Realizovani projekti

MSP Srbije 2030: MSP 100 Expo – Konferencija-izložba o doprinosu srpskih MSP održivom razvoju i daljim mogućnostima

Godina: 2022.

Događaj MSP Srbije 2030: MSP100 Expo održan je  1. juna 2022. godine u MIND  parku u Kragujevcu, sa ciljem da ukaže na razvojni potencijal domaće privrede oličene u pažljivo izabranih MSP100, vodećih u Srbiji a malih i srednjih po međunarodnim standardima. Ovaj događaj bio je  prilika za osnaživanje i međusobno inspirisanje, razgovor i povezivanje, i pokretanje inicijativa koje će podržati razvoj MSP i njihovu snagu usmeriti ka ostvarenju ciljeva za celo društvo.

Kratki izveštaj: MSP Srbija 2030: MSP100 Expo,

Najpre, koristimo priliku da se toplo zahvalimo ambasadoru Nemačke, Thomas-u Schieb-u, kao i Ambasadoru Švajcarske, Urs-u Schmid-u koji su došli u Kragujevac da pogledaju i otvore izložbu uz reči ohrabrenja za napor da se okupi i čuje glas vodećih preduzetničkih privrednika.  

Nadalje, na YouTube-u možete pogledati snimak panela 1 (malo okrnjen, zbog tehničkih problema na samom početku) na kom su učesnici ukazali na to da „skriveni šampioni“ igraju izuzetno važnu ulogu i u razvoju moćne industrijske zemlje kao što je Nemačka, kao i da je važno da se za skrivene Šampione čuje, da ne ostanu skriveni, jer na taj način može da se pospeši interesovanje mladih za zapošljavanje izvan velikih urbanih aglomeracija – gde su Šampioni češći poslodavci.  Takođe smo čuli da u Irskoj, zemlji poznatoj po uspehu u naporu da privlači kvalitetne strane investitore, takođe postoji zasebna državna agencija posvećena razvoju MSP, i njihovoj internacionalizaciji.  Konačno, čuli smo da su se u Sloveniji skriveni šampioni organizovali u „Slovenian business club“, i na taj način postigli da se njihova reč vrlo jasno i glasno čuje prilikom donošenja javnih politika.  

Potom je na tri okrugla stola (koje je bilo teško prekinuti za ručak!) diskutovan spisak predloga inicijativa koje još uvek možete pronaći na sledećem linku.  Te će incijiative biti ažurirane u skladu sa diskusijom i zameniti tekst predloga do kraja sedmice.  

Na drugom, završnom panelu 2, čuli smo da postoje već neki reformski napori koji se kreću u pravcu u kom idu i predložene inicijative.  Kao najzanimljivije izdvajamo reči g. Čadeža, predsednika PKS koji smatra da je sazrelo vreme za uspostavljanje istinski nezavisne i strateški pozicionirane razvojne banke u Srbiji. Takođe je najavio veće napore da se nastavnički profili u Srbiji prilagode potrebama privrede. Od g. Miljana Ždrale-a, direktora EBRD za region jugoistočne i centralne evrope čuli smo da je zaista anomalija što Srbija ni na koji način ne podržava garancije u izvozu, kao i o važnosti i mogućnostima daljeg razvoja tržišta kapitala koje u zemljama u okruženju pružaju daleko više prilika za finansiranje svojim MSP. Od Pomoćnice Ministra g. Obradović, čuli smo koliko je važno da privreda predlaže vrlo konkretne predloge, kao i da postoji sajt „Preduzetništvo“ koji sad može poslužiti za informisanje o svemu što država radi kako bi podržala MSP.  

Konačno, događaj se završio veoma inspirativnim panelom – razgovorom koji je naša proslavljena novinarka Jelena Zorić vodila sa Radetom Šerbedžijom i Draganom Bjelogrlićem (kojima ne treba predstavljanje) o tome kako film i kultura mogu da idu ruku pod ruku sa preduzetništvom.  Na sajtu u galeriji možete pogledati fotografije sa konferencije a mi ćemo materijale sa konferencije nastaviti da objavljujemo na kanalima CEVES-a.

Još jednom dugujemo zahvalnost Platformi «Održivi razvoj za sve» koju sprovodi GIZ uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, bez koje ovaj događaj ne bi bio moguć, kao i MIND Parku što je prepoznao ideju i od početka verovao u nju, pružajući podršku u periodu pripreme. Takođe smo zahvalni Ambasadi Slovenije u Beogradu na dodatnoj podršci i medijskim partnerima: NIN, Nova Ekonomija, E-Kapija, Diplomacy&Commerce.

