Poslednje aktivnosti

Konferencija “Državna pomoć – lokomotiva razvoja ili pogrešna skretnica? Pravila EU pomažu u proceni”

Beograd, 27. maj 2019.

CEVES je 27. maja 2019. održao konferenciju pod nazivom „Državna pomoć – lokomotiva razvoja ili pogrešna skretnica? Pravila EU pomažu u proceni“. Na konferenciji analizirani su razvojni efekti politike državne pomoći u Srbiji, kao i načini na koje se postojeći pristup može obogatiti, vođen iskustvima drugih evropskih zemalja, a pogotovo Hrvatske, Slovenije i “keltskog tigra“ – Irske. Međutim, prvi korak ka tako promišljenom pristupu je puno usaglašavanje sa pravilima EU. Ova pravila, osim što štite i promovišu neometanu konkurenciju, takođe i doprinose većim razvojnim efektima iskorišćenih sredstava poreskih obveznika.

Konferencija je deo projekta „Usklađivanje sa politikom konkurencije EU, podizanje svesti o potencijalnim koristima i jačanje kapaciteta ključnih aktera u oblasti državne pomoći“. Projekat su finansijski podržali Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država.

Konferenciju je otvorio gospodin Nemanja Šormaz, direktor CEVES-a, a gostima su se obratili Njegova ekselencija gospodin Arne Sanes Bjornstad, ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji kao i gospođa Gordana Delić, direktorka Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država. Gospodin Šormaz istakao je važnost promišljenog i obogaćenog pristupa u politici državne pomoći, kao i povezanost suštine i pravne forme državne pomoći u EU. Njegova ekselencija gospodin Bjornstad naglasio je da je državna pomoć kao razvojni instrument važna, ali sklona zloupotrebama. Da bi vodila efikasnoj ekonomiji i ujednačavanju regionalnih razlika među članicama EU, državna pomoć mora se zasnivati na jasnim i čvrstim pravilima, i koja kada se koristi, ne sme biti na štetu drugih tržišnih učesnika, zaključio je ambasador. Gospođa Delić izrazila je zadovoljstvo povodom organizacije ovog skupa, ističući važnost daljeg usklađivanja zemalja regiona sa regulativom EU.

Gospodin Međak, moderator prvog panela, govorio je o kompleksnosti rešavanja pitanja državne pomoći unutar Pregovaračkog Poglavlja 8 – (Pravo konkurencije). Na to se nadovezao gospodin Antonijević, predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći, koji je opisao je trenutni proces usklađivanja sa regulativom EU, kao i korake koje Srbija tek treba da napravi. Gospođa List, nekadašnji šef Radne grupe za poglavlje 8, opisala je  izazove sa kojima se suočavala Hrvatska u ovom domenu, a koji su po mnogo čemu slični Srbiji. Gospodin Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, je ukazao da se po pitanju transparentnosti situacija u Srbiji od 2015. godine blago popravila, budući da postoje nove informacije, ali da sistematične procene i dalje izostaju. Panelisti su se složili da u celom procesu transparentnost omogućava izgradnju poverenja javnosti u politike, ali i ostavlja prostor za analitička istraživanja.

Drugi panel pod nazivom „Promocija investicija i podrška MSP za brži razvoj – iskustvo Irske“ vodili su gospođa Kori Udovički, predsednica Upravnog odbora CEVES-a i gospodin Frenk Rajan, predsednik Upravnog odbora irske razvojne agencije (IDA Ireland). Gospođa Udovički je takođe istakla da regulativa EU ne vezuje ruke državama da razvojno deluju u privredi, već ograničava nesvrsishodno trošenje. Dodala je i da je politika privlačenja stranih investicija u prošlosti dovela do  značajnog porasta zaposlenosti u preduzećima sa malim razvojnim efektima, ali da da se trend poboljšava. Međutim, veze između stranih kompanija i domaćih MSP i dalje su slabe. Gospodin Rajan ukazao je da je ubrzani razvoj Irske posledica konzistentnog razvojnog programa koji traje skoro 50 godina i bazira se na obrazovanju, društvenom dijalogu i dugoročnoj saradnji svih društvenih institucija. Dodao je i da je pored fokusa na reformu obrazovanja i privlačenje stranih investicija, velika pažnja bila je posvećena izgradnji domaćih MSP. 

