Kori Udovički za Novi Magazin: Vučićeve prečice su razvojne kočnice

U intervjuu za Novi Magazin, Kori Udovički, predsednica UO CEVES-a govori o prečicama i „crvenom tepihu“ rezervisanom samo za najveće investitore, koje koče ekonomski razvoj, o tome da rast BDP-a nije isto što i održivi ekonomski razvoj, o verovanju da možemo da izgradimo državu koja služi društvu a ne političkim partijama, o propuštenim prilikama za ojačavanje institucija i pružanju adekvatne pomoći onima kojima to pravi razliku u doba pandemije, o propulzivnim delovima srpske domaće privrede koja čini 85% ukupne privrede, o prevelikoj centralizaciji…

Ceo intervju možete pročitati na linku: Intervju Novi Magazin Kori Udovički

Kratki video prilog možete pogledati na sledećem linku: Video Novi Magazin Kori Udovički

Prenosimo delove iz intervjua:

  • Ekonomski razvoj je moguć bez demokratije. Ali – nije bez institucija. … Od početka tranzicije nikako da u našim institucijama uspostavimo odgovarajuću „podelu rada“, odnos, između „države“ (zapravo uprave), političkih partija, i privrede…. danas je situacija sa institucijama još gora jer se u državne strukture uvukao strah, plus što stvarno svi čekaju da jedan čovek odluči.
  • Razvoj se ne tiče samo prosečnog BDPa već kvaliteta života većine ljudi, i to  na malo duži rok. Ovakav rast taj kvalitet podriva – ne proizilazi iz razvijanja potencijala naših građana i kapitala, njihove osposobljenosti da kreiraju budućnost–i zato on ide ruku pod ruku sa iseljavanjem mase ljudi.
  • Možemo da napravimo državu koja služi društvu, a ne partiji na vlasti, i kojoj ćemo moći da verujemo. Međutim, ako svi polazimo od toga da je to nemoguće, onda je, naravno, nikad nećemo napraviti.
  • „Crveni tepih“ je zapravo prečica koju je predsednik napravio sa svojom kancelarijom, i kojom idu izabrani veliki investitori… Neka ljudi angažovani na toj prečici rade po najboljim kriterijumima ovog sveta, vi ne možete da postignete razvoj samo na osnovu protoka koji može da obezbedi jedan paralelan kanal odlučivanja, u kom krajnje odluke donosi jedan čovek.
  • Da biste svakom privredniku pružili podršku, odnosno ambijent, da se razvije, da postigne najviše što može, treba vam cela država. Svi njeni delovi koji iole dolaze u dodir sa privredom moraju da se angažuju … Evo, sad u ovoj krizi izazvanoj pandemijom, bila je prilika da Fond za razvoj razvije svoje domete i razvije finansijsku istoriju za mala preduzeća koja će tako kasnije lakše pristupiti i bankama. Trebalo  je da makar 30% bude usmereno onima sa najvećim potrebama, u ugostiteljstvu, ličnim uslugama. Da Fond uči da prepoznaje one kojima će pomoć napraviti ozbiljnu razliku. Umesto  toga, zapetljali su se u procedurama, obezbeđenjima, administrativnim kriterijumima …i kredite je na kraju dobilo vrlo mali broj preduzeća.
  • U državnoj upravi ima ljudi spremnih da se angažuju, pa i da budu kreativni, ali da bi se ti potencijali realizovali državna uprava mora da se i debirokratizuje, i depolitizuje– da se izbace partijski i smanje formalni, a uvedu profesionalni kriterijumi po kojima će da se radi.
  • U „malim i srednjim preduzećima“ se kriju jedini mogući nosioci budućnosti srpske privrede.  … Postoje dva propulzivna jezgra u ovoj privredi. Jedno su ozbiljne, konkurentne, firrme u prehrambenoj, metalskoj/mašinskoj, drvnoj industriji koje su potpuno uključene u svetsko tržište. Da pomenem ovde, recimo, Sirogojno u prehrambenoj, Janković enterijere, Inmold u plastičnoj-mašinskoj. Drugo je u modernom „tehnološkom“ sektoru — informatici, programiranju, kreativnoj industriji … Umesto vizije, podrške, mi njima poskupljujemo poslovanje zato što moraju stalno da trpe udare i neizvesnost na domaćem tržištu. Ne postoje politike kako da ovi prvi postanu, na primer, kao nemački „mitl štand“, noseći stub prerađivačke industrije. A inovativnu i tehnološku industriju bukvalno teramo da posluje van zemlje zbog jednog sasvim anahronog deviznog zakona.
  • Jasno je da ovaj režim veruje u centralizaciju i centralizovali su mnogo toga što naravno samo povećava njihovu odgovornost. Jer centralni državni aparat je kočnica razvoja.
  • Na kraju krajeva, to je i srž demokratije – da vi stvarno rešavate vaše lokalne probleme. I da imate mogućnost, ne samo formalno pravo zapisano u nekom aktu, da uređujete svoj život kako želite i da taj vaš život može da se razlikuje od načina života u susednoj opštini ili na drugom kraju zemlje. A u Srbiji sve je propisano isto za sve naše opštine.
  • Dualno obrazovanje je u Srbiji jako ocrnjeno iz meni nerazumljivih razloga. Zato što se ono uvodi pre svega na zahtev privrede. Šta je tu zapravo „zadatak“? Ubediti Ministarstvo obrazovanja da prilagodi program neke škole potrebama razvoja lokalne privrede! A otpor dolazi odatle što ministarstvo onda ne zna šta će sa viškom zastarelih ili neprilagođenih prosvetnih kadrova. Znači privreda u Srbiji mora stalno da ulaže napor da bi uklonila prepreke koje joj neopravdano postavlja država. Da li obrazovanje treba da bude tako centralizovano kao što je u Srbiji? Ja mislim da ne.

Leave a Reply

Your email address will not be published.