Projekti | Ceves | Center for Advanced Economic Studies

Projekti

Srbija 2030: Da MSP izbiju u prvi plan

Brošura predstavlja rad CEVES-a na sagledavanju potencijala i perspektiva sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji kao i uočavanje onih oblasti, izmena politika, znanja podrške koji su potrebni da bi se potencijal ostvario i doprineo održivom razvoju srpske privrede. Veći deo inicijativa koje se nalaze na ovim stranicama rezultat su dijaloga sa predstavnicima MSP100 „vodeći“ u populaciji Skrivenih Šampiona, preduzeća kod kojih direktan izvoz sopstvenih proizvoda i usluga čini više od 24,9% prihoda i ima vrednost veću od 1 milion evra – u toku pripreme i realizacije projekta MSP100 Expo koji je održan u Mind parku, u Kragujevcu, početkom juna 2022. godine.

Preuzmite brošuru

Assessing and streamlining potentials of Open Balkan Initiative – izveštaj o projektnom zadatku 3

U okviru projekta “Assessing and streamlining potentials of Open Balkan Initiative” objavljen je izveštaj o projektnom zadatku 3 – Administrative gaps and bottlenecks assessment. Ovaj izveštaj daje stratešku procenu trenutnog stanja i identifikuje administrativne prepreke za ostvarivanje uslova za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu.

Makroekonomske prognoze Inicijative Otvoreni Balkan

U okviru projekta “Assessing and streamlining the potential of the Open Balkan Initiative”, Centar za ekonomske analize (CEA) iz Skopja, objavio je macromodelling izveštaj u okviru istraživačkog zadatka 4: Open Balkan macroeconomic forecasts.

Dodatno, u cilju utvrđivanja ekonomskih benefita/gubitaka od članstva ili izostanka u članstvu OB inicijative za zemlje Zapadnog Balkana, pojedinačno i grupno (region), sa punom ili delimičnom integracijom, u odnosu na Berlinski proces, kroz prizmu dugogoročnog prognoziranja ključnih makroekonomskih indikatora objavljeni su i Policy paper, kao i Policy note.

Osvrt na ekonomsku i monetarnu politiku Srbije: Izveštaj sa sednice radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji održane 29.8.2023. godine

Privredni rast Srbije je tokom 2022. bio gotovo upola sporiji (2,3%) u odnosu na zemlje Zapadnog Balkana (4,1%), osetno sporiji od Višegradske četvorke (3,6%), kao i proseka Bugarske i Rumunije (4,2%). Međutim, potrebno je istaći da se relativno sporiji rast privrede Srbije u odnosu na konkurente mora gledati u svetlu njenog bržeg oporavka od kovid krize, veliko učešće agrobiznisa koje je trpelo teške eksterne udare kroz posmatrani period, kao i loše upravljanje energetskim sektorom. Sa druge strane, rast BDP-a su nosili ubrzani rast „prirodno konkurentnog“ dela Srpskog izvoza (srednjetehnološka proizvodnja), i priliv SDI. Srbija je zabeležila pozitivne trendove na tržištu rada, uz rastuću zaposlenost i opadajuću nezaposlenost i zarade koje su rasle brže od inflacije.
Sa stanovišta privrednog rasta i razvoja, ostaje da važi višegodišnja primedba RG na štetnost razvojne politike koja u svom fokusu ima isključivo SDI (koje su već jako visoke i nastavljaju da rastu) dok zanemaruje MSP sektor kako na polju zakonodavnog i strateškog okvira tako i u praksi (što je počelo da ugrožava i politiku dezinflacije). Fiskalna politika, pre svega realno smanjenje državne potrošnje, delovalo je blago kontrakcijski na privredni rast a rebalansom budžeta je predviđen niži deficit u odnosu na prethodnu godinu ali uz neopravdane vanredne rashode koji će dodatno podgrejati tražnju i usporiti pad inflacije. Nedostatak transparentnosti i planiranja i dalje važi za javne investicije i subvencije, pogotovo nove usmerene ka poljoprivredi. Inflacija je i dalje visoka (11,5% u avgustu), i predstavlja trenutno najveći makroekonomski izazov, te se postavlja pitanje uspešnosti dezinflacione politike, koja je uparena sa fiskalnim merama koje podstičuće deluju na stranu tražnje. Ističemo da restriktivna monetarna politka u cilju obuzdavanja inflacije pored stanovništva u najvećoj meri pogađa domaća preduzeća, najpre MSP sektor što predstavlja jedan od nenameravanih negativnih efekata ove politike.
Imajući u vidu privredna kretanja privredni rast u Srbiji u 2023. neće biti visok. Usporavanju privrednog rasta u poslednjem kvartalu 2022. i prvom 2023. u Srbiji (0,7%) i uporednim zemljama (2,4% u WB, -0,1% u zemljama Višegradske četvorke, 2,3% u BG/RO) značajno doprinosi – usporeni rast / približavanje recesiji EU (izvoz Srbije nije bio pogođen tokom 2022., međutim, od aprila 2023. godine njegov rast usporava na ispod 10% nominalno međugodišnje), još jedna loša poljoprivredna sezona (usled vremenskih neprilika tokom leta i fitosanitarnih izazova u izvozu žitarica tokom zime), pad kreditne aktivnosti usled restriktivne monetarne politike i u EU i u Srbiji, kao i dalje produbljivanje krize svetskog bankarskog sektora. Imajući navedeno u vidu, kao i fleš ocenu stopa rasta u prvoj polovini godine, smatramo da bi očekivana stopa rasta za 2023. godinu mogla da iznosi oko 2%.

Ceo tekst možete preuzeti ovde.

CEVES-a je koordinator radne grupe za poglavlje o Ekonomskim politikama od decembra 2020. godine. Članovi radne grupe su i dr Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dr Petar Veselinović, dekan na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, dr Milan Nedeljković, dekan na FEFA, Beograd, Ana Milinković, predstavnik CEP-a, Branko Drčelić, predstavnik NALED-a, Marko Malović, dekan na Univerzitetu EDUCONS, Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije, Mihajlo Gajić, predsednik LIBEK-a, Miloš Obradović, novinar Danas-a, Velibor Tatić, samostalni konsultant, Branimir Jovanović, ekonomista WiiW-a, Goran Radosavljević, profesor na FEFA, Jasna Dimitrijević Atanasijević, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Lazar Ivanović, ekonomista CEVES-a. Koordinator RG je Kori Udovički, CEVES.
Zahvaljujemo se članovima radne grupe na stručnom doprinosu, Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji i Evropskoj komisiji na prilici da iznesemo svoje stavove i radujemo se budućoj saradnji.

3 studije o disparitetima i sličnostima ZB6 zemalja

Tim eksperata, predvođen CEA, u okviru projekta Procena i racionalizacija potencijala Inicijative Otvoreni Balkan (Assessing & Streamlining the Potentials of the Open Balkan Initiative) pripremio je 3 studije:

Obrazloženje:

Poenta ZADATKA 2 je da svaka od ZB6 zemalja ima svoje karakteristike, te da konsekventno unutar i među zemljama postoje dispariteti, ali i sličnosti. Zato želimo da analiziramo disparitete i sličnosti u EU NUTS 3 regionima u zavisnosti od dostupnih podataka. Ideja je da s obzirom na OBI MoR i OBI sporazume i EU slobodu kretanja, pojedini NUTS regioni ZB6 zemalja mogu među sobom imati više sličnosti od drugih. Dakle, oni NUTS 3 regioni koji formiraju klastere, na primer, pokazuju sličnosti u pojedinim demografskim atributima i/ili pojedinim socio-ekonomskim atributima mogli bi da posluže kao platforma za efikasniju implementaciju EU slobode kretanja EU i ciljeva OBI MoR i OBI sporazuma. To ne znači da regioni sa većim disparitetima ne mogu postići iste ciljeve. To samo pokazuje da bi za regione sa više sličnosti politike mogle da se implementiraju efikasnije, jer imaju slične izazove. Onim regionima koji pokazuju veće disparitete verovatno će biti potrebno više resursa da bi postigli konvergenciju i smanjili nejednakosti.

Postoje tri dela ovog izveštaja o Zadatku 2:

Deo 1: Analiza dispariteta među zemljama: Desk istraživanje

U tomu 1 nalazimo da postoji interna migracija u urbane centre koji privlače stanovništvo. Koncentracija stanovništva u ZB6 zemljama nalazi se u opštinama sa populacijom do 30.000, na primer, 69% ukupnog stanovništva svih 491 opština. U Albaniji polovina stanovništva živi u 7 gradova sa više od 100.000 stanovnika, a na Kosovu, slično kao u Albaniji, polovina stanovništva živi u 8 od 38 opština. U Crnoj Gori 23 od 25 opština imaju do 50.000 stanovnika (polovina stanovništva živi u 4 od 25 opština). U BiH polovina stanovništva živi u 84% opština. Regionalni razvoj je organizovan na NUTS 3 nivou za potrebe planiranja u Severnoj Makedoniji, Albaniji i na Kosovu gde dispariteti opstaju već deceniju. U Srbiji se NUTS 3 koristi u svrhu administrativne dekoncentracije, dok za razvojne svrhe postoje četiri regiona.

Deo 2: Analiza teritorijalnih izazova, potreba i potencijala šest zemalja Zapadnog Balkana: Ekonomski pogled

ZB6 zemlje ne trguju mnogo među sobom kada se meri prvih pet trgovinskih partnera. Srbija je istaknuta kao izvoznik u sve ZB6 zemlje. Albanija ima visoku koncentraciju izvoza u Italiju (od 45%), slično kao Severna Makedonija u Nemačku (47%). Srbija i Albanija ne uključuju ni jednu zemlju ZB6 među svojih pet najvećih uvoznika. Izvoz i uvoz Srbije su u osnovi jednaki zbiru ostalih pet zemalja.

ZB6 konvergencija ka EU je spora. Naime, BDP zemalja ZB6 u PPS u odnosu na EU-27 porastao je sa 33% na 38% za 10 godina. Ovim tempom ZB6 će biti potrebno 70 godina da dostigne EU prosek (ako EU zadrži današnji nivo BDP-a 70 godina).

ZB6 zemlje su i dalje zarobljene u mediokratiji i postaju sve siromašnije. Što je još gore, ZB6 zemlje su u opasnosti da budu uhvaćene u zamku razvoja talenata (EU 2023). Starenje i smanjenje radno sposobnog stanovništva (obrnuta starosna piramida za Severnu Makedoniju, na primer) zajedno sa nedostatkom ekonomskog dinamizma u kombinaciji sa većim udelom NEET, kao i regioni koji doživljavaju značajan odlazak mladih ljudi, doveli su do smanjenja dostupnosti visokokvalifikovanih i mlađih radnika.

Regionalne nejednakosti unutar ZB6 zemalja otkrivaju da su na lokalnom nivou (posebno NUTS 3 nivou) nejednakosti manje izražene. To znači da bi davanje prioriteta regionalnom potencijalu na osnovu sličnosti u NUTS 3 regionima, umestio rešavanja konvergencije sa EU na NUTS 1 nivou moglo biti efikasniji izbor politike za stvaranje mogućnosti za izjednačavanje potencijala regiona, npr. fokus bi se mogao staviti na ekonomski rast koji je inkluzivan kako bi se osiguralo da se benefiti prošire na sve regione.

Deo 3: Analiza dispariteta zemalja: Klaster analiza

Sličnost regiona u zemljama Zapadnog Balkana uočena je korišćenjem klaster analize na NUTS 3 nivou disagregacije (tamo gde su podaci bili dostupni), navigacijom u određenim segmentima ekonomija Zapadnog Balkana koristeći jedan ili više indikatora za svaki segment.

Pored toga, analiza zasnovana na indikatorima ekonomske aktivnosti pokazuje klaster u kojem entiteti koji pokazuju veliko učešće poljoprivrede u privredi imaju nizak nivo BDP-a po glavi stanovnika, kao i nisko učešće ostalih analiziranih sektora u BDP-u. S druge strane, entiteti sa najvećim ukupnim BDP-om po glavi stanovnika, kao što je primećeno u glavnim gradovima Srbije, Severne Makedonije i Albanije, kao i u Crnoj Gori kao celini, vezuju se za visoko učešće trgovine, transporta i turizma u BDP-u. Drugi klaster pokazuje da entiteti u kojima dominiraju industrijska i građevinska delatnost generalno imaju natprosečan nivo BDP-a po glavi stanovnika. Ovi nalazi mogu biti važan faktor prilikom osmišljavanja ekonomskih politika na regionalnom nivou.

Pogledajte mape iz Klaster analize ovde: Mape

Pročitajte recenzije i pismo urednika za 3 studije Peer Review & Editor Letter o tomovima 1, 2 i 3

Kratka verzija tri studije u Executive summary formi.

Pozitivne recenzije studija iz Zadatka 2 u okviru projekta Procena i racionalizacija potencijala Inicijative Otvoreni Balkan

S obzirom na složenost posla u okviru Zadatka 2 projekta Procena i racionalizacija potencijala Inicijative Otvoreni Balkan (Assessing and streamlining the potential of the Open Balkan Initiative), u kojem učestvuje i CEVES, CEA je zatražila recenziju rada iz Zadatka 2.

Želimo da se zahvalimo recenzentima, prof. Vanču Uzunovu i prof. Marjanu Petreskom što su izdvojili vreme i pregledali naše izveštaje Zadatka 2 organizovane u tri dela:

Deo 1: Analiza dispariteta među zemljama: Desk istraživanje (recenzija prof. Vančo Uzunova)
Deo 2: Analiza teritorijalnih izazova, potreba i potencijala šest zemalja Zapadnog Balkana: Ekonomski pogled (recenzija prof. Marjan Petreski), i
Deo 3: Analiza dispariteta među zemaljma: Klaster analiza (recenzija prof. Marjan Petreski)

Recenzenti su dali vredne povratne informacije o delovima, i veoma smo zahvalni na njihovim pronicljivim komentarima, razmišljanjima i preporukama. Dajemo tačan odgovor na komentare, razmišljanja i preporuke recenzenata u Pismu urednika.

Pročitajte recenzije i Pismo urednika na engleskom.

