Kakvo nam je zdravlje? Sistem indikatora za društveni dijalog o zdravlju i zdravstvenom sistemu Srbije
„Javno zdravlje je nauka i umetnost unapređenja zdravlja, prevencije bolesti i produžavanja života putem organizovanih napora društva.“
– Donald Acheson, 1988
Pred vama se nalazi Izveštaj “Kakvo nam je zdravlje? – Sistem indikatora za društveni dijalog o zdravlju i zdravstvenom sistemu Srbije”.
Izveštaj je rezultat istraživanja novog programa Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) čiji je cilj jačanje sposobnosti srpskog društva da odlučuje o svojim ciljevima i prioritetima i da zahteva od vlasti da mu polaže račune za njene konkretne rezultate. U centru tog napora je razvijanje alata – paketa lako dostupnih, razumljivih i objektivno merljivih pokazatelja, pomoću kojih će društvo moći da ocenjuje rezultate i kvalitet vladanja u oblastima javnog delovanja koje se na snažan i praktičan način tiču građana. Namera nam je da podstaknemo proizvodnju serije dokumenata sličnih ovome, koji će da budu kako podsticaj za dijalog o tome kakvo smo društvo u odnosu na ono što želimo i realno možemo da postignemo, tako i sredstvo za dijalog i usmeravanje javnih politika.
Počinjemo od oblasti zdravlja jer zdravlje jednog društva jasno i merljivo odražava ne samo zdravstveno već i njegovo opšte ekonomsko i socijalno stanje. Takođe, smatramo da su strateško upravljanje javnom politikom i samo-poznavanje srpskog društva u pogledu zdravlja na iznenađujuće niskom nivou s obzirom na to koliko su građani Srbije zainteresovani za temu zdravlja. Konačno, zdravlje je naročito pogodno za razvijanje alata – paketa nespornih pokazatelja, kakvom težimo u svakoj oblasti.
Izveštaj je rezultat projekta „Merenje efektivnosti sistema zdravstva u Srbiji” koji je sproveo Centar za visoke ekonomske studije, a podržala Fondacija za otvoreno društvo Srbija. Za sadržaj ovog izveštaja odgovorni su autori i on ne mora nužno odražavati stavove Fondacije za otvoreno društvo.
Aneks 1 – Sistem zdravstvene zaštite
Preduzetništvo mladih u Srbiji
– Mapiranje prepreka za preduzetništvo mladih –
U studiji pod nazivom „Preduzetništvo mladih u Srbiji –Mapiranje prepreka za preduzetništvo mladih“ predstavljeni su rezultati istraživanja koje je Centar za visoke ekonomske studije sproveo u prethodnom periodu. Studija predstavlja osvrt na institucionalne i zakonske prepreke sa kojima se mladi suočavaju na putu pokretanja sopstvenog biznisa. Obrazovanje kao očigledna prepreka za aktiviranje i osposobljavanje mladih nije predmet ove studije.
Poput svojih vršnjaka u svetu, mladi u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima prilikom ulaska na tržište rada. Analiza tržišta rada u Srbiji pokazuje sumornu situaciju za mlade ljude, pošto je stopa nezaposlenosti ovog dela stanovništva skoro dva puta veća od opšte stope nezaposlenosti. Pokretanje biznisa predstavlja jedno od rešenja za one koji naginju ka preduzetništvu – a procenat takvih pojedinaca među mladima je 36%, što je veći nego u opštoj populaciji. Međutim, udeo onih koji zaista i pokrenu svoj biznis značajno je manji.
Studija daje pregled tri konkretne prepreke sa kojima se mladi suočavaju: 1) Dostupnost finansija i pristup kapitalu; 2) Fiskalni i para-fiskalni sistem; 3) Pristup informacijama i praktičnim veštinama. Pored pregleda tih prepreka koje su karakteristične za sve koje pokreću biznis, studija daje pregled prepreka sa kojima se suočavaju posebne grupe mladih: 1) Mladi sa najrazvijenijim veštinama; 2) Mladi sa srednjim stručnim obrazovanjem; 3) Mladi koji nisu zaposleni, nisu u obrazovanju, niti u obuci (NEET); 4) Mlade žene; 5) Socijalno ranjiva grupa mladih.
Studija je urađena pod pokroviteljstvom Nemačko-srpske inicijative za odrzivi rast i zapošljavanje.
