U okviru projekta “Assessing and streamlining potentials of Open Balkan Initiative” objavljen je izveštaj o projektnom zadatku 3 – Administrative gaps and bottlenecks assessment. Ovaj izveštaj daje stratešku procenu trenutnog stanja i identifikuje administrativne prepreke za ostvarivanje uslova za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu.
Aktivni projekti
Makroekonomske prognoze Inicijative Otvoreni Balkan
U okviru projekta “Assessing and streamlining the potential of the Open Balkan Initiative”, Centar za ekonomske analize (CEA) iz Skopja, objavio je macromodelling izveštaj u okviru istraživačkog zadatka 4: Open Balkan macroeconomic forecasts.
Dodatno, u cilju utvrđivanja ekonomskih benefita/gubitaka od članstva ili izostanka u članstvu OB inicijative za zemlje Zapadnog Balkana, pojedinačno i grupno (region), sa punom ili delimičnom integracijom, u odnosu na Berlinski proces, kroz prizmu dugogoročnog prognoziranja ključnih makroekonomskih indikatora objavljeni su i Policy paper, kao i Policy note.
3 studije o disparitetima i sličnostima ZB6 zemalja
Tim eksperata, predvođen CEA, u okviru projekta Procena i racionalizacija potencijala Inicijative Otvoreni Balkan (Assessing & Streamlining the Potentials of the Open Balkan Initiative) pripremio je 3 studije:
Obrazloženje:
Poenta ZADATKA 2 je da svaka od ZB6 zemalja ima svoje karakteristike, te da konsekventno unutar i među zemljama postoje dispariteti, ali i sličnosti. Zato želimo da analiziramo disparitete i sličnosti u EU NUTS 3 regionima u zavisnosti od dostupnih podataka. Ideja je da s obzirom na OBI MoR i OBI sporazume i EU slobodu kretanja, pojedini NUTS regioni ZB6 zemalja mogu među sobom imati više sličnosti od drugih. Dakle, oni NUTS 3 regioni koji formiraju klastere, na primer, pokazuju sličnosti u pojedinim demografskim atributima i/ili pojedinim socio-ekonomskim atributima mogli bi da posluže kao platforma za efikasniju implementaciju EU slobode kretanja EU i ciljeva OBI MoR i OBI sporazuma. To ne znači da regioni sa većim disparitetima ne mogu postići iste ciljeve. To samo pokazuje da bi za regione sa više sličnosti politike mogle da se implementiraju efikasnije, jer imaju slične izazove. Onim regionima koji pokazuju veće disparitete verovatno će biti potrebno više resursa da bi postigli konvergenciju i smanjili nejednakosti.
Postoje tri dela ovog izveštaja o Zadatku 2:
Deo 1: Analiza dispariteta među zemljama: Desk istraživanje
U tomu 1 nalazimo da postoji interna migracija u urbane centre koji privlače stanovništvo. Koncentracija stanovništva u ZB6 zemljama nalazi se u opštinama sa populacijom do 30.000, na primer, 69% ukupnog stanovništva svih 491 opština. U Albaniji polovina stanovništva živi u 7 gradova sa više od 100.000 stanovnika, a na Kosovu, slično kao u Albaniji, polovina stanovništva živi u 8 od 38 opština. U Crnoj Gori 23 od 25 opština imaju do 50.000 stanovnika (polovina stanovništva živi u 4 od 25 opština). U BiH polovina stanovništva živi u 84% opština. Regionalni razvoj je organizovan na NUTS 3 nivou za potrebe planiranja u Severnoj Makedoniji, Albaniji i na Kosovu gde dispariteti opstaju već deceniju. U Srbiji se NUTS 3 koristi u svrhu administrativne dekoncentracije, dok za razvojne svrhe postoje četiri regiona.