Moderator trećeg panela, Gospodin Šormaz istakao je da se Srbija nalazi na prekretnici, budući da je tema restrukturiranja vremenom zatvorena uz velike troškove, ali i da je “požar“ velike nezaposlenosti posle ekonomske krize većinski ugašen privlačenjem radno intenzivnih preduzeća. Gospodin Gazdić, direktor RAS-a, istakao je da zaista dolazi do preokreta dolaskom složenijih investicionih projekata koji pokreću zapošljavanje sa većom dodatom vrednošću, a da sledi podrška razvoju lokalnih dobavljača kako bi mogli da se u te lance vrednosti uključe. Gospodin Rajan istakao je da je i Irska prilikom formulisanja svog plana razvoja lutala dok nije jasno sagledala svoje prednosti i nedostatke.  Ključ je bio u izboru sektora i postavljanju merljivih ciljeva. Gospodin Vučković, član fiskalnog saveta, naglasio je da je politika subvencionisanja investicija suštinski pogrešna i da država treba vrlo malo ili nimalo da se meša u privredne tokove, ali da je ipak donekle iznuđena činjenicom da se na nju oslanjaju i mnoge druge zemlje Evrope. Bolji rezultati bi se mogli postići unapređenjem okruženja i vladavine prava, zaključuje Vučković.

Poslednji panel moderirala je gospođa Pavlović Križanić, nezavisni ekspert za reformu javne uprave. Gospodin Plahutnik, nekadašnji predsednik Zavoda za zaštitu konkurencije u Sloveniji, istakao je da je Slovnija u svojoj politici državne pomoći iz dosta grešaka koje je pravila izvlačila pouke. Mišljenje da državna pomoć isključivo služi za održavanje preduzeća u poteškoćama napušteno je usklađivanjem sa evropskim pravilima. Sprovođenje razvojnih politika zahteva i efikasnu javnu upravu i obučene javne službenike, u čemu Srbija donekle zaostaje, ističe gospodin Maravić, direktor Nacionalne akademije za javnu upravu. Takođe, Srbiji nedostaje strateški krovni dokument koji bi ponudio državnim službenicima viziju koju bi trebalo da slede i signalizirao Nacionalnoj akademiji za javnu upravu koju vrstu kapaciteta je potrebno graditi. Gospodin Pejović, predsednik DRI, istakao je da je vizija DRI da pomaže državi da mudro upravlja resursima posredstvom pouzdanih informacija. Napomenuo je da su promenili strateški plan DRI, tako što su se više okrenuli korisnicima javnih sredstava i njihovim potrebama i pitanjima, kako bi se pospešila efektivnija i efikasnija  upotreba javnih sredstava.

Gospodin Nemanja Šormaz zaključio je konferenciju ponovo ističući važnost usaglašavanja sa pravilima EU i potrebom za širom slikom unutar koje je politiku razvoja potrebno graditi, a čiji je državna pomoć samo deo. Istakao je da iako ova konferencija ne može rešiti problem njenog nedostatka, svakako čini jedan korak ka njenom formulisanju.

 


Okrugli sto “Politika državne pomoći u EU i kako ona doprinosi razvoju”

CEVES je u okvir projekta “Usaglašavanje sa politikama konkurencije u EU” koji ima za cilj da doprinese unapređenju razvojnih efekata državne pomoći i harmonizaciji sa propisima EU održao okrugli sto na kome su učestvovali priznati eksperti u toj oblasti. Realizaciju projekta finansijski podržavaju ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanski fond za demokratiju. Diskusija na okruglom stolu je bila konstruktivna i interdisciplinarna – spojila je pravni i ekonomski aspekt, i suočila teorijske implikacije sa empirijskim rezultatima.

Učesnici su se složili da će svaka vrsta državne pomoći koja može imati istinski razvojni efekat biti u skladu sa regulativom EU. Međutim, državna pomoć nikako ne može biti supstitut povoljnom poslovnom ambijentu i stabilnim makroekonomskim uslovima. Da bi državna pomoć zaista imala određene razvojne efekte neophodan je paralelan i kontinuiran napredak u institucionalnom okruženju koje jednako tretira sve učesnike, obrazovanju i infrastrukturi, uz brigu o zaštiti životne sredine.

 
 

CEVES u poseti inostranim ekonomskim institutima

Prethodne nedelje predstavnike CEVES-a ugostili su austrijski institut “Austrian Institute for SME research”,  i dva mađarska insituta “GKI Economic Research” i “Institute for Economic and Enterprise Research”.

