SVI PUTEVI VODE KA MSP

Privredni rast u Srbiji u 2023. godini procenjen je na 2,5%, dok se u 2024. „cilja” 3,5% – nedovoljno za bržu konvergenciju Srbije ka (najmanje razvijenim) članicama EU. Pitanje koje se sve više postavlja u javnosti je kako ubrzati rast? Odgovor je očigledan – povećanje domaćih investicija, ali ne i jednostavan i brz za sprovesti.

Ipak, osim niza zahtevnih institucionalnih reformi, postoje i intervencije kojima država u kratkom-srednjem roku može da napravi značajan iskorak, pokaže dobru volju i iskrene namere, kao što je uvođenje poreskog kredita. U roku od 5 godina, domaće investicije bi porasle za čak 40% – 1,5 milijardi EUR (u trenutnim iznosima) godišnje.

Prilike i signali za neophodan zaokret ka domaćoj privredi se nižu, a najznačajniji među njima je i plan rasta Evropske komisije za Zapadni Balkan, kojim EU napokon obraća (nešto) više pažnje na intezitet i kvalitet privrednog rasta. Vodeći se okvirom tog plana, moguće je prioritizovati, reformski i finansijski, jačanje domaće privrede. I pompezno najavljivani EXPO 2027 mogao bi suptilno, ali direktno, da posluži kao sajam dostignuća domaćih šampiona.

EKONOMSKA OPSERVATORIJA

Pozitivno raspoloženje u Srbiji; opasnost od prelivanja recesije iz Nemačke

Prema najnovijim merenjima EU indeksa ekonomskog raspoloženja, Srbija je u četvrtom kvartalu 2023. i početkom 2024. godine zabeležila napredak – dostižući vrednost indeksa od 104,1. Pozitivna ekonomska klima u Srbiji potvrđuje se i rastom BDP-a u poslednja dva kvartala 2023. godine (3,6% i 3,8% respektivno), ubrzanim smanjenjem inflacije u proteklih šest meseci (sa 10,1% u oktobru na 5,7% u februaru), kao i snažnim nastavkom rasta izvoza i investicija u 2023. godini, uz stabilno tržište rada i realni rast zarada u poslednjem kvartalu 2023. godine (5,7%).

Ekonomsko raspoloženje u Evropskoj uniji, a posebno u Nemačkoj, nije pokazalo znake oporavka, zadržavajući se u blago negativnoj zoni za EU, sa indeksom od 95,4, i zabrinjavajuće niskom nivou za Nemačku (89 – nivo koji nije zabeležen poslednjih godina, osim u toku pandemije). Recesija u Nemačkoj je potvrđena i trećim uzastopnim kvartalnim padom BDP-a i predstavlja značajan rizik za ekonomiju Srbije, zbog njene tesne povezanosti sa nemačkom privredom (glavni trgovinski partner).

U okviru Biltena predstavljamo i tumačimo redovno istraživanje indeksa ekonomskog raspoloženja privrede koje RZS redovno snima za potrebe EUROSTAT-a. Kompozitni indeks je rezultat razlike u broju pozitivnih i negativnih odgovora na pitanja o stanju i očekivanjima o „ekonomskom raspoloženju” odnosno predstavlja finansijsku/ekonomsku situaciju izraženu u četiri ekonomska sektora (industrija, maloprodaja, usluge i građevinarstvo) kao i kod potrošača. Indeks 100 znači da je broj onih koji očekuju poboljšanje isti kao onih koji očekuju pogoršanje.

PORESKI KREDIT I EXPO 2027 – PRILIKA DA DRŽAVA POKAŽE PODRŠKU MSP

Od preko 400.000 malih i srednjih preduzeća koja danas posluju u Srbiji, izdvaja se korpus od oko 500 izuzetno konkurentnih, inovativnih, rastućih i izvozno orijentisanih MSP, koja predstavljaju skrivene šampione domaće privrede. Oni zapošljavaju 40.000 ljudi i imaju zbirni godišnji promet od 4 milijarde EUR, od toga 2,4 milijarde EUR iz izvoza. Uz adekvatnu klimu i institucionalnu podršku bar približnu onoj koju uživaju strane direktne investicije, ovakvih šampiona bilo bi i nekoliko puta više.