ZB6 zemlje ne trguju mnogo među sobom kada se meri prvih pet trgovinskih partnera. Srbija je istaknuta kao izvoznik u sve ZB6 zemlje. Albanija ima visoku koncentraciju izvoza u Italiju (od 45%), slično kao Severna Makedonija u Nemačku (47%). Srbija i Albanija ne uključuju ni jednu zemlju ZB6 među svojih pet najvećih uvoznika. Izvoz i uvoz Srbije su u osnovi jednaki zbiru ostalih pet zemalja.
ZB6 konvergencija ka EU je spora. Naime, BDP zemalja ZB6 u PPS u odnosu na EU-27 porastao je sa 33% na 38% za 10 godina. Ovim tempom ZB6 će biti potrebno 70 godina da dostigne EU prosek (ako EU zadrži današnji nivo BDP-a 70 godina).
ZB6 zemlje su i dalje zarobljene u mediokratiji i postaju sve siromašnije. Što je još gore, ZB6 zemlje su u opasnosti da budu uhvaćene u zamku razvoja talenata (EU 2023). Starenje i smanjenje radno sposobnog stanovništva (obrnuta starosna piramida za Severnu Makedoniju, na primer) zajedno sa nedostatkom ekonomskog dinamizma u kombinaciji sa većim udelom NEET, kao i regioni koji doživljavaju značajan odlazak mladih ljudi, doveli su do smanjenja dostupnosti visokokvalifikovanih i mlađih radnika.
Regionalne nejednakosti unutar ZB6 zemalja otkrivaju da su na lokalnom nivou (posebno NUTS 3 nivou) nejednakosti manje izražene. To znači da bi davanje prioriteta regionalnom potencijalu na osnovu sličnosti u NUTS 3 regionima, umestio rešavanja konvergencije sa EU na NUTS 1 nivou moglo biti efikasniji izbor politike za stvaranje mogućnosti za izjednačavanje potencijala regiona, npr. fokus bi se mogao staviti na ekonomski rast koji je inkluzivan kako bi se osiguralo da se benefiti prošire na sve regione.
Deo 3: Analiza dispariteta zemalja: Klaster analiza
Sličnost regiona u zemljama Zapadnog Balkana uočena je korišćenjem klaster analize na NUTS 3 nivou disagregacije (tamo gde su podaci bili dostupni), navigacijom u određenim segmentima ekonomija Zapadnog Balkana koristeći jedan ili više indikatora za svaki segment.
Pored toga, analiza zasnovana na indikatorima ekonomske aktivnosti pokazuje klaster u kojem entiteti koji pokazuju veliko učešće poljoprivrede u privredi imaju nizak nivo BDP-a po glavi stanovnika, kao i nisko učešće ostalih analiziranih sektora u BDP-u. S druge strane, entiteti sa najvećim ukupnim BDP-om po glavi stanovnika, kao što je primećeno u glavnim gradovima Srbije, Severne Makedonije i Albanije, kao i u Crnoj Gori kao celini, vezuju se za visoko učešće trgovine, transporta i turizma u BDP-u. Drugi klaster pokazuje da entiteti u kojima dominiraju industrijska i građevinska delatnost generalno imaju natprosečan nivo BDP-a po glavi stanovnika. Ovi nalazi mogu biti važan faktor prilikom osmišljavanja ekonomskih politika na regionalnom nivou.
Pogledajte mape iz Klaster analize ovde: Mape
Pročitajte recenzije i pismo urednika za 3 studije Peer Review & Editor Letter o tomovima 1, 2 i 3
Kratka verzija tri studije u Executive summary formi.
Pozitivne recenzije studija iz Zadatka 2 u okviru projekta Procena i racionalizacija potencijala Inicijative Otvoreni Balkan
S obzirom na složenost posla u okviru Zadatka 2 projekta Procena i racionalizacija potencijala Inicijative Otvoreni Balkan (Assessing and streamlining the potential of the Open Balkan Initiative), u kojem učestvuje i CEVES, CEA je zatražila recenziju rada iz Zadatka 2.
