konkurentna na međunarodnom nivou. Ipak, prosečna firma ima veće šanse da uspe u okviru takvog sektora. Da li će neko preduzeće uspeti ili ne zavisi prvenstveno od pojedinačnih atributa samog tog preduzeća.

Matrica performanse i konkurentnosti, predstavljena na grafiku ispod, pruža uporedni pregled sektora na osnovu njihovih osobina i strukture međunarodne konkurentnosti i performanse u celini. Na njoj je prikazana raspodela 53 razmenljiva sektora na osnovu performanse u celini i izvozne konkurentnosti. Svaki sektor predstavljen je krugom, a veličina kruga ukazuje na broj firmi koje posluju u tom sektoru. Što više firmi posluje u tom sektoru, to je krug veći. Kvadrant I sastoji se od 18 sektora koji imaju i potencijal na globalnom nivou i dobru performansu. Ovi sektori su postigli pozitivnu izvoznu konkurentnost i ukupnu performansu u petogodišnjem periodu od početka krize 2009. do 2013. godine. Ovaj kvadrant očigledno predstavlja poželjnu lokaciju za svaki sektor. Sektori navedeni u ovom kvadrantu mogu se u ovom trenutku smatrati „zvezdama“ srpske privrede. Svaki treći (18 od 53) posmatrani razmenljivi sektor lociran je u ovom kvadrantu, što znači da su proizvodi ovih sektora konkurentni na velikoj većini stranih tržišta, dok je performansa ovih sektora relativno visoka.

Grafik – Performansa po sektorima (2009-2013)

Generalna performansa sektora

Osnovni cilj analize performanse sektora jeste izgradnja znanja o sistematskoj sposobnosti firmi koje posluju unutar sektora da sistematično ostvaruju svoje ključne poslovne ciljeve u posmatranom postkriznom periodu (2009-2013). Ključne poslovne ciljeve definišemo kao brz, inkluzivan, profitabilan i produktivan razvoj kojim se povećava blagostanje najznačajnijih interesnih grupa – vlasnika, zaposlenih i države. Rezultati ove analize dopunjuju nalaze prethodno sprovedene analize izvozne konkurentnosti i pružaju dodatne informacije o pogodnosti jednog sektora za razvoj pojedinačnih firmi. Analiza performanse sektora za svrhu prvenstveno ima sticanje sveobuhvatnog uvida u sposobnost sektora da pokrene održiv i inkluzivan privredni rast, i to kroz razmatranje njegovih snaga, dinamičnosti i strukture. Analiza performanse sektora omogućiće nam da dublje sagledamo glavne osobine sektora posredstvom merenja ključnih indikatora performanse poput relativnog broja uspešnih firmi koje posluju u jednom sektoru, trendove vezane za tražnju, profitabilnost i produktivnost, i time će nam pomoći da dopunimo sliku konkurentnih sposobnosti sektora.

Dve su glavne komponente performanse: obim i kvalitet. Te se komponente izvode iz naše definicije performanse, prema kojoj je za jednu firmu značajno da brzo raste i širi svoje poslovanje, ali i da je neophodno da firma postavi dugoročne i održive temelje tog rasta. Kvalitet rasta se dalje dekomponuje na sveobuhvatnost rasta, njegovu održivost, profitabilnost i produktivnost.

Obim rasta – dinamičnost razvoja sektora
Sveobuhvatnost razvoja sektora
Profitabilnost sektora
Produktivnost sektora