Direktor CEVES-a, gospodin Nemanja Šormaz, sa saradnicom posetio je Beč radi uspostavljanja i razvijanja saradnje sa međunarodnim partnerima. Sva tri insituta u fokusu svog rada imaju istraživanje i analizu malih i srednjih preduzeća, sa naglaskom na redovno praćenje poslovne klime, što je takođe u CEVES-ovom istraživačkom fokusu.

Razgovor se vodio sa relevantnim predstavnicima, radi razmene iskustva o metodologiji, upravljačkoj strukturi, kao i o saradnji sa donosiocima odluka i preduzećima. Predstavnici CEVES-a su upoznali rukovodstvo sva tri instituta sa dosadašnjim istraživanjima i radom CEVES-a u Srbiji na temu malih i srednjih preduzeća.

Ova poseta je rađena u okviru projekta sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) – „Razvoj privatnog sektora“.

Direktor CEVES-a Nemanja Šormaz sa Thomas-om Oberholzner-om, Izvršnim direktorom „Austrian Institute for SME research“

“Izazovi i prilike nakon sporog ekonomskog oporavka: slučaj Srbije”

Prezentacija pod nazivom “Izazovi i prilike nakon sporog ekonomskog oporavka: slučaj Srbije” održana je 25. oktobra 2018. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Profesor Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta i predsednik Upravnog odbora Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) najavio je gospođu Kori Udovički, staru saradnicu i osnivačicu kako FREN-a tako i CEVES-a, i trenutno predsednicu Upravnog odbora CEVES-a.

Događaju su prisustvovali predstavnici akademske ekonomske zajednice, predstavnike medija koje prate oblast ekonomije, studente ekonomskih nauka.

Prezentacija je pružila pogled na ekonomsku strukturu privrede Srbije i razloge za rast sporiji od željenog i očekivanog, kao i na perspektivu budućeg ekonomskog rasta. Bilo je govora o strukturi i konkurentnosti srpske privrede, iz ugla institucionalnih sektora, definisanih na osnovu vlasništva, veličine i delatnosti privrednih subjekata, kao i o nalazima o dinamici i izvorima rasta, sa osvrtom na period nakon ekonomske krize.

Prezentacija je organizovana u saradnji Fondacije za razvoj ekonomske nauke i Centra za visoke ekonomske studije. U prilogu ove vesti možete da preuzmete i ppt prezentaciju koja je bila korišćena.

Prezentacija: Prilike i izazovi nakon sporog ekonomskog oporavka (i transformacije): slučaj Srbije

CEVES se pridružio inicijativi Globalni dogovor Ujedinjenih nacija

Centar za visoke ekonomske studije postao je članica svetske platforme Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija. Globalni dogovor Ujedinjenih nacija posvećen je promovisanju društveno odgovornog poslovanja i sa preko 10.000 članova iz više od 145 zemalja predstavlja najmasovnije dobrovoljno udruženje na svetu.

CEVES je svoje aktivnosti u okviru ove incijative započeo prezentovanjem svojih nalaza o ciljevima održivog razvoja u Srbiji na Skupštini članica Globalnog dogovora u Srbiji, održanoj 4. oktobra 2018. godine u prostorijama Privredne komore Srbije.

Globalni dogovor čini praktični okvir za razmenu stručnih znanja i unapređenje poslovne prakse preduzeća članica Globalnog dogovora posvećenih integraciji osnovnih i univerzalno prihvaćenih načela iz oblasti zaštite ljudskih i radnih prava, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije. Globalni dogovor nije regulatorno telo. Udruženje ne kontroliše, ne nameće i ne vrednuje ponašanje ili akcije pojedinih preduzeća. Umesto toga, Globalni dogovor se oslanja na odgovornost, transparentnost i utemeljeni poslovni interes preduzeća, organizacija iz nevladinog sektora, udruženja i akademskih institucija sa osnovnim ciljem iniciranja i razmene znanja o konkretnim akcijama koje u praksi promovišu i primenjuju osnovna načela društvene odgovornosti.

Globalni dogovor od svojih članica očekuje da prihvate, podrže i promovišu, u okviru njihove delatnosti, sledeće osnovne vrednosti iz oblasti zaštite ljudskih i radnih prava, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije u okvir 10 principa.

