Generalna performansa sektora

Produktivnosti firme, određena je efikasnim korišćenjem inputa u procesu proizvodnje. Produktivnost se u ovoj analizi meri produktivnošću radne snage, koja se obračunava kao odnos između dodate vrednosti ukupnog broja zaposlenih jedne firme ili sektora. Produktivnost privrede Srbije godine 2013. iznosila je 1,6 miliona dinara po zaposlenom, što znači da je prosečni radnik doprineo dodatoj vrednosti srpske privrede sa približno 14.000 evra. Sa druge strane, produktivnost prosečne firme u Srbiji bila je mnogo niža, ispod 6.000 evra po zaposlenom. Ionako nizak nivo produktivnosti Srbije zasnovan je na manjem broju sektora i poslovanju malobrojnih velikih sistema u tim sektorima. Tek jedna trećina sektora uspela je da posluje produktivnije od privrede u celini. Niska produktivnost neposredno je vezana za niske investicije: iznos ulaznih SDI u Srbiji niži je nego u uporedivim zemljama regiona, pri čemu je skoro tri četvrtine SDI uloženo u nerazmenljive sektore privrede.

Na grafiku ispod predstavljene su detaljne informacije o nivou, karakteristikama i distribuciji produktivnosti među sektorima koji čine privredu Srbije. Svi sektori spadaju isključivo u prvi i četvrti kvadrant, što ukazuje na to da nijedna prosečna firma nije iskazala negativnu produktivnost. Agregatna produktivnost kako sektora vazdušnog saobraćaja tako i sektora proizvodnje sirovog gvožđa i čelika (locirani u četvrtom kvadrantu) bila je negativna, što ukazuje da je i dodata vrednost ova dva sektora takođe bila negativna. Ovakvi ekstremno loši rezultati sektora vazdušnog saobraćaja i proizvodnje sirovog gvožđa i čelika neposredno su uzrokovani poslovanjem dva velika državna preduzeća koja dominiraju ovim sektorima, odnosno Er Srbije i Železare Smederevo.

Grafik – Produktivnost sektora (2009-2013)

Profitabilnost prvenstveno označava meru u kojoj je jedna kompanija u stanju da proizvede svoje proizvode, proda ih na tržištu i tako ostvari profit. Najšire posmatrano, ona odražava uspešnost jedne firme u proizvodnji proizvoda odnosno pružanju usluge i njenu sposobnost da ostvari prodaju. EBITDA margina u ovoj analizi koristi se kao indikator profitabilnosti. EBITDA margina srpske privrede iznosila je 2013. godine pristojnih 8% – na svaki evro vrednosti prodaje dolazilo je još po osam centi EBITDA. Prosečne firme nisu bile u mogućnosti da prate trendove privrede koje su diktirale veće profitabilne kompanije jer nisu mogle da povećaju svoju konkurentnost u pogledu troškova proizvodnje, pozicije na tržištu, vidljivosti i drugih ključnih faktora konkurentnosti koji stvaraju jaz između malih i velikih firmi.

Grafik ispod nam pokazuje detaljan pregled profitabilnosti sektora koji čine privredu Srbije. Predstavljena je raspodela sektora prema profitabilnosti prosečnih firmi koje posluju u njima i profitabilnosti sektora. Profitabilnost ogromne većine sektora srpske privrede bila je određena mogućnošću jedne ili manjeg broja velikih firmi u tim sektorima da ostvare profit. Najprofitabilniji sektori u privredi Srbije su oni koji najefikasnije i najdelotvornije proizvode i prodaju svoju robu na tržištu i time sistematski ostvarili izvanredne stope profitabilnosti svojih osnovnih delatnosti. Ti sektori su grupisani u potkvadrantu I (iznad horizontalne zelene linije i desno od vertikalne crvene linije) i ostvaruju profitne margine iznad oba proseka privrede. Ti sektori su najprofitabilniji, a samim tim i najpogodniji za razvoj preduzeća. Uz to, ti sektori imaju najveći potencijal za pokretanje privrednog razvoja kroz nastavak poslovanja i povećanje njegovog obima.

Grafik – Profitabilnost sektora (2009-2013)

Sveobuhvatnost se odnosi na procenat firmi koje pokreću rast jednog sektora. Rast bi trebalo da bude što sveobuhvatniji, odnosno njemu bi trebalo da doprinosi što je moguće više firmi koje posluju u konkretnom sektoru. Što je veći broj firmi koje doprinose rastu sektora, to je taj rast sveobuhvatniji. Sveobuhvatnost rasta jednog sektora meri se procentom uspešnih firmi koje u njemu posluju (više u izveštaju, strana 72). Jedna četvrtina firmi u Srbiji u postkriznom periodu bila je uspešna generišući 45% prihoda privrede u celini. Za skoro 40% uspešnih firmi može se reći da ostvaruju brz rast, jer im se prihodi povećavaju po stopi od preko 20% na godišnjem nivou. Jedna desetina „bona fide“ firmi u Srbiji bila je i uspešna i ostvarivala je brz rast. Tih 7.000 preduzeća predstavljaju pravu snagu i zdravu osnovu privrede Srbije.

Grafik ispod nam pruža detaljniji uvid u atraktivnost, održivost i razvoj sektora koji čine privredu Srbije. Najuspešniji sektori prema sveobuhvatnosti jesu oni u kojima je prisutna visoka koncentracija otpornih i izdržljivih firmi koje ostvaruju rast uz profitabilnost i čiji je doprinos prihodima sektora relativno značajan. Sektori koji se nalaze u prvom potkvadrantu imaju visok potencijal za pokretanje privrednog rasta i razvoja zemlje u celini.

Grafik – Sveobuhvatnost razvoja sektora (2009-2013)

Obim rasta je prva komponenta performanse sektora, i odnosi se na dinamičnost jednog sektora – meru u kojoj je jedan sektor proširio obim svojih aktivnosti i poslovanja u posmatranom periodu. U srpskoj privredi je od 2009. do 2013. došlo do povećanja prihoda, i čini se da je ona na putu oporavka od krize. Međutim, ovaj rast se zasnivao na rezultatima tek manjeg broj sektora. Privreda Srbije rasla je po stopi od 5,5% tokom posmatranog postkriznog perioda. Međutim, tek jedna trećina sektora iskazala je rast po stopi većoj od prosečnih 5,5%, dok su ostali i dalje bili ispod proseka.

Ovaj grafik nam omogućava da ostvarimo dublji uvid u karakteristike, strukturu i izvore rasta sektora koji čine srpsku privredu. Na grafiku je prikazana distribucija svih sektora, i to prema stopi rasta prosečne firme koja posluje u svakom sektoru i stopi rasta samog sektora. Dinamičnost ogromne većine sektora u Srbiji određena je rastom jedne velike firme koja posluje u tom sektoru ili manjeg broja takvih firmi. Ukupno 25% sektora uspelo je da se oporavi od udara krize i ostvari sveobuhvatan razvoj u posmatranom petogodišnjem periodu. Ukupna tražnja za proizvodima tih sektora porasla je, dok su se povećali i prihodi prosečnih firmi koje posluju u njima. Posmatrano prema obimu rasta, sektori sa najboljom performansom su oni koji su ostvarili sistematski i relativno dinamičan rast poslovanja. Ti se sektori na našem grafičkom prikazu nalaze u prvom kvadrantu, i to iznad horizontalne crvene linije.

Grafik – Obim rasta (2009-2013)