Predstavljamo vam VANREDNI BILTEN posvećen trenutno drugoj najvrućoj ekonomskoj temi u državi – budžetu. O prvoj najvrućoj temi, rešenju problema sankcija NISu, govorimo u STAVU u okviru ovog vanrednog biltena. Pokazaćemo vam neke od rezultata naših višemesečnih aktivnosti: sumarnu analizu realizacije i projekcija o najkrupnijim investicijama države, odgovor na pitanje da li struktura fiskalne potrošnje podržava društveno-ekonomski razvoj (i koliko se promenila od 2014.g.), kao i jednu tabelu koja će vas iz prve zastrašiti, ali je najbolji mogući rezime celog predloga budžeta za 2026.g.

Naša zapažanja o makroekonomskim tokovima i projekcijama za privredni rast u 2026.g. ostavljamo za decembarski broj. Ovde ćemo podvući da je sad već i u predlogu budžeta „priznato“ da će privredni rast u 2025 biti oko 2%, i da nema dileme da je to usled pada kako privatnih tako i javnih investicija, pogotovo kad se isključi sektor odbrane. 

Ključni zaključak naše analize planova i projekcija za investicije jeste da iako je broj većih projekata u kojima realizacija kasni i u kojima postoji prebačaj otprilike isti, kasne upravo oni projekti koji su najtešnje vezani za Expo Beograd 2027. U Tabeli 1 prikazani su projekti sa planiranim godišnjim ulaganjem većim od 20 miliona evra, upoređeni sa planom u vreme donošenja budžeta, pri čemu se za projekte povezane sa Expo Beograd 2027 sada projektuje ukupna vrednost od oko 4,4 milijarde evra (oko 90 miliona evra više nego pre godinu dana), dok se istovremeno procenjuje da u 2025. neće biti realizovano oko 37% prvobitno planiranog iznosa (oko 343 miliona evra), pa se oko 305 miliona evra prebacuje u 2027. godinu. Posebno se izdvajaju Nacionalni stadion, kod koga se planirani iznos za 2025. smanjuje za oko 85% i prebacuje u 2027. pa čak i 2028. godinu, kao i prateće saobraćajnice i veze do Surčina, dok se kod većine drugih velikih projekata kašnjenje uglavnom ne povećava ili se čak beleži izvesno ubrzanje. U takvoj situaciji, kada se najproblematičniji projekti po dinamici izvođenja preklapaju sa fiksnim rokom Svetske izložbe sredinom 2027. godine, postavlja se pitanje da li će pritisak da se radovi završe „po svaku cenu“ povećati sklonost ka zaobilaženju procedura, smanjiti transparentnost i ugroziti bezbednost objekata, odnosno da li ovakav obrazac može da pojača rizike slične onima koji su najverovatnije doveli do pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Tabela 1. Kako napreduju najveći investicioni projekti?

__
*U budžetu za 2026.g. uključene su još: saobraćajnice za potrebe EXPO (60 miliona EUR)
***Izgradnja beogradske obilaznice na autoputu E-70/E-75, deonica: Most preko reke Save kod Ostružnice-Bubanj Potok (sektori 4, 5 i 6); Izgradnja autoputa E-763, deonica: Novi Beograd-Surčin; Izgradnja novog mosta preko reke Save u Beogradu; Izgradnja pruge između Zemun polja i Nacionalnog stadiona; Tunel od Karađorđeve ulice do Dunavske padine.

Problem zaoštrava i činjenica da je, s obzirom na sadašnju projekciju realizacije kapitalnih izdataka cele države zaključno sa trećim kvartalom, potrebno da se u četvrtom kvartalu realizacija ubrza na visokih, i u poslednjoj deceniji nezabeleženih, 49%. Treba napomenuti i da se od 2012. godine najviši procenat realizacije u ovom kvartalu dogodio u 2024., i to 47,4%, dok je prosek za isti period 40,7%. Ne čudi s toga, da je projekcija kapitalnih izdataka revidirana sa 6,46 milijardi evra koliko je bilo planirano revidiranom fiskalnom strategijom za 2025. godinu na 6,23 milijarde evra oktobarskom projekcijom Ministarstva finansija.

Na šta troši Srbija a na šta EU i CEEU?