Skrining inicijative “Otvoreni Balkan” – Analize zemalja

U okviru projekta “Assessing and streamlining the potential of the Open Balkan Initiative”, Centar za ekonomske analize (CEA) iz Skopja, objavio je izveštaj o istraživačkom zadatku 1: Skrining inicjative “Otvoreni Balkan” – Analize zemalja.

U izveštaju, u čijoj je izradi učestvovao i CEVES, navode se dva opšta zapažanja u pogledu praktične implementacije regionalne ekonomske integracije po tematskim oblastima. Prvo, OBI (Inicijativa Otvoreni Balkan) se prepliće sa operativnim regionalnim sporazumom (CEFTA) ili regionalnim inicijativama (MAP REA i CRM AP), posebno u oblasti slobodnog kretanja robe i radnika, ujedno i oblasti u kojima je OBI najdalje otišao u pogledu implementacije.

Drugo generalno zapažanje je da su političke obaveze zemalja učesnica OBI-ja vertikalno usmerene, i da se sprovode sporo. Većina političkih obećanja koja se ponavljaju na OBI samitima i javnim nastupima lidera OBI-ja tek treba da bude operacionalizovana. Proces ratifikacije svih OBI sporazuma traje dugo, posebno u Severnoj Makedoniji. Do danas, sporazum o tržištu rada i sporazum o međusobnom povezivanju šema za elektronsku identifikaciju su jedini trilateralni sporazumi koje su ratifikovale sve tri zemlje učesnice OBI.

U izradi izveštaja učestvovali su eksperti iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije (CEVES).

Izveštaj: Skrining Inicijative Otvoreni Balkan – analiza po zemljama

U okviru projekta “Assessing and streamlining the potential of the Open Balkan Initiative”, Centar za ekonomske analize (CEA) iz Skopja, objavio je izveštaj o istraživačkom zadatku 1: Screening of the Open Balkan Initiative – Country Analyses.

Autori izveštaja kao opšte smernice za Open Balkan inicjativu (OBI) navode sledeće:

OBI bi trebalo da adekvatno razradi sopstvenu viziju regionalne ekonomske integracije u kontekstu EU integracija Zapadnog Balkana i pojasni mandat inicijative kroz srednjoročnu mapu puta.
Takođe bi trebalo osmisliti razvoj upravljačke strukture koja bi jasno definisala funkcije i odgovornosti za koordinaciju, implementaciju i monitoring, kako na regionalnom ,tako i na nacionalnim nivoima.
Potrebno je unaprediti transparentnost kako bi se jasno utvrdila odgovornost i na taj način izbegla negativna percepcija unutar i izvan OBI.
Na kraju, trebalo bi ubrzati implementaciju bilateralnih ili multilateralnih sporazuma i memoranduma o razumevanju koji olakšavaju regionalnu saradnju i integraciju.

U izradi izveštaja učestvovali su eksperti iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije (CEVES).

Preuzmite integralnu verziju izveštaja na srpskom i engleskom jeziku.

Analiza potreba tržišta rada i radne snage u kontekstu upravljanja migracijama

Analiza potreba tržišta rada i radne snage u kontekstu upravljanja migracijama sprovedena je uz podršku globalnih programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj“ (PME) i „Migracije i dijaspora“ (PMD) koje u Srbiji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije. Programe finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). Globalni program PME za cilj ima da doprinese poboljšanju uslova života i izgleda ljudi da ostanu u svojoj zemlji, kako sada tako i u budućnosti. Kroz mere za razvoj kvalifikacija i veština, program PME podržava ekonomsku i socijalnu reintegraciju povratnika u lokalnim zajednicama nakon povratka, kao i ekonomske i socijalne izglede lokalnog stanovništva. Program pomaže pojedincima da se ostvare na srpskom tržištu rada i pruža podršku onima koji su u potrazi za obrazovanjem, obukama ili pokušavaju da osnuju svoj biznis u Srbiji.

Istovremeno, globalni program PMD, fokusiran je na jačanje ključnih aktera kako bi se što bolje iskoristili pozitivni efekti koje regularne migracije i angažovanje dijaspore imaju na lokalni socijalni i ekonomski razvoj. Projekat snažno podržava upravljanje migracijama, odnosno politički, organizacioni i strateški razvoj u vezi sa migracijama. Uz podršku PMD-a, Vlada Srbije pripremila je i usvojila prvu Strategiju o ekonomskim migracijama za period 2021.-2027. godine, kao i prateći Akcioni plan za period 2021.-2023. Oba programa nude sveobuhvatno savetovanje u DIMAK Srbija – Nemačkom informativnom centru za migracije, stručno obrazovanje i karijeru.

U tom kontekstu, sprovedena je analiza tržišta rada na osnovu preciznih i najnovijih podataka i drugih relevantnih pokazatelja zapošljavanja i zapošljivosti. Naslanjajući se na rezultate analize tržišta rada sprovedena je analiza faktora koji utiču na ekonomske migracije. Analiza ima za cilj Sprovođenje aktivnosti 2.2.2 Akcionog plana (2021-2023) Strategije o ekonomskim migracijama RS (2021-2027) – analiza potencijala radne snage u kontekstu emigracije. Cilj sprovođenja strategije jeste doprinos usporavanju emigracije radnog stanovništva, uspostavljanju sistema upravljanja ekonomskim migracijama, jačanju kapaciteta za održavanje visokokvalifikovanih radnika u zemlji, kao i privlačenju takvih profila iz inostranstva.

Doprinos nedržavnog sektora zvaničnom izveštaju o napretku implementacije COR-a

Centar za visoke ekonomske studije CEVES proizveo je u oktobru 2022. godine izveštaj koji je komplementaran zvaničnom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Srbiji.

RZS, kao državna institucija, svake godine objavljuje izveštaj u kome, na osnovu zvaničnih podataka koje poseduje, prati napredak Srbije u ostvarivanju 17 ciljeva održivog razvoja pomoću 118 različitih indikatora. Međutim, kako ovi ciljevi nisu nacionalizovani, odnosno nisu prilagođeni srpskom kontekstu, njihovo praćenje ne oslanja se na određene unapred definisane targete. Prema tome, ciljevi se prate deskriptivno, bez ikakvog referentnog okvira odnosno konteksta koji je potreban za razumevanje stvarnog napretka u njihovom ostvarivanju (npr. kada je reč o cilju 1 koji prati smanjenje siromaštva, prati se samo njeno smanjenje u odnosnu na inicijalne vrednosti ali bez informacija o tome da li je progres koji je ostvaren u skladu sa zacrtanim nacionalnim ciljevima, preuzetim međunarodnim obavezama, i kako se Srbija u tom smislu poredi sa zemljama EU sličnog nivoa razvoja).

Pored toga, ovaj izveštaj je komplementaran i drugim izveštajima u čijoj izradi je učestvovao CEVES kao što je npr. „Srbija 2030: Upravlja li Srbija svojim (održivim) razvojem?“. Dok prethodni izveštaj fokusira isključivo na ostvarivanje ciljeva u celini kao i potciljeva u okviru odgovarajućih prioritetnih celina, u ovom izveštaju pažnja će biti usmerena na konkretne indikatore.

Dokument “Doprinos nedržavnog sektora zvaničnom izveštaju o napretku implementacije COR-a” trebalo bi da pruži neophodan kontektst za bolje razumevanje istinskog napretka Srbije u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

Poglavlja 17 i 32 Knjige preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji

U oktobru 2022. godine objavljena je Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), koja sadrži prikaz ostvarenog napretka po svim poglavljima tokom 2021. godine kao i preporuke za dalji napredak u ostvarenju evropskih standarda.

Centar za visoke ekonomske studije CEVES je kao koordinator radnih grupa NKEU za Poglavlje 17 Ekonomska i monetarna politika i Poglavlje 32 Finansijska kontrola pripremio preporuke za ova poglavlja.

Knjiga preporuka NKEU je jedinstven i sveobuhvatan prikaz i ocena toka pregovora i napretka Srbije na putu ka članstvu u EU. Obezbeđuje uporedni prikaz napretka Srbije ka punopravnom članstvu, daje osvrt na zahteve Evropske unije, preporuke stručne javnosti i neophodna prilagođavanja javnih politika. Knjiga preporuka predlaže konkretne politike i mere za ubrzanje evropskih integracija.

Radna grupa za Poglavlje 17 Ekonomska i monetarna politika

Radna grupa za Poglavlje 32 Finansijska kontrola

CEVES I TOC – JAČANJE PERSPEKTIVE LOKALNOG ODRŽIVOG RAZVOJA

U prethodnih godinu dana Centar za visoke ekonomske studije CEVES je u saradnji sa Timočkim omladinskim centrom TOC, a u okviru Platforme “Održivi razvoj za sve” koju podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke a sprovodi GIZ, sproveo aktivnosti na lokalnom nivou, u zajednicama Pirota, Knjaževca i Sombora, sa ciljem lokalizacije ciljeva održivog razvoja.

U lokalnim zajednicama održani su konsultativni sastanci sa predstavnicima lokalnih samouprava, privatnog sektora i civilnog sektora, tokom kojih je razgovarano o viđenju razvojnih planova i prioriteta za investiranje, potrebama u pogledu zapošljavanja radne snage, viziji unapređenja lokalnog poslovnog ambijenta koji će biti stimulativan za rad i investiranje u ovim opštinama i izazovima poštovanja standarda zaštite životne sredine.

Svrha ovih dokumenata je da prepoznaju razvojne probleme lokalnih samouprava, definišu razvojne ciljeve i mere uzimajući u obzir optimalno korišćenje postojećih resursa i potencijala koji će omogućiti uravnotežen, održivi i kvalitetniji razvoj lokalnih zajednica kao celina. Analize predstavljaju osnov za pripremu dokumenata trećeg nivoa razvojnog planiranja.

Dokumenta su predstavljena na sastancima sa predstavnicima lokalnih samouprava Knjaževca, Sombora i Pirota, a možete ih preuzeti na sledećim linkovima:

Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvoja u srednjoročne dokumente javnih politika opštine Knjaževac

Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvojа u Srednjoročni plan Sombora

Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvoja u Srednjoročni plan razvoja grada Pirota

Tematska grupa: Vlasništvo lokalne zajednice nad svojim ekonomskim razvojem

Centar za visoke ekonomske studije CEVES je u prethodnih godinu dana organizovao Tematsku grupu „Srbija 2030 – kako do vlasništva lokalne zajednice nad svojim ekonomskim razvojem“. Tematska grupa je formirana kao deo programskih aktivnosti CEVES-a i Timočkog omladinskog centra, u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ koju podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke a sprovodi GIZ.

U okviru Tematske grupe u periodu oktobar 2021 – jun 2022. godine održani su konsultativni sastanci sa predstavnicima državnih organa, javno-komunalnih preduzeća, privrednih udruženja, lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, kao i nezavisnim stručnjacima koji se bave ovom ili srodnim temama, ali i na lokalnom nivou, gde su vođeni razgovori u lokalnim zajednicama Knjaževca, Pirota i Sombora, sa predstavnicima privrede, lokalne samouprave i organizacija civilnog društva (OCD). Razgovarali smo sa predstavnicima Ministarstva privrede, Republičkog sekretarijata za javne politike, NALED-a, Nacionalne koalicije za demokratiju, SKGO, itd.

Osnovni cilj sprovedenog konsultativnog procesa okviru Tematske grupe bio je identifikacija i definisanje prepreka sa kojima se lokalne zajednice suočavaju, ali i mehanizama koji se pružaju lokalnim akterima u cilju unapređenja i afirmisanja učešća u planiranju i sprovođenju ekonomskog razvoja lokalnih zajednica.

Rezultat rada Tematske grupe je dokument sa predlozima za promenu javnih politika i unapređenje praksi vezanih za vlasništvo lokalnih zajednica nad svojim lokalnim ekonomskim razvojem.

Iako bi prema Ustavu i zakonskoj regulativi za razvoj lokalnih zajednica pre svega trebalo da budu odgovorne lokalne samouprave i njihovi organi, ustanove i preduzeća, sprovođenje zakonskih nadležnosti u cilju uključivanja lokalnih aktera u oblikovanje svoje budućnosti u praksi nije nimalo jednostavno. Ovakav razlaz regulative i prakse nameće potrebu za detaljnim analiziranjem prirode prepreka koje onemogućavaju lokalne zajednice da u punom kapacitetu ostvare vlasništvo nad lokalnim razvojem. Cilj analize nastale u okviru Tematske grupe je dolazak do odgovora zašto i kako se u praksi sužava manevarski prostor za sprovođenje usvojenih javnih politika i propisa koji ovlašćuju lokalne samouprave da samostalno, u konsultaciji sa građanima, privredom, OCD i drugim zainteresovanim akterima određuju pravce sopstvenog razvoja.

Rezultat sprovedenih dijaloga, odnosno predlog narednih koraka u procesu osnaživanja lokalnih zajednica da preuzmu vlasništvo nad svojim razvojem, može se predstaviti i kao podrška stvaranju moderne srpske privrede i životne sredine po meri čoveka a u skladu sa Agendom 2030 Ujedinjenih nacija koja je definisala 17 planetarnih ciljeva održivog razvoja (COR) i obavezala 193 zemlje potpisnice, uključujući Srbiju, da se angažuju na ostvarivanju ovih ciljeva i prilagode ih potrebama svojih građana.

Monitoring izveštaj i preporuke za knjigu preporuka za poglavlje 17 Ekonomska i monetarna politika

Dana 13.04.2022 održan je sastanak Radne grupe Nacionalnog konventa Evropske Unije za poglavlje 17 Ekonomska i monetarna politika i istog dana usvojen je Monitoring izveštaj i preporuke. Ceo izveštaj i prepruke možete pogledati u sledećem dokumentu.

MSP Srbije 2030: MSP 100 Expo – Konferencija-izložba o doprinosu srpskih MSP održivom razvoju i daljim mogućnostima

Godina: 2022.

Događaj MSP Srbije 2030: MSP100 Expo održan je 1. juna 2022. godine u MIND parku u Kragujevcu, sa ciljem da ukaže na razvojni potencijal domaće privrede oličene u pažljivo izabranih MSP100, vodećih u Srbiji a malih i srednjih po međunarodnim standardima. Ovaj događaj bio je prilika za osnaživanje i međusobno inspirisanje, razgovor i povezivanje, i pokretanje inicijativa koje će podržati razvoj MSP i njihovu snagu usmeriti ka ostvarenju ciljeva za celo društvo.