Izvozna konkurentnost

Kreatori politike u Srbiji moraju da proaktivno pristupe ponovnom pokretanju privrednog rasta tako što će se usredsrediti na povećanje izvoza. Sasvim je jasno da Srbija više ne može da se pouzda u rast zasnovan na tražnji kao na pokretač privrednog razvoja. Pored toga što je malo verovatno da će kapital ponovo biti dostupan pod povoljnim uslovima koji su vladali devedesetih godina prošlog veka i tokom većeg dela prethodne decenije, ni srpska privreda na svom malom, relativno zasićenom tržištu prosto ne stvara dovoljno tražnje da bi se održao dugoročni razvoj. Privrednici i politički lideri moraju da se okrenu inostranim tržištima i izvozu radi podsticanja privrednog razvoja. U ovom izveštaju zastupamo stanovište da bi Srbija trebalo da svoju strategiju privrednog rasta utemelji na modelu zasnovanom na izvozu (Export-Led Growth, ELG). To podrazumeva podsticanje rasta izvoza kao osnovnog pokretača privrednog razvoja u celini. Primenom modela razvoja zasnovanog na izvozu, inteligentan, održiv i inkluzivan privredni rast mogu se promovisati kroz podršku inovacijama i proizvodnji robe i usluga sa većom dodatom vrednošću; podsticanje konkurentnog izvoza otpornijeg na egzogene šokove; i pomoć pri stvaranju trajnije zaposlenosti za marginalizovane slojeve srpskog društva.

Cilj analize izvozne performanse jeste utvrđivanje toga koji sektori poseduju resurse i sposobnosti neophodne za snažno, dinamično, diversifikovano i održivo izvozno poslovanje. Analiza izvozne performanse omogućiće nam da detaljno razmotrimo osnovne karakteristike sektora od značaja za izvozno poslovanje, i to merenjem ključnih pokazatelja performanse (Key Performance Indicators, KPI) kao što su komparativna i konkurentna prednost. Ova analiza pomoći će nam da prepoznamo sektore koji mogu da nadmaše konkurente i uspešno prodru na inostrana tržišta na osnovu svojih naročitih prednosti. Grafik ispod pokazuje koji konkretni sektori u ovim oblastima koriste navedenu prednost i jačaju svoje prisustvo na inostranim tržištima, a koji to ne čine. Sektori sa konkurentnom prednošću koji se nalaze u kvadrantima I i II prepoznati su kao zvezde izvoza i zvezde u usponu, već prema vrednosti RCA. Slično tome, sektore koji nemaju konkurentnu prednost (i nalaze se u kvadrantima III i IV) svrstali smo u marginalne sektore odnosno zvezde u opadanju (opširnije u izveštaju, strana 63).

Izvozna dinamičnost
Diversifikacija izvoza

Grafik – Distribucija privrednih grana prema komparativnoj i konkurentnoj prednosti (2009-2013)

Regionalni biznis profili Srbije

USAID-ov Projekat održivog lokalnog razvoja u Srbiji aktivan je u 32 grada i opštine u Srbiji. Jedna komponenta Projekta bavi se jačanjem poslovnog sektora sa ciljem da se povećaju prihodi preduzeća. Radi se na jačanju konkurentnosti, kako bi se povećao plasman proizvoda na nova, uglavnom inostrana tržišta.

Međuopštinska saradnja je uspostavljena sa sledećim opštinama: IMC Subotica, IMC Novi Sad, IMC Zrenjanin, IMC Kraljevo, IMC Užice, IMC Novi Pazar, IMC Niš i IMC Vranje.

Pročitaj

Izveštaj ankete – Ključni faktori koji opisuju performanse preduzeća u Srbiji

Izveštaj ankete predstavlja deo Projekta “Performansa realnog sektora u Srbiji: Otkrivena konkurentnost po veličini, sektoru i regionu”, koji je finansiran od strane USAID Projekta za održivi razvoj. Glavni cilj ove ankete jeste da se ispitaju ključni faktori, koji utiču na performanse preduzeća u Srbiji. Anketa pokriva deset opštih oblasti aktivnosti privatnog sektora, u pokušaju da se široko identifikuje i sagleda šta firme rade, kako su struktuirane i kome njima upravlja, sa kime i kako komuniciraju sa okruženjem, i kakva su njihova očekivanja u budućnosti. U skladu sa CEVES-ovim stavom da je izvoz glavni pokretački mehanizam rasta srpske privrede, anketa je fokusirana samo na razmenljive sektore. Takođe, anketa obraća više pažnju na tri oblasti, koje CEVES smatra da su od izuzetne važnosti za uspeh, tj. neuspeh firme: korporativno upravljanje, finansijsko upravljanje i pristup finansijama, i izvoz.

