Uncategorized

CEVES OPSERVATORIJA 30.06.2022

Uprkos energetskoj krizi, ratu u Ukrajini, teškoćama u globalnim lancima snabdevanja i potresima na globalnim tržištima kapitala, globalni post-pandemijski privredni oporavak traje. Ovo je ključni faktor i u održanju solidnog privrednog rasta u Srbiji, zasnovanog pre svega na spoljnim faktorima — relativno snažnom rastu izvoza (5,7% realno u prvom kvartalu ove u odnosu na prethodnu godinu) relativno snažnom prilivu stranih direktnih investicija (SDI – 698 miliona evra neto u prva četiri meseca). Uz to, i neki domaći faktori su imali značajnu ulogu – kao što je snažni fiskalni stimulans (deficit od 4% BDPa) u kom povećano trošenje na javne investicije igra ključnu ulogu (više o makroekonomskom okviru pročitajte u Oceni Radne Grupe NKEU za Poglavlje 17). U oba slučaja taj rast je na staklenim nogama. Globalnom oporavku sve više prete napori ključnih centralnih banaka da istisnu inflaciju koja je u maju dostigla nivo od 8.8% u EU-27 (10,1% u Srbiji) i  za sada ubrzava (otud i potresi na tržištima kapitala). Već sama ta pretnja, velika je pretnja i za Srbiju, jer bi nas globalna recesija pogodila kako kroz smanjenje izvoza, tako i kroz smanjenje SDI koje može da se desi usled rasta globalne neizvesnosti.

 

Srpskom privrednom rastu prete i drugi faktori, pre svega izuzetno kratkoročni horizont sa kojim Vlada odgovara na sve složeniju situaciju.  Politički efekat „zbijanja redova“ koji prati svaki rat, pa i ovaj u Ukrajini, u Srbiji nije iskorišćen za pripremu građana na dugoročne promene u energetskom sektoru. Ako i uspemo da izbegnemo nestašice, poskupljenje energenata je neminovno, i trebalo je da do njega već dođe. Za sada povećanje troškova uvoza energenata koje je u prva četiri meseca 2022 iznosilo 130 miliona evra za električnu energiju, preko 900 miliona evra za gas, a sigurno i određenu svotu za uvoz mazuta, „apsorbuju“ javna preduzeća — EPS, Srbijagas, i toplane. Drugim rečima, doći će na naplatu u budućnosti koja je vrlo neizvesna. Njihove cene za domaćinstva i male komercijalne potrošače nisu korigovane od početka krize, a za veće komercijalne potrošače samo jednim delom  (više o „naftnoj“ formuli“ u intervjuu). S druge strane, geostrateška ambivalentnost Srbije u odnosu na rat u Ukrajini može da dovede da zaustavljanja dotoka kapitala ne samo sa zapada, već i iz drugih delova sveta.  

 

Ne vidimo u pripremi ni mere povećanja energetske efikasnosti kojima bi se već do sledeće a pogotovo one tamo zime moglo značajno doprineti smanjenju energetske potrošnje, tj. i zavisnosti od uvoza.  Ne vidimo ni druge mere koje bi mogle doprineti amortizaciji fiskalnih i ekonomskih udaraca koji će verovatno nastaviti da se umnožavaju. Na primer, umesto zabrana izvoza i uz bolje promišljanje upravljanja robnim rezervama, mere podrške obezbeđivanju skupog đubriva kako bi se podržala poljoprivredna proizvodnja donele bi korist srpskoj privredi u uslovima povećanja cena njenih proizvoda koje će se sigurno održati u srednjem roku. I u ovom slučaju, kao i u slučaju diskriminacije domaćih MSP, pored odsustva političke ideje/volje, problem je i neosposobljenost institucija za ciljano delovanje (videti intervju).

 

CEVES učestvovao na javnoj debati: Program ekonomskih reformi i ostvarivanje COR 5 – rodna ravnopravnost

Centar za visoke ekonomske studije CEVES učestvovao je na javnoj debati „Doprinos Programa ekonomskih reformi (ERP) u ostvarivanju Cilja održivog razvoja 5 – rodna ravnopravnost“ 6. aprila 2022. godine, koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju u okviru Platforme “Održivi razvoj za sve“. Na debati je predstavljena analiza  „Rodna perspektiva u Programu ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine“, autorke  Sarite Bradaš, istraživačice Fondacije Centar za demokratiju, sa preporukama za izradu narednog Programa ekonomskih reformi.