  • Princip 1: poštovanje i podrška zaštiti međunarodno priznatih ljudskih prava
  • Princip 2: obezbediti da se ne krše ljudska prava tokom poslovanja
  • Princip 3: podrška slobodi udruživanja i primeni prava na kolektivno pregovaranje
  • Princip 4: ukidanje svih vrsta prinudnog i prisilnog rada
  • Princip 5: zabrana zapošljavanja dece
  • Princip 6: eliminacija diskriminacije na radnom mestu
  • Princip 7: odgovoran pristup životnoj sredini
  • Princip 8: podrška projektima koji štite životnu sredinu
  • Princip 9: učešće u razvoju tehnologija koja ne škode životnoj sredini
  • Princip 10: borba protiv korupcije u svakom njenom obliku, uključujući iznuđivanje i podmićivanje

Konferencija “Srbija 2030: Činjenice i opcije”

28. avgust 2018., Beograd 

Na konferenciji održanoj 28. avgusta 2018. godine pod nazivom „Srbija 2030: činjenice i opcije“, predstavljene su činjenice i razmotrene mogućnosti održivog razvoja u Republici Srbiji do 2030. godine i podstaknuta široka debata i diskusija između svih relevantnih aktera: članova radne grupe Vlade za implementaciju Agende 2030, predstavnika javnog i privatnog sektora, međunarodnih organizacija, donatora, civilnog društva i akademske zajednice. Skup su otvorili predsednica Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, direktorka Švajcarske kancelarije za saradnju pri Švajcarskoj Ambasadi u Beogradu Ursula Laeubli i stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji Karla Hershey.

Ministarka Đukić Dejanović naglasila je da ciljevi održivog razvoja (COR) u fokusu imaju građane i da niko ne sme biti izostavljen iz primene ovih ciljeva. Kada je u pitanju neposredno sprovođenje COR taj posao je zajednički pripao svima – jer je ciljeve nemoguće postići bez najšireg kruga aktera u društvu. Gospođa Laeubli je istakla važnost COR, kao i to da su oni inkorporirani u okviru Švajcarske strategije saradnje sa Srbijom 2018-2021. kao i u Švajcarsko-srpsko partnerstvu za migracije, i da će Švajcarska Vlada nastaviti da pruža podršku nacionalizaciji COR u Srbiji. Gospođa Hershey govorila je o radu UN-a u Srbiji, naporima Vlade Republike Srbije u ostvarivanju zacrtanih ciljeva i podršci dijalogu koji UNDP pruža na pitanjima COR-a.

Važna tema skupa bila je i komplementarnost između ciljeva održivog razvoja (COR) i procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Na panelu posvećenom tom pitanju govorila je ministarka evropskih integracija Jadranka Joksimović, šef sektora za saradnju Evropske delegacije Yngve Engstroem, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Karla Hershey i predsednica CEVES-a Kori Udovički. Ministarka Joksimović podvukla je da je važno pričati na temu održivog razvoja, ali da moramo znati da smo kontekst već uspostavili – procesom pristupanja EU Srbija je utrla put razvojnoj viziji Srbije. Gospodin Engstroem i gospođa Hershey govorili su o iskustvima Evropske unije u ispunjavanju COR, kao i o benefitima Srbije od procesa evropskih integracija na putu ostvarivanja Agende 2030.

Drugi panel pod nazivom “Odakle krećemo – analiza izazova“ počeo je prezentacijom brošure pod nazivom „Održivi razvoj Srbije: kako stojimo?“. Brošura predstavlja koristan vodič kroz najznačajnije izazove održivog razvoja, kao i prednosti na koje Srbija može da se osloni u cilju ubrzanja svog razvoja. Redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko govorio je o pozitivnim aspektima koji se kriju ispod površine negativnog rasta i čiji su pokretači de novo firme kao i problemu Srbije sa izvozom radne snage. Olivera Vuković, izvršni direktor SeCons-a, organizacije koja duži niz godina prati COR, napomenula je odustvo poverenje građana u insitutcije kao jedan od glavnih izazova razvojnog procesa, i nedostatak indikatora kojima možemo da pratimo napredak. Mijat Lakićević, zamenik glavnog i odgovornog urednika Novog magazina, ključnu prepreku rastu Srbije vidi u velikoj pravnoj restriktivnosti i pogrešnoj politici podsticaja. Diskusiju je moderirao gospodin Jovan Protić nacionalni koordinator za Srbiju u Međunarodnoj organizaciji rada.