Pred državom su, na dohvat ruke, dve dobre prilike da pokaže da im je posvećena i u praksi, a ne samo deklarativno. Prva je vraćanje poreskog kredita, što je bila i poruka sa panela posvećenog MSP na Kopaonik Business Forumu, a druga EXPO 2027 koji može, i treba, da posluži i kao EXPO domaće male i srednje privrede. Njihove proizvode i usluge treba utkati u svaki segment ovog događaja (a prave sve što je za jednu ovakvu svetsku izložbu potrebno). Na zahtevnom stranom tržištu su već dokazali konkurentnost, vreme je da dobiju priliku da se predstave i u svojoj zemlji

Foto: Kopaonik Business forum // PANEL 20: Uticaj globalnih izazova na razvoj sektora MSP u Srbiji

EFEKAT PORESKOG KREDITA ZA MSP
CEVES se zalaže za vraćanje poreskog kredita za mala i srednja preduzeća u Srbiji, koji je postojao do 2014. godine. Krajnje je vreme da Srbija napusti diskriminatornu praksu, po kojoj je jedinstvena u Evropi, da velikima daje pravo na ovu povlasticu koju mali nemaju. A potom bi država morala da počne i da zaista primenjuje princip „Misli prvo o malima” (Think Small First).

* Efekti se odnose na uvođenje 100% poreskog kredita, uz ograničenje od 50% naplativog poreza u godini, sa pravom prenosa na narednih deset godina.

Izvor: CEVES

CEVES STAV
U Palati Srbija 20. januara predsednik države je u skladu sa Ustavom mu nepoverenim ovlašćenjima predstavio plan „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027″. Pre svega, potrebno je napomenuti da taj plan nema adekvatno uporište u zakonu i donesen je mimo institucija a sve ukazuje i da je motivisan, pre svega, izbornim uspehom i rejtingom vladajuće partije, a ne razvojnim potrebama srpske privrede i društva.

Šta se ovim planom obećava? Sa makro strane, uvećanje BDP-a na 92,7 milijardi EUR do 2027. godine, što znači realan rast od 4% prosečno godišnje (17% ukupno). Takav rast se Srbiji svakako predviđao po „difoltu” u srednjem roku, i to bez bilo kakvih dodatnih reformi i intenzivnijih ulaganja. Toliki rast nedovoljan je za konvergenciju i omogućava dostizanje tek 80% razvoja Bugarske, i to Bugarske iz 2023. godine.

Plan se postiže investicijama od 17,8 milijardi EUR, što u višegodišnjoj sumi zvuči pompezno, ali ne odskače od prošlosti. Nedovoljan rast posledica je toga što značajan deo investicija „otpada” na one čiji su prioritet i svrsishodnost krajnje upitni (od Nacionalnog stadiona, preko ostalih novih „drugoligaških” stadiona po Srbiji, do vidikovca na Ovčarsko-kablarskoj klisuri). Mere za poljoprivredu su veće subvencije, po nepromenjenom receptu i nepovezane sa rezultatima i željenim ishodima – te ostaju bliže socijalnoj politici, nego poljoprivrednoj i razvojnoj politici. Plan se ne bavi domaćim investicijama i privredom.

Međutim, ono što u planu najviše zanima građane jeste obećano povećanje prosečne plate sa 836 na 1.400 EUR. Ukoliko kurs ostane stabilan, a inflacija se održi na projektovanih 3,5%, realan rast zarada iznosio bi 46%. Realni rast zarada od 46% i rast privrede od 17% doveo bi do značajnog pada produktivnosti i posledično konkurentnosti, te zatvaranje firmi kojima biznis u Srbiji postaje neisplativ.

Celokupnu analizu pročitajte ovde.

PLAN RASTA ZA ZAPADNI BALKAN

Kako bi vratila momentum procesu pridruživanja Evropskoj uniji, Evropska komisija je u novembru 2023. godine izašla sa Novim planom rasta za Zapadni Balkan koji treba da ubrza sprovođenje reformi i konvergenciju ka standardu EU.