Pročitaj

Produktivnost sektora

Produktivnosti firme, određena je efikasnim korišćenjem inputa u procesu proizvodnje. Produktivnost se u ovoj analizi meri produktivnošću radne snage, koja se obračunava kao odnos između dodate vrednosti ukupnog broja zaposlenih jedne firme ili sektora. Produktivnost privrede Srbije godine 2013. iznosila je 1,6 miliona dinara po zaposlenom, što znači da je prosečni radnik doprineo dodatoj vrednosti srpske privrede sa približno 14.000 evra. Sa druge strane, produktivnost prosečne firme u Srbiji bila je mnogo niža, ispod 6.000 evra po zaposlenom. Ionako nizak nivo produktivnosti Srbije zasnovan je na manjem broju sektora i poslovanju malobrojnih velikih sistema u tim sektorima. Tek jedna trećina sektora uspela je da posluje produktivnije od privrede u celini. Niska produktivnost neposredno je vezana za niske investicije: iznos ulaznih SDI u Srbiji niži je nego u uporedivim zemljama regiona, pri čemu je skoro tri četvrtine SDI uloženo u nerazmenljive sektore privrede.

Na grafiku ispod predstavljene su detaljne informacije o nivou, karakteristikama i distribuciji produktivnosti među sektorima koji čine privredu Srbije. Svi sektori spadaju isključivo u prvi i četvrti kvadrant, što ukazuje na to da nijedna prosečna firma nije iskazala negativnu produktivnost. Agregatna produktivnost kako sektora vazdušnog saobraćaja tako i sektora proizvodnje sirovog gvožđa i čelika (locirani u četvrtom kvadrantu) bila je negativna, što ukazuje da je i dodata vrednost ova dva sektora takođe bila negativna. Ovakvi ekstremno loši rezultati sektora vazdušnog saobraćaja i proizvodnje sirovog gvožđa i čelika neposredno su uzrokovani poslovanjem dva velika državna preduzeća koja dominiraju ovim sektorima, odnosno Er Srbije i Železare Smederevo.

Grafik – Produktivnost sektora (2009-2013)

Profitabilnost sektora

Profitabilnost prvenstveno označava meru u kojoj je jedna kompanija u stanju da proizvede svoje proizvode, proda ih na tržištu i tako ostvari profit. Najšire posmatrano, ona odražava uspešnost jedne firme u proizvodnji proizvoda odnosno pružanju usluge i njenu sposobnost da ostvari prodaju. EBITDA margina u ovoj analizi koristi se kao indikator profitabilnosti. EBITDA margina srpske privrede iznosila je 2013. godine pristojnih 8% – na svaki evro vrednosti prodaje dolazilo je još po osam centi EBITDA. Prosečne firme nisu bile u mogućnosti da prate trendove privrede koje su diktirale veće profitabilne kompanije jer nisu mogle da povećaju svoju konkurentnost u pogledu troškova proizvodnje, pozicije na tržištu, vidljivosti i drugih ključnih faktora konkurentnosti koji stvaraju jaz između malih i velikih firmi.

Grafik ispod nam pokazuje detaljan pregled profitabilnosti sektora koji čine privredu Srbije. Predstavljena je raspodela sektora prema profitabilnosti prosečnih firmi koje posluju u njima i profitabilnosti sektora. Profitabilnost ogromne većine sektora srpske privrede bila je određena mogućnošću jedne ili manjeg broja velikih firmi u tim sektorima da ostvare profit. Najprofitabilniji sektori u privredi Srbije su oni koji najefikasnije i najdelotvornije proizvode i prodaju svoju robu na tržištu i time sistematski ostvarili izvanredne stope profitabilnosti svojih osnovnih delatnosti. Ti sektori su grupisani u potkvadrantu I (iznad horizontalne zelene linije i desno od vertikalne crvene linije) i ostvaruju profitne margine iznad oba proseka privrede. Ti sektori su najprofitabilniji, a samim tim i najpogodniji za razvoj preduzeća. Uz to, ti sektori imaju najveći potencijal za pokretanje privrednog razvoja kroz nastavak poslovanja i povećanje njegovog obima.