Želimo da se zahvalimo recenzentima, prof. Vanču Uzunovu i prof. Marjanu Petreskom što su izdvojili vreme i pregledali naše izveštaje Zadatka 2 organizovane u tri dela:
- Deo 1: Analiza dispariteta među zemljama: Desk istraživanje (recenzija prof. Vančo Uzunova)
- Deo 2: Analiza teritorijalnih izazova, potreba i potencijala šest zemalja Zapadnog Balkana: Ekonomski pogled (recenzija prof. Marjan Petreski), i
- Deo 3: Analiza dispariteta među zemaljma: Klaster analiza (recenzija prof. Marjan Petreski)
Recenzenti su dali vredne povratne informacije o delovima, i veoma smo zahvalni na njihovim pronicljivim komentarima, razmišljanjima i preporukama. Dajemo tačan odgovor na komentare, razmišljanja i preporuke recenzenata u Pismu urednika.
Pročitajte recenzije i Pismo urednika na engleskom.
Izveštaj: Skrining Inicijative Otvoreni Balkan – analiza po zemljama
U okviru projekta “Assessing and streamlining the potential of the Open Balkan Initiative”, Centar za ekonomske analize (CEA) iz Skopja, objavio je izveštaj o istraživačkom zadatku 1: Screening of the Open Balkan Initiative – Country Analyses.
U izveštaju, u čijoj je izradi učestvovao i CEVES, navode se dva opšta zapažanja u pogledu praktične implementacije regionalne ekonomske integracije po tematskim oblastima. Prvo, OBI (Inicijativa Otvoreni Balkan) se prepliće sa operativnim regionalnim sporazumom (CEFTA) ili regionalnim inicijativama (MAP REA i CRM AP), posebno u oblasti slobodnog kretanja robe i radnika, ujedno i oblasti u kojima je OBI najdalje otišao u pogledu implementacije.
Drugo generalno zapažanje je da su političke obaveze zemalja učesnica OBI-ja vertikalno usmerene, i da se sprovode sporo. Većina političkih obećanja koja se ponavljaju na OBI samitima i javnim nastupima lidera OBI-ja tek treba da bude operacionalizovana. Proces ratifikacije svih OBI sporazuma traje dugo, posebno u Severnoj Makedoniji. Do danas, sporazum o tržištu rada i sporazum o međusobnom povezivanju šema za elektronsku identifikaciju su jedini trilateralni sporazumi koje su ratifikovale sve tri zemlje učesnice OBI.
Autori izveštaja kao opšte smernice za Open Balkan inicjativu (OBI) navode sledeće:
- OBI bi trebalo da adekvatno razradi sopstvenu viziju regionalne ekonomske integracije u kontekstu EU integracija Zapadnog Balkana i pojasni mandat inicijative kroz srednjoročnu mapu puta.
- Takođe bi trebalo osmisliti razvoj upravljačke strukture koja bi jasno definisala funkcije i odgovornosti za koordinaciju, implementaciju i monitoring, kako na regionalnom ,tako i na nacionalnim nivoima.
- Potrebno je unaprediti transparentnost kako bi se jasno utvrdila odgovornost i na taj način izbegla negativna percepcija unutar i izvan OBI.
- Na kraju, trebalo bi ubrzati implementaciju bilateralnih ili multilateralnih sporazuma i memoranduma o razumevanju koji olakšavaju regionalnu saradnju i integraciju.
U izradi izveštaja učestvovali su eksperti iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije (CEVES).
Preuzmite integralnu verziju izveštaja na srpskom i engleskom jeziku.
Doprinos nedržavnog sektora zvaničnom izveštaju o napretku implementacije COR-a
Centar za visoke ekonomske studije CEVES proizveo je u oktobru 2022. godine izveštaj koji je komplementaran zvaničnom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Srbiji.