Ključni zaključak debate je da ERP nije uključio analizu uticaja predviđenih strukturnih reformi na rodnu ravnopravnost, čime se  povećava rizik od reprodukcije postojećih rodnih nejednakosti. Kada je reč o zapošljavanju, ono što često jeste uzrok neaktivnosti žena, ali ne i muškaraca, jeste briga o porodici. Briga o deci ili starijim članovima domaćinstva razlog je neaktivnosti 30% žena u svojoj najproduktivnijoj dobi – između 25 i 55 godina, i svega 1,5% muškaraca iste starosti.

Zbog toga je jedna od ključnih mera za otklanjanje uzroka neaktivnosti žena unapređenje kapaciteta ustanova za brigu o deci i starija lica, i unapređenje pristupačnosti ovim ustanovama za sva lica – nezaposlena i neaktivna, kao i za ona u ruralnim krajevima. Samo ovakvim setom mera bi se olakšao pristup tržištu rada za preko 120 hiljada žena. Pored toga, obavezno korišćenje plaćenog odsustva radi brige o detetu za oba roditelja doprinelo bi uspostavljanju ravnoteže u podeli neplaćenog posla, odnosno podeli vremena provedenog u brizi o domaćinstvu između polova, čime se smanjuje teret na žene, koje više svog vremena mogu da posvete ličnim ciljevima i aktivnijem traženju posla.  

Više informacija o učesnicama i snimak debate dostupni su na linku.

Održana konferencija „MSP Srbije 2030: Razvoj veština kao preduslov razvoja domaće privrede“

U četvrtak, 3. marta 2022. godine, CEVES i TOC su u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ organizovali online konferenciju „MSP Srbije 2030: Razvoj veština kao preduslov razvoja domaće privrede“, na kojoj je pokrenuta diskusija o veštinama potrebnim za budućnost, odnosno veštinama koje će istovremeno zadovoljiti rastuće potrebe privrede i omogućiti ljudima dostojanstveno zaposlenje i kvalitetan život. Ova konferencija je još jedna u nizu razgovora u okviru Programa MSP Srbije 2030 čiji je cilj razvoj preporuka za unapređenje položaja malih i srednjih preduzeća u domaćoj privredi, čime će se dalje obezbediti održivi razvoj i dostojanstven rad u skladu sa Agendom 2030.

Učesnici prvog panela bili su Neda Milanović ispred Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), Mirjana Kovačević ispred Privredne komore Srbije (PKS), Ljiljana Pavlović ispred Unije poslodavaca Srbije (UPS), Nebojša Matić ispred preduzeća Mikroelektronika i Slađana Milojević ispred klastera modne industrije FACTS.

„Nema sektora u kome ne postoje deficitarna zanimanja“, jedna je od premisa prvog panela, u kome se govorilo o usklađivanju potreba privrede i motivacije (ne)zaposlenih. Nedostatak odgovarajućih kadrova oseća se na svim obrazovnim nivoima i u mnogim zanimanjima – Srbiji nedostaju bravari, zavarivači, prehrambeni tehnolozi, administrativni radnici, konobari, sobarice, kuvari, pekari, tekstilci, ali i lekari, ekonomisti, pravnici i naravno inženjeri. Kao ključne izazove govornici su istakli raskorak u veštinama nezaposlenih u odnosnu na veštine koje traže poslodavci, dugoročnu nezaposlenost, neaktivnost mladih, odliv kadrova, starenje radne snage, kao i dugačak proces uvođenja lica u posao. Da ovakva situacija nije produkt nasleđa, već da postojeći sistem ovaj problem sve više produbljuje – ukazuje podatak da tek 27% mladih radi na poslu za koji su se školovali. Sa druge strane, potraga poslodavaca za novim kadrovima često je mukotrpna – prema istraživanju Unije poslodavaca jedna trećina preduzeća suočava se sa velikim problemima prilikom pronalaženja kadrova, a u posebno izazovnom položaju nalaze se mala domaća preduzeća koja, iako nude mogućnost usavršavanja na različitim pozicijama zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, i dalje gube bitku od velikih koji imaju razrađene mehanizme regrutovanja i pružaju novozaposlenima jasniji karijerni put.