Kratki izveštaj: MSP Srbija 2030: MSP100 Expo,

Najpre, koristimo priliku da se toplo zahvalimo ambasadoru Nemačke, Thomas-u Schieb-u, kao i Ambasadoru Švajcarske, Urs-u Schmid-u koji su došli u Kragujevac da pogledaju i otvore izložbu uz reči ohrabrenja za napor da se okupi i čuje glas vodećih preduzetničkih privrednika.

Nadalje, na YouTube-u možete pogledati snimak panela 1 (malo okrnjen, zbog tehničkih problema na samom početku) na kom su učesnici ukazali na to da „skriveni šampioni“ igraju izuzetno važnu ulogu i u razvoju moćne industrijske zemlje kao što je Nemačka, kao i da je važno da se za skrivene Šampione čuje, da ne ostanu skriveni, jer na taj način može da se pospeši interesovanje mladih za zapošljavanje izvan velikih urbanih aglomeracija – gde su Šampioni češći poslodavci. Takođe smo čuli da u Irskoj, zemlji poznatoj po uspehu u naporu da privlači kvalitetne strane investitore, takođe postoji zasebna državna agencija posvećena razvoju MSP, i njihovoj internacionalizaciji. Konačno, čuli smo da su se u Sloveniji skriveni šampioni organizovali u „Slovenian business club“, i na taj način postigli da se njihova reč vrlo jasno i glasno čuje prilikom donošenja javnih politika.

Potom je na tri okrugla stola (koje je bilo teško prekinuti za ručak!) diskutovan spisak predloga inicijativa koje još uvek možete pronaći na sledećem linku. Te će incijiative biti ažurirane u skladu sa diskusijom i zameniti tekst predloga do kraja sedmice.

Na drugom, završnom panelu 2, čuli smo da postoje već neki reformski napori koji se kreću u pravcu u kom idu i predložene inicijative. Kao najzanimljivije izdvajamo reči g. Čadeža, predsednika PKS koji smatra da je sazrelo vreme za uspostavljanje istinski nezavisne i strateški pozicionirane razvojne banke u Srbiji. Takođe je najavio veće napore da se nastavnički profili u Srbiji prilagode potrebama privrede. Od g. Miljana Ždrale-a, direktora EBRD za region jugoistočne i centralne evrope čuli smo da je zaista anomalija što Srbija ni na koji način ne podržava garancije u izvozu, kao i o važnosti i mogućnostima daljeg razvoja tržišta kapitala koje u zemljama u okruženju pružaju daleko više prilika za finansiranje svojim MSP. Od Pomoćnice Ministra g. Obradović, čuli smo koliko je važno da privreda predlaže vrlo konkretne predloge, kao i da postoji sajt „Preduzetništvo“ koji sad može poslužiti za informisanje o svemu što država radi kako bi podržala MSP.

Konačno, događaj se završio veoma inspirativnim panelom – razgovorom koji je naša proslavljena novinarka Jelena Zorić vodila sa Radetom Šerbedžijom i Draganom Bjelogrlićem (kojima ne treba predstavljanje) o tome kako film i kultura mogu da idu ruku pod ruku sa preduzetništvom. Na sajtu u galeriji možete pogledati fotografije sa konferencije a mi ćemo materijale sa konferencije nastaviti da objavljujemo na kanalima CEVES-a.

Još jednom dugujemo zahvalnost Platformi «Održivi razvoj za sve» koju sprovodi GIZ uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, bez koje ovaj događaj ne bi bio moguć, kao i MIND Parku što je prepoznao ideju i od početka verovao u nju, pružajući podršku u periodu pripreme. Takođe smo zahvalni Ambasadi Slovenije u Beogradu na dodatnoj podršci i medijskim partnerima: NIN, Nova Ekonomija, E-Kapija, Diplomacy&Commerce.

Dokument proizašao iz jednogodišnjeg dijaloga sa predstavnicima MSP i drugih zainteresovanih strana, kao i konferencije “Srbija 2030: MSP100 EXPO” možete pogledati ovde.

Za više informacija, možete posetiti zvanični sajt MSP 100.

Video snimke panela sa konferencije možete videti na našem youtube kanalu.

CEVES i TOC – jačanje perspektive lokalnog održivog razvoja

U okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“, CEVES i TOC su 28. februara 2022. godine održali sastanak u gradskoj upravi Pirot sa predstavnicima grada i Regionalne razvojne agencije Jug (RRA Jug), i predstavili dokument “Nalazi i preporuke za lokalizaciju ekonomske dimenzije održivog razvoja u Srednjoročni plan razvoja grada Pirota“. Među prisutnima na sastanku bili su Kori Udovički, predsednica CEVES-a, Goran Radisavljević, direktor TOC-a, Miloš Colić, zamenik gradonačelnika Pirota, Marija Đošić, šefica kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i Dragana Stojanović, direktorka RRA Jug.

Desetomesečno istraživanje, u saradnji sa predstavnicima grada, pokazalo je da su ključni posebni ciljevi lokalnog ekonomskog razvoja: 1) pozicioniranje Pirota kao centra i pokretača privrednog razvoja; 2) diversifikacija privrede i razvoj privatnog, posebno MSP sektora i 3) iskorišćavanje prirodnog bogatstva za razvoj turizma, poljoprivrede i zelene energije uz unapređenje kvaliteta životne sredine. Predstavljanje analize o integrisanju ciljeva održivog razvoja Agende 2030 u Srednjoročni plan razvoja grada Pirota praćeno je diskusijom o dosadašnjim i budućim planovima, ali i izazovima sa kojima se suočava grad Pirot na svom putu ostvarivanja ekonomskog razvoja i Agende 2030. Diskusija je izrodila ideje za inicijative kojima može da se unapredi razvoj, od kojih su samo neke potreba za jačanjem sistema međuopštinske saradnje, kao i moguće unapređenje regulative zadrugarstva kako bi se olakšala saradnja između malih i srednjih preduzeća po ugledu na italijanske i druge modele. Prezentaciju možete pogledati na sledećem linku

Više o sastanku možete pogledati na linku.

Analiza “Dekarbonizacija Zapadnog Balkana: (Političko) Ekonomski izazovi i prilike”

U saradnji sa “Aspen Institute Germany“, Centar za visoke Ekonomske Studije sproveo je analizu pod nazivom: „Dekarbonizacija Zapadnog Balkana: (Političko) Ekonomski izazovi i prilike”. Analiza je deo šire publikacije koja ima za cilj da odgovori na pitanje: Dokle su zemlje Zapadnog Balkana stigle sa implementacijom Zelene agende?

Analiza se fokusira na mogućnosti i ograničenja sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana u procesu zelene tranzicije. Rad se fokusira na neophodnu energetsku tranziciju i njena tri najmoćnija i najneposrednija uticaja na privredu: uticaj na sam energetski sektor (II deo), na privredu (isključujući energetski sektor) kao potrošača energije (III deo) ,i o privredi kao korisniku ulaganja u veću energetsku efikasnost zgrada i grejanja (deo IV).

Pored CEVES-ove analize, u publikaciji možete pročitati još o Ulozi poslovne zajednice u sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan i dekarbonizaciji privrede, Ulozi civilnog društva u implementaciji Zelene agende za Zapadni Balkan i dekarbonizaciji privrede i na kraju ali ne i manje bitnu analizu pod nazivom: “Pravedna (energetska) tranzicija na Zapadnom Balkanu i uključivanje svih relevantnih aktera”.

Publikacija na engleskom jeziku dostupna je na sledećem linku.

Analiza “Dostizanje evropskog nivoa vladavine prava i kvaliteta institucija”

U okviru Platforme za opštedruštveni dijalog “Održivi razvoj za sve”, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) objavio je analizu pod naslovom “Dostizanje evropskog nivoa vladavine prava i kvaliteta institucija” čiji je cilj pružanje doprinosa ispunjenju Agende 2030. u Republici Srbiji, sa fokusom na cilj održivog razvoja pod brojem 16 – Mir, pravda i snažne institucije. Analiza se bavi ograničenim brojem prioriteta u vezi sa COR 16, sa fokusom na pitanja istaknuta u poslednjem Izveštaju Evropske Komisije o napretku Srbije za 2020. godinu.

Mir, pravda i vladavina prava predstavljaju osnovu za ostvarivanje svih ciljeva održivog razvoja, uključujući cilja 16, i istovremeno predstavljaju conditio sine qua non u procesu pristupanja Srbije EU. Da bi izbegla formalni thick-the-box način nadgledanja ostvarivanja cilja 16, Srbija bi trebalo da razvije svoj poseban instrument, kako nacionalni tako i lokalni, koji je prilagođen srpskim potrebama, stvarnim i dokazivim. Srbija bi ovo trebalo da učini u okviru procesa pristupanja EU, koristeći dostupnu tehničku, finansijsku i stručnu podršku EU institucija, država članica i drugih međunarodnih organizacija. Poseban naglasak bi trebalo dati unapređenju funkcionisanja demokratskih institucija, borbi protiv korupcije i poboljšanju strateškog i političkog planiranja, budući da oni predstavljaju najvažnije elemente za uspostavljanje okruženja koje podstiče razvoj.

Za sada, analiza je dostupna samo na engleskom jeziku.

Predstavljamo publikaciju „Preduzeća u Srbiji i Agenda 2030 – prioriteti, izazovi i kriza COVID-19”

U okviru Platforme za opštedruštveni dijalog „Održivi razvoj za sve”, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) objavio je publikaciju „Preduzeća u Srbiji i Agenda 2030 – prioriteti, izazovi i kriza COVID-19”, čiji je cilj pružanje doprinosa ispunjenju Agende održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji. Publikacija predstavlja rezultate ankete sprovedene u oktobru 2020. godine, koja je obuhvatila 1100 preduzeća Srbije različitih po veličini, sektoru i regionu u kome se nalaze.

Publikacija pruža odgovore na pitanja o upoznatosti preduzeća u Srbiji sa Agendom 2030, njihovim društvenim prioritetima, preprekama koje stoje na putu njihovog bržeg rasta, kao i uticaju pandemije na njihova očekivanja i poslovanje. Anketa otkriva koje teme i inicijative preduzeća smatraju najznačajnijim za unapređenje života (na lokalnom i nacionalnom nivou) i da li se dodatno angažuju u cilju doprinosa zajednici. Kroz anketu, preduzeća su ukazala na ključne faktore njihovog daljeg razvoja, kao što su stabilan privredni rast, digitalizacija, infrastruktura i nedostatak radne snage koja poseduje odgovarajuća znanja i veštine. Iznela su svoje stavove o uticaju stranih direktnih investicija na njihove lokalne zajednice, ali i pitanjima od globalnog značaja, poput zaštite životne sredine.

Publikacija je dostupna na sledećem linku:

Preduzeća u Srbiji i Agenda 2030 – prioriteti, izazovi i kriza COVID-19

Analiza “Put do društvenog konsenzusa oko ključnih ciljeva održivog urbanog razvoja”

U okviru Platforme za opštedruštveni dijalog “Održivi razvoj za sve”, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) objavio je analizu pod naslovom “Put do društvenog konsenzusa oko ključnih ciljeva održivog urbanog razvoja”, čiji je cilj pružanje doprinosa ispunjenju Agende 2030 u Republici Srbiji, sa fokusom na cilj održivog razvoja 11 – Održivi gradovi i zajednice. Dokument obuhvata prikaz ključnih izazova u realizaciji strateških prioriteta urbanog razvoja, značaj realizacije cilja 11 za postizanje balansiranog teritorijalnog razvoja, i analizu tri kompleksna problema urbanog razvoja oko čijeg rešavanja postoji nesumnjivi društveni konsenzus.

U Srbiji postoji samo deset regionalnih centara za upravljanje otpadom, a na divlje deponije se odlaže 40% čvrstog komunalnog otpada. Zbog toga bi prvi potcilj u okviru COR 11 trebalo da bude rešavanje problema čvrstog komunalnog otpada, odnosno uspostavljanje mreže regionalnih centara za upravljanje otpadom. Kao drugi potcilj predlaže se završetak procesa ozakonjenja nelegalnih objekata u Srbiji. Nakon pet godina primene Zakona o ozakonjenju, popisano je ukupno 364.400 nelegalnih objekata u Srbiji, a doneseno samo 210.000 pozitivnih rešenja. Treći potcilj odnosi se na povećanje participativnosti izrade urbanističkih politika koje se usvajaju u netransparentnom procesu sa samo formalnim obeležjima učešća javnosti. Preporuke za ova tri potcilja nastale su kao rezultat analize strateških dokumenata i pozitivnih propisa, kao i kvalitativnih istraživačkih metoda – individualnih razgovora sa donosiocima odluka, stručnjacima za komunalne delatnosti i životnu sredinu i sektorskim udruženjima.

Dokument je dostupan na sledećem linku:

Analiza “Put do društvenog konsenzusa oko ključnih ciljeva održivog urbanog razvoja”

Analiza “Smanjenje nejednakosti – put ka održivom razvoju”

U okviru Platforme za opštedruštveni dijalog “Održivi razvoj za sve”, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) objavio je analizu pod naslovom “Smanjenje nejednakosti – put ka održivom razvoju” čiji je cilj pružanje doprinosa ispunjenju Agende 2030. u Republici Srbiji, sa fokusom na cilj održivog razvoja pod brojem 10 – Smanjenje nejednakosti. Dokument obuhvata pregled nejednakosti u Republici Srbiji, ukazuje na glavne izvore nejednakosti i daje set preporuka kojima bi se one mogle smanjiti.