RZS, kao državna institucija, svake godine objavljuje izveštaj u kome, na osnovu zvaničnih podataka koje poseduje, prati napredak Srbije u ostvarivanju 17 ciljeva održivog razvoja pomoću 118 različitih indikatora. Međutim, kako ovi ciljevi nisu nacionalizovani, odnosno nisu prilagođeni srpskom kontekstu, njihovo praćenje ne oslanja se na određene unapred definisane targete. Prema tome, ciljevi se prate deskriptivno, bez ikakvog referentnog okvira odnosno konteksta koji je potreban za razumevanje stvarnog napretka u njihovom ostvarivanju (npr. kada je reč o cilju 1 koji prati smanjenje siromaštva, prati se samo njeno smanjenje u odnosnu na inicijalne vrednosti ali bez informacija o tome da li je progres koji je ostvaren u skladu sa zacrtanim nacionalnim ciljevima, preuzetim međunarodnim obavezama, i kako se Srbija u tom smislu poredi sa zemljama EU sličnog nivoa razvoja).
Pored toga, ovaj izveštaj je komplementaran i drugim izveštajima u čijoj izradi je učestvovao CEVES kao što je npr. „Srbija 2030: Upravlja li Srbija svojim (održivim) razvojem?“. Dok prethodni izveštaj fokusira isključivo na ostvarivanje ciljeva u celini kao i potciljeva u okviru odgovarajućih prioritetnih celina, u ovom izveštaju pažnja će biti usmerena na konkretne indikatore.
Dokument “Doprinos nedržavnog sektora zvaničnom izveštaju o napretku implementacije COR-a” trebalo bi da pruži neophodan kontektst za bolje razumevanje istinskog napretka Srbije u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.
Poglavlja 17 i 32 Knjige preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
U oktobru 2022. godine objavljena je Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), koja sadrži prikaz ostvarenog napretka po svim poglavljima tokom 2021. godine kao i preporuke za dalji napredak u ostvarenju evropskih standarda.
Centar za visoke ekonomske studije CEVES je kao koordinator radnih grupa NKEU za Poglavlje 17 Ekonomska i monetarna politika i Poglavlje 32 Finansijska kontrola pripremio preporuke za ova poglavlja.
Knjiga preporuka NKEU je jedinstven i sveobuhvatan prikaz i ocena toka pregovora i napretka Srbije na putu ka članstvu u EU. Obezbeđuje uporedni prikaz napretka Srbije ka punopravnom članstvu, daje osvrt na zahteve Evropske unije, preporuke stručne javnosti i neophodna prilagođavanja javnih politika. Knjiga preporuka predlaže konkretne politike i mere za ubrzanje evropskih integracija.
CEVES I TOC – JAČANJE PERSPEKTIVE LOKALNOG ODRŽIVOG RAZVOJA
U prethodnih godinu dana Centar za visoke ekonomske studije CEVES je u saradnji sa Timočkim omladinskim centrom TOC, a u okviru Platforme “Održivi razvoj za sve” koju podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke a sprovodi GIZ, sproveo aktivnosti na lokalnom nivou, u zajednicama Pirota, Knjaževca i Sombora, sa ciljem lokalizacije ciljeva održivog razvoja.
U lokalnim zajednicama održani su konsultativni sastanci sa predstavnicima lokalnih samouprava, privatnog sektora i civilnog sektora, tokom kojih je razgovarano o viđenju razvojnih planova i prioriteta za investiranje, potrebama u pogledu zapošljavanja radne snage, viziji unapređenja lokalnog poslovnog ambijenta koji će biti stimulativan za rad i investiranje u ovim opštinama i izazovima poštovanja standarda zaštite životne sredine.
Svrha ovih dokumenata je da prepoznaju razvojne probleme lokalnih samouprava, definišu razvojne ciljeve i mere uzimajući u obzir optimalno korišćenje postojećih resursa i potencijala koji će omogućiti uravnotežen, održivi i kvalitetniji razvoj lokalnih zajednica kao celina. Analize predstavljaju osnov za pripremu dokumenata trećeg nivoa razvojnog planiranja.