Studija – Mapiranje prepreka za preduzetništvo mladih
Performansa realnog sektora u Srbiji
Srbija mora da hitno pokrene rast ako namerava da unapredi blagostanje 
blagostanje i životni standard svojih građana. Međutim, u odnosu na razvoj ostvaren u periodu između početka političke tranzicije iz 2000. i početka ekonomske krize godine 2008, kreatori politika sada moraju da se usredsrede na primenu modela koji je u većoj meri održiv, inkluzivan i inteligentan. Ovaj izveštaj se oslanja na pouke koje se mogu izvući ne samo iz prošlosti Srbije, već i iz iskustva zemalja sličnih Srbiji po privrednoj strukturi i geografskoj lokaciji, i njegov zaključak je da izvoz mora da igra središnju ulogu kao pokretač privrednog rasta Srbije. U domaćem privrednom okruženju čija je osnovna karakteristika ograničen i anemičan rast, Srbija mora da traži prilike za razvoj izvan svojih granica.
Osnovni cilj izveštaja CEVES-a „Performansa realnog sektora Srbije“ jeste da ukaže na sektore sa najvećim potencijalom, koji imaju mogućnost da pokrenu održivi rast i razvoj privrede Srbije kroz unapređenje izvoznih aktivnosti i konkurentnosti na inostranim tržištima. Istraživanje je bilo podržano i finansirano od strane USAID Projekta za održivi razvoj. Ovaj izveštaj je izrađen u nameri da pruži odgovor na osnovno pitanje vezano za kreiranje ekonomske politike – Možemo li izmeriti potencijal MSP iz različitih sektora da konkurentno uvećavaju svoj značaj i udeo na svetskim tržištima? Potvrdan odgovor na ovo pitanje omogućio bi nam da utvrdimo koji su sektori dinamični, a u kojima je rast u zastoju ili čak nazaduju, a pružio bi nam i mogućnost da saznamo na koji način pomoć države i donatora može da bude raspodeljena između različitih sektora u cilju unapređenja celokupne privredne performanse i prodora firmi iz Srbije na globalna tržišta. Reč je o značajnom saznanju jer se ono tiče ključnog pitanja – naime, da li preduzeća iz privatnog sektora u Srbiji imaju kapacitet da se razvijaju i pomognu da se apsorbuje strahovit broj nezaposlenih u svim krajevima zemlje.
Ovaj izveštaj je podeljen na šest poglavlja: U prvom i drugom poglavlju se razmatra sadašnje stanje srpske privrede. U trećem poglavlju bliže ćemo se osvrnuti na trendove u kretanju i strukturi izvoza, budući da izvoz smatramo pokretačem privrednog razvoja, a analiziraćemo i konkurentnost pojedinačnih sektora. Četvrto poglavlje upotpunjuje analizu izvozne konkurentnosti i predstavlja dublju analizu osobina pojedinačnih sektora koji zajedno čine privredu Srbije. U petom poglavlju objedinjujemo nalaze prethodna dva poglavlja i pružamo sveobuhvatnu sliku sektora srpske privrede, posebno ističući sektore sa najvećim potencijalom i najvećom konkurentnošću u globalnim okvirima. U poslednjem poglavlju izoštravamo fokus ka sektoru proizvodnje metalnih proizvoda, koji je jedan od sektora srpske privrede sa najvećim (neiskorišćenim) potencijalom.
Izveštaj – Performansa realnog sektora u Srbiji
Preduzetništvo u Srbiji – nužda ili prilika?
U brošuri pod nazivom „Preduzetništvo u Srbiji – nužda ili prilika?“ predstavljeni su prvi 
rezultati istraživanja čiji je cilj zalaganje za razvoj preduzetništva zasnovanog na činjenicama, skretanjem pažnje javnosti, donosilaca odluka, ali i samih preduzetnika na to da se u ovoj oblasti krije ogroman potencijal koji je godinama sputan nerazumevanjem, zanemarivanjem ili čak nepoverenjem.
Brošura eklektički spaja rezultate tri projekta, čiji je cilj bio postavljanje analitičkih osnova neophodnih da podrže nameru CEVES-a da dugoročnije deluje u cilju promocije srpskog preduzetništva:
- Prvi projekat sproveden u jesen 2013 pod nazivom „Javno zalaganje za politiku podrške preduzetništvu zasnovanu na činjenicama”, istraživao je stavove građana i stvaralaca javnog mnjenja, sa ciljem da pokaže odnos srpskog društva prema preduzetništvu i privatnoj svojini, a podržao ga je Evropski fond za Balkan.
- Projekat „Zakonomernosti i karakteristike performansi sektora preduzeća u Srbiji: 2005–2012” predstavlja detaljnu analizu raspoloživih podataka o sektoru preduzeća, sa naglaskom na mala i srednja preduzeća.
- „Unapređivanje razumevanja i učestvovanja javnosti u donošenju ekonomskih politika”, još je u toku i bavi se analizom donošenja ekonomskih politika, razvijanjem primera dobrih praksi i uključivanjem zainteresovanih strana u njihovo razmatranje, a podržao ga je Balkanski fond za demokratiju.
Brošura – Preduzetništvo u Srbiji – nužda ili prilika?
EN