Bez temeljitih reformi koje jačaju produktivnost i institucionalni kapacitet, budžet Srbije osuđen je da preraspoređuje sredstva umesto da gradi razvoj. Funkcionalna struktura javnih rashoda jasno pokazuje kuda vode prioriteti ekonomske politike poslednjih godina

Tabela 2. Funkcionalna struktura javnih rashoda u Srbiji, EU i CEE u 2014 i 2024 (2023 za EU i CEE)

__
Izvori: Ministarstvo finansija i Eurostat

Rast izdataka za ekonomske aktivnosti sa 6,5% na 7,8% BDP-a između 2014. i 2024. godine čini se pozitivnim. Međutim, ovaj rast gotovo u potpunosti dolazi iz velikih infrastrukturnih projekata – koji su u početku odgovarali na očigledne potrebe, ali sad nije jasno o kojoj je viziji reč. I subvencije privredi čine neubičajeno visok deo (2,5% BDP), i najbrže su rasle posle kapitalnih izdataka, dok izdaci koji direktno grade produktivni kapacitet privrede ostaju marginalni. Podrška preduzetništvu smanjena je u budžetu za 2026.g. iznosi samo 16,5 miliona evra – manje nego troškovi donacija za Expo (20,5 miliona evra). Umesto toga potrebni su programi koji stvaraju sinergije i podižu kapacitete.

U 2026. godini ne vidimo nikakav iskorak ka razvojnoj strukturi trošenja – naprotiv, uprkos obećanjima iz 2014, prioriteti se i dalje udaljavaju od onoga što gradi dugoročni rast. Centralni budžet raste na 32% BDP-a, ali taj rast pune odbrana, unutrašnja bezbednost i veliki projekti, dok ekonomski poslovi ostaju zasnovani na subvencijama, a ne na podršci inovacijama, MSP-ovima i lokalnom razvoju. Istovremeno, socijalna zaštita, zdravstvo, obrazovanje i životna sredina – stagniraju ili zaostaju, čak značajno, iako upravo one određuju produktivnost, kvalitet života i smanjenje nejednakosti. Budžet tako postaje sve „skuplji“, ali ne i razvojno usmeren. Ako i posle 2026. nastavimo da jačamo vojsku, policiju i projekte upitne vrednosti, dok štedimo na školama, bolnicama i socijalnoj infrastrukturi, Srbija ulazi u narednu deceniju sa slabim rastom i rastućim društvenim tenzijama. Potrebna je jasna promena prioriteta – od potrošnje za vladanje nad ljudima ka investicijama u ljude.

U istom duhu analize prioriteta i transparentnosti javnih finansija, obaveštavamo vas da je Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (čiji je CEVES aktivni član) dostavio relevantnim institucijama Republike Srbije (Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj skupštini i poslaničkim grupama) svoju detaljnu analizu Predloga budžeta za 2026. godinu i Fiskalne strategije za period 2025-2027. godine. Ova analiza, zajedno sa preporukama za unapređenje u narednom budžetskom ciklusu, biće prosleđena i medijima ovih dana.

Zvanično saopštenje Konventa možete pogledati ovde, a detaljnu analizu budžeta i fiskalnih politika možete pronaći na ovom linku.

I na kraju, nemojte da vas uplaši tabela koja sledi. Ona je najsažetiji mogući prikaz strukture budžeta za 2026. g. po tome na šta se troši i kako se troši. Svaki red predstavlja jedan sektor. Grupisali smo ih kao u Tabeli 2 ali se tabele ne poklapaju po obuhvatu – ovde je u pitanju samo trošenje iz centralnog budžeta, bez fondova i lokalnih samouprava.

Tabela 3. Predlog budžeta 2026.: Na šta se troši i kako, u % od BDP*

__
* Boje u tabeli označavaju učešće svake ekonomske kategorije u ukupnoj potrošnji sektora, pri čemu tamnija zelena označava najveći, žuta srednji, a crvena najmanji relativni iznos.

Iz ovih sektora se vidi, na primer, zašto nismo u prethodnoj diskusiji „optužili“ opšte javne usluge za njihovu veličinu. Nije nužno administracija predimenzionirana (mada verovatno jeste kad se uzme u obzir da se i dobar deo roba i usluga sastoje od privremenog i agencijskog zapošljavanja). Zbir plata u centralnom budžetu u ovom segmentu iznosi samo 0,16% BDPa.