Međutim, uprkos velikom broju ambicioznih zahteva, sredstva za njihovo ostvarivanje (svega 0,6% godišnjeg BDP-a) nisu odgovarajućeg obima. S druge strane, kako je CEVES imao priliku da sazna, postoji bojazan da se prateća vladina reformska agenda svede na puko recikliranje već postojećih i nedovoljno ambicioznih dokumenata, dok prekopotrebne reforme usmerene ka jačanju privrede izostaju. S obzirom na dugačak štap, a sitnu šargarepu, može se očekivati da će Srbija, nastaviti da se okreće drugim međunarodnim akterima. U periodu 2019-22 strane direktne investicije iz zemalja EU pale su sa 2,2 milijarde EUR na 1,4 milijardi EUR, a one iz Kine istovremeno su povećane sa 339 miliona EUR na 1,37 milijardi EUR. Uprkos nedostacima Novog plana, Srbija ne bi trebalo da „sedi skrštenih ruku” već da na najbolji mogući način iskoristi sve što je trenutno „na stolu”. Umesto prepakivanja već postojećih planova, Srbija bi trebalo da iskoristi momentum i pripremi novi koji bi, za razliku od marketinškog plana „Srbija EXPO 2027″ i mnogo novca u neadekvatne svrhe, sa ne tako mnogo, ali pažljivo usmerenog novca mogla da napravi, ako ne skok, onda svakako „korak ka budućnosti”.

Ceo tekst pročitajte ovde.

IZDVAJAMO

• CEVES je, u saradnji sa EBRD i EU, započeo mapiranje i definisanje prioritetnih intervencija za rast konkurentnosti MSP-ova na Zapadnom Balkanu. Projekat se sprovodi u koordinaciji sa regionalnim partnerima i predložiće izmene u oblasti ekonomskih politika, digitalne transformacije i inovacija kako bi se olakšalo poslovanje i podstakao razvoj MSP-ova. Pozivamo sve koji imaju predloge i sugestije da nam se jave sa idejama.
• Kori Udovički je na Godišnjoj skupštini članova Nemačko-srpske privredne komore predstavila nalaze CEVES-ovog izveštaja Trgovinski odnosi između Srbije i Nemačke u periodu 2015-2022. Položaj Nemačke kao najznačajnijeg partnera dodatno je „odmakao”, tako da je obim robne razmene skoro dvostruko veći u poređenju sa drugoplasiranom Italijom. Od 2019. Srbija je udvostručila izvoz u Nemačku. Srpski proizvodi listom su „osvajali” učešće na nemačkim tržištima, i to se odnosi kako na tokove iz novih nemačkih SDI, tako i na izvoz srpskih MSP. Nemačka je i najveći investitor u prerađivačku industriju Srbije, ali zabrinjava što je u prethodne dve godine iznos investicija iz Nemačke u Srbiju prepolovljen, što predstavlja značajno drastičniji pad od pada ukupnih investicija iz Nemačke u svet (-13%). Gđa. Udovički izrazila je nadu da će postepeno doći do razvoja politika koje će, uz ovu saradnju, doprineti razvoju srpskih MSP u „srpski Mittelstand.”
• CEVES je kao deo Platforme „Održivi razvoj za sve” učestvovao na konferenciji za medije 13. marta, na kojoj je Platforma pozvala novu Vladu Republike Srbije da nastavi aktivnosti usmerene na pripremu i donošenje Plana razvoja Republike Srbije i u iste ugradi obaveze koje je preuzela potpisivanjem Agende 2030 Ujedinjenih Nacija za održivi razvoj. Ovaj Plan mora da se priprema kroz širok, iskren i vidljiv dijalog i saradnju sa svim razvojnim akterima u društvu — privredom (i malom i velikom), i svim drugim nedržavnim akterima, profesionalnim i privrednim udruženjima, akademskim organizacijama i drugim organizacijama civilnog društva.
• U okviru regionalne mreže WEBecon, zajedno sa kolegama iz preostalih pet zemalja Zapadnog Balkana, CEVES radi na kreiranju regionalne studije čiji je cilj unapređenje transparentnosti i generisanje dodatnog znanja o politikama državne pomoći u regionu. Pored toga, u okviru istog konzorcijuma, trenutno se radi na studiji o pospešivanju energetske sigurnosti domaćinstava kroz razvijanje tržišta kupaca-proizvođača električne energije (prozjumera).
• CEVES se pridružio SME HUB Karavanu u Leskovcu i podržao projekat SME HUB koji radi na tome da što više lokalnih firmi postanu svetski dobavljači. Govorilo se o potencijalnoj saradnji između malih i srednjih preduzeća i multinacionalnih kompanija, te finansiranju transformacije poslovanja i unapređenju MSP sektora.

Vaš CEVES Tim

Kori Udovički, Nemanja Šormaz, Marijana Radovanović, Pavle Medić, Lana Hadži-Niković, Lazar Ivanović, Jelena Radulović, Viktor Bačanek, Ivona Janović, Simonida Kiš i Dušan Kovačević