Veoma je pozitivno što su i država i poslodavci i njihova udruženja iskazali veliko interesovanje kako bi se ovi problemi rešili. Aktivnosti države u najvećoj meri usmerene su na aktivaciju neaktivnih i obeshrabrenih, a pogotovo mladih NEET pojedinaca. Programi dualnog obrazovanja u Srbiji su prisutni već duži niz godina i uglavnom daju povoljne rezultate – oko 50% učenika koji prođu kroz program nađu zaposlenje u struci. Takođe, program „Moja prva plata“ dao je solidne rezultate, međutim, kao jedan od ključnih izazova ostaje slabo interesovanje mladih za odlazak u slabije razvijene regione. Poslodavci i njihova udruženja ukazali su na niz inovativnih inicijativa i načina za privlačenje, izgradnju i zadržavanje kadrova – više plate, skraćivanje radnog vremena, omogućavanje poslodavcima da pomognu kupovinu stana zaposlenima, kao i dualno obrazovanje za više obrazovne nivoe. Svakako, ove aktivnosti mogu predstavljati značajnu podršku migracionoj politici koju Srbija mora aktivno da sprovodi. U tom kontekstu, Srbija se sada sve češće spominje kao zemlja destinacija za radnu imigraciju – kada su u pitanju kvalifikovaniji kadrovi, i dalje se najčešće radi o povratnicima koje mogu da privuku uglavnom uspešnije firme, dok u slučaju industrija koje traže kadrove nižih kvalifikacija Srbija polako počinje da „uvozi“ radnike iz manje razvijenih zemalja. Ono što svakako raduje jeste velika spremnost svih aktera na saradnju i ujedinjavanje oko zajedničkog cilja – stvaranja dinamičnog tržišta dostojanstvenog zaposlenja.

U okviru drugog panela govorili su Vesna Fabian ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđan Verbić ispred FEFA fakulteta, Branka Anđelković ispred Centra za istraživanje javnih politika, Ivan Vilus ispred LUKOWA kompanije, Mirjana Bojanić ispred projekta Znanjem do posla i Đorđe Ćelić ispred Poslovnog inkubatora Novi Sad.

Fokus drugog panela bio je na budućnosti rada i sistema obrazovanja, u kontekstu preduslova, profila i veština koji će biti potrebni privredi i koji će omogućiti dostojanstven rad i kvalitetniji život, ali i drugim efektima i izazovima do kojih će dovesti budućnost obeležena globalizacijom i tehnološkim napretkom. U prethodnom periodu su uloženi značajni napori od strane Ministarstva prosvete, i prepoznata je važnost uključivanja privrede u sve faze obrazovanja – od kreiranja nastavnih planova i programa do njihove realizacije. Govornici na panelu su se saglasili da osnovno obrazovanje ima ključnu ulogu u osposobljavanju učenika za život i obezbeđivanje onog seta veština koje će im omogućiti da donose racionalne odluke o svojoj budućnosti, dok uloga srednjeg obrazovanja i viših stručnih škola treba da bude okrenuta potrebama privrede i veštinama za produktivno zaposlenje.

Od izazova koje budućnost donosi, i na koje će biti potreban odgovor svih zainteresovanih strana, u diskusiji su se izdvojili celoživotno učenje, raskol između generacija po pitanju digitalne pismenosti, nove forme rada, prava i bezbednost radnika, karijerno vođenje, kao i meke veštine (eng. soft skills). Evropa, pa i Srbija, će morati da prođu kroz sveobuhvatan proces prekvalifikacija – evropske strategije predviđaju da će čak 50% radno aktivnog stanovništva morati da prođe kroz procese prekvalifikacija. Takođe, u slučaju Srbije slično važi i za uvođenje upisnih kvota – budući da se na panelu između redova govorilo i o svojevrsnoj inflaciji visokog obrazovanja. Jedno od rešenja za brže potrebe prilagođavanja i osvajanja novih veština, koje formalno obrazovanje i pored najbolje volje i velike efikasnosti ne bi moglo da isprati, ističu se i nestandardni oblici dopunskog obrazovanja, u vidu različitih vrsta kurseva, koji već daju dobre rezultate u IT industiriji. Još jedan od izazova koji zahtevaju posebnu pažnju je i rastuća asimetrija između prava i moći poslodavaca na račun radnika. Zakonska rešenja u Srbiji i dalje su nedovoljno fleksibilna i raznovrsna da regulišu radnopravni odnos i pruže različitim vrstama „platformskih“ i drugih nestandardnih radnika odgovarajuću zakonodavnu zaštitu i prava iz radnog odnosa. Zakonodavcima – kako evropskim, tako i domaćim – zasigurno neće biti lako da u pogledu regulisanja budućih radnih aranžmana budu u skladu sa vizijom dostojanstvenog rada.