U Srbiji je prisutna velika nejednakost, kao posledica nejednakosti na tržištu rada, nemogućnosti mehanizama države blagostanja da dopru do ranjivih delova društva, rodne nejednakosti i nejednakosti u obrazovanju. Nakon određenog napretka ostvarenog u poslednjih nekoliko godina, džini koeficijent (mera nejednakosti prihoda, nejednakost distribucije ili raspodele bogatstva) u Srbiji iznosio je 33.3 u 2019. godini, što je jedan od najviših u EU. Zapravo, dok je za prosek EU džini koeficijent bio 30.2, jedino su Bugarska, Rumunija, Letonija i Litvanija zabeležile viši koeficijent (i samim tim veću nejednakost). Pitanja nejednakosti nisu prioritet javnih politika Srbije. Strateški dokumenti koji bi neposredno obuhvatili pitanja nejednakosti i dalje nedostaju. Plan nacionalnog ekonomskog oporavka koji bi obuhvatio sve relevantne potciljeve COR 10 i novi ESRP koji u obzir uzima sve relevantne aspekte smanjenja nejednakosti, uključujući nejednakosti dohotka, potrošnje i pristupa osnovnim društvenim uslugama, treba da budu usvojeni. Najbolji način da se nejednakost iskoreni jeste kroz stvaranje dostojanstvenog zapošljavanja, praćenog promenama u načinu oporezivanja dohotka, reformom u obrazovanju (od predškolskog do višeg školovanja), prilagođavanjem mehanizama države blagostanja, institucija tržišta rada i Aktivnih politika tržišta rada, kao i usvajanjem novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Analiza je dostupna na sledećem linku:

Analiza “Smanjenje nejednakosti – put ka održivom razvoju”

COVID kriza i srpska MSP: Procena uticaja i pregled budućih scenarija

Svetska banka

Godina: 2020

Ova studija se fokusira na uticaj koji je COVID kriza do sada imala na srpski MMSP sektor. Cilj je dvojak: osvetliti potrebe MMSP kao posebnog i veoma važnog segmenta ekonomije, kao i razviti korisnu segmentaciju, grupišući ih po sektorima i veličini, kako bi se omogućio razvoj ciljanih politika neophodnih za njihov napredak. Ovo je važno pitanje, budući da MMSP imaju ogromnu ulogu u ekonomiji Srbije. Kao i drugde, oni su ključni za generisanje zaposlenosti, kao i što su postali važan generator inovacija i IKT-a i drugih novih tehnoloških poslova. Međutim, u Srbiji oni takođe čine glavninu privrede u domaćem vlasništvu, važan su generator proizvodnog znanja, veština i radnih mesta i visoko su integrisani u regionalnu i međunarodnu ekonomiju.

Dokument je dostupan samo na engleskom jeziku, a možete mu pristupiti klikom na sledeći link:

WB Covid 19_ Report MASTER

(EN) Circular Economy Impact Assessment

Available only in English

Procena uticaja uvođenja cirkularne ekonomije

Publikacije koje se odnose na procenu uticaja uvođenja cirkularne ekonomije u tri sektora – plastična ambalaža, električna i elektronska oprema i HORECA – pripremljene su u okviru GIZ-ovog projekta ”Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)” tokom 2018. i 2019. godine. Publikacije predstavljaju rani napor da se procene količine nastalog otpada u pomenutim sektorima, te kroz nekoliko scenarija istražuju eventualne efekte od uvođenja cirkularne ekonomije na privredu, društvo i životnu sredinu u periodu između 2020. i 2030. godine.

CE impact assessment_WEEE sector_Serbian version

CE impact assessment_HORECA sector_Serbian version

CE impact assessment_PP sector_Serbian version

Živeti u evropskoj Srbiji: Mapiranje ciljeva održivog razvoja sa planskim ovirom EU integracija

Fondacija za otvoreno društvo

Godina: 2019

Brošura „Živeti u evropskoj Srbiji: Mapiranje ciljeva održivog razvoja sa planskim ovirom EU integracija“ je pripremljena u okviru projekta “Živeti u evropskoj Srbiji – ilustracija, kvantifikacija i promovisanje koristi za građane od sprovođenja politika usaglašenih sa EU standardima” koji je finansirala Fondacija za otvoreno društvo. Brošura predstavlja doprinos argumentima civilnog društva Srbije koje se zalaže za evropsku integraciju Srbije, prikazivanjem kako tačno evropske integracije mogu da doprinesu društveno-ekonomskom razvoju Srbije i ostvarivanju težnji njenih građana kao pojedinaca.

Brošura

Usaglašavanje sa regulativom EU za unapređenje razvojne efikasnosti državne pomoći

Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država

Godina: 2019

Izveštaj, „Usaglašavanje sa regulativom EU za unapređenje razvojne efikasnosti državne pomoći“ je pripremljena u okviru projekta “Usaglašavanje sa regulativom EU za unapređenje razvojne efikasnosti državne pomoći“. Istraživanje ukazuje na značaj državne pomoći za razvoj, i nalazi da bi bolja usklađenost sa pravnim tekovinama i propisima EU obezbedila veću efikasnost razvojnih efekata državne pomoći u Srbiji. Ovaj projekat je bio finansijski podržan od strane Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država. Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno stavove Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država, ili njihovih partnera.

Izveštaj

Razvoj privatnog sektora

Partner: GIZ

CEVES, u saradnji sa GIZ-om, sprovodi pripremni projekat za uspostavljanje Opservatorije za mala i srednja preduzeća (MSP) – koja bi se fokusirala na redovno praćenje i detaljnu analizu poslovne klime i tržišnih informacija koje su od značaja za MSP sektor.

Očekuje se da MSP Opservatorija doprinese održivosti i brzini ekonomskog razvoja Srbije, tako što bi unapredila:

Sposobnost Vlade da formuliše dobro ciljane sektorske i makroekonomske politike koje promovišu rast;
Kvalitet poslovnog odlučivanja MSP sektora.

Pored toga, stvaranjem zajedničkog prostora za deljenje informacija, MSP opservatorija omogućila bi i:

Promovisanje i poboljšanje kvaliteta javno-privatnog dijaloga;
Izgradnju veza i poverenja među malim i srednjim preduzećima.

Srbija, kao ekonomija koji se sporo oporavlja i transformiše, može mnogo toga da dobije od podsticanja veza, razmene informacija i uspostavljanja saradnje između malih i srednjih firmi. Mala i srednja preduzeća su u Srbiji od naročitog značaja, jer služe i za očuvanje i dalji razvoj “rascepkanih” kapaciteta, koji nisu dostupni velikim i/ili stranim investitorima i koji bi na drugi način jednostavno nestali. Za ekonomije u fazi oporavka je karakteristično da se firme često razvijaju izolovano jedna od druge. Zapažamo da u Srbiji skoro da nema teritorijalnog povezivanja i integracije/saradnje među firmama. Nedostatak saradnje i povezivanja utiče na slab pristup informacijama, tržištima, kapitalu, kao i na nedovoljan kapacitet za donošenje poslovnih odluka. Uspostavljanje MSP Opservatorije bio bi značajan korak ka začetku prekopotrebne – intenzivnije i dublje – ekonomske integracije između preduzeća.

Održivi razvoj Srbije: Kako stojimo?

Vlada Švajcarske

Godina: 2018

Brošura, „Održivi razvoj Srbije: kako stojimo?“ je pripremljena u okviru projekta “Pripremni projekat platforme za društveni dijalog o ciljevima održivog razvoja za Srbiju“ i podržana od strane Vlade Švajcarske. Brošura predstavlja koristan vodič kroz najznačajnije izazove održivog razvoja, kao i prednosti na koje Srbija može da se osloni u cilju ubrzanja svog razvoja.

Brošura

Otkrivanje regionalnih obrazaca: ka dinamičnijem, inkluzivnijem i pravednijem regionalnom rastu

Partner: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija

Generalni cilj predloženog projekta se odnosi na doprinos naporima Srbije koji su usmereni na razvoj, kroz pružanje analitičkih informacija o ekonomskim strukturama, zainteresovanim stranama i institucijama. Takođe, cilj se odnosi i na predlaganje neposrednih mera koje mogu biti preduzete u cilju ubrzanja rasta i osiguranja da taj rast bude inkluzivan i regionalno ravnopravan. Koristi od ovog projekta bi imali građani Srbije, naročito oni koji žive u devastiranim delovima države, u smislu zapošljavanja i ukupnog nivoa razvoja. Konkretnije, cilj je proizvesti dve vrste praktičnog znanja, koja na kraju imaju za cilj da daju predloge za konkretne mere intervencije, koje mogu koristiti kreatori politika ili partneri koji učestvuju u procesu razvoja: (a) prva baza znanja se odnosi na znanje o ekonomskoj strukturi u pojedinim delovima zemlje, što može poslužiti kao osnova za dizajniranje razvojnih intervencija prilagođenih njihovim potrebama; (b) druga se odnosi na stvaranje pregleda sadašnjeg okvira za teritorijalno upravljanje na prostoru Republike Srbije – ne samo de facto, već i de jure – jer bi se na bazi toga moglo definisati ko je u najboljoj poziciji da preduzme određene mere politike. Takođe će se dati predlozi za manje, inkrementalne promene koje mogu biti sprovedene sa ciljem poboljšavanja okvira za intervenciju putem politika.

Živeti u evropskoj Srbiji — ilustracija, kvantifikacija i promovisanje koristi građana od sprovođenja politika usaglašenih sa EU standardima

Partner: Fondacija za otvoreno društvo Srbija (FOD)

Cilj projekta je da doprinese sprovođenju politika koje su usklađene sa standardima Evropske unije, kroz motivisanje građana da se intenzivnije podrže proces evrointegracija i kroz podsticanje donosilaca odluka da doslednije sprovode politike, te da u većoj meri obrate pažnju na doprinos ostvarivanju ključnih potreba građana. Projekat će putem kontinuirane komunikacije sa donosiocima odluka, organizacijama civilnog društva i građanima, kroz Nacionalni konvent Evropske unije, konsultativne sastanke i „onlajn“ diseminaciju, kvantifikovati, a zatim ilustrovati i promovisati konkretne koristi koje građani mogu da ostvare istinskim sprovođenjem reformi. Naročito se to odnosi na domen socio-ekonomskih politika, koje uglavnom nisu predmet harmonizacije sa EU, već su u domenu nacionalnih kompetencija – pa stoga često nije dovoljno jasno kak njihov efekat zavisi od reformi vezanih za evrointegracije.

Usaglašavanje sa politikama konkurencije u EU – podizanje svesti o potencijalnim koristima i jačanje kapaciteta ključnih zainteresovanih strana u oblasti državne pomoći

Partner: Balkanski fond za demokratiiju

Generalni cilj ovog projekta se odnosi na doprinos demokratskoj konsolidaciji i institucionalnoj reformi u Srbiji, kroz doprinos ukupnoj usklađenosti Srbije sa politikom konkurencije Evropske unije. Cilj je da se napredak manifestuje u poboljšanju pregovaračkog procesa Poglavlja 8, na način da pregovaračka pozicija Srbije bude pripremljena već godinu dana od početka projekta. Međutim, demokratska konsolidacija i institucionalno jačanje će se ostvariti jačanjem institucija zaduženih za zaštitu i promociju konkurencije i pozivanjem istih na odgovornost od strane organizacija civilnog društva. Tako će se formirati okruženje u kome veliki broj zainteresovanih strana bolje razume kako politike konkurencije EU koriste potrošačima i promovišu razvoj privrede. Činjenica da zainteresovane strane razumeju značaj ove politike utiče na njihovo veće angažovanje i na podršku koju pružaju relevantnim institucijama (pre svega Komisiji za kontrolu državne pomoći), ali i na njihovo osposobljavanje da te institucije pozovu na saradnju.

Korišćenje ciljeva održivog razvoja kao vodilja za preusmeravanje istraživanja društvenih nauka: pilot projekat

Partner: HELVETAS Švajcarska međunarodna saradnja

Ovaj projekat definiše i podstiče interdisciplinarni i participativni pristup,“odozdo na gore“, u razumevanju pojedinih aspekata ključnih faktora razvoja Srbije – kako strategije konkurentnosti mogu da podstaknu stvaranje kvalitetnih radnih mesta i dostizanje ciljeva i u zaostalim delovima zemlje (i njenog stanovništva). Poseban cilj je stvaranje okvira za interakciju interesnih grupa, istraživača i donosioca odluka, koji će olakšati njihov angažman u javnoj debati / participativnom procesu koji unapređuje razumevanje i politike koje mogu ubrzati ostvarivanje ekonomskog, socijalnog i ljudskog razvoja u okviru ciljeva održivog razvoja (COR). Jedna od ključnih faza projekta je organizacija dijaloga zainteresovanih strana, kroz konsultativne okrugle stolove / radionice, a sve to radi identifikacije ključnih pitanja u procesu pronalazenja ključne konkurentnosti – povezanosti u okvirima ljudskog razvoja, potrebama za dalje istraživanje kako bi se izdvojili pokretači pozitivnih promena, i na kraju, kako se oni mogu meriti. Za ovaj dijalog, CEVES je pripremio studiju “Performansa i konkurentnost realnog sektora – izdvojene činjenice i pitanja (Srbija 2009-2016)”.

dostupno samo na engleskom jeziku
Javni poziv za dostavljanje predloga projekata

Pitanja održivog razvoja u Srbiji: osnovni pregled

Švajcarska agencija za razvoj i saradnju

Godina: 2018

„Pitanja održivog razvoja u Srbiji: osnovni pregled“ je izveštaj u kojem je pregled stanja ljudskog razvoja u Srbiji, životne sredine, imovine i različitih ograničenja, sa kojima se Srbija suočava u napretku ka postizanju ciljeva održivog razvoja (COR). Ova studija pruža osnovne informacije za dizajniranje šireg društvenog dijaloga koji treba da pomogne oblikovanje procesa nacionalizacije COR-a, u skladu sa svojom posvećenošću Agendi UN 2030. Dokument se fokusira na one dimenzije COR-a koje CEVES smatraju ključnim za ljudski razvoj Srbije i ne adresiraju postojeće politike ili opcije, niti njihovu implementaciju.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Pripremni projekat platforme za širi društveni dijalog o ciljevima održivog razvoja (COR-a) za Srbiju

Partner: Švajcarska agencija za razvoj i saradnju

Cilj pripremnog projekta je bio razvoj većeg projektnog predloga, sa namerom usmerenom ka stvaranju strategije za razvoj širokog društvenog dijaloga o ciljevima održivog razvoja (COR), motivisanim i usmerenim kroz nezavisnu platformu civilnog društva. Takav dijalog, stavljen u kontekst nacionalizacije ciljeva održivog razvoja, koje Vlada Srbije i Ujedinjene Nacije (UN) planiraju da sprovedu, može da učini kritičan doprinos da ovaj proces nacionalizacije bude stvarno participativan, i bavi se pitanjima koja su zaista u srcu razvojnih izazova Srbije. Projekat je povezan sa potrebama za jačanjem kapaciteta Srbije da usmeri svoju politiku ka ostvarivanju, ne samo ekonomskog rasta, već i razvoja koji je pravedniji i ne ostavlja nikoga „iza sebe“; to je društveno pravedno i ekološki održivo, ali i istovremeno uključujuće – postavljajući građane i lokalne zajednice kao centralne razvojne agente.