Dokumenta su predstavljena na sastancima sa predstavnicima lokalnih samouprava Knjaževca, Sombora i Pirota, a možete ih preuzeti na sledećim linkovima:
Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvojа u Srednjoročni plan Sombora
Tematska grupa: Vlasništvo lokalne zajednice nad svojim ekonomskim razvojem
Centar za visoke ekonomske studije CEVES je u prethodnih godinu dana organizovao Tematsku grupu „Srbija 2030 – kako do vlasništva lokalne zajednice nad svojim ekonomskim razvojem“. Tematska grupa je formirana kao deo programskih aktivnosti CEVES-a i Timočkog omladinskog centra, u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ koju podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke a sprovodi GIZ.
U okviru Tematske grupe u periodu oktobar 2021 – jun 2022. godine održani su konsultativni sastanci sa predstavnicima državnih organa, javno-komunalnih preduzeća, privrednih udruženja, lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, kao i nezavisnim stručnjacima koji se bave ovom ili srodnim temama, ali i na lokalnom nivou, gde su vođeni razgovori u lokalnim zajednicama Knjaževca, Pirota i Sombora, sa predstavnicima privrede, lokalne samouprave i organizacija civilnog društva (OCD). Razgovarali smo sa predstavnicima Ministarstva privrede, Republičkog sekretarijata za javne politike, NALED-a, Nacionalne koalicije za demokratiju, SKGO, itd.
Osnovni cilj sprovedenog konsultativnog procesa okviru Tematske grupe bio je identifikacija i definisanje prepreka sa kojima se lokalne zajednice suočavaju, ali i mehanizama koji se pružaju lokalnim akterima u cilju unapređenja i afirmisanja učešća u planiranju i sprovođenju ekonomskog razvoja lokalnih zajednica.
Rezultat rada Tematske grupe je dokument sa predlozima za promenu javnih politika i unapređenje praksi vezanih za vlasništvo lokalnih zajednica nad svojim lokalnim ekonomskim razvojem.
Iako bi prema Ustavu i zakonskoj regulativi za razvoj lokalnih zajednica pre svega trebalo da budu odgovorne lokalne samouprave i njihovi organi, ustanove i preduzeća, sprovođenje zakonskih nadležnosti u cilju uključivanja lokalnih aktera u oblikovanje svoje budućnosti u praksi nije nimalo jednostavno. Ovakav razlaz regulative i prakse nameće potrebu za detaljnim analiziranjem prirode prepreka koje onemogućavaju lokalne zajednice da u punom kapacitetu ostvare vlasništvo nad lokalnim razvojem. Cilj analize nastale u okviru Tematske grupe je dolazak do odgovora zašto i kako se u praksi sužava manevarski prostor za sprovođenje usvojenih javnih politika i propisa koji ovlašćuju lokalne samouprave da samostalno, u konsultaciji sa građanima, privredom, OCD i drugim zainteresovanim akterima određuju pravce sopstvenog razvoja.
Rezultat sprovedenih dijaloga, odnosno predlog narednih koraka u procesu osnaživanja lokalnih zajednica da preuzmu vlasništvo nad svojim razvojem, može se predstaviti i kao podrška stvaranju moderne srpske privrede i životne sredine po meri čoveka a u skladu sa Agendom 2030 Ujedinjenih nacija koja je definisala 17 planetarnih ciljeva održivog razvoja (COR) i obavezala 193 zemlje potpisnice, uključujući Srbiju, da se angažuju na ostvarivanju ovih ciljeva i prilagode ih potrebama svojih građana.
MSP Srbije 2030: MSP 100 Expo – Konferencija-izložba o doprinosu srpskih MSP održivom razvoju i daljim mogućnostima
Godina: 2022.