Svakako da nije moguće predvideti šta sve budućnost donosi, ali je nesporno da spremnost za prilagođavanje svih zainteresovanih strana i njihova kontinuirana saradnja imaju najviše izgleda da pronađu i primene najkvalitetnija rešenja.

Celu konferenciju možete pogledati na fejsbuk stranici CEVES-a.

Konferencija je održana u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ koju podržavaju Vlade Švajcarske i Nemačke, a sprovodi GIZ u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“.

Kori Udovički, gostovanje u emisiji “Marker” 20. januar 2022.

Kori Udovički je u četvrtak, 20. januara 2022. godine, gostovala u emisiji Marker na TV Insajder i kao gost u studiju komentarisala neophodnost reforme državne uprave, cenu koju plaćamo što se na tome ne insistira i zašto se već dvadeset godina na rečima insistira na reformi a u praksi nemamo istu situaciju. Delimo sa vama neke od citata iz gostovanja a na linku se nalazi ceo snimak gostovanja.

Činjenica je da nije reformisana tj. nije profesionalizovana državna uprava tj državni činovnici, ministarstva ali ni javna preduzeća. Kod javnih preduzeća je dodatni problem što se više ne traži samo da neko bude lako smenjiv vec se traži i poslišnost. Kada tražite poslušnost, vi ne možete ni profesionalca sa partijskom bojom da dobijete. I zbog te poslusnošti, EPS je vodjen na naćin na koji je vodjen, da se brzo isporučuju neki zahtevani rezultati bez razmisljanja šta ti rezultati ćine za kompaniju.

Upozorenja Svetske banke i MMF- a o reformi javnih preduzeća nisu dovoljna, dok je  politička volja glavni problem.

Celo gostovanje možete pogledati na sledećem linku.

Kori Udovički za NIN: Istine i zablude o privrednom rastu Srbije

Kori Udovički, predsednica Centra za visoke ekonomske studije piše za NIN o karakteristikama privrednog rasta Srbije.

Tekst je objavljen u nedeljniku NIN 18.11.2021. godine

Kori Udovički navodi da privredni rast postoji ali da on ne dostiže svoje pune potencijale. Takođe, komentarišući strane dirketne investicije, ističe da njihova struktura nije optimalna, pre svega jer se prednost daje projektima sa velikim brojem niskokvalifikovanih radnika. U članku predstavlja analizu CEVES-a u kojoj dokazuje da je danas objektivno moguće da domaća privreda nosi privredni rast. 

Ceo intervju možete pročitati na sledećem linku.

Predstavljamo publikaciju „Preduzeća u Srbiji i Agenda 2030 – prioriteti, izazovi i kriza COVID-19”

U okviru Platforme za opštedruštveni dijalog „Održivi razvoj za sve”, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) objavio je publikaciju „Preduzeća u Srbiji i Agenda 2030 – prioriteti, izazovi i kriza COVID-19”, čiji je cilj pružanje doprinosa ispunjenju Agende održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji. Publikacija predstavlja rezultate ankete sprovedene u oktobru 2020. godine, koja je obuhvatila 1100 preduzeća Srbije različitih po veličini, sektoru i regionu u kome se nalaze.