Projekat je imao i fazu promovisanja nalaza sa ciljem da još više podigne svest o rezultatima istraživanja CEVES-a i tome gde Srbija danas stoji u vezi sa ostvarivanjem ciljeva održivog razvoja. Održana je jednodnevna konferencija o problemima COR-a u Srbiji, fokusirajući se na vrednosti COR-a, kao i izazove da se osigura ubrzaniji i šire rasprostranjeniji ekonomski rast.

Rezultati ovog projekta:

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj „Pitanja održivog razvoja u Srbiji: osnovni pregled“

Brošura “Održivi razvoj Srbije: Kako stojimo?”

Ekonomska struktura Srbije: izazovi i mogućnosti za ubrzanje rasta

Svetska banka

Year: 2018

U izveštaju predstavljamo dodatni faktor, za koji očekujemo da će igrati još važniju ulogu sada kada je ekonomski rast ubrzan u Evropi i završeno fiskalno prilagođavanje Srbije. U atipičnoj strukturi privrede: postoje sofisticirana ekonomija i veštine i resursi, ali su ograničeni po veličini i imaju neorganizovanu distribuciju – slično leopardovoj koži – kako u industriji tako i geografski. Ova struktura je posledica spore i neujednačene transformacije tradicionalne ekonomije – izgrađene u socijalističkim vremenima – tokom dugotrajne tranzicije u zemlji, što je dovelo do neujednačenog pogoršanja i gubitka veština i resursa koji se drže u njoj.

Izveštaj (dostupno samo na engleskom jeziku)

Srbija 2009-2016: učinak i konkurentnost realnog sektora – zakonomernosti i otvorena pitanja

HELVETAS Švajcarska agencija za saradnju

Godina: 2018

Studija predstavlja i izdvaja činjenice o porastu izvoza nakon krize u Srbiji – kao ključni aspekt održivog rasta i konkurentnosti, u kontekstu šireg rasta BDP-a, fokusirajući se na nekoliko sektora koji najviše obećavaju u pogledu dalje konkurentnosti i ekonomskog rasta. Posle kratkog istorijskog pregleda rasta privrede Srbiji, analiza se fokusira se na period od 2009. godine i izvoz koji se registruje od tada.
Analiza je sprovedena sa nivoa sektora, ali i sa aspekta večine i vlasništva preduzeća – uslužnih i prerađivačkih, koja posluju u odabranim sektorima delatnosti.

Studija

Socio-ekonomska procena uticaja sprovođenja cirkularne ekonomije u tri sektora

Partner: Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ)

Godina: 2017

Cilj projekta je bio da se proceni mogući dugoročni uticaj uvođenja cirkularne ekonomije u tri odabrana sektora, baziran na makroekonomskim pokazateljima kao što su BDP, zaposlenost, neto izvoz itd. Ovo istraživanje je doprinos strategiji o cirkularnoj ekonomiji u Srbiji. Procena uticaja je usmerena na ekonomske i socijalne efekte u sektorima: poljoprivreda / prehrambena industrija, električna i elektronska oprema i ambalaža od plastike. U okviru modela obuhvaćena je procena prihoda, troškova, dodate vrednosti, profita i stvorenih radnih mesta, u slučaju uvođenja cirkularne ekonomije u odabrane sektore. Za potrebe ovog projekta, CEVES je razvio metodologiju za procenu ekonomskog uticaja cirkularne ekonomije koristeći delimično uravnoteženo modeliranje na nivou sektora, prvenstveno se oslanjajući na iskustvu kalibriranja u drugim zemljama. Kvantifikovanje promena u ključnim makroekonomskim pokazateljima odnosi se na ocenu razlike u ciljanim scenarijima (i postizanju nacionalnih ciljeva) i uobičajenim scenarijima. Istraživanje je obuhvatilo prikupljanje zvaničnih podataka (Srbija i EU), polustrukturirane intervjue sa ključnim sagovornicima, procenu rasta ekonomskih aktivnosti i cena, “benchmark” analizu itd.

Merenje zadovoljstva kompanija kooperativnim modelom stručnog obrazovanja

Partner: Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ)

Godina: 2017

Cilj projekta je bila procena zadovoljstva kompanija, metodologijom i primenom kooperativnog modela u stručnom obrazovanju, kao jedan od koraka ka dualnom obrazovanju.
Modernizacija stručnog obrazovanja je jedan od ključnih zahteva tržišta rada. Prepoznajući potrebu privrede za mladim stručnjacima, koji su spremni da napreduju i budu deo realnog poslovanja od prvog dana, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), kroz “Projekat reforme srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji”, od školske 2014/2015. godine, započela je implementaciju modela kooperativnog obrazovanja u tri trogodišnja obrazovna profila: bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar.
Istraživanje se odnosilo na sprovođenje online ankete, kao i polu-strukturirane intervjue sa vlasnicima kompanija, menadžmentom i mentorima koji su neposredno radili zajedno sa učenicima. Analizom su obuhvaćene firme koje su uključene u kooperativni model obrazovanja.

Procena lanca vrednosti sektora voća i povrća u Srbiji

Partner: Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2017

Cilj projekta bila je ocena lanca vrednosti sektora voća i povrća u Srbiji, koja bi se u narednom periodu koristila za utvrđivanje uticaja celokupnog USAID projekta za jačanje konkurentnosti. Analiza je u najvećoj meri usmerena na procese obrade voća i povrća i „nizvodne delove“ (maloprodajni lanac) lanca vrednosti, jer postoji pretpostavka da se kroz ove segmente, sa ograničenim resursima, verovatno može uticati na celokupan sistem konkurentnosti. Procena lanca vrednosti voća i povrća u Srbiji urađena je kroz analizu spoljne trgovine, analizu maloprodajnih lanaca i proizvođača u lancu vrednosti voća i povrća. Prva faza projekta identifikovala je najznačajnije proizvode u izvozu i uvozu Srbije, fokusirajući se na preduzeća koja izvoze i diferencijaciju prema tipovima izvoznih proizvoda i tipovima kupaca. U okviru druge faze projekta CEVES je sproveo 200 telefonskih intervjua, koristeći USAID standardizovane upitinike. Upitnik je imao za cilj da otkrije obrasce ponašanja preduzeća u procesima umrežavanja i finansiranja.

Analiza performansi i lanca vrednosti odabranih sektora

Partner: Ministarstvo Privrede, Vlada Republike Srbije

Godina: 2017

Cilj projekta bio je unapređenje procesa definisanja politika za stvaranje novih radnih mesta, unapređenje konkurentosti i privlačenje investicija u Srbiji, definisane od strane Ministarstva privrede; kroz unapređenje informacija, podataka i alata koji su potrebni za takve intervencije. Istraživanje je pružilo detaljne analize odabranih industrija, ocenilo njihovu konkurentnost među zemljama konkurentima i pružilo konkretne preporuke politika za održivo povećanje njihove konkurentnosti. Performansa i konkurentnost sektora ocenjeni su na osnovu detaljne baze podataka Agencije za privredne registre (APR) i podataka Uprave Carine, kao i izvozne konkurentnosti proizvoda iz Srbije, na svim međunarodnim tržištima u kojima su se prodavali (detaljna baza podataka UNComtrade dezagregirana na nivo četiri cifre).
Dodatno, CEVES je sproveo više od 130 “face-to-face” intervjua (uglavnom izvan teritorije Beograda), mapiranje i kvantifikaciju lanaca vrednosti i “gap” analizu (na osnovu trenutnog i optimalnog stanja svakog odabranog sektora). Istraživanje je namenjeno Ministarstvu privrede kao osnova za formulisanje nove strategije industrijskog razvoja. U okviru četiri odabrana prioritetna sektora, obuhvaćena su dva tehnološki intenzivna (mašine i električna oprema, i proizvodi od gume i plastike) i dva sektora zasnovana na resursima (prehrambena industrija i drvna industrija), prepoznati kao sektori sa najvišim potencijalom da doprinesu konkurentnosti Srbije. Pored toga, istraživanje je pokrilo i kratak pregled performanse i konkurentnosti i ostalih sektora prerađivačke industrije (njih osam).

Zapošljavanje mladih u Srbiji: mapiranje preduzetničkih barijera

GIZ

Godina: 2017

Cilj studije je da mapira institucionalne i zakonske prepreke u Srbiji, sa kojima se susreću mladi, prilikom započinjanja sopstvenog biznisa. Slično kao i njihovi vršnjaci širom sveta, mladi u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima prilikom ulaska na tržište rada. Podaci sa tržišta rada ukazuju na ozbiljnu situaciju za mlade ljude, jer je stopa nezaposlenosti ovog segmenta populacije gotovo dvostruko veća od opšte stope nezaposlenosti. Započinjanje sopstvenog biznisa je rešenje za one sklone preduzetništvu – a procenat takvih pojedinaca među mladima je 36%, što je više od proseka ukupnog stanovništva. Međutim, udeo onih koji zapravo započinju posao je značajno niži. Obrazovanje, kao očigledna prepreka za aktivizam mladih i razvijanje vještina nije predmet ove studije. Studija daje pregled tri stuba prepreka sa kojima se suočavaju mladi u Srbiji: 1) pristup finansijama i kapitalu; 2) fiskalni i parafiskalni sistem; 3) informisanost i praktične veštine. Pored ovih prepreka, koje su karakteristične za sve one koji započinju posao, studija izdvaja prepreke koje posebno utiču na određene grupe mladih: 1) visoko kvalifikovana mlade; 2) Omladinu u stručnom obrazovanju i obuci; 3) mladi koji nisu zaposleni, niti u procesu obrazovanja ili obuke; 4) mlade žene; 5) socijalno ugrožena omladina.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Kakvo nam je zdravlje? Sistem indikatora za socijalni dijalog o zdravstvu i zdravstvenom sistemu Srbije

Fond za otvoreno društvo Srbija (FOD)

Godina: 2017

Ovo istraživanje je imalo za cilj da uspostavi nezavisno praćenje kvaliteta rada sistema zdravstvene zaštite Srbije, što je, između ostalog, deo još šireg programa CEVES-a koji se tiče jačanja sistema praćenja kvaliteta rada i organizacije javne uprave. Projekat je stvorio direktnu vezu sa ciljevima održivog razvoja, konkretno Ciljom 3 – Osigurati zdrav život i promovisati blagostanje za sve starosti. Ovaj izveštaj prioritizuje set indikatora i upoređuje posmatrane podatke u Srbiji sa odabranim zemljama, tako da se može dobiti dovoljno pouzdana procena, ali ipak dovoljno laka za komuniciranje sa javnošću, o stanju zdravlja građana Srbije. Istraživanje je obuhvatilo pripremu preliminarnog seta indikatora (kvalitet ishoda, rezultata, procesa i efikasnosti – sistem zaštite u Srbiji), kao i procenu pondera svake od njih.

Izveštaj

Indeks razvojnih potencijala

Indeks razvojnih potencijala (IRP) predstavlja godišnje izdanje koje detaljno analizira 114 sektora u srpskoj prerađivačkoj industriji i rangira ih prema njihovom razvojnom potencijalu.

Cilj godišnjeg predstavljanja IRP-a oslikava potrebu da se što detaljnije upozna sa privredom koja nas okružuje, pre svega njenim realnim sektorom. Često se u medijima govori o ostvarenom privrednom rastu, zadržavajući se na opštim kretanjima GDP-a, bez razumevanja ko taj rast čini, ko ga je stvarao i ko ima snagu da taj rast gradi u budućnosti. S tim u vezi, IRP ima za cilj da što više oslika stanje u privredi, poštujući sve njene subjekte, i da prepozna i usmeri svetlo na one sektore na kojima treba graditi budući rast.

Na samom početku, potrebno je istaći jedan od osnovnih principa: Privredni rast neophodno je graditi na onim sektorima koji poseduju razvojni potencijal. To su pre svega oni sektori koji se temelje na konkurentnim firmama, tj. firmama koje znaju da prepoznaju šansu, da kreiraju konkurentan proizvod, da kreiraju dodatu vrednost, da se takmiče i pobeđuju kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu, da svojim rastom povuku i ostatak privrede, itd. Jedan od glavnih zaključaka je da lupu moramo staviti na same firme, jer dinamičniji rast privrede možemo ostvariti prvenstveno kroz firme koje imaju najveći razvojni potencijal.

Da bismo zaista uspeli da prepoznamo lidere, IRP kreće od ptičije perspektive, ali ubrzo prelazi na dublje nivoe, posmatrajući pojedinačne firme koje posluju u srpskoj privredi. Konkretno, posmatra bona fide firme, tj. firme koje redovno podnose finansijske izveštaje i čiji su finansijski izveštaji smisleni. U totalu, to je 80.000 koje smo rasporedili u 114 različitih sektora. Sektori su posmatrani kroz sve firme koje u njima posluju, tj. prvenstveno kroz rezultate tih firmi na domaćem i na 110 inostranih tržišta, u periodu od šest godina nakon krize (zaključno sa 2014. godinom).

Među liderima, tj. onima koje su pokazale naročitu agilnost, istakle su se grane gde posedujemo domaću resursnu bazu – agrobiznis i drvna industrija, i to naročito segmenti tih grana koji dodaju višu dodatu vrednost, kao što su nameštaj od drveta, prerada voća i povrća, i sl. Osim njih, tu su i sektori mašinske industrije, metalske industrije, transportne industrije, industrije gume i plastike, kao i određeni sektori tekstilne industrije. Kako bi se potencijal svih ovih sektora iskoristio u punoj meri, oni ne treba da budu prepušteni sami sebi. Pored toga, podrška ne može biti univerzalna. Naime, među sektorima koji su se istakli, ima i onih najosnovnijih, kao što su voće i povrće, ali i onih tehnološki kompleksnijih, kao što su medicinski instrumenti ili mašine namenjene prehrambenoj industriji. Ovi sektori su vrlo heterogeni, te je potrebno uvažiti njihove specifične potrebe i probleme sa kojima se suočavaju. Stoga, potrebne su politike krojene po meri, tj. politike koje će uvažiti specifičnosti sektora i izvući najviše iz njih.