Poslednji panel pod nazivom „Prvi koraci – debata o prilikama“ otvorio je Christoph Lang,  stariji savetnik, odeljenje za globalne institucije, švajcarska razvojna saradnja iz Švajcarske. Gospodin Lang je govorio o iskustvima Švajcarske u implementaciji Agende 2030, njihovoj izradi dobrovoljnog izveštaja i trenutnom stanju monitoringa implementacije COR. Gordana Matković, programska direktorka Centra za socijalnu politiku istakla je da je povećanje efikasnosti, bar kad je reč o socijalnom sektoru, naša jedina prilika, kao i da moramo da radimo na pravom međusektorskom povezivanju, i da nam je ulaganje u obrazovanje veoma bitno jer je ono pokretač za ostale ciljeve. U panelu smo se dotakli i pitanja ekologije, gde je Slobodan Perović, pomoćnik ministra u Ministarstvu zaštite životne sredine govorio o prilikama Srbije za kreiranje zelenih radnih mesta i okretanju ka cirkularnoj ekonomiji uz upostavljanje mogućeg Zelenog fonda kako bismo dostigli željeni napredak. Đorđe Krivokapić, docent na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu i osnivač Share fondacije se osvrnuo na faktore četvrte industrijske revolucije i prilike za razvoj koje iz toga proističu poput uticaja tehnologije na sistem monitoringa, kapaciteta za analizu javnih poltika i da one mogu predstavljati deo rešenja za svaki problem. Diskusiju je moderirala gospođa Branka Anđelković,  direktorka programa Centra za istraživanje javnih politika.

Konferencija je organizovana u okviru projekta “Pripremni projekat platforme za društveni dijalog o ciljevima održivog razvoja za Srbiju“, koji sprovodi Centar za visoke ekonomske studije (CEVES). Švajcarska je podržala projekat sa približno 39 000 evra, sa ciljem da se pokrene dijalog o procesu nacionalizacije ciljeva održivog razvoja i uključi šira zajednica u identifikovanje ključnih ciljeva održivog razvoja Srbije. Konferencija je organizovana neposredno pre početka jeseni 2018. godine, koja započinje dolaskom UN MAPS misije (Mainstreaming, Acceleration and Policy Support), a nastavlja se predstojećom regionalnom konferencijom o ciljevima održivog razvoja, koja ima za cilj razmenu iskustava u regionu.

Finalni rezultati objavljenog konkursa za predloge projekata

Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) u okviru projekta „Korišćenje ciljeva održivog razvoja kao vodilja preusmeravanja istraživanja društvenih nauka: Pilot projekat“  objavljuje poziv za dostavljanje predloga projekata na temu: “Ka postizanju ciljeva održivog razvoja u Srbiji: Kako su povezani kvalitet poslova i ekonomska struktura?”, objavljuje konačne rezultate procesa selekcije pristiglih aplikacija.

Najbolje rangirana pristigla prijava, na osnovu procesa selekcije i ocenjivanja Komisije je: Univerzitet Metropolitan – FEFA.

Nakon isteka roka predviđenog za podnošenje primedbi, Komisija je utvrdila Konačnu listu o oceni i selekciji prijava, čiji tekst odgovara tekstu Izveštaja o procesu evaluacije i selekcije prijava sa preliminarnim rezultatima. 

U nastavku možete pronaći: Konačnu listu o oceni i selekciji prijava i Odluku o konačnoj  listi o oceni i selekciji podnetih prijava. (Dostupno samo na engleskom jeziku)

 

Decision on the final assessment

Report on the final assessment and selection list

CEVES upućuje poziv saradnicima i raspisuje konkurs za radna mesta


1. Ekonomista, vodeći istraživač/ica
2. Ekonomista, samostalni istraživač/ica
3. Ekonomista, analitičar/ka

Molimo vas da Vaše biografije zajedno sa motivacionim pismom pošaljete na adresu: office@ceves.org.rs. do 22.06.2018.godine. Prilikom prijave, naglasite da li se prijavljujete kao kandidati za radna mesta ili kao saradnici /konsultanti na projektima. U motivacionom pismu posebno opišite šta volite/želite da radite, zašto vas zanima da radite u CEVES-u, kao i šta su vam jake/slabe strane na najviše jednoj strani. Napominjemo da se iskrenost u motivacionom pismu prepoznaje, i da je cenimo.

Odabrani kandidati će biti pozvani na testiranje i razgovor počev od 01.07.2018. Kandidati za saradnju na projektima će biti posebno kontaktirani.

