Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) predstavio je na konferenciji za novinare detaljnu analizu Predloga budžeta Republike Srbije za 2026. godinu, uz ocenu da postoje ozbiljni strukturni problemi koji ugrožavaju istinski i održivi razvoj zemlje – od nedostatka transparentnosti i neusklađenih investicija, preko zaobilaženja već slabih institucija, do zanemarivanja ulaganja u ljude.

Predsednica Upravnog odbora CEVES-a Kori Udovički istakla je da ključno pitanje za Srbiju danas nije veličina budžeta, već da li javni novac gradi obrazovanije, tehnološki naprednije, produktivnije i pravednije društvo. „Plan može biti promenljiv, ali mora postojati proces planiranja, i to zasnovan na dijalogu, institucijama koje znaju svoj posao, i dogovorenim priritetima. To podrazumeva široke konsultacije, jasne prioritete, kompromise. A za sve to potrebne su sposobne institucije na terenu – opštine, razvojne agencije, organizacije koje dosežu do svakog dela društva i prikupljaju i dele informacije. Ne može jedan čovek da upravlja razvojem zemlje“, poručila je Udovički.

Netransparentnost ključnih projekata

CEVES ukazuje da, uprkos određenim pomacima u Ministarstvu finansija u prethodne dve godine,  budžet za 2026. ostaje nedovoljno transparentan, naročito kada je reč o planovima za Naftnu industriju Srbije (NIS), potpunoj slici troškova i dinamike realizacije projekta EXPO 2027, i ugovorima o velikim infrastrukturnim projektima, posebno onim finansiranim po bilateralnim sporazumima.

Reformska agenda predviđala je da svi relevantni ugovori budu objavljeni do kraja 2024. godine, a od juna 2025. da se objavljuju i nabavke pod njihovim okriljem – ali to i dalje nije učinjeno. „Proces pripreme budžeta ostaje zatvoren. Vlada se poziva na dokument ‘Skok u budućnost’, za koji je zvanično potvrđeno da ne postoji kao akt javne politike“, istakla je Udovički.

Kašnjenja EXPO projekata i rizik po kvalitet

Analiza CEVES-a pokazuje značajna kašnjenja u realizaciji nekih kapitalnih investicija, naročito onih vezanih za Expo 2027. Čak 19 velikih projekata kasni, uključujući, između ostalih, zgradu EXPO, nacionalni stadion, saobraćajnice ka Surčinu, obilaznicu oko Beograda i pojedine deonice autoputeva, pruga i mostova.

Dodatni troškovi su prebačeni u 2026. odinu, a preko 300 miliona evra troškova već i u samu 2027. godinu u kojoj bi radovi morali biti gotovi pre sredine godine. „Pitanje je da li će EXPO uopšte biti moguće završiti na vreme bez drastičnog ubrzanja radova. Imamo analize Svetske banke koje pokazuju da je efikasnost naših investicija – odnos cene i kvaliteta – već vrlo niska, a ubrzavanje može samo da pojača rizike vezane za kvalitet.“

Subvencije zamenjuju razvojne programe

Udovički je posebno naglasila štetnost oslanjanja na neselektivne državne subvencije. „Subvencija je novac građana. Uzima se od malih i srednjih preduzeća da bi se dalo velikim. To je nekada moglo da se opravda, ali danas nas vodi ka zastoju.“

Srbija ima oko 300.000 malih i srednjih preduzeća, ali njihova ulaganja su i dalje daleko ispod nivoa potrebnog za brži rast – upravo zato što ih privredni ambijent ugrožava, a politika diskriminiše. Umesto da se sa jakim institucijama razvija programska podrška, pri čemu svaki program ima jasno definisane ciljeve usklađene sa ciljevima dogovorenim u planu razvoja, budžet se de facto i dalje oslanja na linijsko, a ne programsko planiranje. “Ta preduzeća moraju biti deo razvojne slike, a ne posmatrači”, istakla je Udovički.

Trošenje budžetske rezerve bez jasnih kriterijuma

Ekonomista CEVES-a Vojislav Stojanović predstavio je analizu budžetskih rezervi u 2024. godini. Rezultati pokazuju da je potrošeno čak 68 miliona evra, skoro 0,1% BDP-a, i to na način koji dodatno ukazuje na centralizaciju i netransparentnost trošenja. Više od 53 odsto potrošeno je bez jasnog programa, dok je oko 22% otišlo na budžetski program “podrška radu Vlade”, a 12% na “podršku realizaciji infrastrukturnih projekata”.

Kada je reč o budžetskim korisnicima koji su ova sredstva primili, odnosno dalje  usmeravali, oko 72% je išlo raznim krajnjim korisnicima preko Generalnog sekretarijata Vlade. 

“Za veliki deo te potrošnje bi morali da se listaju Službeni glasnici da se vidi ko su, ali smo za oko 9 miliona evra mogli da prepoznamo da su otišli sportskim savezima“, kazao je Stojanović dodavši da međunarodne institucije već godinama ukazuju da trošenje rezervi mora biti jasno vezano za unapred prepoznate rizike i nepredvidivosti.

Poseban problem predstavlja nagomilavanje troškova na kraju godine – u proseku 40%, što ukazuje na sindrom “use it or lose it”, koji nesumnjivo smanjuje efikasnost upotrebe sredstava. Plan za četvrti kvartal 2025. godine predviđa realizaciju 48%, rekordnih u skoro 2 decenije.

Ne ulaže se u ljude, već u vladanje ljudima

Ekonomista CEVES-a Lazar Ivanović upozorio je da struktura budžetskih rashoda jasno pokazuje prioritete vlasti koji nisu usmereni na ulaganje u ljudski kapital, jer  na vojsku, policiju i bezbednost trošimo više nego evropske zemlje. Čak 70 odsto kapitalnih rashoda odnosi se na odbranu i saobraćaj, uglavnom vezano za EXPO, dok ulaganja u prosvetu, socijalnu zaštitu i ljudski kapital daleko zaostaju za evropskim prosekom.  Njihovo učešće u troškovima cele države smanjeno je od 2014.godine i kad se izuzmu penzije. „Smanjili smo izdvajanja za socijalnu zaštitu, a škole rade u nebezbednim uslovima. Ne možemo očekivati rast ako ne ulažemo u ljude“, istakao je Ivanović.

Bez promene kursa nema održivog rasta

CEVES upozorava da se Srbija nalazi u periodu usporavanja privrede i pada stranih investicija, zbog čega dalje oslanjanje na postojeći model potrošnje nije održivo. „Ako ne promenimo način na koji planiramo, investiramo i donosimo odluke, Srbija će ekonomski stagnirati, a iseljavanje ljudi će da se nastavi. Potreban nam je otvoren proces, zasnovan na institucijama, programima i ulaganjima u ljude“, zaključila je Udovički.