Događaj MSP Srbije 2030: MSP100 Expo održan je 1. juna 2022. godine u MIND parku u Kragujevcu, sa ciljem da ukaže na razvojni potencijal domaće privrede oličene u pažljivo izabranih MSP100, vodećih u Srbiji a malih i srednjih po međunarodnim standardima. Ovaj događaj bio je prilika za osnaživanje i međusobno inspirisanje, razgovor i povezivanje, i pokretanje inicijativa koje će podržati razvoj MSP i njihovu snagu usmeriti ka ostvarenju ciljeva za celo društvo.
Kratki izveštaj: MSP Srbija 2030: MSP100 Expo,
Najpre, koristimo priliku da se toplo zahvalimo ambasadoru Nemačke, Thomas-u Schieb-u, kao i Ambasadoru Švajcarske, Urs-u Schmid-u koji su došli u Kragujevac da pogledaju i otvore izložbu uz reči ohrabrenja za napor da se okupi i čuje glas vodećih preduzetničkih privrednika.
Nadalje, na YouTube-u možete pogledati snimak panela 1 (malo okrnjen, zbog tehničkih problema na samom početku) na kom su učesnici ukazali na to da „skriveni šampioni“ igraju izuzetno važnu ulogu i u razvoju moćne industrijske zemlje kao što je Nemačka, kao i da je važno da se za skrivene Šampione čuje, da ne ostanu skriveni, jer na taj način može da se pospeši interesovanje mladih za zapošljavanje izvan velikih urbanih aglomeracija – gde su Šampioni češći poslodavci. Takođe smo čuli da u Irskoj, zemlji poznatoj po uspehu u naporu da privlači kvalitetne strane investitore, takođe postoji zasebna državna agencija posvećena razvoju MSP, i njihovoj internacionalizaciji. Konačno, čuli smo da su se u Sloveniji skriveni šampioni organizovali u „Slovenian business club“, i na taj način postigli da se njihova reč vrlo jasno i glasno čuje prilikom donošenja javnih politika.
Potom je na tri okrugla stola (koje je bilo teško prekinuti za ručak!) diskutovan spisak predloga inicijativa koje još uvek možete pronaći na sledećem linku. Te će incijiative biti ažurirane u skladu sa diskusijom i zameniti tekst predloga do kraja sedmice.
Na drugom, završnom panelu 2, čuli smo da postoje već neki reformski napori koji se kreću u pravcu u kom idu i predložene inicijative. Kao najzanimljivije izdvajamo reči g. Čadeža, predsednika PKS koji smatra da je sazrelo vreme za uspostavljanje istinski nezavisne i strateški pozicionirane razvojne banke u Srbiji. Takođe je najavio veće napore da se nastavnički profili u Srbiji prilagode potrebama privrede. Od g. Miljana Ždrale-a, direktora EBRD za region jugoistočne i centralne evrope čuli smo da je zaista anomalija što Srbija ni na koji način ne podržava garancije u izvozu, kao i o važnosti i mogućnostima daljeg razvoja tržišta kapitala koje u zemljama u okruženju pružaju daleko više prilika za finansiranje svojim MSP. Od Pomoćnice Ministra g. Obradović, čuli smo koliko je važno da privreda predlaže vrlo konkretne predloge, kao i da postoji sajt „Preduzetništvo“ koji sad može poslužiti za informisanje o svemu što država radi kako bi podržala MSP.
Konačno, događaj se završio veoma inspirativnim panelom – razgovorom koji je naša proslavljena novinarka Jelena Zorić vodila sa Radetom Šerbedžijom i Draganom Bjelogrlićem (kojima ne treba predstavljanje) o tome kako film i kultura mogu da idu ruku pod ruku sa preduzetništvom. Na sajtu u galeriji možete pogledati fotografije sa konferencije a mi ćemo materijale sa konferencije nastaviti da objavljujemo na kanalima CEVES-a.