Vreme trajanja konkursa – dodatna napomena:

  • Konkurs za radna mesta:
    • prvi presek će biti 22.06.2018.godine, kada ćemo pristupiti validaciji prispelih prijava i pozivanju na testiranje onih kandidata koji zadovoljavaju uslove konkursa;
    • konkurs je otvoren i posle 22.06.2018.godine, ukoliko ne pronađemo adekvatne kandidate u prispelim prijavama do tog datuma, te Vas ohrabrujemo da se javite na konkurs i nakon 22.06.2018.godine.
  • Konkurs za saradnike je otvoren.

Ceo tekst konkursa.

 

Održana radionica “Kako kvalitet privrednog rasta deluje na ljudski razvoj”

28. mart 2018.

Centar za visoke ekonomske studije održao je treću radionicu 28. marta 2018. godine pod nazivom “Kako kvalitet privredno rasta deluje na ljudski razvoji”. Radionica je održana u okviru projekta „Korišćenje ciljeva održivog razvoja kao vodilja preusmeravanja istraživanja društvenih nauka: Pilot projekat“ koji podržava PERFORM projekat (PERFORM je projekat Švajcarske agencije za razvoj i saradnju koji sprovode organizacija HELVETAS Swiss Intercooperation i Univerzitet u Friburgu), i koji je deo šireg „Pripremnog projekta platforme za društveni dijalog o ciljevima održivog razvoja u Srbiji“ podržanog od strane Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.

Ova radionica bila je fokusirana na temu udruživanja: usluga i proizvodnog sektora, domaćih i stranih kompanija i obrazovanja. Verujemo da su sve ove vrste veza neophodne za stvaranje veće dodatne vrednosti u privredi i stvaranje održivih dostojanstvenih poslova. Južni deo Srbije poznat je po nekadašnjim džinovima koji su nesumnjivo ostavili vredna znanja i resurse. Pokušali smo da odgovorimo na pitanja kako da zapošljavamo, umnožimo i modernizujemo ove kapacitete.

Časopis “Biznis & Finansije” – Indeks razvojnih potencijala razmenjivih sektora u Srbiji 🗓

11. decembar 2015. godine

U najnovijem izdanju časopisa „Biznis i Finansije“ Nemanja Šormaz, direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), predstavio je nalaze studije „Indeksa razvojnih potencijala razmenjivih sektora u Srbiji“. U tekstu je predstavljena podela sektora sa razvojnim potencijalnom na aktivne i pasivne, kao i njihove karakteristike.

Prezentacija nalaza studije CEVES-a imala je za cilj isticanje značaja određenih privrednih sektora za celokupan privredni rast Srbije, kao i mogućnost kreiranja razvojnih strategija „kreiranih po meri“ koje bi bile usmerene upravo ka povećanju konkurentnosti sektora i izvoza. U narednom periodu, CEVES će ažurirati studiju na osnovu podatka iz 2014. i na taj način zainteresovanoj javnosti još bolje približiti razvojne potencijale srpske privrede.

Korporativno upravljanje u porodičnim firmama – Katarina Đulić

Porodične firme predstavljaju najstariji i najčešći oblik privrednih organizacija u svetu. U mnogim zemljama, porodične firme predstavljaju ogroman procenat ukupnog broja firmi i pružaju ključni doprinos rastu privrede i zapošljavanju radne snage. Tako na primer, 75% registrovanih kompanija u Velikoj Britaniji su porodične firme dok u Indiji, na Dalekom i Srednjem Istoku taj broj dostiže i 95%. Uprkos značaju za ekonomiju koje neosporno imaju, ove firme, za razliku od listiranih kompanija, kao da nisu bile u fokusu ni zakonodavca, ni kreatora ekonomske politike, pa čak ni akademije.

Dokazano je da porodične firme, u proseku, nadmašuju po svim poslovnim pokazateljima, firme koje to nisu. Firma Thomson International je napravila jedinstven indeks i za porodične firme i za firme koje nisu u porodičnom vlasništvu u većim evropskim zemljama i pratila ih je u periodu od 10 godina do decembra 2003. godine. U Nemačkoj je indeks porodičnih firmi porastao za 206%, dok su akcije firmi koje nisu u porodičnom vlasništvu porasle za samo 47%. U Francuskoj je indeks porodičnih firmi skočio za 203%, dok je indeks firmi koje nisu porodične porastao za samo 76%. Činjenica je da je neophodno podržavati ovaj deo ekonomije i ohrabrivati porodice da uđu u ovakvu vrstu biznisa. Više o porodičnim firmama možete saznati na sajtu porodične firme