Publikacija pruža odgovore na pitanja o upoznatosti preduzeća u Srbiji sa Agendom 2030, njihovim društvenim prioritetima, preprekama koje stoje na putu njihovog bržeg rasta, kao i uticaju pandemije na njihova očekivanja i poslovanje. Anketa otkriva koje teme i inicijative preduzeća smatraju najznačajnijim za unapređenje života (na lokalnom i nacionalnom nivou) i da li se dodatno angažuju u cilju doprinosa zajednici. Kroz anketu, preduzeća su ukazala na ključne faktore njihovog daljeg razvoja, kao što su stabilan privredni rast, digitalizacija, infrastruktura i nedostatak radne snage koja poseduje odgovarajuća znanja i veštine. Iznela su svoje stavove o uticaju stranih direktnih investicija na njihove lokalne zajednice, ali i pitanjima od globalnog značaja, poput zaštite životne sredine.

Publikacija je dostupna na sledećem linku:

Preduzeća u Srbiji i Agenda 2030 – prioriteti, izazovi i kriza COVID-19

Živeti u evropskoj Srbiji: Mapiranje ciljeva održivog razvoja sa planskim ovirom EU integracija

Fondacija za otvoreno društvo

Godina: 2019

Brošura „Živeti u evropskoj Srbiji: Mapiranje ciljeva održivog razvoja sa planskim ovirom EU integracija“ je pripremljena u okviru projekta “Živeti u evropskoj Srbiji – ilustracija, kvantifikacija i promovisanje koristi za građane od sprovođenja politika usaglašenih sa EU standardima” koji je finansirala Fondacija za otvoreno društvo. Brošura predstavlja doprinos argumentima civilnog društva Srbije koje se zalaže za evropsku integraciju Srbije, prikazivanjem kako tačno evropske integracije mogu da doprinesu društveno-ekonomskom razvoju Srbije i ostvarivanju težnji njenih građana kao pojedinaca.

Brošura

CEVES se pridružio inicijativi Globalni dogovor Ujedinjenih nacija

Centar za visoke ekonomske studije postao je članica svetske platforme Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija. Globalni dogovor Ujedinjenih nacija posvećen je promovisanju društveno odgovornog poslovanja i sa preko 10.000 članova iz više od 145 zemalja predstavlja najmasovnije dobrovoljno udruženje na svetu.

CEVES je svoje aktivnosti u okviru ove incijative započeo prezentovanjem svojih nalaza o ciljevima održivog razvoja u Srbiji na Skupštini članica Globalnog dogovora u Srbiji, održanoj 4. oktobra 2018. godine u prostorijama Privredne komore Srbije.

Globalni dogovor čini praktični okvir za razmenu stručnih znanja i unapređenje poslovne prakse preduzeća članica Globalnog dogovora posvećenih integraciji osnovnih i univerzalno prihvaćenih načela iz oblasti zaštite ljudskih i radnih prava, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije. Globalni dogovor nije regulatorno telo. Udruženje ne kontroliše, ne nameće i ne vrednuje ponašanje ili akcije pojedinih preduzeća. Umesto toga, Globalni dogovor se oslanja na odgovornost, transparentnost i utemeljeni poslovni interes preduzeća, organizacija iz nevladinog sektora, udruženja i akademskih institucija sa osnovnim ciljem iniciranja i razmene znanja o konkretnim akcijama koje u praksi promovišu i primenjuju osnovna načela društvene odgovornosti.

Globalni dogovor od svojih članica očekuje da prihvate, podrže i promovišu, u okviru njihove delatnosti, sledeće osnovne vrednosti iz oblasti zaštite ljudskih i radnih prava, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije u okvir 10 principa.

  • Princip 1: poštovanje i podrška zaštiti međunarodno priznatih ljudskih prava
  • Princip 2: obezbediti da se ne krše ljudska prava tokom poslovanja
  • Princip 3: podrška slobodi udruživanja i primeni prava na kolektivno pregovaranje
  • Princip 4: ukidanje svih vrsta prinudnog i prisilnog rada
  • Princip 5: zabrana zapošljavanja dece
  • Princip 6: eliminacija diskriminacije na radnom mestu
  • Princip 7: odgovoran pristup životnoj sredini
  • Princip 8: podrška projektima koji štite životnu sredinu
  • Princip 9: učešće u razvoju tehnologija koja ne škode životnoj sredini
  • Princip 10: borba protiv korupcije u svakom njenom obliku, uključujući iznuđivanje i podmićivanje