Indeks razvojnih potencijala razmenjivih sektora u Srbiji

Merenje efikasnosti zdravstvenog sistema u Srbiji

Partner: Fond za otvoreno društvo Srbija

Godina: 2017

Projekat je imao za cilj da razvije nezavistan sistem praćenja kvaliteta rada zdravstvenog sistema u Srbiji. Ovaj projekat predstavllja deo šireg programa CEVES-a, koji za cilj ima jačanje procesa praćenja kvaliteta rada pružaoca usluga u javnom sektoru. Projekat je direktno povezan sa ciljevima održivog razvoja, posebno sa ciljem broj 3 – Osigurati zdrav život i promovisati blagostanje za sve ljude svih generacija. Rezultat ovog projekta je izveštaj koji daje pregled seta indikatora i upoređuje posmatrane rezultate u Srbiji sa situacijom u odabranim zemljama, tako da se može dobiti dovoljno pouzdana procena, a istovremeno dovoljno razumljiva u cilju jasnijeg komuniciranja sa javnosti o stanju zdravlja građana Srbije. Istraživanje je dalo predlog grupe indikatora (kvalitet ishoda, rezultata, procesa i efikasnosti sistema zaštite u Srbiji) kao i procenu važnosti svakog od njih.

Izveštaj

Mapiranje prepreka za preduzetništvo mladih

Partner: Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ)

Godina: 2017

Cilj projekta bio je da se mapiraju institucionalne i zakonske prepreke sa kojima se mladi suočavaju na putu pokretanja sopstvenog biznisa. Obrazovanje, kao očigledna prepreka za aktiviranje i osposobljavanje mladih nije predmet ove studije. Poput svojih vršnjaka u svetu, mladi u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima prilikom ulaska na tržište rada. Analiza tržišta rada u Srbiji pokazuje sumornu situaciju za mlade ljude, pošto je stopa nezaposlenosti ovog dela stanovništva skoro dva puta veća od opšte stope nezaposlenosti. Pokretanje biznisa predstavlja jedno od rešenja za one koji naginju ka preduzetništvu – a procenat takvih pojedinaca među mladima je 36%, što je veće nego u opštoj populaciji. Međutim, udeo onih koji zaista i pokrenu svoj biznis značajno je manji. Studija daje pregled tri konkretne prepreke sa kojima se mladi suočavaju: 1) Dostupnost finansija i pristup kapitalu; 2) Fiskalni i para-fiskalni sistem; 3) Pristup informacijama i praktičnim veštinama. Pored pregleda tih prepreka koje su karakteristične za sve koje pokreću biznis, studija daje pregled prepreka sa kojima se suočavaju posebne grupe mladih: 1) Mladi sa najrazvijenijim veštinama; 2) Mladi sa srednjim stručnim obrazovanjem; 3) Mladi koji nisu zaposleni, nisu u obrazovanju, niti u obuci (NEET); 4) Mlade žene; 5) Socijalno ranjiva grupa mladih.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Analiza performansi i lanaca vrednosti odabranih sektora

Konzorcijum CEVES i Privredna komora Srbije

Year: 2017

Ova studija predstavlja analizu performanse prerađivačkog sektora u Srbiji, uz dublju analizu konkurentnosti četiri sektora odabrana od strane Ministarstva privrede: hrana i piće (HiP), drvo i nameštaj (DiN), guma i plastika (GiP) i mašine i oprema (MiO). Studija je sprovedena u okviru projekta „Konkurentnost i zapošljavanje“, koji se sprovodi kroz saradnju Vlade Republike Srbije i Svetske banke, a čiji je osnovni cilj ublažavanje i otklanjanje prepreka za povećanje konkuretnosti i povećanje zaposlenosti.

Cilj studije je da doprinese unapređenju poslovnog i investicionog okruženja – posebno u odabranim sektorima – na način da implementacija aktivnosti predloženih u studiji dovede do podsticanja razvoja, konkurentnosti i zapošljavanja, odnosno da eliminiše ili barem umanji uticaj ključnih identifikovanih barijera. Takođe, cilj studije je i da obezbedi informacije relevantne za kreiranje strategije industrijskog razvoja, u skladu sa pregovaračkim poglavljem 20 — Preduzetništvo i industrijska politika, koje se odnosi na ubrzanje strukturnih prilagođavanja, podsticanje stvaranja okoline povoljne za pokretanje poslova, domaćih i stranih investicija, promovisanje malih i srednjih preduzeća (SME), kao I preduzetništva i inovacija.

Studija

Performanse razmenljivih sektora srpske privrede – Indeks razvojnih potencijala

Partner: Privredna Komora Srbije (PKS)

Godina: 2016

Cilj studije je ocena performansi i potencijala za ostvarivanje konkurentnosti, razmenljivih sektora u privredi Srbije, kroz inovativni metodološki alat razvijen od strane CEVES-a: Indeks razvojnih potencijala (IRP). Dodatno, cilj je bio stvoriti sveobuhvatan i inovativan alat koji bi omogućio bolji uvid u ustaljene šeme konkurentnosti razmenljivih sektora. Rezultati IRP-a su postali osnova za odabir četiri prioritetna sektora u Srbiji, od strane Ministarsta privrede. IRP je kompozitni indeks koji otkriva detaljne karakteristike performansi i konkurentnosti svih razmenljivih sektora u Srbiji. Analiza je prvenstveno kvantitativna: 114 razmenljivih sektora ocenjena su sa 120 indikatora, različitih pondera; posmatrani period je šest godina, nakon svetske krize, u 2009. godini; detaljna analiza performansi 80.000 kompanija, analiza međunarodne konkurentnosti proizvoda, na 110 stranih tržišta itd.
IRP se sastoji od devet stubova: (1) generalne performanse, (2) izvozne performanse, (3) performanse održivosti, (4) potencijal rasta, (5) potencijal za efekte prelivanja, (6) stvaranje novih radnih mesta, (8) privlačenje investicija i (9) podsticanje preduzetništva i razvoja mikro i malih preduzeća. Pored toga, analiza je obuhvatila i: 1) ekonomski uticaj proizvoda u svetu (nafta, gas, ugalj, gvožđe, čelik, bakar, aluminijum, drvo, agrobiznis) na ključne pokazatelje performanse pripadajućih i pogođenih sektora u privredi Srbije; 2) pored rangiranja pojedinačnih sektora, izveštaj daje uvid i u rang lista najvažnijih lanca vrednosti, kako bi se procenili učinci i funkcionalnost okruženja sektora, i njegova sposobnost da se razvije u istim.

Izveštaj

Indeks razvojnih potencijala razmenljivih sektora privrede

Privredna Komora Srbije (PKS)

Godina: 2016

Cilj studije je ocena performansi i potencijala za ostvarivanje konkurentnosti, razmenljivih sektora u privredi Srbije, kroz inovativni metodološki alat razvijen od strane CEVESa – Indeks razvojnih potencijala (IRP). Dodatno, cilj je bio stvoriti sveobuhvatan i inovativan alat koji bi omogućio bolji uvid u ustaljene šeme konkurentnosti razmenljivih sektora. Rezultati IRP-a su postali osnova za odabir četiri prioritetna sektora u Srbiji, od strane Ministarsta privrede.
DPI je kompozitni indeks koji otkriva detaljne karakteristike performansi i konkurentnosti svih razmenljivih sektora u Srbiji. Analiza je prvenstveno kvantitativna: 114 razmenljivih sektora ocenjena su sa 120 indikatora, različitih pondera; posmatrani period je šest godina, nakon svetske krize, u 2009. godini; detaljna analiza performansi 80.000 kompanija, analiza međunarodne konkurentnosti proizvoda, na 110 stranih tržišta itd.
DPI se sastoji od devet stubova: (1) generalne performanse, (2) izvozne performanse, (3) performanse održivosti, (4) potencijala rasta, (5) potencijala za efekte prelivanja, (6) stvaranje novih radnih mesta, (8) privlačenje investicija i (9) podsticanje preduzetništva i razvoja mikro i malih preduzeća. Pored toga, analiza je obuhvatila i: 1) ekonomski uticaj proizvoda u svetu (nafta, gas, ugalj, gvožđe, čelik, bakar, aluminijum, drvo, agrobiznis), na ključne pokazatelje performanse pripradajući i pogođenih sektora u privredi Srbije; 2) pored rangiranja pojedinačnih sektora, izveštaj daje uvid i u rang lista najvažnijih lanca vrednosti, kako bi se procenili učinci i funkcionalnost okruženja sektora, i njegova sposobnost da se razvije u

Izveštaj

Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji

Partner: Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN)

Year: 2013 – 2015

Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji je inicijalno razvijen od strane CEVES-a, na čelu sa gospođom Kori Udovički, i tako je postao jedna od najrelevantnijih i najpopularnijih publikacija Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN). Kvartalni monitor redovno prati i analizira opštu makroekonomsku situaciju i ekonomsku politiku u Srbiji, upoređujući je sa drugim zemljama Evropske unije i Jugoistočne Evrope. Glavni cilj Kvartalnog Monitora je da pruži temeljan uvid u stanje u privredi Srbije, zajedno sa pružanjem komentara i preporuka donosiocima politika o najtežim problemima sa kojima se Srbija suočava. Kvartalni monitor je fokusiran na šest glvanih tema: ekonomska aktivnost, zaposlenost i plate, platni bilans i spoljna trgovina, cene i devizni kurs, fiskalni tokovi i politike i monetarni tokovi i politike. Sadašnji glavni urednik Kvartalnog monitora je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Studija slučaja: proizvodnja metalnih proizvoda

Partner: Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2015

Glavni cilj ove studije slučaja bio je da omogući sticanje kvalitetnog znanja o performansi i konkurentnosti posmatranog sektora i da utvrdi razloge kojima se objašnjavaju ta performansa i konkurentnost, i to usredsređujući se na prepoznavanje i razumevanje ključnih faktora uspeha (a naročito onih koji su specifični za taj sektor). Prepoznavanje i razumevanje skrivenih potencijala i faktora je prvi korak u procesu sticanja neophodnih uvida o konkretnom sektoru koji glavnim zainteresovanim akterima i kreatorima politike mogu da pruže informacije neophodne za davanje podrške razvoju tog sektora.

Izveštaj

Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji

Fond za razvoj ekonomske nauke

Godina: 2013-2015

Prvobitni proizvod CEVES-a, a danas FREN-a, postavio je nove standarde u lokalnoj ekonomskoj disciplini nudeći dosledne i temeljno procenjene podatke o svim glavnim makroekonomskim agregatima. Kvartalni monitor pruža detaljnu analizu procesa vezanih za ekonomski rast i monetarne, fiskalne i spoljnotrgovinke tokove.

Studija slučaja: proizvodnja metalnih proizvoda

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2015

Glavni cilj ove studije slučaja jeste da omogući sticanje kvalitetnog znanja o performansi i konkurentnosti posmatranog sektora i da utvrdi razloge kojima se objašnjavaju ta performansa i konkurentnost, i to usredsređujući se na prepoznavanje i razumevanje ključnih faktora uspeha (a naročito onih koji su specifični za taj sektor). Prepoznavanje i razumevanje skrivenih potencijala i faktora je prvi korak u procesu sticanja neophodnih uvida o konkretnom sektoru koji glavnim zainteresovanim akterima i kreatorima politike mogu da pruže informacije neophodne za davanje podrške razvoju tog sektora.

Izveštaj

Podrška i stimulisanje rasta konkurentnih industrija

Projekat “Podrška i stimulisanje rasta konkurentnih industrija” finansiran je od strane Privredne komore Srbije (PKS) i započet je aprila 2015. godine. Cilj projekta je da pruži preporuke, neophodne kako bi se napravila targetirana sektorska podrška, koja će ukloniti, ili bar svesti na minimum najveća ograničenja sa kojima su ti sektori suočeni i otključati neiskorišćen potencijal za rast konkurentnih industrija. Ove preporuke će pružiti pomoć Vladi Republike Srbije i Privrednoj komori Srbije (PKS) da na brz način identifikuje bazu informacija neophodnu kako bi se bolje definisale industrijske politike, koje su važne za revitalizaciju srpske privrede, generisanje novih radnih mesta i privredni rast. Potrebe i izazovi redovnog monitoringa i projekcija performansi srpske industrije su analitički slabi, i što je još važnije, zasnovane su na nepouzdanim i nekompletnim statističkim podacima. Međutim, ove informacije su od velike važnosti za učesnike na tržištu Srbije kako bi mogli da se ponašaju u skladu sa svojim ciljevima.

Pročitaj

Performansa realnog sektora u Srbiji: Otkrivena konkurentnost po veličini, sektoru i regionu

Projekat “Performansa realnog sektora u Srbiji: Otkrivena konkurentnost po veličini, sektoru i regionu” je finansiran od strane USAID Projekta za lokalni razvoj (SLDP) i predstavlja vredno Istraživačko sredstvo USAID-a za unapređenje politike razvoja MSP i konkurentnosti u Srbiji, izrađeno u okviru projekta SLDP. Vreme trajanja projekta je od marta 2014. do januara 2015. godine. Cilj je unaprediti targetiranje kako generisati zaposlenost, poboljšati konkurentnost, a takođe i intervencije okrenute lokalnom razvoju u Srbiji kroz unapređivanje kvaliteta informacija na osnovu kojih se te intervencije oslanjaju. Projekat opisuje performansu i potencijal za rast najznačajnijih sektora u Srbiji u periodu od 2005. do 2013. godine, ističući ključne faktore, koji određuju njihov uspeh.

