Iako prijemčiva nezadovoljnim potrošačima, teorija o rastu cena usled pohlepe prodavaca i proizvođača, odnosno težnje za što većim profitom („greedflation”) – ne nalazi utemeljenje u dostupnim finansijskim podacima.
Sektorskom analizom finansijskih izveštaja svih preduzeća u Srbiji (kliknite ovde za ceo izveštaj) došli smo do zaključka da se od 19.4% rasta prihoda privrede u periodu 2021-2022, 91%[1] može direktno objasniti rastom troškova, dok se preostalih 9%[2] može objasniti uvećanjem profita; odnosno – pohlepa bi eventualno mogla biti odgovorna tek za jedanaestinu ukupne inflacije.
Izvor: Godišnji bilten finansijskih izveštaja za 2022. godinu (APR), kalkulacije autora
Profitnu marginu[3] najviše su uvećali rudarstvo (za 47%), poslovanje nekretninama (35%), zabava i rekreacija – mahom kladionice (31%), poljoprivreda (18%), i HORECA (15%).
Razlozi za povećanje profitabilnosti u ovim delatnostima uglavnom su povezani sa povećanjem tražnje (u Beograd se doselilo 150.000-200.000 ljudi) koja jeste imala uticaj na ekonomski opravdan rast cena.
Važno je i napomenuti da je pad profita u elektroprivredi direktna posledica lošeg upravljanja sistemom; u odsustvu istog, sektor bi, kao i sektor nafte i uglja, doživeo rast profita – kao posledica međunarodnih kretanja u cenama energenata.
Obroci u restoranima su zaključno sa decembrom 2022. poskupeli za 19% međugodišnje. Otprilike 15% od toga (poskupljenje od 2,9%) može se pripisati nastojanju da se poveća profit, dok je preostalih 85% (16,1% poskupljenja) rezultat uvećanih troškova (hrane, plata, zakupa…). Na primer, kafa je koštala 150 dinara, a sada košta 178,5 – poskupela je za 28,5 dinara. Od toga, 4,3 dinara odnosi se na povećanje profita, a 24,2 na povećane troškove kafića.
Profitna margina u trgovini se nije povećala, ali je sektor uspeo da celokupno povećanje ulaznih cena prevali na potrošače, što govori o nesumnjivom prisustvu određene monopolske moći. Podaci ukazuju da je trgovačka marža[4] iznosila oko 37% u proseku i u 2021. i u 2022. To znači da maloprodaja nije direktno odgovorna za povećanje inflacije.
Međutim, činjenica da su trgovci uspeli da svoje komparativno visoke trgovačke marže u potpunosti očuvaju punim prilagođavanjem cena može da ukazuje na problem nesrazmerne raspodele moći između trgovaca, dobavljača i potrošača.
U prilog tome govori i da mereno neto prinosom na kapital od 15% trgovina predstavlja jednu od najprofitabilnijih delatnosti u Srbiji (prosek na nivou privrede je 9%).
Stoga, uvedene mere ograničavanja cena pojedinih proizvoda ne moraju nužno stvoriti tržišnu distorziju, u smislu potencijalne štete po dobavljače i nestašice proizvoda; već čak uticati i na blago ograničavanje te „moći”. Ipak, u uređenim tržišnim ekonomijama, za očekivati bi bilo da do takvog ograničavanja ne dolazi državnom intervencijom, već omogućavanjem fer konkurencije, koja pogoduje potrošačima.
[1] 17,7p.p. rasta prihoda privrede
[2] 1,7p.p. rasta prihoda privrede
[3] Profitna margina predstavlja učešće profita u prihodu. Veća profitna margina znači da se veći deo prihoda preduzeća preliva direktno u profit.
[4] Trgovačka marža je razlika između cene po kojoj trgovac nabavlja proizvod i po kojoj ga prodaje.
EN