Dokument proizašao iz jednogodišnjeg dijaloga sa predstavnicima MSP i drugih zainteresovanih strana, kao i konferencije “Srbija 2030: MSP100 EXPO” možete pogledati ovde.

Za više informacija, možete posetiti zvanični sajt MSP 100.

Video snimke panela sa konferencije možete videti na našem youtube kanalu. 

Razvoj privatnog sektora

Partner: GIZ

CEVES, u saradnji sa GIZ-om, sprovodi pripremni projekat za uspostavljanje Opservatorije za mala i srednja preduzeća (MSP) – koja bi se fokusirala na redovno praćenje i detaljnu analizu poslovne klime i tržišnih informacija koje su od značaja za MSP sektor.

Očekuje se da MSP Opservatorija doprinese održivosti i brzini ekonomskog razvoja Srbije, tako što bi unapredila:

  • Sposobnost Vlade da formuliše dobro ciljane sektorske i makroekonomske politike koje promovišu rast;
  • Kvalitet poslovnog odlučivanja MSP sektora.

Pored toga, stvaranjem zajedničkog prostora za deljenje informacija, MSP opservatorija omogućila bi i:

  • Promovisanje i poboljšanje kvaliteta javno-privatnog dijaloga;
  • Izgradnju veza i poverenja među malim i srednjim preduzećima.

Srbija, kao ekonomija koji se sporo oporavlja i transformiše, može mnogo toga da dobije od podsticanja veza, razmene informacija i uspostavljanja saradnje između malih i srednjih firmi. Mala i srednja preduzeća su u Srbiji od naročitog značaja, jer služe i za očuvanje i dalji razvoj “rascepkanih” kapaciteta, koji nisu dostupni velikim i/ili stranim investitorima i koji bi na drugi način jednostavno nestali. Za ekonomije u fazi oporavka je karakteristično da se firme često razvijaju izolovano jedna od druge. Zapažamo da u Srbiji skoro da nema teritorijalnog povezivanja i integracije/saradnje među firmama. Nedostatak saradnje i povezivanja utiče na slab pristup informacijama, tržištima, kapitalu, kao i na nedovoljan kapacitet za donošenje poslovnih odluka. Uspostavljanje MSP Opservatorije bio bi značajan korak ka začetku prekopotrebne – intenzivnije i dublje – ekonomske integracije između preduzeća.

 

Otkrivanje regionalnih obrazaca: ka dinamičnijem, inkluzivnijem i pravednijem regionalnom rastu

Partner: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija

Generalni cilj predloženog projekta se odnosi na doprinos naporima Srbije koji su usmereni na razvoj, kroz pružanje analitičkih informacija o ekonomskim strukturama, zainteresovanim stranama i institucijama. Takođe, cilj se odnosi i na predlaganje neposrednih mera koje mogu biti preduzete u cilju ubrzanja rasta i osiguranja da taj rast bude inkluzivan i regionalno ravnopravan. Koristi od ovog projekta bi imali građani Srbije, naročito oni koji žive u devastiranim delovima države, u smislu zapošljavanja i ukupnog nivoa razvoja. Konkretnije, cilj je proizvesti dve vrste praktičnog znanja, koja na kraju imaju za cilj da daju predloge za konkretne mere intervencije, koje mogu koristiti kreatori politika ili partneri koji učestvuju u procesu razvoja: (a) prva baza znanja se odnosi na znanje o ekonomskoj strukturi u pojedinim delovima zemlje, što može poslužiti kao osnova za dizajniranje razvojnih intervencija prilagođenih njihovim potrebama; (b) druga se odnosi na stvaranje pregleda sadašnjeg okvira za teritorijalno upravljanje na prostoru Republike Srbije – ne samo de facto, već i de jure – jer bi se na bazi toga moglo definisati ko je u najboljoj poziciji da preduzme određene mere politike. Takođe će se dati predlozi za manje, inkrementalne promene koje mogu biti sprovedene sa ciljem poboljšavanja okvira za intervenciju putem politika.