Grafik – Profitabilnost sektora (2009-2013)

Sveobuhvatnost razvoja sektora

Sveobuhvatnost se odnosi na procenat firmi koje pokreću rast jednog sektora. Rast bi trebalo da bude što sveobuhvatniji, odnosno njemu bi trebalo da doprinosi što je moguće više firmi koje posluju u konkretnom sektoru. Što je veći broj firmi koje doprinose rastu sektora, to je taj rast sveobuhvatniji. Sveobuhvatnost rasta jednog sektora meri se procentom uspešnih firmi koje u njemu posluju (više u izveštaju, strana 72). Jedna četvrtina firmi u Srbiji u postkriznom periodu bila je uspešna generišući 45% prihoda privrede u celini. Za skoro 40% uspešnih firmi može se reći da ostvaruju brz rast, jer im se prihodi povećavaju po stopi od preko 20% na godišnjem nivou. Jedna desetina „bona fide“ firmi u Srbiji bila je i uspešna i ostvarivala je brz rast. Tih 7.000 preduzeća predstavljaju pravu snagu i zdravu osnovu privrede Srbije.

Grafik ispod nam pruža detaljniji uvid u atraktivnost, održivost i razvoj sektora koji čine privredu Srbije. Najuspešniji sektori prema sveobuhvatnosti jesu oni u kojima je prisutna visoka koncentracija otpornih i izdržljivih firmi koje ostvaruju rast uz profitabilnost i čiji je doprinos prihodima sektora relativno značajan. Sektori koji se nalaze u prvom potkvadrantu imaju visok potencijal za pokretanje privrednog rasta i razvoja zemlje u celini.

Grafik – Sveobuhvatnost razvoja sektora (2009-2013)

Obim rasta – dinamičnost razvoja sektora

Obim rasta je prva komponenta performanse sektora, i odnosi se na dinamičnost jednog sektora – meru u kojoj je jedan sektor proširio obim svojih aktivnosti i poslovanja u posmatranom periodu. U srpskoj privredi je od 2009. do 2013. došlo do povećanja prihoda, i čini se da je ona na putu oporavka od krize. Međutim, ovaj rast se zasnivao na rezultatima tek manjeg broj sektora. Privreda Srbije rasla je po stopi od 5,5% tokom posmatranog postkriznog perioda. Međutim, tek jedna trećina sektora iskazala je rast po stopi većoj od prosečnih 5,5%, dok su ostali i dalje bili ispod proseka.

Ovaj grafik nam omogućava da ostvarimo dublji uvid u karakteristike, strukturu i izvore rasta sektora koji čine srpsku privredu. Na grafiku je prikazana distribucija svih sektora, i to prema stopi rasta prosečne firme koja posluje u svakom sektoru i stopi rasta samog sektora. Dinamičnost ogromne većine sektora u Srbiji određena je rastom jedne velike firme koja posluje u tom sektoru ili manjeg broja takvih firmi. Ukupno 25% sektora uspelo je da se oporavi od udara krize i ostvari sveobuhvatan razvoj u posmatranom petogodišnjem periodu. Ukupna tražnja za proizvodima tih sektora porasla je, dok su se povećali i prihodi prosečnih firmi koje posluju u njima. Posmatrano prema obimu rasta, sektori sa najboljom performansom su oni koji su ostvarili sistematski i relativno dinamičan rast poslovanja. Ti se sektori na našem grafičkom prikazu nalaze u prvom kvadrantu, i to iznad horizontalne crvene linije.

Grafik – Obim rasta (2009-2013)