Pročitaj

Mogućnosti rasta malih i srednjih preduzeća i propuštene prilike u kreditiranju

Projekat “Mogućnosti rasta malih i srednjih preduzeća i propuštene prilike u kreditiranju” finansiran je od strane USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i trajao je od jula 2013. do oktobra 2014. godine. Svrha ovog projekta je da se podstaknu banke i ostali stejkholderi da pronađu procedure i druge finansijske modele, koji će više odgovarati MSP sektoru, tako što će im se predstaviti propuštene šanse sa postojećim praksama. Takođe, neophodno je podiće svest da sadašnje prakse davanja kredita banaka propuštaju mogućnost za stvaranje profita i mogućnost za podsticanje rasta malih i srednjih preduzeća, što bi moglo da bude postignuto kroz istraživanje o tržištu MSP i komunikaciju sa bankama. Stoga, u tu svrhu, organizovana su dva okrugla stola u Narodnoj banci Srbije. Prvi okrugli sto 19. juna, a drugi 7. oktobra 2014. godine.

Pročitaj

Performansa realnog sektora u Srbiji: iskazana konkurentnost prema veličini, industriji i regionu

Partner: Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2014

Cilj istraživanja je bio da se ukaže na sektore sa najvećim potencijalom, koji imaju mogućnost da pokrenu održivi rast i razvoj privrede Srbije kroz unapređenje izvoznih aktivnosti i konkurentnosti na inostranim tržištima. Uz to, ovo istraživanje ukazaće i na to koji sektori imaju očigledan tržišni potencijal ali se istovremeno i suočavaju sa poteškoćama u ostvarivanju svojih ciljeva i punoj realizaciji tog potencijala. Nalazi ovog istraživanja trebalo bi da kreatore politika motivišu da osmisle različite akcije čijom bi se primenom pružila adekvatna podrška sektorima sa najvećim potencijalom a istovremeno i uklonila – ili barem svela na minimum – ograničenja sa kojima su ti sektori suočeni.

Ova studija je osnovno istraživanje CEVES-a o realnom sektoru Srbije, a što je najvažnije, jedina te vrste u Srbiji. Ovom studijom, CEVES je postavio temelje i doprineo kreiranju politike zasnovane na činjenicama i dokazima. Poseban rezultat je ukazivanje na sektore sa potencijalom, zasnovane na malim i srednjim preduzećima, koji su u to vreme bili značajno potcenjeni. Ovo istraživanje donelo je seriju inovacija u analizi sektora u Srbiji: uvođenje analize performanse prosečne / srednje kompanije u sektoru (ne samo celokupno generisanih performansi sektora), premošćujući različite međunarodne klasifikacije, proizvoda i delatnosti, koje su omogućile analizu performansi kako firmi tako i međunarodne konkurentnosti u razmeni dobara itd. CEVES je uložio vreme u čišćenje baze podataka Agencije za privredne registre (APR) i izdvajanje bona fide kompanija (odvajajući one koji “stvarno” posluju i zarađuju od toga, od onih koji nisu kreditno sposobne i / ili sa nepravilnim izveštavanjem o poslovanju) i uradio ocenu poslovanja samo na njima. Analiza je obuhvatila pripremu vremenskih serija različitih indikatora, koji su statistički analizirani multivarijantnom analizom glavni komponenti (PCA).

Izveštaj

Procena kvaliteta statistike Srbije

Partner: Britanska ambasada, Beograd

Godina: 2014

Ova studija je imala za cilj da naglasi nizak kvalitet statističkih podataka u Srbiji, posebno na nivou sektora privrede, u smislu njihove praktične primene u analizi performansi, a samim tim i donošenja odluka i davanje preporuka. Istraživanje sistematično analizira ključne vremenske serije podataka o privrednoj aktivnosti, uključujućii povezane pokazatelje, i oslanjajući se uglavnom na ekonomsku logiku, ukazuju na ključne praznine i probleme kvaliteta podataka. U fokusu je upoređivanje BDP-a po proizvodnoj i rashodnoj strukturi, koristeći izvorne podatke, deflatore i vremenske serije cena; ali i što je moguće dublje proučavanje formalnog i neformalnog znanja o koriščenim metodologijama procene BDP-a, kako bi se objasnile uočene nedoslednosti i nelogičnosti. Na kraju, studija je identifikovala neke ključne fundamentalne pretpostavke koje se redovno izvode, a koje verovatno ne odražavaju adekvatno stvarnost Srbije. Izveštaj je prvenstveno namenjem kreatorima ekonomske politike u Ministarstvu finansija, Fiskalnom Savetu, kao i međunarodnim finansijskim institucijama.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Mogućnosti za rast malih i srednjih preduzeća – kako ih banke i politike zaobilaze

Partner: Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2014

Projekat je imao za cilj da motiviše banke i druge zainteresovane strane, da pronađu modalitete finansiranja koji su pogodniji za tržišni segment malih i srednjih preduzeća, od postojećih bankarskih praksi; kroz prikaz jakih dokaza o propuštenim mogućnostima sprovođenjem aktuelne prakse. Dodatni cilj projekta bio je da proceni da li i na koji način komercijalne banke u Srbiji mogu povećati kreditiranje prema otpornim i rastućim malim i srednjim preduzećima. Ova analiza pokrivala je dve komponente. Prva komponenta je bila usmerena na prikazivanje strukture, performanse i potencijala za rast malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Druga komponenta imala je za cilj da razume i analizira praksu bankarskog finansiranja malih i srednjih preduzeća, kako bi utvrdila da li postoje mogućnosti za proširenje finansiranja na obostranu korist i banaka i malih i srednjih preduzeća. Analiza i procena su zasnovani na indikatorima iz finansijskih izveštaja svih preduzeća koja su poslovala u Srbiji u periodu od 2005. do 2012. godine. Pored toga, CEVES je intervjuisao rukovodioce sektora prodaje i upravljanja rizikom u 11 banaka (približno 70% bankarskog tržišta u Srbiji).

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Anketa 1000 firmi u srpskoj privredi – otkrivanje faktora na nivou firmi koji determinišu performanse malih i srednjih preduzeća

Partner: Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2014

Cilj projekta je bio sprovesti istraživanje kompanija, kako bi se identifikovali ključni faktori koji utiču na performanse preduzeća u Srbiji. Istraživanje je obuhvatalo deset opštih tematskih oblasti u radu privatnog sektora u pokušaju da se široko identifikuje i oceni koji je motiv za osnivanje firmi, koji posao zapravo rade, kako su struktuirane i na koji način se njima upravlja, kakvo je njihovo korporativno upravljanje, sa kim su u interakciji i na bazi čega formiraju svoja očekivanja. Istraživanje je obuhvatilo 1.062 strukturisana intervjua, koja su se sprovodila licem u lice, koje je pripremio CEVES,a izvršio IPSOS Strategic Marketing.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Preduzetništvo u Srbiji – nužda ili prilika?

Evropski Fond za Balkan

Godina: 2014

Cilj ove brošure je da skrene pažnju na potencijale i mogućnosti koje se nalaze u preduzetništvu, širom sveta, ali posebno u Srbiji. Kroz izveštaj se ističe da je važno više se oslanjati na energiju, kreativnost, angažovanje na stotine hiljada ljudi koji su danas preduzetnici ili koji bi to rado postali kad bi ih društvo podržalo.

Izveštaj

Procena kvaliteta statistike Srbije

Britanska ambasada u Beogradu

Godina: 2014

Ova studija ima za cilj da naglasi nizak kvalitet statističkih podataka u Srbiji, posebno na nivou sektora privrede, u smislu njihove praktične primene u analizi performansi, a samim tim i donošenja odluka i davanje preporuka. Istraživanje sistematično analizira ključne vremenske serije podataka o privredi, uključujućii i povezane promenljive, i oslanjajući se uglavnom na ekonomsku logiku, ukazuju na ključne praznine i probleme kvaliteta podataka. U fokusu je upoređivanje BDP-a po proizvodnoj i rashodnoj strukturi, koristeći izvorne podatke, deflatore i vremenske serije cena; ali i što je moguće dublje proučavanje formalnog i neformalnog znanja o koriščenim metodologijama procene BDP-a, kako bi se objasnile uočene nedoslednosti i nelogičnosti. Na kraju, studija je identifikovala neke ključne fundamentalne pretpostavke koje se redovno izvode, a koje verovatno ne odražavaju stvarnost Srbije adekvatno. Izveštaj je prvenstveno namenjem kreatorima ekonomske politike u Ministarstvu finansija, Fiskalnom Savetu, kao i međunarodnim finansijskim institucijama.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Mogućnosti za rast malih i srednjih preduzeća – kako ih banke i politike zaobilaze

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2014

Svrha ove studije je da proceni pristup finansijama malih i srednjih preduzeća (MSP), u Srbiji. Takođe, ona je osnova za dalje istraživanje, čiji je cilj razvoj preporuka za politike koje mogu pomoći unapređenju MSP sektora, njegov rast i rast doprinosa ukupnoj dodatoj vrednosti zemlje. Proširenje i razvoj sektora MSP je prilika, ali i neophodnost srpske privrede. Ovaj izveštaj ima dve komponente, fokusirane redom na stranu potražnje i ponude. Prva komponenta ima za cilj da sagleda strukturu, performansu i potencijal rasta malih i srednjih preduzeća u Srbiji — iz razloga što je to veliki segment srpske privrede koji se malo razume, i relativno je zanemaren kako od strane kreatora politike tako i od šire javnosti. Svrha druge komponente je razumevanje i analiza prakse bankarskog finansiranja malih i srednjih preduzeća kako bi utvrdila da li postoje prostor za proširenje mogućnosti finansiranja na obostranu korist, i banaka i malih i srednjih preduzeća, a sve na način koji doprinosi rastu cele privrede.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Izveštaj ankete za CEVES projekat “Performansa realnog sektora u Srbiji: iskazana konkurentnost po veličini, sektoru i regionu

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2014

Cilj projekta je bio sprovesti istraživanje kompanija, kako bi se identifikovali ključni faktori koji utiču na performanse preduzeća u Srbiji. Istraživanje je obuhvatalo deset opštih tematskih oblasti u radu privatnog sektora u pokušaju da se široko identifikuje i ocenji koji je motiv za osnivanje firmi, koji posao zapravo rade, kako su struktuirane i na koji način se njima upravlja, kakvo je njihovo korporativno upravljanje, sa kim su u interakciji i na bazi čega formiraju svoja očekivanja. Istraživanje je obuhvatilo 1.062 strukturna intervjua, koja su se sprovodila licem u lice, koje je pripremio CEVES a izvršio IPSOS Strategic Marketing.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Performansa realnog sektora u Srbiji: iskazana konkurentnost po veličini, sektoru i regionu

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2014

Osnovni cilj istraživanja jeste da se ukaže na sektore sa najvećim potencijalom, koji imaju mogućnost da pokrenu održivi rast i razvoj privrede Srbije kroz unapređenje izvoznih aktivnosti i konkurentnosti na inostranim tržištima. Uz to, ovo istraživanje ukazaće i na to koji sektori imaju očigledan tržišni potencijal ali se istovremeno i suočavaju sa poteškoćama u ostvarivanju svojih ciljeva i punoj realizaciji tog potencijala. Nalazi ovog istraživanja trebalo bi da kreatore politika motivišu da osmisle različite akcije čijom bi se primenom pružila adekvatna podrška sektorima sa najvećim potencijalom a istovremeno i uklonila – ili barem svela na minimum – ograničenja sa kojima su ti sektori suočeni.

Ova studija je osnovno istraživanje CEVES-a o realnom sektoru Srbije, a što je najvažnije, jedina te vrste u Srbiji. Ovom studijom, CEVES je postavio temelje i doprineo kreiranju politike zasnovane na činjenicama i dokazima. Poseban rezultat je ukazivanje na sektore sa potencijalom, zasnovane na malim i srednjim preduzećima, koji su u to vreme bili značajno potcenjeni. Ovo istraživanje donelo je seriju inovacija u analizi sektora u Srbiji: uvođenje analize performanse prosečne / srednje kompanije u sektoru (ne samo celokupno generisanih performansi sektora), premošćujući različite međunarodne klasifikacije, proizvoda i delatnosti, koje su omogućile analizu performansi kako firmi tako i međunarodne konkurentnosti u razmeni dobara itd. CEVES je uložio vreme u čišćenju baze podataka Agencije za privredne registre (APR) i izdvajanje bona fide kompanija (odvajajući one koji “stvarno” posluju i zarađuju od toga, od onih koji nisu kreditni i / ili sa nepravilnim izveštavanjem) i uradio ocenu poslovanja samo na njima. Analiza je obuhvatila pripremu vremenskih serija različitih indikatora, koji su statistički analizirani multivarijantnom analizom glavni komponenti (PCA).

Izveštaj

Srbija – destinacija za izmeštanje poslovnih procesa

Partner: TRIZMA

Year: 2013

Cilj projekta je bio sprovođenje kratke analize performansi i potencijala dve najbrže rastuće oblasti u srpskoj privredi – izmeštanje (outsourcing) poslovnih procesa i informaciono komunikacione tehnologije. Analiza je otkrila brojne prednosti Srbije kao atraktivne destinacije za izmeštanje poslovnih procesa i investiranje u IT sektor. Pored toga, analizirana je i trenutna situacija u IT sektoru Srbije – performanse, ključni akteri, mogućnosti i barijere za srpske IT kompanije. Glavne aktivnosti obuhvatale su: analizu profila Srbije, analizu tržišta rada, analizu IT sektora i prezentaciju relevantnih rezultata istraživanja.

Javno zalaganje za javnu politiku podrške preduzetništvu zasnovanu na činjenicama

Partner: Evropski Fond za Balkan

Godina: 2013

Projekat je imao za cilj donošenje preporuka za novu strategiju za mala i srednja preduzeća, podržavanje usaglašavanja politika i praksi u Srbiji, sa ključnim kriterijumima iz Kopenhagena o postojanju funkcionalne tržišne ekonomije i pomoći u oslobađanju potencijala za rast Srbije i podsticanju performansi firmi. Projekat se sastojao od nekoliko koraka, pri čemu su se vodili razgovori sa ekonomskim stručnjacima; ne-ekonomskim stručnjacima; donosiocima odluka; regionalnim razvojnim agencijama; privatnim sektorom / preduzetnicima, i medijima. U narednim fazama CEVES je sproveo analize performanse MSP sektora i objavio rezultate tih istraživanja. Projekat je rezultirao i brošurom “Preduzetništvo u Srbiji – nužda ili prilika”.