 

Živeti u evropskoj Srbiji — ilustracija, kvantifikacija i promovisanje koristi građana od sprovođenja politika usaglašenih sa EU standardima

Partner: Fondacija za otvoreno društvo Srbija (FOD)

Cilj projekta je da doprinese sprovođenju politika koje su usklađene sa standardima Evropske unije, kroz motivisanje građana da se intenzivnije podrže proces evrointegracija i kroz podsticanje donosilaca odluka da doslednije sprovode politike, te da u većoj meri obrate pažnju na doprinos ostvarivanju ključnih potreba građana. Projekat će putem kontinuirane komunikacije sa donosiocima odluka, organizacijama civilnog društva i građanima, kroz Nacionalni konvent Evropske unije, konsultativne sastanke i „onlajn“ diseminaciju, kvantifikovati, a zatim ilustrovati i promovisati konkretne koristi koje građani mogu da ostvare istinskim sprovođenjem reformi. Naročito se to odnosi na domen socio-ekonomskih politika, koje uglavnom nisu predmet harmonizacije sa EU, već su u domenu nacionalnih kompetencija – pa stoga često nije dovoljno jasno kak njihov efekat zavisi od reformi vezanih za evrointegracije.

 

Usaglašavanje sa politikama konkurencije u EU – podizanje svesti o potencijalnim koristima i jačanje kapaciteta ključnih zainteresovanih strana u oblasti državne pomoći

Partner: Balkanski fond za demokratiiju

Generalni cilj ovog projekta se odnosi na doprinos demokratskoj konsolidaciji i institucionalnoj reformi u Srbiji, kroz doprinos ukupnoj usklađenosti Srbije sa politikom konkurencije Evropske unije. Cilj je da se napredak manifestuje u poboljšanju pregovaračkog procesa Poglavlja 8, na način da pregovaračka pozicija Srbije bude pripremljena već godinu dana od početka projekta. Međutim, demokratska konsolidacija i institucionalno jačanje će se ostvariti jačanjem institucija zaduženih za zaštitu i promociju konkurencije i pozivanjem istih na odgovornost od strane organizacija civilnog društva. Tako će se formirati okruženje u kome veliki broj zainteresovanih strana bolje razume kako politike konkurencije EU koriste potrošačima i promovišu razvoj privrede. Činjenica da zainteresovane strane razumeju značaj ove politike utiče na njihovo veće angažovanje i na podršku koju pružaju relevantnim institucijama (pre svega Komisiji za kontrolu državne pomoći), ali i na njihovo osposobljavanje da te institucije pozovu na saradnju.

 

Korišćenje ciljeva održivog razvoja kao vodilja za preusmeravanje istraživanja društvenih nauka: pilot projekat

Partner: HELVETAS Švajcarska međunarodna saradnja

Ovaj projekat definiše i podstiče interdisciplinarni i participativni pristup,“odozdo na gore“, u razumevanju pojedinih aspekata ključnih faktora razvoja Srbije – kako strategije konkurentnosti mogu da podstaknu stvaranje kvalitetnih radnih mesta i dostizanje ciljeva i u zaostalim delovima zemlje (i njenog stanovništva). Poseban cilj je stvaranje okvira za interakciju interesnih grupa, istraživača i donosioca odluka, koji će olakšati njihov angažman u javnoj debati / participativnom procesu koji unapređuje razumevanje i politike koje mogu ubrzati ostvarivanje ekonomskog, socijalnog i ljudskog razvoja u okviru ciljeva održivog razvoja (COR). Jedna od ključnih faza projekta je organizacija dijaloga zainteresovanih strana, kroz konsultativne okrugle stolove / radionice, a sve to radi identifikacije ključnih pitanja u procesu pronalazenja ključne konkurentnosti – povezanosti u okvirima ljudskog razvoja, potrebama za dalje istraživanje kako bi se izdvojili pokretači pozitivnih promena, i na kraju, kako se oni mogu meriti. Za ovaj dijalog, CEVES je pripremio studiju “Performansa i konkurentnost realnog sektora – izdvojene činjenice i pitanja (Srbija 2009-2016)”.

dostupno samo na engleskom jeziku
Javni poziv za dostavljanje predloga projekata

 

Indeks razvojnih potencijala

Indeks razvojnih potencijala (IRP) predstavlja godišnje izdanje koje detaljno analizira 114 sektora u srpskoj prerađivačkoj industriji i rangira ih prema njihovom razvojnom potencijalu.

Cilj godišnjeg predstavljanja IRP-a oslikava potrebu da se što detaljnije upozna sa privredom koja nas okružuje, pre svega njenim realnim sektorom. Često se u medijima govori o ostvarenom privrednom rastu, zadržavajući se na opštim kretanjima GDP-a, bez razumevanja ko taj rast čini, ko ga je stvarao i ko ima snagu da taj rast gradi u budućnosti. S tim u vezi, IRP ima za cilj da što više oslika stanje u privredi, poštujući sve njene subjekte, i da prepozna i usmeri svetlo na one sektore na kojima treba graditi budući rast.