Na osnovu tabele vidimo da najveći deo potrošnje državnog budžeta odlazi na trasnfere i subvencije, čak 7,67%, što se može pripisati visokim dotacijama u sektoru socijalne zaštite (5,08%). Ova sredstva su mahom namenjena fondovima socijalnog osiguranja, PIO i RFZO. Oslanjanje ovih fondova na značajna sredstva iz državnog budžeta ukazuje na probleme u njihovom finansiranju i dovodi u pitanje njihovu dugoročnu održivost. Subvencije takođe dominiraju u sektoru poljoprivrede, gde iznose 1% BDP-a i čine najveću kategoriju izdataka ovog sektora, dok su kapitalni rashodi zanemarljivi. Ovi podaci ukazuju na neefikasnu raspodelu sredstava, koja umesto da budu usmerena u kapitalne projekte koji bi povećali produktivnost i kapacitete poljoprivrednog sektora, mahom odlaze na jednokratne isplate i tekuće subvencije upitnog dugoročnog razvojnog efekta.

Takođe, izdaci na robe i usluge u sektoru nauke nisu tako visoki kao što se čini, s obzirom da je reč o sopstvenim prihodima naučnih institucija o kojima se ne zna na šta se troše.

Iako pozdravljamo pomake ka većoj dostupnosti pojedinih fiskalnih podataka u ovom i prethodnom budžetskom ciklusu, oni su omogućili ovako temeljnu analizu, ističemo da ključne informacije i odluke i dalje ponekad izostaju, ili nisu objašnjene. Nedostaju u sumarni analitički prikazi i suštinska obrazloženja koja bi omogućila informisanu diskusiju predloga.

Kontinuirano praćenje Reformske agende

U okviru Nacionalnog konventa EU u novembru 2025. osnovana je Međusektorska radna grupa (MRG) za praćenje Reformske agende (RA). U okviru MRG, pored 5 podgrupa, nadležnih za svaku od oblasti RA, CEVES je  u saradnji sa organizacijom Transparentnost Srbija, osnovao horizontalnu podgrupu za praćenje budžetskih implikacija Reformske agende. Podgrupa će procenjivati da li su za najvažnije korake predviđene RA opredeljena odgovarajuća budžetska sredstva a takođe će analizirati stvarne fiskalne troškove i obaveze države po osnovu investicija finansiranih preko WBIF-a. Na plenarnoj sednici MRG održanoj 13.11.2025. okupljeni su svi članovi podgrupa i definisan je plan aktivnosti za 2026. godinu.

Stav: O NIS-u

Ne možemo da komentarišemo drugu najvažniju ekonomsku temu trenutka a da se ne osvrnemo na prvu: NIS. Ne ulazimo u detaljnu analizu ovog pitanja, jer ključne informacije, kao što sutačne pregovaračke pozicije sa SAD i Rusije kao i istraženi privatizacioni modeli i nisu i neće biti javno dostupni. Ipak, sa ekonomske strane ne očekujemo trajnu destabilizaciju tržišta energenata, već pre rizik kratkoročnih poremećaja i politički vođenog prelivanja troškova na određene grupe. Potpuno i dugotrajno isključenje derivata prerađenih u Rafineriji Pančevo imalo bi izuzetno teške posledice po potrošače i privredu, jer postoje značajna ograničenja u logistici uvoza (terminali, skladišta, transport) koja se ne mogu ukloniti u kratkom roku, a neizvesno je i koliko se mogu umanjiti u srednjem roku. Ekonomska i politička cena ignorisanja zahteva američke administracije, kroz produžene sankcije i blokade u snabdevanju, nesumnjivo je viša od domaće političke cene priče o „izdaji Rusije“. Kada je reč o gasu, možemo pretpostaviti da sadašnji popust verovatno neće opstati, bilo da se grubo plati kroz cenu izlaska ruskog kapitala iz NIS-a ili kroz buduće ugovore o snabdevanju. ali Ruski gas se tehnički može zameniti drugim izvorima, mada uz višu cenu i period prilagođavanja. Sadašnja ekonomska cena otkupa takođe nije problem. U prvom koraku nacionalizacija NIS-a ili otkup ruskog udela jesu puki potez pera. Svakako nose različite pravne rizike (uključujući moguće međunarodne arbitraže), kao i fiskalni trošak kroz veći javni dug koji će se otplaćivati u budućnosti. Formalno, u jednom scenariju piše se zakon, a u drugom ček, ali uslovi pod kojima je to održivo zavise od saglasnosti više spoljnopolitičkih aktera, a ne samo od domaće volje. Ipak, toga ne očekujemo raspad tržišta ni naftnih derivata ni gasa, već u najgorem slučaju kombinaciju kratkoročnih poremećaja  poremećaja i fluktuacija cena koje će vlast koristiti da odluku „objasni“ kao ekonomsku nužnost, a ne kao geopolitički izbor.