Procena troškova određenih administrativnih procedura u Srbiji

Partner: Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)

Godina: 2008

U ovoj analizi procenjuju se troškovi koje tri konkretne administrativne procedure predstavljaju za preduzeća i preduzetnike u Srbiji. Pored troškova pojedinačne procedure procenjujemo i njihov trošak za ukupnu srpsku ekonomiju.

Izveštaj

Barijere za investicije u Jabliničkom i Pčinjskom okrugu

Partner: Svetska Banka

Godina: 2008

Na osnovu angažovanja od strane Svetske Banke, CEVES se bavio analizom i rangiranjem opština u Srbiji prema stepenu njihovog razvoja. Time je pomogao u raspodeli razvojnih fondova centralne Vlade radi podsticanja jednakog regionalnog razvoja.

Izveštaj

Procena troškova određenih administrativnih procedura u Srbiji

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)

Godina: 2008

Cilj ove analize je procena direktnih i indirektnih troškova uzrokvanih određenim administrativnim procedurama. U studiji su izračunati i troškovi celokupne privrede koji nastaju kao rezultat izvršenja određne administrativne obaveze.

Izveštaj

Barijere za investicije u Jabliničkom i Pčinjskom okrugu

Svetska Banka

Godina: 2008

Ovaj izveštaj se bavi problemom privlačenja investicija u Jablanički i Pčinjski okrug. Ova dva okruga su među ekonomski najnerazvijenijim okruzima u Srbiji, a životni standard građana je ispod republičkog proseka. Kao ključni problem koji sprečava ubrzanje ekonomskog rasta, porast zaposlenosti i popravljanje životnog standarda građana, identifikovana je niska kapitalizacija regiona, nedovoljni broj privrednih subjekata i nedovoljan priliv investicija. U tom smislu, sprovedena je i ova studija čiji je cilj da ustanovi razloge zbog kojih je priliv investicija u region nezadovoljavajući, kao i da predloži mere koje bi to stanje popravile. Izveštaj je rezultat temeljnog istraživačkog rada, koji je obuhvatao detaljnu analizu relevantne literature, analizu statističkih podataka, sprovodjenje anketa u regionu, razgovore sa relevantnim akterima u regionu (uključujući predstavnike lokalne privrede i predstavnike lokalnih vlasti), razgovore sa relevantnim predstavnicima republičke vlade, razgovore sa udruženjima koja zastupaju velike domaće i strane investitore, te analizu anketa u kojoj su učestvovala lokalna preduzeća i članovi lokalne vlasti.

Izveštaj

Razumevanje beogradskog uslužnog sektora: izveštaj zasnovan na rezultatima ankete

Partner: Fond za otvoreno društvo

Godina: 2007

Ovo istraživanje ima za cilj da razume i opiše novi uslužni sektor u Srbiji. U globalnoj ekonomiji, finansijski kapital se sve više usmerava ka zemljama koje su bogate znanjem i veštinama. Znanje podstiče ekonomski rast i razvoj u svakom regionu sveta. Brzi razvoj u informacionim i komunikacionim tehnologiji (IKT) stvara prostor za zemljama u razvoju da ubrzaju svoj progres ili čak pređu u narednu fazu razvoja, što bi omogućilo njihovu integraciju u globalnoj ekonomiji. “Novi” sektor usluga, posebno usluge zasnovane na znanju, se u Srbiji ubrzano razvija u proteklih nekoliko godina. Istraživanja FREN-a i CEVES-a upućuju na veliki jaz u razumevanju novog sektora usluga u Srbiji. Detaljno i rigorozno istraživanje sektora usluga u Beogradu – sa uzimanjem u obzir i velikog dela novog sektora usluga u Srbiji – procenjuje strukturu, dimenzije, ključne razvojne faktore i razvojne potencijale sektora usluga u Srbiji. Da bi se iskoristila prilika i Srbija se transformisala u ekonomiju znanja, potrebne su pažljivo dizajnirane politike u cilju poboljšanja ljudskog kapitala i razvoja odgovarajuće infrastrukture. Ovo istraživanje pruža donosiocima politika i poslovnim subjektima konzistentne informacije koje su potrebne kako bi se nadograđivale prednostima Srbije i uklanjale prepreke.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Pregled ekonomskih indikatora za CRDA SEDP projekat

Partner: Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2007

Cilj ovog projekta bio je povezan sa sprovođenjem prethodna evaluacije USAID programa revitalizacije zajednice kroz demokratsku akciju (CRDA) i Projekta za razvoj preduzeća u Srbiji (SEDP). CRDA i SEDP predstavljali su jedne od najvažnijih projekata koje je USAID implementirao u Srbiji, sa ciljem ojačavanja demokratskih procesa i tranzicije Srbije. Tokom ovih programa, više od 200 miliona $ je potrošeno na postizanje željenih ciljeva. Projekat je ocenio društveno-ekonomski uticaj ova dva programa. Fokus procene se odnosio na: zapošljavanje stvoreno kao rezultat CRDA aktivnosti; dodatni prihod; dodatna poljoprivredna prodaja; kreirani ekvivalentni poslovi sa punim radnim vremenom. Procena je uključivala i direktne i indirektne uticaje programa. Pored toga, radi adekvatnog procenjivanja ekonomskih aktivnosti unutar programa i utvrđivanja tipova projekata koji su imali veći relativni uticaj, izvršena je analiza troškova i koristi. Procena je morala da pruži rešenja za niz pitanja, uključujući česte promene u programskim ciljevima i prioritetima; i multidimenzionalnost programa CRDA koja je dodala složenost definiranju prioriteta.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Razumevanje beogradskog uslužnog sektora: izveštaj zasnovan na rezultatima ankete

Fond za otvoreno društvo (FOD)

Godina: 2007

Ovo istraživanje ima za cilj da razume i opiše novi uslužni sektor u Srbiji. U globalnoj ekonomiji, finansijski kapital se sve više usmerava ka zemljama koje su bogate znanjem i veštinama. Znanje podstiče ekonomski rast i razvoj u svakom regionu sveta. Brzi razvoj u informacionim i komunikacionim tehnologiji (IKT) stvara prostor za zemlje u razvoju da ubrzaju svoj progres ili čak pređu u narednu fazu razvoja, što bi omogućilo njihovu integraciju u globalnoj ekonomiji. “Novi” sektor usluga, posebno usluge zasnovane na znanju, se u Srbiji ubrzano razvijaju u proteklih nekoliko godina. Istraživanja FREN-a i CEVES-a upućuju na veliki jaz u razumevanju novog sektora usluga u Srbiji. Detaljno i rigorozno istraživanje sektora usluga u Beogradu – sa uzimanjem u obzir i velikog dela novog sektora usluga u Srbiji – istraživanje procenjuje strukturu, dimenzije, ključne razvojne faktore i razvojne potencijale sektora usluga u Srbiji. Da bi se iskoristila prilika i Srbija se transformisala u znanjem vođenu ekonomiju, potrebne su pažljivo dizajnirane politike u cilju poboljšanja ljudskog kapitala i razvoja odgovarajuće infrastrukture. Ovo istraživanje pruža donosiocima politika i poslovnim subjektima konzistentne informacije koje su potrebne kako bi se nadograđivale prednosti Srbije i uklanjale prepreke.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Pregled ekonomskih indikatora za CRDA SEDP projekat

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2007

Cilj ovog izvještaja je ekonomska analiza dva projekta USAID-a: USAID projekata za revitalizaciju zajednice kroz projekat demokratske akcije (CRDA) i projekta za ekonomski razvoj Srbije (SEDP), i priprema za formalnu evaluaciju. Poseban akcenat se stavlja na analizu karakteristika i adekvatnosti izabranih indikatora, sadržaja i dizajna baza podataka koji se koriste za praćenje (Veb-PRS i SEDP baza podataka za praćenje), njihova podobnost za svrhe procene i preliminarne zaključke o uticaju ekonomskih programa SEDP i CRDA.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Zdravstveni sistem i potrošnja u Srbiji

Partner: Fond za otvoreno društvo

Godina: 2006

Sektor zdravstvene zaštite u Srbiji bio je jedan od sektora na koji su uticale oskudne reforme, koje se obično vezuju za proces tranzicije. Jedan od najvećih problema na početku procesa reforme zdravstva, bio je deficit pouzdanih podataka koji bi stvorili osnovu i omogućili kreiranje politike i praćenje zasnovano na dokazima u okviru zdravstvenog sektora. Kako bi poboljšali performanse sektora, kretorima politika su bili neophodni pouzdani podaci o kvalitetu finansijskih podataka koji se koriste za zdravstvo, njihovih izvora i načina na koji se koriste. U ovom radu indikatori dobijeni iz nacionalnih zdravstvenih računa pružaju dokaze o obrascima potrošnje za sve sektore – javne i privatne, različite zdravstvene aktivnosti i pružaoce usluga. Podaci su korišćeni za sledeću procenu: procenu rashoda koja predstavlja glavni pravac reformi zdravstvenog sistema.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Mapa tržišta rada u Srbiji

Partner: Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2006

Ovaj izveštaj istražuje regionalne karakteristike tržišta rada u Srbiji, u sklopu pripreme Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2005-2010. Osnovna zamisao je bila da se identifikuju regioni u kojima su pripadnici radne snage izloženi iznad prosečnom riziku od nezaposlenosti i preporuče kreatorima eknomske politike i lokalnim akterima aktivnosti kojima bi se doprinelo smanjenju regionalnih razlika na tržištu rada u Srbiji. Studija o mapi tržišta rada Srbije nastoji da sveobuhvatno ispita situaciju na tržištima rada u okruzima i opštinama i da otkrije šta utiče na različite rezultate u regionima. Ovo istraživanje takođe razmatra perspektive tržišta rada u regionalnoj dimenziji i nudi preporuke za politiku usmerenu ka zapošljavanju.

Report

Doprinos strategiji za smanjenje siromaštva – definisanje kriterijuma za nerazvijene opštine

Godina: 2006

U 2006. godini, CEVES je radio na studiji koja je predstavlja doprinos implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva, za potpredsednika Vlade Republike Srbije, a koja istražuje kriterijume koji su definisani za nerazvijenost opština. Glavni cilj analize je izrada metodologije, otkrivanje trenutnih i budućih ekonomskih uslova, i uslova blagostanja u opštinama. Uprkos nedostatku podataka, CEVES je identifikovao nekoliko indikatora koji bi omogućili merenje opštinske nerazvijenosti i rangiranje opština prema tome. Štaviše, studija CEVES-a pružila je preporuke za prakse prikupljanja podataka u budućnosti, kako bi se postigli pouzdaniji i značajniji statistički podaci.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Srpska ekonomija: stilizovane činjenice

Partner: Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Fond za otvoreno društvo, Holandska Ambasada

Godina: 2006

Izveštaj CEVES-a objavljen u 2007. godini sastoji se od duboke i sveobuhvatne analize makroekonomskih podataka, uključujući ključne cene, kurs, podatke o proizvodnji, javno dostupne fiskalne, monetarne i podatke o spoljnoj trgovini. Glavni fokus izveštaja bio je na podacima nacionalnih računa i na pružanju novog okvira za analizu srpske privrede. Studija je otkrila značajne greške i probleme, posebno vezano za nivo BDP-a i strukturu rashoda. Konačni zaključci studije zahtevali su reviziju zvanične metodologije i podataka o BDP-u i investicijama, od strane Republičkog zavoda za statistiku.

dostupno samo na engleskom jeziku

Izveštaj 1

Izveštaj 2

Zdravstveni sitem i potrošnja u Srbiji

Fond za otvoreno društvo

Godina: 2006

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Mapa tržišta rada u Srbiji

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID)

Godina: 2006

Ovaj izveštaj istražuje regionalne karakteristike tržišta rada u Srbiji , u sklopu pripreme Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2005-2010. Osnovna zamisao je bila da se identifikuju regioni u kojima su pripadnici radne snage izloženi iznad prosečnom riziku od nezaposlenosti i preporučiti kreatorima eknomske politike i lokalnim akterima aktivnosti kojima bi se doprinelo smanjenju regionalnih razlika na tržištu rada u Srbiji. Studija o mapi tržišta rada Srbije nastoji da sveobuhvatno ispita situaciju na tržištima rada u okruzima i opštinama i da otkrije šta utiče na različite rezultate u regionalnim tržištima rada. Ovo istraživanje takođe razmatra perspektive tržišta rada u regionalnoj dimenziji i nudi preporuke za politiku usmerenu ka zapošljavanju.

Izveštaj

Doprinos strategiji za smanjenje siromaštva – definisanje kriterijuma za nerazvijene opštine

Godina: 2006

Glavni cilj analize je razvoj metodologije za merenje trenutnih uslova i mogućeg blagostanja opština u Srbiji. Predmet ove studije je poređenje ne(razvijenosti) među opštinama. Studija teži da izmeri glavne dimenzije (ne)razvijenosti opština.

dostupno samo na engleskom jeziku
Izveštaj

Srpska ekonomija: stilizovane činjenice

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Fond za otvoreno društvo, Holandska Ambasada

Godina: 2006

Ovaj izveštaj predstavlja sveobuhvatnu procenu ključnih makroekonomskih i statističkih agregata u Srbiji, bitne ekonomske informacije koje se mogu izvesti iz nje s razumnom sigurnošću i ponovnom procenom nivoa BDP-a i strukture rashoda. Procena pokriva cene, kurs, proizvodnju , kao i sve javno dostupne fiskalne, monetarne i podatke o spoljnoj trgovini, dokumentuje podatke i prezentuje ih u analitički korisnim formatima, dokumentuje metodologije prikupljanja i beleži ključne slabosti u njemu, ukazuje na nedoslednosti između serije, pružajući procenu, gde god je to moguće, stvarnih dimenzija agregata. Nudi alternativni skup podataka za nivo BDP-a i strukture rashoda u 2003. i 2004. godini. Svrha izveštaja II je analiza dodate vrednosti preduzeća u Srbiji, i njegovog ponašanja u zavisnosti od vlasništva, veličine i aktivnosti, a zatim proceniti uticaj vlasničke strukture i njene promene na ekonomski rast, produktivnost, zaposlenost i troškove rada.

dostupno samo na engleskom jeziku

Izveštaj 1

Izveštaj 2