Na samom početku, potrebno je istaći jedan od osnovnih principa: Privredni rast neophodno je graditi na onim sektorima koji poseduju razvojni potencijal. To su pre svega oni sektori koji se temelje na konkurentnim firmama, tj. firmama koje znaju da prepoznaju šansu, da kreiraju konkurentan proizvod, da kreiraju dodatu vrednost, da se takmiče i pobeđuju kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu, da svojim rastom povuku i ostatak privrede, itd. Jedan od glavnih zaključaka je da lupu moramo staviti na same firme, jer dinamičniji rast privrede možemo ostvariti prvenstveno kroz firme koje imaju najveći razvojni potencijal.

Da bismo zaista uspeli da prepoznamo lidere, IRP kreće od ptičije perspektive, ali ubrzo prelazi na dublje nivoe, posmatrajući pojedinačne firme koje posluju u srpskoj privredi. Konkretno, posmatra bona fide firme, tj. firme koje redovno podnose finansijske izveštaje i čiji su finansijski izveštaji smisleni. U totalu, to je 80.000 koje smo rasporedili u 114 različitih sektora. Sektori su posmatrani kroz sve firme koje u njima posluju, tj. prvenstveno kroz rezultate tih firmi na domaćem i na 110 inostranih tržišta, u periodu od šest godina nakon krize (zaključno sa 2014. godinom).

Među liderima, tj. onima koje su pokazale naročitu agilnost, istakle su se grane gde posedujemo domaću resursnu bazu – agrobiznis i drvna industrija, i to naročito segmenti tih grana koji dodaju višu dodatu vrednost, kao što su nameštaj od drveta, prerada voća i povrća, i sl. Osim njih, tu su i sektori mašinske industrije, metalske industrije, transportne industrije, industrije gume i plastike, kao i određeni sektori tekstilne industrije. Kako bi se potencijal svih ovih sektora iskoristio u punoj meri, oni ne treba da budu prepušteni sami sebi. Pored toga, podrška ne može biti univerzalna. Naime, među sektorima koji su se istakli, ima i onih najosnovnijih, kao što su voće i povrće, ali i onih tehnološki kompleksnijih, kao što su medicinski instrumenti ili mašine namenjene prehrambenoj industriji. Ovi sektori su vrlo heterogeni, te je potrebno uvažiti njihove specifične potrebe i probleme sa kojima se suočavaju. Stoga, potrebne su politike krojene po meri, tj. politike koje će uvažiti specifičnosti sektora i izvući najviše iz njih.

Indeks razvojnih potencijala razmenjivih sektora u Srbiji

Performansa realnog sektora u Srbiji: Otkrivena konkurentnost po veličini, sektoru i regionu

Projekat “Performansa realnog sektora u Srbiji: Otkrivena konkurentnost po veličini, sektoru i regionu” je finansiran od strane USAID Projekta za lokalni razvoj (SLDP) i predstavlja vredno Istraživačko sredstvo USAID-a za unapređenje politike razvoja MSP i konkurentnosti u Srbiji, izrađeno u okviru projekta SLDP. Vreme trajanja projekta je od marta 2014. do januara 2015. godine. Cilj je unaprediti targetiranje kako generisati zaposlenost, poboljšati konkurentnost, a takođe i intervencije okrenute lokalnom razvoju u Srbiji kroz unapređivanje kvaliteta informacija na osnovu kojih se te intervencije oslanjaju. Projekat opisuje performansu i potencijal za rast najznačajnijih sektora u Srbiji u periodu od 2005. do 2013. godine, ističući ključne faktore, koji određuju njihov uspeh.

Pročitaj

Mogućnosti rasta malih i srednjih preduzeća i propuštene prilike u kreditiranju

Projekat “Mogućnosti rasta malih i srednjih preduzeća i propuštene prilike u kreditiranju” finansiran je od strane USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i trajao je od jula 2013. do oktobra 2014. godine. Svrha ovog projekta je da se podstaknu banke i ostali stejkholderi da pronađu procedure i druge finansijske modele, koji će više odgovarati MSP sektoru, tako što će im se predstaviti propuštene šanse sa postojećim praksama. Takođe, neophodno je podiće svest da sadašnje prakse davanja kredita banaka propuštaju mogućnost za stvaranje profita i mogućnost za podsticanje rasta malih i srednjih preduzeća, što bi moglo da bude postignuto kroz istraživanje o tržištu MSP i komunikaciju sa bankama. Stoga, u tu svrhu, organizovana su dva okrugla stola u Narodnoj banci Srbije. Prvi okrugli sto 19. juna, a drugi 7. oktobra 2014. godine.

Pročitaj