Još jednom dugujemo zahvalnost Platformi «Održivi razvoj za sve» koju sprovodi GIZ uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, bez koje ovaj događaj ne bi bio moguć, kao i MIND Parku što je prepoznao ideju i od početka verovao u nju, pružajući podršku u periodu pripreme. Takođe smo zahvalni Ambasadi Slovenije u Beogradu na dodatnoj podršci i medijskim partnerima: NIN, Nova Ekonomija, E-Kapija, Diplomacy&Commerce.
Dokument proizašao iz jednogodišnjeg dijaloga sa predstavnicima MSP i drugih zainteresovanih strana, kao i konferencije “Srbija 2030: MSP100 EXPO” možete pogledati ovde.
Za više informacija, možete posetiti zvanični sajt MSP 100.
Video snimke panela sa konferencije možete videti na našem youtube kanalu.
CEVES i TOC – jačanje perspektive lokalnog održivog razvoja
U okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“, CEVES i TOC su 28. februara 2022. godine održali sastanak u gradskoj upravi Pirot sa predstavnicima grada i Regionalne razvojne agencije Jug (RRA Jug), i predstavili dokument “Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvoja u Srednjoročni plan razvoja grada Pirota“. Među prisutnima na sastanku bili su Kori Udovički, predsednica CEVES-a, Goran Radisavljević, direktor TOC-a, Miloš Colić, zamenik gradonačelnika Pirota, Marija Đošić, šefica kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i Dragana Stojanović, direktorka RRA Jug.
Desetomesečno istraživanje, u saradnji sa predstavnicima grada, pokazalo je da su ključni posebni ciljevi lokalnog ekonomskog razvoja: 1) pozicioniranje Pirota kao centra i pokretača privrednog razvoja; 2) diversifikacija privrede i razvoj privatnog, posebno MSP sektora i 3) iskorišćavanje prirodnog bogatstva za razvoj turizma, poljoprivrede i zelene energije uz unapređenje kvaliteta životne sredine. Predstavljanje analize o integrisanju ciljeva održivog razvoja Agende 2030 u Srednjoročni plan razvoja grada Pirota praćeno je diskusijom o dosadašnjim i budućim planovima, ali i izazovima sa kojima se suočava grad Pirot na svom putu ostvarivanja ekonomskog razvoja i Agende 2030. Diskusija je izrodila ideje za inicijative kojima može da se unapredi razvoj, od kojih su samo neke potreba za jačanjem sistema međuopštinske saradnje, kao i moguće unapređenje regulative zadrugarstva kako bi se olakšala saradnja između malih i srednjih preduzeća po ugledu na italijanske i druge modele. Prezentaciju možete pogledati na sledećem linku
Više o sastanku možete pogledati na linku.
Podrška i stimulisanje rasta konkurentnih industrija
Projekat “Podrška i stimulisanje rasta konkurentnih industrija” finansiran je od strane Privredne komore Srbije (PKS) i započet je aprila 2015. godine. Cilj projekta je da pruži preporuke, neophodne kako bi se napravila targetirana sektorska podrška, koja će ukloniti, ili bar svesti na minimum najveća ograničenja sa kojima su ti sektori suočeni i otključati neiskorišćen potencijal za rast konkurentnih industrija. Ove preporuke će pružiti pomoć Vladi Republike Srbije i Privrednoj komori Srbije (PKS) da na brz način identifikuje bazu informacija neophodnu kako bi se bolje definisale industrijske politike, koje su važne za revitalizaciju srpske privrede, generisanje novih radnih mesta i privredni rast. Potrebe i izazovi redovnog monitoringa i projekcija performansi srpske industrije su analitički slabi, i što je još važnije, zasnovane su na nepouzdanim i nekompletnim statističkim podacima. Međutim, ove informacije su od velike važnosti za učesnike na tržištu Srbije kako bi mogli da se ponašaju u skladu sa svojim ciljevima.
EN