Javni poziv za dostavljanje predloga projekata

Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) u okviru projekta „Korišćenje ciljeva održivog razvoja kao vodilja preusmeravanja istraživanja društvenih nauka: Pilot projekat“  objavljuje poziv za dostavljanje predloga projekata na temu: “Ka postizanju ciljeva održivog razvoja u Srbiji: Kako su povezani kvalitet poslova i ekonomska struktura?”. Projekat je podržao PERFORM (PERFORM je projekat Švajcarske agencije za razvoj i saradnju koji sprovode organizacija HELVETAS Swiss Intercooperation i Univerzitet u Friburgu), i on je deo šireg „Pripremnog projekta platforme za društveni dijalog o ciljevima održivog razvoja u Srbiji“ podržanog od strane Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.

CEVES poziva istraživačke organizacije, akademsku zajednicu i grupe istraživača da podnesu svoje predloge projekta u skladu sa objavljenim uslovima konkursa. Uslove konkursa, istraživačku temu i sve druge dodatne informacije možete pronaći u PDF fajlu na linku ispod. 

Svoja pitanja vezana za konkurs možete uputiti elektronski na adresu office@ceves.org.rs najkasnije do 11. maja 2018. godine.

Predlozi projekata se podnose na engleskom jeziku i u elektronski na adresu: office@ceves.org.rs  sa naslovom koji se odnosi na ovaj poziv. Rok za podnošenje predloga projekata je 25. maj 2018. do 12h.

Poziv za dostavljanje predloga projekata.

Važno obaveštenje

Gospođa Kori Udovički, osnivač i doskorašnji direktor Centra za visoke ekonomske studije, posle nekoliko godina uspešnog vođenja ove organizacije, dala je ostavku na mesto lidera, kako bi se priključila timu Vlade republike Srbije, na mestu Potpredsednika Vlade i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Sa ovim zaokretom u poslovanju CEVES-a, ova organizacija sa mladim i perspektivnim ljudima nastavlja da korača stopama gospođe Udovički, koja je prenevši svoje znanje i iskustvo na njih, uspela da postavi dobre osnove da njena zamisao i ideja i dalje budu implementirane u rađanje novih projekata, koji će probuditi svest nacije i na taj način nastaviti sa radom na unapređivanju poslovanja u Srbiji. Gospođa Udovički je za svog naslednika odabrala gospodina Nemanju Šormaza da bude novi direktor, koji će preuzeti ulogu novog lidera i ponosno predstavljati Centar za visoke ekonomske studije.

Preduzetništvo u Srbiji – nužda ili prilika?

CEVES je u jesen 2013. godine sproveo istraživanje o stavovima javnosti/donosioca odluka prema preduzetništvu u Srbiji, kao i o strukturi i učinku sektora malih i srednjih preduzeća. Rezultati su pokazali da manje očekujemo od preduzetništva/sektora MSP nego što daju, i još više, od onoga što mogu da ponude. Nalazi su uvršteni u brošuru koja ima za cilj da promoviše preduzetništvo i proširi informaciju o ekonomskom potencijalu MSP, pozivajući na snažnije i kreativnije uključivanje u evropske inicijative ka malim i srednjim preduzećima.

Više

Quarterly Monitor of Economic Trends and Policies in Serbia (QM)

Originally CEVES’ flagship product and today FREN’s, has set new standards in the local economic discipline by offering consistent and thoroughly assessed data on all major macroeconomic aggregates, and providing a thorough analysis of the processes related to economic growth, and monetary, external and financial developments.

Pročitaj

Viktor Bačanek – Mlađi ekonomista – Analitičar

 

Viktor Bačanek je mlađi ekonomski analitičar u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES) od maja  2021. godine. U Cevesu, Viktor radi kao asistent na projektima koji se tiču životne sredine i energetike. U svakodnevnom radu, bavi se analizom, održavanjem i vizualizacijom baza podataka, kao i kontinuiranim praćenjem makroekonomskih indikatora, sa fokusom na platni bilans, investicije i izvoz. 

Posle završenih osnovnih studija na Ekonomskom fakultetu Univerzitetu u Beogradu, smeru Ekonomska analiza i politika, trenutno studira na master programu Međunarodni ekonomski odnosi.