Kreatori politike u Srbiji moraju da proaktivno pristupe ponovnom pokretanju privrednog rasta tako što će se usredsrediti na povećanje izvoza. Sasvim je jasno da Srbija više ne može da se pouzda u rast zasnovan na tražnji kao na pokretač privrednog razvoja. Pored toga što je malo verovatno da će kapital ponovo biti dostupan pod povoljnim uslovima koji su vladali devedesetih godina prošlog veka i tokom većeg dela prethodne decenije, ni srpska privreda na svom malom, relativno zasićenom tržištu prosto ne stvara dovoljno tražnje da bi se održao dugoročni razvoj. Privrednici i politički lideri moraju da se okrenu inostranim tržištima i izvozu radi podsticanja privrednog razvoja. U ovom izveštaju zastupamo stanovište da bi Srbija trebalo da svoju strategiju privrednog rasta utemelji na modelu zasnovanom na izvozu (Export-Led Growth, ELG). To podrazumeva podsticanje rasta izvoza kao osnovnog pokretača privrednog razvoja u celini. Primenom modela razvoja zasnovanog na izvozu, inteligentan, održiv i inkluzivan privredni rast mogu se promovisati kroz podršku inovacijama i proizvodnji robe i usluga sa većom dodatom vrednošću; podsticanje konkurentnog izvoza otpornijeg na egzogene šokove; i pomoć pri stvaranju trajnije zaposlenosti za marginalizovane slojeve srpskog društva.

Cilj analize izvozne performanse jeste utvrđivanje toga koji sektori poseduju resurse i sposobnosti neophodne za snažno, dinamično, diversifikovano i održivo izvozno poslovanje. Analiza izvozne performanse omogućiće nam da detaljno razmotrimo osnovne karakteristike sektora od značaja za izvozno poslovanje, i to merenjem ključnih pokazatelja performanse (Key Performance Indicators, KPI) kao što su komparativna i konkurentna prednost. Ova analiza pomoći će nam da prepoznamo sektore koji mogu da nadmaše konkurente i uspešno prodru na inostrana tržišta na osnovu svojih naročitih prednosti. Grafik ispod pokazuje koji konkretni sektori u ovim oblastima koriste navedenu prednost i jačaju svoje prisustvo na inostranim tržištima, a koji to ne čine. Sektori sa konkurentnom prednošću koji se nalaze u kvadrantima I i II prepoznati su kao zvezde izvoza i zvezde u usponu, već prema vrednosti RCA. Slično tome, sektore koji nemaju konkurentnu prednost (i nalaze se u kvadrantima III i IV) svrstali smo u marginalne sektore odnosno zvezde u opadanju (opširnije u izveštaju, strana 63).

Izvozna dinamičnost
Diversifikacija izvoza

Grafik – Distribucija privrednih grana prema komparativnoj i konkurentnoj prednosti (2009-2013)